Opet ja i samo da vam kazem da ma koliko se trudili i ignorisali, neke stvari vas nikada nece proci niti cete se pomiriti u potpunosti sa njima,. Mozete da ih gledate, da ostanete, odete, ali uvek ce vas pratiti! mozda vam srce nece vise preskakati ili toliko jako lupati na njihov spomen ili nagovestaj, but...

Good night!

Tako je... neke se stvari (i neki ljudi) ne menjaju... steta je ako das sve od sebe da veza uspe, pritom mislim na nadljudki napor da prevazidjes neke stvari koje ti smetaju, promenis sebe (zarad toga da partner bude zadovoljniji) i ulozis svu snagu, energiju i zivce da kolkotolko i onu drugu stranu promenis (adaptiras)... i na kraju ipak shvatis da nije vredelo. za uspesnu vezu ipak oboje treba da se bore.

ovih dana sam u narocito setnom raspolozenju, pa je bolje da ne davim mnogo jer cu ja prva da izvrsim samoubistvo.

Ih, samoubistvo!!


To ne, ali bedak-svakako!!

Samo da potpisem tvoj post od pocetka do kraja (izuzev ovog samoubijanja ), potpuno se slazem sa tim, a da boli............boli!!

Iksa, i ta setna raspolozenja prodju, samo se toga treba setiti bas kada si setna...

Ja mislim da ne treba svesno da menjam sebe samo radi partnera... a ako i dodje do promene (sto se cesto i dogodi ali posle dugo godina zajednickog zivljenja), to je spontano i obostrano.

Za uspesnu vezu je najbitnija pravilna komunikacija, bar ja tako mislim.

pozdrav

ih bre zenske....glavu gore. Od kad to mi treba njima da se prilagodjavamo. Pa oni su ti koji treba da nam skidaju zvezde sa neba, i da nas cuvaju kao nezan cvetic. Oni su ti koji su nesposobni i nista ne mogu sami- cast izuzecima). Oni su ti kojima je uvek potrebno da ih neko podrzi i da prizna njihov rad. Oni su ti koji treba da se potrude da bi dobili sex. Oni moraju da imaju zenu da bi dobili dete, a mi samo kratkotrajnog seksualnog partnera. Tako da....ne mazite ih vise... gazi bre to ili ce on tebe.
pozdrav

Moze i tako da se gleda, ali gde je tu ljubav??!!


Mislim da je potrebno uzajamno davanje i primanje, samo treba naci pravu osobu koja ce to znati da ceni!!

Kad ja nekoga volim, u stanju sam pomeriti brda i planine, jer mene cini srecnom da radim nesto lepo sto ce tog nekog koga volim da usreci! Po meni je to ljubav.

E sad, razocareje stigne kad se shvati da to nije obostrano, al onda treba sto pre ici dalje, i traziti i traziti i traziti.......

Neke zene su spremne pomiriti se sa tim, i zacauriti se u takvoj vezi, da bi eto, moglo da se kaze da "imaju nekoga". Mozda sam ja nezrela, mozda razmazena, ali ja se time ne zadovoljavam.......... Kod mene mora sve da puca i prsti da bih ja bila sretna!!

Uh, kakve teške reči. U ljubavi ne treba niko nikoga da eksploatiše (znam da nisam rekla ništa novo) u ljubavi postoji razumevanje, tolerancija, komunikacija, poštovanje...i sve ostalo.
Draga apsolvent, nema potrebe da se toliko mučiš. Ako nisi srećna, nije ni on- pa eto dvoje nesrećnih. A trebalo bi da vam bude lepo...Zbog nečega nije. Pusti to...

u ljubavi NEMA ravnopravnosti. uvek jedan daje vise drugi manje, uvek je jedan voljeniji od onog drugog. i bas onda kada najvise volite, manje ste voljeni... npr. setite se kako vam i nije nesto bilo stalo u ranijim vezama gde su vam skidali zvezde s neba... najvise volite onda kad se najvise potrudite da uspe. e sad sta je tu posredi, bilo bi lepo da neki psiholog pojasni, ali posto mislim da ih nema, moracemo sami...
ja npr. ranije sam odlazila jer nisam volela onoliko koliko sam zelela, a sada bih pobegla jer TOLIKO volim...


odlutah od teme, ali u svakom slucaju ne moze da skodi, a ako ne moze da skodi, moze samo da koristi ...

U sustini ja verujem da cu jednog dana upoznati osobu s` kojom cu se zaista sloziti, i sa kojom cu se emotivno prozimati... Ali do tad, verujem da cu puno traziti, i puno gresiti...I provesti puno vremena u patoloskim vezama, koje IKSA upravo izgledaju onako kako ti kazes. Ja sam sama sebi napravila jedno pravilo. Cim ja osetim da mi je nesto teskobno u vezi, ja odoh. Jer, ako su dvoje jedno za drugo...onda je to to. Nema nikakvih rasprava, ucenja veze, upoznavanja...posebnih potreba. Za glupost ce se uvek naci izgovor.

To posmatram, kao i za prijatelje. Jednostavno- sami bi pre provodili vreme sa osobom koja vam prija. Kojoj ne morate da obrazlozite svaku rec... sa kojom se jednostavno razumete. Dobro je samo ono sto u vama proizvodi dobre emocije.

Moja prethodna poruka, koja je izazvala reakcije, je bila upucena apsolventu i Iksi. Jer verujem da takve muskarce treba ostaviti iza sebe bez trenutka razmisljanja...ONI cine dve mlade zdrave devojke tuznim.

poz

Jefimija, u pravu si, i ja sam sve sigurnija da treba otici onda kad vidis da te neko rastuzuje, tj. ako to osecanje traje dugo. Hvatam sebe kako mu dajem sve sto pomisli (ne mora da izgovori) a opet nije sreca samo davanje (mada je plemenito ali koja vajda od toga) . Ma mi smo zene lude na neki nas nacin... (ne bih da se neka uvredi, htedoh reci, krv bi im dale kad ih volimo)

Zene, bez obostranog razumevanja i obostranje ljubavi nema srece, tako da je sve jasno

Posto sam i sama prosla kroz raskid nakon 10 godina htela bih da dodam :

apsolvent, vremenski period koji je potreban da se on "oporavi" od proslosti je oko 5 godina,veruj mi na rec.TO ne znaci da on nikada vise nece moci da voli neku drugu u ovom slucaju tebe.Ja verujem da on tebe iskreno mnogo voli ali...ali...deo njegovog srce ce zauvek biti njen i ti tu nista ne mozes,tu nemas pristupa i sta god da radis njegovo ce srce biti otporno na pristupanje tom delu.On to ne zeli i veruj da i njega to jako opterecuje sto ne moze da se oslobodi tog tereta proslosti.On nju ne voli,budi sigurna u to,ali ga pola zivota vezuje za tu osobu i to nije nesto sto se tek tako moze izbaciti iz sebe.BUdi sigurna da uvek kada je sa tobom i ona je tu u njegovoj glavi kao nemi posmatrac i da to uzasno smeta.Narocito ako ste i malo fizicki slicne.Zagrljaji,poljupci...sve to vas dve jos uvek delite jer su njegov mozak,dusa,telo navikli da je to ona a ne ti.
Jednostavno,sadasnjost nije toliko dugacka u odnosu na proslost.
kako se ta razmera bude menjala,tako ce se menjati i njegov odnos prema tebi,bice sve opusteniji i volece te sve vise (sada se verovatno vise puta ujede za jezik jer zamalo vam pomesa imena).
Da si i ti pre njega imala nekog kog si obozavala znala bi kakav je to osecaj.Ali ti si mozda prvi put stvarno zaljubljena i ne mozes to da razumes.
Ako ga stvarno iskreno volis i zelis buducnost sa njim,ne ostaje ti nista drugo nego da cekas da ga prodje,strpljenje znaci.Ali,moraces da se prilagodis situaciji da nikada zaista nece biti samo tvoj,uvek ce delom biti njen jer je to verovatno bila u pitanju prva ljubav koje su obicno fatalne i obelezavaju coveka do kraja zivota.Jednostavno,vreme se meri prema njima "pre i posle" i to su desavanja koja zauvek promene coveka kao licnost.VErovatno ti je rekao kako se on posle te duge veze jako promenio i tu treba da mu verujes.
Ako ne budes mogla da izdrzis pritisak njegove proslosti,desice se sledece : raskinucete,veza sa tobom ce mu biti jedan sloj koji pokriva proslost na kraju se nadje neka kojoj njegove price o dvema njegovim bivsim nece smetati i ona ce ostati sa njim.
S obzirom da ste vas dvoje poceli vrlo brzo nakon njihovog raskida,on nije imao vremena da se izduva malo i da preboli proslost.Ukoliko ga ne pustis da povremeno prica o tome,to ce trajati u nedogled jer to MORA da izadje iz coveka.Cak moze da se desi da posle par godina shvati kako je to samo potisnuo a ne i preboleo i da tada nastanu komplikacije u vasoj vezi.

Da sazmem sve ovo : ako ga volis,cekaces.Ali budi spremna na dozivotnu malu senku u njegovom oku koja tu samo stoji da bi nervirala i nema vise nikakav emotivni znacaj za njega.

Vragolasta, moram da ti kazem da me je sve zabolelo dok sam ovo citala (ne mislim nista lose pri tom)! Osecam ja da on mene voli, znam to, to i nije sporno, sporna sam ja! Ja znam isuvise mnogo o njima, to niko ne zeli da zna, ja sam se potrudila da ne zna ni imena mojih bivsih momaka a kamo li neke delikatnije stvari kao sto ja znam o njima. to je moj problem, to mene muci sto ja ZNAM, ja to zelim da zaboravim ali moj mozak to ne moze da izbrise, nesto kao Delete ne postoji kad je to u pitanju!
Ja jesam obozavala nekog pre njega,a li on to nikad nece saznati, ja mu necu pricati o tome kao on meni! jer mislim cemu to?! Zar ne?!
znam isto tako da ce ona uvek tu i ostati, zive u malom gradu, pa i ako se ja udam za njega ( sto svim srcem i zelim) meni ce i dalje da se stegne knedla u grlu kad i ako je zajedno sretnemo, kao sto je bilo i prvi put!Ali sve to i samo zato sto ja ZNAM! Verujem, da taj deo "da preboli" ne postoji kod njega, cula sam da je on i ranije trazio nekog drugog ali nije imao hrabrosti kako on kaze, ovako je bio na sigurnom, to me ne muci, nije mi to problem, vec onaj drugi deo ako me iko razume o cemu govorim:ja sam ljubomorna na sve to sto znam, da ne znam to sto znam, cujem, sto sam videla nista od svega ovoga ne bi bilo! I ja sama trazim i u svemu vidim priliku da mu nesto nazovimo to prebacim ali ne da on to direktno vidi vec se nadam da ce on to u svojoj glavi razumeti, u sta cisto sumnjam ali meni bude lakse sto cu ja to da mu kazem, i ako verujem da ponekad nema pojma sta hocu da mu kazem:(
Ooooooo, vise ni samu sebe ne razumem, sto sam takva, kakve to veze ima samnom, ali sve je to trenutno jace od mene.
Treba mi strpljene, sa kojim sam se jos od dana kad smo se prvi put poljubili naoruzala, ali ne verujem da ce mi strpljene pomoci da se ne osecam tako ili ovako. Verujem da su to godine, godinama postajes senilan;)
Pozdravcic;)

Auuuuu, al ga ti zakomplikova.........

Ajde sad da probam ja , svi mi valjda ovde pisemo na osnovu nekog svog iskustva, i evo kako to sve stoji kod mene kad sam u takvoj situaciji kao ti sada, i kako ja to resavam: naravno da mi se to desavalo sto se desava tebi, lagala bih da kazem da nije, svi se mi u nekom momentu osecamo nesigurno, a taj momenat je savrsen da to zeleno cudoviste zvano ljubomora ispliva na povrsinu i pocne da davi i nas, ali i onu drugu polovinu.

Dokle god ti sa sobom ne rascistis da si SADA ti tu i da prvom mestu, neces moci to da prevazidjes.

Proslost je iza vas, i tvoja iza tebe i njegova iza njega. Normalno je da tragovi proslosti ponekad isplivaju na povrsinu. Budi iskrena (prema sebi!!) i reci, koliko ti se puta desi da se setis nekog bivseg? Koliko puta o nekom bivsem pricas sa drugaricama? Koliko puta pomislis kada prodjes pored nekog "vaseg" parka, ulice..nebitno........

I sve je to savrseno NORMALNO!!

Vi ste imali svoje zivote i pre nego sto ste se sreli, i sve te veze i vezice su deo vase proslosti. Sve su one u vecoj ili manjoj meri imale uticaja na to sto ste i vi danas, iz svake svi mi izvucemo neke pouke, zakljucke, naucimo nesto o sebi i o drugima.


Da je bilo dobro, to bi trajalo i danas, prema tome........

Naravno da uvek postoji momenat "podgrevanja krompira" i da sve to nas ponekad uplasi, ali ja sebi (kad me obuzmu takve misli) kazem: "Pa ok, ako je to njegov izbor, sta ja tu mogu??!! Ne mogu nekoga na silu terati da bude sa mnom, zar ne.

Ovo ti pise jedan okoreli ljubomorko , ali sve dok sa sobom nisam neke stvari raskrstila po tom pitanju zvanom "ex" ja nisam mogla da zivim normalno, a vidi me sada, u vezi/braku sa covekom koji iza sebe ima vezu od 10 godina, krunisanu brakom, dete iz istog........pa plivam!

Da je bilo dobro, to bi trajalo i dalje, ne zelim sebe da trujem tim mislima, jer tako trujem ceo odnos zbog "problema u mojoj glavi". A sto vise sebi dozvoljavas takvih misli, to vise ugrozavas vas odnos, pa cak i da nemas povoda.

Meni je i te kako bilo tesko, zamisli osecaj kad me slucajno nazove njenim imenom !! Srecom, pa se to desavalo iskljucivo i samo u nasim raspravama, ali svejedno.........opet nije prijatno. A onda, kad sam razmislila, eejjjjjjjj 10 godina je on ponavljao to isto ime, pa normalno je da postoji tu i navika. Doduse, meni je bilo utesno jer nas "pobrka" u svadjama!!

Samo razmisljaj o tome da si ti njegov sadasnji izbor, i nemoj da se trudis da mu ne budes i "buduci", a ako on sam odluci da bude opet sa njom, ili nekom drugom......to je vec visa sila. Tada skupis snagu i kazes sebi: "Ok, zasto ja da patim zbog nekoga ko mene ne zeli? Taj nije ni vredan toga!!" i tako nastavis dalje. Niko od nas ne moze da ima garanciju ni za sta.


Nemoj sebi da dozvoliti da vam proslost unisti sadasnjost i buducnost!

... na kraju, sve se svodi na toleranciju. Nije vakome isti prag ISTE tako da su vece sanse da cete uspeti ako umes da progledas kroz prste i ako naucis da ne dozivljvas sve licno (ko to ume svaka mu cast!). I nisam pametna sta je ispravno- trpeti kad boli ili biti s nekim pored koga ne znas za bol (ali, dal je to ljubav?) ... ma ovo je teska filozofija i ja glavu lupam 2 godine oko svega toga... i nista pametno nisam smislila