Molio bih da mi odgovori neko sa pouzdanim
znanjem po pitanju koje je postvljeno u naslovu.
Znaci, koliko je rizicno, i da li moze imati
nekakve posledice na moje buduce dete to
sto ja imam Epilepsiju (petit mal)?
Pijem Eftil, i imam napade iskljucivo u toku
budjenja, i to 2 do 3 puta godisnje.
Imati EPILEPSIJU i biti buduci otac?!
Moderatori: mr ph. Silvio, ModeratA, moderato, admin, vlada99
-
leptiric021
- Aktivan član
- Postovi: 737
- Pridružio se: Sub Nov 03, 2007 9:48 pm
ja verujem da zavisi da li je epi nasledno ili ne,znaci da li ste vi nasledili od nekog clana porodice ...mada nista nije sigurno....kontrolisite redovno EEG kako bi znali da li ima poboljsanja
<a href="http://lilypie.com/"><img src="http://lt1m.lilypie.com/aFKtp2.png" width="200" height="80" border="0" alt="Lilypie Trying to Conceive 21 to 37 day cycle tickers" /></a>
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
hmm...
ne postoji blaga ili gruba epilepsija. postoje grand mal i pti mal epi napadi, tj generalizovan napad ili lokalizovan i pti mal kao posebna vrsta epi napada.
Neka opshta struchna podela je:
Tonično klonichni napad
Apsans napad
Mioklonični napad
Jednostavni parcijalni napad
Kompleksni parcijalni napad
bitno je isto tako da li je u pitanju urodjena ili stechena (kao posledica oshtecenja mozdanih tkiva, insulta itd), adolescentska ili od rodjenja.
neko ko je ikada u zivotu imao epi napad MORA znati ove chinjenice a ne da kaze blaga ili ne blaga epilepsija.
Svaki mozak ima kapacitet da reaguje epileptichnim napadom u specifičnim uslovima. Ali u vecini mozgova se spontano ne dogadjaju napadi i za njih se kace da imaju "visok prag" tj. otporni su za napade.
Ljudi se medjusobno razlikuju, a isto tako se razlikuju i njihov prag, tj. otpornost prema napadima. Kao i ostale razlike medju pojedincima, i ova otpornost uglavnom zavisi od genetskih faktora. Osobe sa "niskim pragom" mogu da dobiju epileptichni napad spontano bez ikakvog povoda.
Nekada se sklonost ka napadima javlja familijarno, i tada napade ima vishe chlanova porodice. Genetika epilepsije nije jednostavna. Kod odredjenih osoba postojeci prag za napade moze da se snizi ako je mozak pretrpeo povredu ili ako je izložen neobichnim stimulacijama (kao shto je treperava svetlost u diskoteci).
Ukoliko je povreda mozga ozbiljna i teska (bez obzira da li je to posledica saobracajne nesrece, infekcije, porodjajne traume, tumora ili shloga), epilepsija se moze razviti kao posledica chak i kod ljudi koji prirodno imaju “visok prag”.
Mnoge osobe povezuju pochetak epilepsije sa odredjenim, nekada i minimalnim dogadjajima, kao shto su duvanje u lice, ili emotivno uzbudjenje, iznenadjenje ili velika radost.
U ovakvim slučajevima značajnu ulogu ima porodična sklonost ka napadima.
Apsans napad (raniji naziv Petit mal – pti mal).
Apsans napad se odlikuje naglim pochetkom i zavrshetkom u vidu prekida svesti i ispadom drugih mentalnih funkcija, uz minimalne motorne znake.
Osoba sa ovim tipom napada iznenada i naglo prekida aktivnost i u bukvalnom smislu je odsutna u toku chitavog napada. Ochi su okrenute malo navishe, pogled je prazan i ukochen, kao da gledaju u prazno.
Moze postojati sitno treptanje. Ne dolazi do pada, obichno se zadrzi polozaj u kome je osoba bila na pochetku napada.
K svesti se dolazi naglo, nastavlja se zapocheta aktivnost. Sama osoba nije svesna napada (o napadu obichno sazna po reakcijama prisutnih, sto moze da deluje zbunjujuce). Napadi obicno remete uobicajenu aktivnost, tim vise, ukoliko su duzi. Sam napad traje od 6 do 25 sekundi, najsesce 8 do 15 sekundi.
Postoje i kraći napadi, ali se oni teze klinicki primecuju (jasno se vide na EEG snimanju). U toku napada osoba ne reaguje na pozive, ali pri kraju napada poziv po imenu moze da prekine napad. Pored tipicnog apsans napada postoje i atipicni apsansi sa manje naglim pocetkom i zavrsetkom ili prisutnim i motornim ispoljavanjem, u smislu promene polozaja tela (laganim spustanjem, sedanjem, okretanjem glave..) ili izrazenijim treptanjem sa trzajevima cele glave, ili automatskim (nesvesnim) radnjama ruku, lica..
moj naiskreniji i najrealniji savet je da se sa svim pitanjima koje imate obratite svom lekaru koji vas lechi od epilepsije, koji zna istoriju vashe bolesti i porodice, koji prati vashe stanje i zna kakvu ste sve terapiju imalia ne da o ovako ozbiljnim temama raspravljate sa ljudima preko interneta.
Iskreno, ljutili se ne ljutili!
Pozdrav
ne postoji blaga ili gruba epilepsija. postoje grand mal i pti mal epi napadi, tj generalizovan napad ili lokalizovan i pti mal kao posebna vrsta epi napada.
Neka opshta struchna podela je:
Tonično klonichni napad
Apsans napad
Mioklonični napad
Jednostavni parcijalni napad
Kompleksni parcijalni napad
bitno je isto tako da li je u pitanju urodjena ili stechena (kao posledica oshtecenja mozdanih tkiva, insulta itd), adolescentska ili od rodjenja.
neko ko je ikada u zivotu imao epi napad MORA znati ove chinjenice a ne da kaze blaga ili ne blaga epilepsija.
Svaki mozak ima kapacitet da reaguje epileptichnim napadom u specifičnim uslovima. Ali u vecini mozgova se spontano ne dogadjaju napadi i za njih se kace da imaju "visok prag" tj. otporni su za napade.
Ljudi se medjusobno razlikuju, a isto tako se razlikuju i njihov prag, tj. otpornost prema napadima. Kao i ostale razlike medju pojedincima, i ova otpornost uglavnom zavisi od genetskih faktora. Osobe sa "niskim pragom" mogu da dobiju epileptichni napad spontano bez ikakvog povoda.
Nekada se sklonost ka napadima javlja familijarno, i tada napade ima vishe chlanova porodice. Genetika epilepsije nije jednostavna. Kod odredjenih osoba postojeci prag za napade moze da se snizi ako je mozak pretrpeo povredu ili ako je izložen neobichnim stimulacijama (kao shto je treperava svetlost u diskoteci).
Ukoliko je povreda mozga ozbiljna i teska (bez obzira da li je to posledica saobracajne nesrece, infekcije, porodjajne traume, tumora ili shloga), epilepsija se moze razviti kao posledica chak i kod ljudi koji prirodno imaju “visok prag”.
Mnoge osobe povezuju pochetak epilepsije sa odredjenim, nekada i minimalnim dogadjajima, kao shto su duvanje u lice, ili emotivno uzbudjenje, iznenadjenje ili velika radost.
U ovakvim slučajevima značajnu ulogu ima porodična sklonost ka napadima.
Apsans napad (raniji naziv Petit mal – pti mal).
Apsans napad se odlikuje naglim pochetkom i zavrshetkom u vidu prekida svesti i ispadom drugih mentalnih funkcija, uz minimalne motorne znake.
Osoba sa ovim tipom napada iznenada i naglo prekida aktivnost i u bukvalnom smislu je odsutna u toku chitavog napada. Ochi su okrenute malo navishe, pogled je prazan i ukochen, kao da gledaju u prazno.
Moze postojati sitno treptanje. Ne dolazi do pada, obichno se zadrzi polozaj u kome je osoba bila na pochetku napada.
K svesti se dolazi naglo, nastavlja se zapocheta aktivnost. Sama osoba nije svesna napada (o napadu obichno sazna po reakcijama prisutnih, sto moze da deluje zbunjujuce). Napadi obicno remete uobicajenu aktivnost, tim vise, ukoliko su duzi. Sam napad traje od 6 do 25 sekundi, najsesce 8 do 15 sekundi.
Postoje i kraći napadi, ali se oni teze klinicki primecuju (jasno se vide na EEG snimanju). U toku napada osoba ne reaguje na pozive, ali pri kraju napada poziv po imenu moze da prekine napad. Pored tipicnog apsans napada postoje i atipicni apsansi sa manje naglim pocetkom i zavrsetkom ili prisutnim i motornim ispoljavanjem, u smislu promene polozaja tela (laganim spustanjem, sedanjem, okretanjem glave..) ili izrazenijim treptanjem sa trzajevima cele glave, ili automatskim (nesvesnim) radnjama ruku, lica..
moj naiskreniji i najrealniji savet je da se sa svim pitanjima koje imate obratite svom lekaru koji vas lechi od epilepsije, koji zna istoriju vashe bolesti i porodice, koji prati vashe stanje i zna kakvu ste sve terapiju imalia ne da o ovako ozbiljnim temama raspravljate sa ljudima preko interneta.
Iskreno, ljutili se ne ljutili!
Pozdrav
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.