laz

[andjeoski]

Znaci laz ipak ima lijek?To mi daje nadu.Hvala Vam.Sad mi predstoji da ga ubijedim da pokusa sa ljijecenjem.Mislim da on nije ni svjestan da laze i da je u pitanju problem.Izbjegava svaki razgovor o tome.

[Duchess]

Znaci laz ipak ima lijek?To mi daje nadu.Hvala Vam.Sad mi predstoji da ga ubijedim da pokusa sa ljijecenjem.Mislim da on nije ni svjestan da laze i da je u pitanju problem.Izbjegava svaki razgovor o tome.

Da bi se čovek lečio, potrebno je:
a. da shvati i prizna da ima problem,
b. da poželi taj problem da ispravi,
c. da napravi konkretan korak ka rešavanju problema (u vašem slučaju to je odlazak kod psihijatra),
d. da bude istrajan u lečenju,
I uvek su mogući recidivi. Tako da prvi korak zavisi od njega i nikog drugog. Ako sam načini taj korak, može mu se pomoći. Ali osobi koja ne želi da se leči, nema leka, šta god mu se pričalo i štagod se radilo.

[isidora]

.....nemogu da ga ostavim zbog nasih klinaca......mat pozicija.Ali moje zdravstveno stanje nece dugo tolerisati moju patnju.

Meni ovaj deo malo nije jasan: kako vam to sad smeta, a ranije nije? Ako imate zajednicke klince, pretpostavljam da ste vec godinama zajedno? Nije on to poceo odjednom, preko noci, da radi, verovatno je radio oduvek? Kako ste tada prelazili preko toga?



p.s. "Lazi i ti njega" je pobednik na konkursu najbezvezniji savet na forumu medicina...

[andjeoski]

Kako sam trpila do sad?To zna onaj ko je prezivjeo nesto slicno.Ostalima je tesko objasniti a tesko je i shvatiti tako nesto.Prvo je tesko shvatiti da se uopste radi o tome.Treba vremena da prihvatis da ti partner ima problem i da i ti imas problem zbog toga.Onda se nadas da ce to proci,jer smo mladi.Godine prolaze a problem postaje sve veci,radjaju se djeca,zivot prolazi i ti shvatis da vise nemas ni snage ni mogucnosti da bilo sta promjenis,a dovoljno si zreo da potpuno jasno vidis sta se dogadja.

[remi]

Glavna nevolja sa patološkim laživima je u tome što oni iskreno veruju da ono o čemu pričaju ili u šta ovog trena veruju je čvrsta istina, pa makar to isto pre pet sekundi kategorički demantovali. Možeš ili da im se pridružiš ili da ignorišeš takvo ponašanje (ma, ne priča to on/ona, samo "duva košava, kao da je šašava..") ili da BEŽIŠ. Normalna, prosečna osoba, u društvu lažova, pre ili kasnije će početi da se pita da li je sve tako kao što misli da jeste i od toga može ozbiljno da se poludi. A on/ona? - Pa, živeće kao najnormalnija uvažavana osoba (i još će da ga/je sažaljevaju jer živi sa ludom osobom), a ti kljukaj se lekovima i idi na raznorazna ispitivanja...
U suštini, pobeći je najlakše (ili, najteže - kako se gleda). Ali, moje mišljenje je da je bolje pobeći i da će to doneti manje štete i majci i deci, nego ostati.
Materijalna strana - Pa, po Zakonu, po razvodu (bivši) muž je dužan da daje poštenu alimentacju za decu i jedno vreme izdržavanje za njihovu majku, i to opet pošten iznos, pa čak i u situacijama kada sva njegova primanja nisu na papiru (mizerna plata, a neregistrovan privatni posao donosi dobru zarad) jer se gleda standard: da li vozi i kakva kola vozi, vrednost stana, pa čak i opremljenost stana i slično. Tako piše u zakonu.
U praksi je potpuno drugačije. Žene ili ne znaju za tu mogućnost ili, kada se odluče da se razvedu je to ono - ma daj samo da pobegnem pa iz straha ne usuđuju se ni da zatraže sudskim putem alimentaciju, ili u sudaru sa birokratijom odustaju da idu do kraja i pristaju na nekakvu minimalnu nadoknadu.
Ne znaš da lažeš. Zaposli se kao sekretarice, tu ti je laganje podrazumevano i jako poželjno (mislim, niko to neće da navede kao uslov): Lagaćeš prvo na poslu (za platu, te direktor nije tu, te nemaš pojma ni o čemu...), a onda ćeš naučiti kako da lažeš i kod kuće.

Mi smo ti društvo patoloških lažova i njihovih sledbenika. Uključiš TV, pustiš radio, otvoriš novine i eto gomile laži... Možeš da ostaneš normal-an/na jedino ako su bezosećajni idiot, u suprotom: U velikoj si nevolji. Razum i osećajnost odavno nisu na ceni.

[majja]

A da li se do osobe koja tako laže može dopreti pričom (mislim na nas obične, koji nismo stručna lica)??!! Da li ih možemo ubediti da shvate da lažu, pa se za početak ne moraju ni izviniti, nego samo da oni sami shvate to?! Pa onda postepeno ići do "istrebljenja" tih laži ili je to nemoguće??

[Duchess]

Mi smo ti društvo patoloških lažova i njihovih sledbenika. Uključiš TV, pustiš radio, otvoriš novine i eto gomile laži... Možeš da ostaneš normal-an/na jedino ako su bezosećajni idiot, u suprotom: U velikoj si nevolji. Razum i osećajnost odavno nisu na ceni.

Jako lepo rečeno. To dodje kao ono "ovde ko je ostao normalan, nije normalan".

Pominjala sam negde da sam bila 3 godine u vezi sa čovekom koji me je patološki lagao. Njegova potreba za lažima se odnosila pre svega na žene prema kojima je imao emotivni odnos: devojku, majku, sestru. Sa drugovima je bio sasvim ok, malo je imao potrebu za preuveličavanjem i senzacionalizmom, ali ih nije stalno lagao. Isto i sa kolegama i koleginicama. Uvek je jako popularan u društvu i na poslu, a u kući su svi mislili da je najgori kreten. Kad sam raskinula s njim, njegov najbolji drug mi je rekao da je bolje što sam raskinula, pošto je ovaj imao paralelne veze dok je bio sa mnom, i to sve sa nekim maloletnicama. Ja sam sumnjala ranije, činilo mi se da ima nešto izmedju njega i jedne klinke, ali mi je bilo teško da poverujem. Poenta priče je sledeća:
Sada, četiri godine posle našeg raskida, on je ljut na mene jer sam raskinula sa njim putem mejla, dok je bio na putu. To je ispričao svim našim zajedničkim prijateljima, koji su takodje ljuti na mene, i prekinuli su odnos, jer sam ja "bezosećajni skot koji mu je slomio srce". Njima priča kako je on bio smrtno zaljubljen u mene, kako je planirao da ima sa mnom decu, i kako je trebalo da se venčamo. Da li treba da pominjem da o braku i deci izmedju nas nikada nije bilo ni reči? Kada sam ga skoro suočila sa svim njegovim lažima i dokazanim prevarama, on je nastavio najbezočnije da laže, sve kako bih ja ispala "grbava" a on "ispravan".

Ja mislim da takvim ljudima nema pomoći, i da od njih treba bežati. Ako već ne možeš da pobegneš, ili nećeš, onda ih treba poslati kod psihijatra. Ne vredi pričati, i pokušavati da rešiš lično takav problem, jer oni lažu da bi stvorili neku sliku o sebi, i ti kada im skreneš pažnju da lažu, oni se naljute ili dignu zid jer si im srušila tu sliku, i povredila ih.

[isidora]

strašno...

[andjeoski]

dali je onda problem u meni sto jos uvjek pokusavam da nadjem ono sto izgleda vise ne postoji????????

[Duchess]

dali je onda problem u meni sto jos uvjek pokusavam da nadjem ono sto izgleda vise ne postoji????????

Prirodno je da je teško prekinuti vezu, čak i kad postane mučna. Meni nije trebalo 3 godine da shvatim da me čovek laže - to sam ukapirala posle svega par meseci, a godine su mi trebale da smognem snage da raskinem (i to mailom, dok je bio na putu). Razumem da ti je teško da to prekineš jer zajedno imate decu, i ja ne mogu da shvatim koliko deca komplikuju odnose, pa ti neću ništa "popovati". Ti sigurno imaš problem jer živiš sa takvom osobom, i možda ne bi bilo loše da sama posetiš psihijatra da čuješ stručno mišljenje. Posle nekog vremena možeš da zamoliš njega da ti se pridruži u terapiji, kao zbog tebe, pa da pokušaš tako da ga privoliš. A ako odbije sve, mislim da ti ne preostaje ništa nego da se, zbog sebe i dece, rastavite. Pogotovo ti kažem zbog dece, jer znam da je moj bivši od svog oca naučio da se tako ponaša. To su mi ispričale njegova mama i sestra. Sigurno ne želiš da ti dete sutra postane isto kao što mu je otac.

[remi]

Ostaviti lažova? Pa, mislim da je najbolje napraviti da izgleda kako je on/ona tebe ostavi-o/la. U suprotnom, antiheroj, postaje heroj i žrtva tvoje "bezosećajnosti". Ovo pišem iz kratkotrajnog iskustva sa lažljivim partnerom, koga sada izbegavam, već par godina, u širokom krugu, jer je tako najbolje.
Šta god da im kažeš, koliko god da se trudiš, ona ili on su u pravu i kada nisu u pravu. Najbolje je da se tiho iskradeš i zauvek "zalupiš vrata", a oni koji su na njegovoj/njenoj strani kad-tad će se naći u liku "prinudnog negativca": Odeš i zaboraviš da postoji...

[andjeoski]

Koliko je tesko prekinuti vezu,o tome sam citala ali ni zamisliti nisam mogla.....Imala sam priliku da izadjem iz svega toga prije 2g i to da preskocim ulogu "nuznog negativca".Ali sam popustila i pruzila mu jos jednu priliku i sad patim jos vise i mislim da sam na ivici psihickog iscrpljenja.Organizam se pocinje buniti i crpiti poslednje atome snage u instiktivnoj borbi za odrzanje.

[pravedna]

Postoje razne metode za resenje ovog problema, a tako i razni saveti.

Vi ste u toj situaciji dakle jedino vi najbolje znate sta bi dalje zeleli.

Mislim da Vam je najbolje da se posavetujete sa nekim dobrim psihologom, da probate da nadjete resenje koje je za Vas i vasu decu optimalno.

Verujem da je tesko i da je vrlo neprijatno, ali jedan dobar strucan razgovor bi moga samo da Vam pomogne.

Nismo svi isti i ne postupamo svi na isti nacin, ja mogu da Vam kazem pocnite i Vi njega da lazete, pa da vidi kako je, ali da li ce to uopste dopreti do njega, mogu da Vam kazemi da mu zapretite da ce te ga ostaviti ili da stvarno to da uradite i da Vas bas briga sta drugi kazu jer sta Vi imate od njihovih prici, jer sta ste to Vi lose uradili, ostavili coveka koga volite jer Vas je svojim laganjem doveo do ivice iznemoglosti, a svesni ste da ste potrebni i sebi i svojoj deci.

Mislim da ima tu mnogo stvari zbog kojih mislim da Vam je potrebna pomoc psihologa:
1. Vas zivot i zdravlje
2. vasa deca odrastaju nezadovoljna jer osecaju da se nesto zbiva, dajete im los primer, on pogotovo svojim lazima, a deca su jako pametna i sve brzinom svetlosti prihvataju
3. nedovoljno snage i volje da se upustite u resavanje ovog problema konkretnije a ne na internetu (mislim ovo je super mesto za razmenu saveta, sto vi upravo i dobijate, ali niko od nas ne zna celu pricu ni Vasa osecanja, a i nije sa Vama po sat-dva vremena nedeljno ili na stalnoj vezi pa da Vam uvek moze pomoci, kao npr. psiholog, a i ni sama iskreno ne znam kako bi se ja izborila sa takvom stvari)

Mogla bi jos puno pisati, ali Vam zelim puno srece i da krenete stojicki u resavanje ovog problema sto pre.

Puno pozdrava

[andjeoski]

Mnogo Vam hvala!Mislim,i ako ste mi rekli sve ono sto vec i sama znam lakse je cuti da i drugi misle slicno kao vi.Jer u situacijama u kojima se ja nalazim poslednjih godina pocnete da gubite vezu sa stvarnoscu.Pa se cesto pitam da li je u pitanju moja uobrazilja,pretjerivanje,panika ili neznam sta vec......Opet,znam ito da samo ja mogu pomoci samoj sebi,kad on vec nezeli,ali pitanje je koliko imam snage za to......i tako vrtim se u krug iz kojeg ....neznam dali imam snage da se izvucem.A onda opet...djeca,moram jer oni imaju samo mene,na njega nemogu racunati.....i tako....