Kako razgovarati sa doktorima

[Brigite]

Pre nekoliko dana vodila sam tatu kod lekara specialiste u jedan nas ugledni KBC jer ima odredjene probleme i lekar opste prakse mu je dao uput za lekara specijalistu.Ja podjem sa njim jer tata malo slabije cuje. I sada lekar odmah na osnovu rezultata krvi iz Doma zdravlja kaze: on ima tu i tu bolest, nije to tako strasno, s tim moze da se zivi itd. Ok, mada bolest nije bas za nebrigu. Onda ja kazem doktoru kako je on nedavno imao onaj strasni grip koji je proletos vladao i da je jedva preziveo pa mozda su mu ti rezultati krvi posledica tog gripa na sta doktor ne da mi ni da zavrsim recenicu odmahuje rukom i kaze nema to veze. Dobro, ja ucutim. Posle izvesnog vremena doktor ga pregleda i ja opet pitam doktora da li je takav rezultat krvi mozda zato sto on ima hronicni kolitis (zapalenje creva) na sta se doktor na mene brecnu - zasto ja to njega pitam zasto ne idem da to pitam gastroneterologa. Opet ucutim a on onako dosta uvredjeno (pazi nista ja nisam bila prema njemu ni agresivna ni neljubazna samo upalsena cerka i zelela sam da dam doktoru sto vise podataka o stanju moga oca kako bi on lakse dosao do dijagnoze. Dakle on posle tog mog pitanja besno uze papir i posla mog oca na jednu dosta invanzivnu metodu (koja se inace zahteva kao krajnja metoda) i zakaza mu ponovni pregled za iducu nedelju kada ce kako je rekao moci da postavi dijagnozu kada budu gotovi rezultati te invanzivne dijagnosticke metode.I moj tata je naravno odmah napravio tu invanzivnu metodu i sada cekamo rezultat pa cemo videto sta je u pitanju.

Ja se od tog dana toliko sekiram i placem jer mislim da su ta moja pitanja doktora razbesnela i da je zbog tih mojih pitanja doktor odmah poslao tatu na tu invanzivnu dijgnosticku metodu iako je bilo jos nekoliko manje invanzivnih dijagnostickih metoda koje se rade pre te krajnje invanzivne i koje mogu da dovedi do dijagnoze. Toliko se osecam odgovorno jer mi je stalno na pameti da je tata trpeo bolove te dijagnosticke metode zato sto sam ja postavljala pitanja doktoru. Cekamo iducu nedelju taj rezultat, pa i ako potvrdi tu dijagnozu sto je on rekao ok, sta da se radi, nije bolest smrtonosna (bar ne za sada) ali se plasim neke opet neprijatne reakcije tog doktora, pa se plasim da ne naudi tati zbog mene. Stvarno me je taj doktor svojim ponasanjem oterao u paranoju. Tata mi stalno govori, ajde nemoj o tome da mislis, istrpeo sam to, bolje da odmah se vidi sta mi je nego da sam isao da dajem krv na pregled jos ko zna koliko puta.

Necu ovde sada namerno da pominjem o kom se KBC radi i kojoj specijalnosti jer to nam je prva poseta tom doktoru, mozda je on i dobar covek i doktor, ali kako mi kazu moje kolege i prijatelji u Beogradu da su svi doktori takvi, da uopste nece da te saslusaju a ako ti insistiras da im nesto pojasnih oni pobesne i da se taj doktor ponasa tako jer je to video od svojih kolega i sefova. Da li je to moguce da je stanje u nasem zdravstvu takvo. Da li je moguce da nece da te saslusa ili ja nisam bila dovoljno snishodljiva u razgovoru sa njim. Ima li neko da me posavetuje na koji nacin da razgovaram sa doktorom, da li da budem pred njim manja od "makovog zrna" ili mogu da razgovaram normalno kao sto pricam i sa drugim ljudima. Nisam do sada puno imala posla sa tim specijalistima u KBC-ima, kako se treba sa njima ponasati. Bila bih zahvalna na odgovoru onih koji su "uhvatili" metode komuniciranja sa tim doktorima.

Eto molila bih ako bi neko mogao da me to posavetuje.

[Dejanbg]

Ne morate govoriti imena ni ljudi ni ustanova, ali barem bi mogli da kažete o kojim se problemima, dijagnozama i kojim invazivnim dijagnostikama radi.

U svakom slučaju, pretpostavljam, da je ta invazivna dijagnostika bila biopsija, i da se čeka patohistologija biopsije. Ako se o tome radi, biopsija je za mnoge stvari definitivna metoda dijagnostike tako da nema velike greške ako se na taj način proveri.

[aaaca]

Одакле теби право да се тако понашаш према лекарима? Они једини имају тапију на медицинско знање а остали су неуки. Они су богови а остали смртници. Одакле ти право да сумњаш у њихове дијагнозе? Ако хоће некога да малтретирају и сахране пре времена то је за његово добро. Јасно?

Дакле само агресивно. Ако си сигурна у своје знање онда на томе инсистирај. Ако се повучеш, појешће те као вуци. Нема ту Хипократа. Тражи да ти објасни зашто ти је оца послао на инвазивну дијагностику и запрети заштитником пацијената. Мора да ти јасно све објасни.

Мени су као малом због сулуде сумње на Марфанов синдром узели повелик исечак мишића. Претходно дотичној лудачи није ни пало на памет да ми провери мокраћу јер се из ње такође може видети да ли имам ту болест. Било јој је потребно за докторат.

Ако се питаш одакле овакво моје писање, то је због веома лошег искуства са лекарима. Познајем довољно дивних лекара који су прави људи, али их има много више оних који нису људи.

[Brigite]

Ma uopste nije bilo u pitanju da sam ja sumnjala u njegovu dijagnozu. Samo sam htela da mu dam neke podatke o tome od cega je bolovao i boluje moj otac, misleci da ce mozda to da bude bitno da on zna pa eto ako to nije bitno za njegovo postavljanje dijagnoze nisam ja uopste izrazavala bilo kakvu sumnju u dijagnozu koju je on rekao da je to sto ima moj otac takva i takva dijagnoza. Ta dijagnoza je mogla da se postavi bez ikakvih daljih istrzavanja. A on jednostavno kada sam mu rekla da moj otac ima hronicni kolitis jer sam mislila da je to bitno da on zna, on me je napao zasto ja to njemu govorim zasto to ne kazem gastroenterologu ( a moj otac je bio kod gastroenterologa). Pa valjda je bitno da lekar zna o bolesniku sve i o njegovim drugim bolestima. Niti sam ja insistirala da dijagnoza koju je on nama rekao nie tacna, niti smo ni moj tata ni ja sumnjali u tu dijagnozu, nego zbog toga sto se ja njemu obracam uopste on je poludeo i uputio mog tatu na tu dijagnosticku procedutu (potpuno nepotrebnu) i tata je istrpeo veliki bol prilikom te dijagnosticke procedure.

Ma gledala sam malo sada po internetu o iskustvima ljudi koda dodju kod lekara, ma to je strasno, a iznenadila sam se da ljudi pisu kako i doktori u privatnim ordinacijama se isto tako ponasaju prema pacijentima. Sve je kod kod nas otislo do vraga. Oni jednostavno se izivljavaju nad bolesnim ljudima. Oni misle ako je neko bolestan taj nije na nivou ljudskog bica koje treba postovati. Stanje zdravstva je kod nas porazavajuce. Kada se malo progugla po internetu vidi se sta sve jadni bolesni ljudi dozivljavaju kada moraju da se obrate lekaru. Najveca ponizenja dozivljavaju. Lekari i drzavni i privatni uopste nece da ih saslusaju, uopste ne pogledaju u nalaze koje im oni donose.

[aaaca]

Ниси морала директно да изразиш сумњу у било шта што је рекао. Довољно је само да си испољила било какву намеру да му нешто објашњаваш.

Треба да схватиш да велика већина лекара једва зна оно што му је најужа специјалност. Било какво скретање теме, њега подсећа да нема мојма о медицини па мора да реагује агресивно како би одржао свој статус малог бога.

[Brigite]

aaaca, potpuno si u pravu. Nesto se pitam - ti doktori koji su sada u nekoj polusrednjoj zivotnoj dobi, oko 40 godina, da li su oni uopste redovno zavrsavali ovaj nas drzavni medicinski fakultet. Da li je i u toj oblasti - oblasti medicine bilo kupovine ispita i diploma. Najverovatnije da jeste. Onda, ne znam da li postoje pored ovog naseg redovnog drzavnog medicinskog fakulteta na kome onaj koji posteno studira moze stvarno da stekne dobro znanje, da li i za medicinu postoje privatni medicinski fakultetu kod nas. Ako postoje pa mi smo onda nadrljali, jer mogu misliti kakvo oni znanje steknu na takvim fakultetima. Ti privatni fakulteti su kod nas nazalost u svim oblastima ciribu-ciriba, tamo vidim predavanja vrse neki mediokriteti (mislim u ovim drugim oblastima, to sam videla, ali nisam pretrazila da li se na tim privatnim fakultetima kod nas sticu i diplome doktora tj. lekara). Sad cu malo da proguglam,ima taj neki izvikani univerzitet Singidunum, pa ima jos nekih takvih privatnih "poznatih" tj.mislim izvikanih na kojima predaju ljudi za koje se ne zna ni ko su ni sta su. Ima taj neki univerzitet Unuion, pa i taj Megatrend i dalje postoji. U svakom slucaju u Srbiji se moze ziveti samo ako te Bog cuva, a cim dodjes u priliku da moras da se obracas lekarima mozes vise da nastradas nego da se uopste nisi njima obratio.Mene je najvise razocaralo sto sam na Internetu nasla mnoga losa iskustva ljudi koji su posle golgote koju su doziveli kod drzavnih lekara otisli u privatne klinije i tamo doziveli jos gore stvarii gore ponasanje i nezainteresovanost za pacijenta. Znaci oslalo namje jedino da nas samo Bog cuva.

[aaaca]

Медицински факултети управо и јесу проблем и не само у Србији. На њима студентима дају информације које морају да науче да примењују али им не дају да размишљају. Када заврше све силне специјализације лекари у највећем броју случајева више нису способни за размишљање. Зато када им дође клинац са боловима у очима и глави одмах га шаљу ма скенер и магнет уместо да му кажу да не блеји по цео дан у разне екране.

Када на претходно додаш и то да су и лекари обични људи склони разним манама и другим стварима, јао ти га нама.

[Brigite]

Evo ga jedan privatni medicinski fakultet. Nije cak ni dobio registraciju. Ali radi, studetni ga pohadjaju. Uzas.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/281016 ... ez-dozvole

[aaaca]

Питам се шта ти студенти имају у својим главама када дају паре за факултет који нема дозволу и није акредитован?

[Brigite]

Takve svrsene stidente tog privatnog neregistrovanog fakulteta uglavnom zaposljavaju u privatnim ordinacijama. Nadam se da oni ne mogu dobiti posao u drzavnim zdravstvenim ustanovama. Ustvari, samo se nadam, ali ko zna. Kod nas je i to moguce. Ali sam cula za privatne ordinacije da takve lekare zaposljavaju. Secam se citala sam za nekog anesteziologa koji je kriv sto je preminula neka devojka kojoj su u privatnoj ordinaciji operisali cukljeve, da taj anesteziolog nije imao licencu za rad. Znaci to su takvi koji zavrse studije na tim nelicenciranim privatnim fakultetima.

[aaaca]

Да их је неко тужио можда би се следећи пут замислили. А можда и не би.