Tek na kraju, iz razgovora sa farmaceutima, sa psihijatrom i nekoliko osoba koje se bave zdravo hranom (i homeopatijom) dolazim do frapantnih saznanja da moji lekari (ne svi naravno), osim otpusne liste i jednog leka meni zapravo nisu dali niti jednu smernici sta i kako da radim! Osim dijete i sto sam pod staklenim zvonom u smislu vecih fizickih aktivnosti, niko mi ni reci nije kazao o surtuku, cajevima za hepatitis B, imunopreparatima...Ako se uzme u obzir cinjenica da nemam fibrozu, da je virus mninimlano aktivan, da drzim dijetu - postavlja se pitanje zasto neko, ako su vec okolnosti takve, nije pravim savetima povecao moju sansu da pobedim HBV, ili ga makar ubrzo uspavam. Iz razgovora sa ljudima koji koriste cajeve za HBV saznajem da su rezultati sjajni, da nade ima... Ali, na zalost mnogi ljudi to ne znaju, jer su od strane svojih lekara uskraceni za te podatke. Tek u zadnje vreme polako zvanicna medicina pocinje da kombinuje svoje znanje sa homeopataskim iskustvima.
Moje pitanje je - koliko homepatija zaista pomaze, da li postoje kursevi ili neki centri gde se to moze uciti i razvijati? Jednostavnije receno, koja su vasa iskustva sa homeopatijom, sa homeopatskom ishranom, preparatima? Koliko tu ima stvarne koristi, a koliko samo nade i zelje? Ovo mi je sve jako vazno jer zelim da pomognem sebi maximalno, ali ostalima!
Napomena> Niti jednom recju ne zelim da nipodastavam zvanicnu medicini, i napore moje lekara, sve njihove savete i doboru volju. Ono sto sam do sada shvatio jeste da prave homopate ne iskljucuju zvanicnu medicinu i lekove iz terapije (kao sto ona njih odbacuje), vec samo tvrde da se na taj nacin borba sa bolescu moze jos vise pojacati, a zivot i zdravlje povratiti i sacuvati!
Pozdrav svima!
