Pri pregledu povisena anksioznost i distroficna.Unapred hvala.Brinem se jako za nju jer stvarno ima velikih i teskih zdravstvenih problema.
citanje psihijatrijskog nalaza
Moderatori: moderato, admin, vlada99, mr ph. Silvio, ModeratA
-
emili
- Aktivan član
- Postovi: 139
- Pridružio se: Čet Jan 10, 2008 8:15 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Zrenjanin
citanje psihijatrijskog nalaza
Molim neko strucno lice da mi procita sestrin psihijatrijski nalaz.
Pri pregledu povisena anksioznost i distroficna.Unapred hvala.Brinem se jako za nju jer stvarno ima velikih i teskih zdravstvenih problema.
Pri pregledu povisena anksioznost i distroficna.Unapred hvala.Brinem se jako za nju jer stvarno ima velikih i teskih zdravstvenih problema.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Re: citanje psihijatrijskog nalaza
Anksioznost je generalni naziv za sva stanja uznemirenosti.
Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će "eksplodirati", da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto "strašno". Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu.
Anksiozna osoba je stalno u stanju "pripravnosti", stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi, pa nije čudo da se anksiozna osoba uplaši na neki iznenadni zvuk, što joj izazove niz raznih simptoma (brzo lupanje srca, znojenje, itd...).
Anksioznost jeste ništa drugo nego opiranje struji života. Ljudi koji su anksiozni imaju pogrešno uverenje da je život opasan, i da trebaju da se zaštite od neke opasnosti (koja ne postoji), da trebaju da se zaštite fizički (spremanje na borbu - anksioznost -> gomila telesnih simptoma) ili emotivno da se povuku (depresija -> tuga, praznina itd). Život nije opasan, život je dobar i lep.
Anksioznost i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da u toku rada na sebi naša najbitnija stavka bude izbegavanje stresnih situacija. U toku perioda jakog stresa, um želi da se izbori i izađe na kraj sa tim stresom, dok moguće fizičke i psihičke posledice dolaze tek kasnije kad se "smiri bura". Zato je važno da ostajemo mirni i staloženi u svakom trenutku. Ako nam to postane navika, lakše i mirnije ćemo izlaziti na kraj sa stresnim situacijama u budućnosti. Kad smo smireni, naše samopouzdanje raste, jer je to jedino moguće kad smo mirni i čvrsti. Uopšte nije slučajno to da ljudima naglo padne samopouzdanje kad im se dese panični napadi. Rad na podizanju samopouzdanja je neprocenjiv.
Anksiozni napadi i anksioznost se uspeshno leche kombinacijom medikamentozne i psiho terapije.
Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će "eksplodirati", da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto "strašno". Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu.
Anksiozna osoba je stalno u stanju "pripravnosti", stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi, pa nije čudo da se anksiozna osoba uplaši na neki iznenadni zvuk, što joj izazove niz raznih simptoma (brzo lupanje srca, znojenje, itd...).
Anksioznost jeste ništa drugo nego opiranje struji života. Ljudi koji su anksiozni imaju pogrešno uverenje da je život opasan, i da trebaju da se zaštite od neke opasnosti (koja ne postoji), da trebaju da se zaštite fizički (spremanje na borbu - anksioznost -> gomila telesnih simptoma) ili emotivno da se povuku (depresija -> tuga, praznina itd). Život nije opasan, život je dobar i lep.
Anksioznost i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da u toku rada na sebi naša najbitnija stavka bude izbegavanje stresnih situacija. U toku perioda jakog stresa, um želi da se izbori i izađe na kraj sa tim stresom, dok moguće fizičke i psihičke posledice dolaze tek kasnije kad se "smiri bura". Zato je važno da ostajemo mirni i staloženi u svakom trenutku. Ako nam to postane navika, lakše i mirnije ćemo izlaziti na kraj sa stresnim situacijama u budućnosti. Kad smo smireni, naše samopouzdanje raste, jer je to jedino moguće kad smo mirni i čvrsti. Uopšte nije slučajno to da ljudima naglo padne samopouzdanje kad im se dese panični napadi. Rad na podizanju samopouzdanja je neprocenjiv.
Anksiozni napadi i anksioznost se uspeshno leche kombinacijom medikamentozne i psiho terapije.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
emili
- Aktivan član
- Postovi: 139
- Pridružio se: Čet Jan 10, 2008 8:15 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Zrenjanin
Re: citanje psihijatrijskog nalaza
Hvala tamaraft na brzom i opsirnom odgovoru.Jako sam zabrinuta za sestru,jer jednom joj je bilo lose i popila terapiju,pa kad joj nije bilo bolje ona je uzela jos jednu dozu terapije u stahu da ce umreti.Predozirala se ali hvala Bogu sve je proslo bez posledica,jedino sto ukucani nisu joj dali da spava celu noc.Brinem za nju da nesto ne uradi sa sobom.