Kako odgovoriti na verbalna ''peckanja''

[mmmiiikkkaaa]

Situacija je sledeća. Kada mi neko uputi lepo upakovanu uvredu, ili kada pokuša otvoreno da me ponizi, ja se prosto zbunim i ne reagujem onako kako bih želela. Ovaj problem imam samo sa ljudima koji mi nisu bliski. Naravno, mene ljudi koje volim ne ponižavaju, ali kada mi nešto kod njih smeta, otvorena sam i jako vesta u komunikaciji.
Mislim da ne umem da se postavim jer se plašim da ne ispadnem smešna i glupa, ako lose procemim situaciju i burno reagujem (kada kažem ‘’burno’, ne mislim samo na izlive besa, već i na sarkazam i na bilo koji vid pokazivanja nezadovoljstva). Isto tako ne bih želela da tim ljudim stavim do znanja da su me razbesneli i povredeli, jer ne želim da vide kako mogu da manipulišu mojim osećanjima. Verujem da ovo nije ispravan način rezonovanja, ali to je prosto ono što osećam.
Kada mi neko uputi provokaciju kao da me ‘’preseče’’ i onaj deo mozga koji je zadužen za smišljanje adekvatnih i socijalno prihvatljivih odgovora prestane da funkcioniše. Volela bih da me te stvari toliko ne pogadjaju, jer su obično gluposti koje dolaze od jako glupih ljudi, kojima ništa ružno nisam uradila. Ponekad mi se čini da me ne razbesni toliko ta uvreda koliko moja nemogućnost da se odbranim i na taj način postanem objekat za njihovo lečenje kompleksa i neko ko opravdava njiovu nekulturu.
Volela bih i to da umem da se postavim prema istima, onda kada zaista jesu fini. Na primer, bivša drugarica je probala da flertuje sa mojim dečkom. On joj je jasno stavio do znanja da to ne može tako i sa njene strane se sve završilo sa ‘’pa ja to nisam htela’’. Nismo imali kontakt sa njom 7 meseci. Slučajno smo je sreli u gradu sa još nekim ljudima koje poznajemo. Pozdravila sam se sa njima i sa njom, iako smatram da nije trebalo. Da sam je srela samu, verovatno bih se postavila drugačije, ali sam tada osetila neku vrstu socijalnog pritiska. Da ti ljudi nisu bili tu, ili bih joj hladno rekla ‘’ćao’’, ili bih produžila dalje.
Generalno sam komunikativna osoba, imam divnog dečka, par jako bliskih prijatelja i sa nepoznatim ljudima lako stupam u razgovor, ali kada mi se ovakve stvari dese, osetim se razoružano i slabo. Da li je to mozda nezrelost? Kako da odbaranim sebe od toga?

[aaaca]

Не можеш да спречиш птице да лете изнад твоје главе али можеш да их спречиш да направе гнездо на њој. Најбољи начин да то урадиш је да их пустиш да иду даље.

Дај неки конкретан пример увреде.

[mmmiiikkkaaa]

Evo jednog. Od nedavno sam postala vegan i bila sam na nekom okupljanju, neko društvance i to… E sada, momak i je smislio jesno 7685 fora zbig mog veganizma, što je meni ok i smešno i zabavno i ja imam neki set fora za njega… Kada me vidi kako jedem zelenu salatu, kaže mi sa sam kozica anyway, moj drug kreće da jede čips jedna devojka koju sam te većeri upoznala (dalke, poznanstvo kraće od par sati) se okreće i kaže tom drugaru ‘’Pa nemoj to da jedeš, to je vegansko. Eto vidiš, ona je jela tu hranu i postala koza. (provokativna pogled ka meni)’’ Znam, glupost! Ja se onako nisam ponašala ni sa 6 godina. Kažem, nije to što je rekla, nego to što sam ja ostala da ćutim! To me nervira!
Sledeća situacija, imala sam jedan jako neuspešan ispitni rok i jedna koleginica ima običaj to da pomene, kao brižna je, kao drugaski je, a otvorena provokacija. Prvih par puta sam ćutala i posle nekog vremena joj rekla par stvari. Prestala je, ali bih volela da sam u toj situaciji bila nekako jača. Da sa reagovala odmah i da je ta moja rekcija bila odsečnija.
Verujem da je to samo stvar navike.
Jedino rešenje koje mi pada na pamet je set nekih spremin odgovora, koje mogu da upotrebim. Kažem, nisu te osobe, jadne su, već moje ćutanje nervira.

[aaaca]

Мислим да је најбоље све преокренути на шалу или једноставно придружити се ономе ко те зеза.

У конкретној ситуацији када те је назвала козом, ти само додај "ма не коза него овца". Више јој неће бити интересантно да те зеза.

То за испитни рок ниси конкретно написала па не могу да ти дам предлог одговора али суштина је иста као код претходног случаја.

[vasa]

Ppotpuno te razumem, al moraces se jednostavno istrenirati, kao sto kazes imas par fora.
Upotrebi ih, sto cesce i steci ces utisak da si jaca, i sposobnija.
Malo ti fali samopouzdanja, i poradi malo na tome, budi svesna ako vec hoces da budes razlicita od vecine, trpeces verujem mnogo, ali nemoj da te to sputava, nista oni nisu bolji sto jedu meso i slaninu.
Trebace malo vremena, samo nemoj cutati nikome. Ako jednom precutis drugi put ga cekaj i nategni posteeeeeno--hehe
Neki ljudi lece komplekse na drugima.
Pre neki dan sam morao posle vise podrugljivih komentara, svom sefu da skresem, i cini mi se da se povukaooo, kod nekog to izgleda pali jedino.

[mmmiiikkkaaa]

Koliko sam uspela da shvatim, takvi ljudi su dubooko nesrećni i slabi i ne treba im puno da se povuku. Saveti su bili korisni. Hvala vam, ljudi!

[aaaca]

Најважније је да тебе лично не погађају увреде и зезања. Треба да схватиш да си ти каква каква јеси и да то нема везе са коментарима са стране нарочито злонамерним.

Дакле прихвати њихову игру и више им неће бити интересантна. Код таквог начина одбране не мораш да разрађујеш тактике и шеме већ увек одиграш онако како они играју.