Ne znam da li ovo uopste spada u oboljenja...ali osecam da mi fali energije i to JAKO PUNO.......
Spadam u ljude koji su jako ne-energicni....I to me jako nervira......I to utice na moj ceo zivot. I na karijeru i na drustveni zivot. Medjutim postoje trenuci kada dobijem (slucajno) te energetske naboje i kada je sve OK...tada sa svima mogu da vodim normalnu interakciju.....U 95% ostatka vremena nekako mi je sve tesko i nista nema smisla raditi...
Takodje mogu sam da iniciram svoju energicnost tipa kada idem na intervju za posao ili kada idem da se vidim sa nekom ribom, ali posle mi treba vise vremena da se oporavim.
U kratko non-stop mi se spava, jednostavno sve mi je cimanje i cesto osecam potrebu da malo prilegnem...A nisam siguran da je tako bilo ranije. Cini mi se da se ovo vise ispoljava sto sam stariji...btw. treba da napunim 25 i zavrsavam faks...I ovo sada mi je katastrofa...Izgleda kao lenjost samo sto je jos ekstremnije....nekad mi se cini da bih bio najsrecniji kada bih mogao da po ceo dan lezim u krevetu gledajuci u plafon, a onda skapiram koja je to katastrofa od zivota i kako ne vodi nikuda, samo u propast...
Jos jedna stvar, nekada sam bio mnogo ambiciozniji, a sada se to jednostavno izgubilo...
Da li postoji neko resenje, pored mentalne gimnastike koju se trudim da praktikujem...??? Ne verujem u lekove koji uticu na mozak, ali sada ozbiljno razmatram upotrebu neceg takvog, ako postoji za moj slucaj.
Ekstremni manjak energije...
Moderatori: moderato, admin, vlada99, mr ph. Silvio, ModeratA
Cini mi se da je kod tebe u pitanju jaka depresija, posebno sto se blizis kraju studija i (pod)svesno si u panici zbog toga (jer treba krenuti dalje, naci posao, zavrsava se relativno bezbrizan period... - tu frku osecaju i mnogo energicniji i psihicki jaci od tebe).
Mislim da bi trebalo da popricas sa nekim psihijatrom. Lekovi ti tu nece mnogo pomoci, jer kod tebe nije u pitanju primerna fizioloska slabost, vec psiholoska koja se odrazava i na fizicku aktivnost.
Ako zaista zelis da se iscupas iz tog stanja, to je vec korak ka uspehu.
Mislim da bi trebalo da popricas sa nekim psihijatrom. Lekovi ti tu nece mnogo pomoci, jer kod tebe nije u pitanju primerna fizioloska slabost, vec psiholoska koja se odrazava i na fizicku aktivnost.
Ako zaista zelis da se iscupas iz tog stanja, to je vec korak ka uspehu.
Zabroavih, C vitamin ti sigurno nece skoditi, ali Q10 ti je bespotreban, on se pije posle 50-te i, uprkos opste uvrezenom misljenju da je on dobar za regeneraciju ostecenih organa i da je jak antioksidans, njegova prvenstvena namena je da stiti srce i krvne sudove. Dakle, to ti je nepotrebno (a uz to je jako skupo).
Slazem se sa prethodnim odgovorom. Strah od neizvesnosti, moze da proizvede bas to sto osecas. Isto sam se osecala pred kraj, iako sam i radila, imala sam utisak da sa prestankom studija pocinje pravi zivot. Osecala sam se mrtvo, bezvoljno, isla da vadim krv, zalila se doktoru i slicno. Onda sam odlucila da krenem na magistarske, pa je taj bedasti osecaj prestao. Ali, ponovilo se isto posle dve godine, na kraju. U medjuvremenu sam i porodicu stekla, ali mislim da nisam nimalo hrabrija:) To sto ti se desava nije nista neobicno, skoncentrisi se na pojedinacne ciljeve, uvek imaj nove ideje kako ces sebe da poboljsas i unapredis i bice sve u redu. Upisi neki kurs po prestanku studija, uradi nesto za sta pre nisi imao vremena, a zeleo si da ostvaris.
Mislim da su svi (manje-vise) imali taj problem. I ja sam, kao Sprle, iz istih razloga upisala postdiplomeske, samo da bih imla osecaj da nesto vredi, da nesto radim, da postoji kontinuitet, iako sam vec uveliko radila i imala "sigurno" radno mesto. Podsvesno mi se desavalo da sam za poslednji ispit tri ili cetiri puta "gubila" ispitna pitanja, svoje beleske i skripte... A diplomski sam otezala skoro godinu dana, sve sam nalazila neke razloge da nije dovoljno dobar i da ne treba jos da ga predam, na kraju me je mentor na silu prijavio da izadjem. I non-stop sam umisljala neke bolesti (vec poznato u psihologiji kao "bekstvo u bolest").
Moras da nadjes nesto za sta ces se "uhvatiti", kao sto ti i Sprle predlaze.
Moras da nadjes nesto za sta ces se "uhvatiti", kao sto ti i Sprle predlaze.
Tacno, organizam posle 35-te prestaje da sam "proizvodi" Q10 i naucnici jos uvek ne znaju zasto je to tako. Moze se piti od tih godina, moze i ranije, posto Q10 nikako ne moze da skodi; i tacno je da je jak antioksidans. Licno, ja ga pijem bas od 35-te, ali zato sto se dosta bavim sportom.emanuela napisao:Q 10 se moze piti posle 35 i JAK je antioksidant...
Ali zasto bi momak od 25 god koji se ne bavi fizickim aktivnostima (kada je skoro neophodno uzimati antioksidanse) pio Q10 cija jedna bocica kosta oko 1000 din?
Informacija da je Q10 prvenstveno antioksidans je prva informacija koja se nalazi na bilo kom Net pretrazivacu, kao i na bocicama tog preparata, ali, ponavljam, svaki ozbiljan molekularni biolog ce vam potvrditi da je njegova namena prvenstveno u ocuvanju kardio sistema.