bulimija
Moderatori: mr ph. Silvio, ModeratA, moderato, admin, vlada99
imam 35 god i dvoje dece. imam posao koji volim, obrazovana sam, dobro situirana i dobro izgledam (ne samo za moje godine, vec i inace). imala sam manjih zdravstvenih problema letos (izgubila sam bebu u 10 nedelji trudnoce i veliki stres tim povodom), inace sam zdrava i svi oko mene, meni dragi ljudi su zdarvi i normalni 
. zivim u srbiji, 100-ak km od beograda, u malom mestu.
imam problem sa bulimijom vec mesecima.
prvi put se poijavio jos u srednjoj skoli, mozda neka druga godina. onda sam u trecoj godini bila na nekakvoj dijeti i za mesec ipo dana oslabila sam 9 kg, i po sopstvenim kriterijumima sam imala ok tezinu. ta tezina mi je bila ista godinama, i na fakultetu i kasnije, i rodila sam dvoje dece i posle toga se vratila na svoju tezinu. onda sam pre tri godine prestala da pusim i dobila sam nekih 5-6 kg.
e, tih, 5-6 kg ja sad evo, pune tri godine ne mogu da se resim. pokusavala sam svasta: izgladnjivanje, atkinsonovu dijetu, vegetarijanski nacin ishrane, jedem puno voca i povrca, ne pijem, ne drogiram se...
problem je u tome sto ja volim hranu. ja volim da jedem i jedem brzo. prakticno gutam hranu. onda u jednom momentu shvatim da cu da puknem. onda odem pa se isporvacam. u pocetku sam to radila jednom nedeljno, pa svaki drugi dan, pa svaki, sada to radim nekoliko puta dnevno. onda sam ocajna. nesrecna, histericna, svadljiva, nestrpljiva...
i dok pazarim u samoposluzi, uzimam hranu koju volim i koju znam da cu pojesti i povratiti. kupujem namenski da se ispovracam. planiram.
brinem se zato sto znam da je to problem koji pocinje u glavi. da mozda ni nema veze sa tih mojih par kg viska. ne zelim da idem kod psihologa jer u mom gradu to se ne radi u privatnoj praksi (ne postoji) a u drzavnim bolnicama rade nekakvi "strucnjaci" o kojima ne vlada nekakvo misljenje. komplikovano mi je da se organizujem i da idem negde u drugi grad da s nekim tazgovaram o tome. ne zelim da moja porodica sazna za to (ne zna ni suprug, ni niko drugi).
da li postoji nacin da se taj problem resi samostalno? da li je neko uspeo u tome?
tesim se da je i princeza dajana i mnogo drugih poznatih ljudi bolovalo od ove bolesti (poremecaja).
da li neko ima iskustva u ovome?
. zivim u srbiji, 100-ak km od beograda, u malom mestu.imam problem sa bulimijom vec mesecima.
prvi put se poijavio jos u srednjoj skoli, mozda neka druga godina. onda sam u trecoj godini bila na nekakvoj dijeti i za mesec ipo dana oslabila sam 9 kg, i po sopstvenim kriterijumima sam imala ok tezinu. ta tezina mi je bila ista godinama, i na fakultetu i kasnije, i rodila sam dvoje dece i posle toga se vratila na svoju tezinu. onda sam pre tri godine prestala da pusim i dobila sam nekih 5-6 kg.
e, tih, 5-6 kg ja sad evo, pune tri godine ne mogu da se resim. pokusavala sam svasta: izgladnjivanje, atkinsonovu dijetu, vegetarijanski nacin ishrane, jedem puno voca i povrca, ne pijem, ne drogiram se...problem je u tome sto ja volim hranu. ja volim da jedem i jedem brzo. prakticno gutam hranu. onda u jednom momentu shvatim da cu da puknem. onda odem pa se isporvacam. u pocetku sam to radila jednom nedeljno, pa svaki drugi dan, pa svaki, sada to radim nekoliko puta dnevno. onda sam ocajna. nesrecna, histericna, svadljiva, nestrpljiva...
i dok pazarim u samoposluzi, uzimam hranu koju volim i koju znam da cu pojesti i povratiti. kupujem namenski da se ispovracam. planiram.
brinem se zato sto znam da je to problem koji pocinje u glavi. da mozda ni nema veze sa tih mojih par kg viska. ne zelim da idem kod psihologa jer u mom gradu to se ne radi u privatnoj praksi (ne postoji) a u drzavnim bolnicama rade nekakvi "strucnjaci" o kojima ne vlada nekakvo misljenje. komplikovano mi je da se organizujem i da idem negde u drugi grad da s nekim tazgovaram o tome. ne zelim da moja porodica sazna za to (ne zna ni suprug, ni niko drugi).
da li postoji nacin da se taj problem resi samostalno? da li je neko uspeo u tome?
tesim se da je i princeza dajana i mnogo drugih poznatih ljudi bolovalo od ove bolesti (poremecaja).
da li neko ima iskustva u ovome?
-
Garfield
- Stalni član
- Postovi: 1224
- Pridružio se: Sub Maj 05, 2007 12:41 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Uzalud se tesite, radi se o teskom psihickom problemu koji tretiraju psihijatri. Ako vec necete da to resite zbog Vaseg psihickog zdravlja, pomislite na to da mozete dobiti teske bolesti digestivnog trakta, pocevsi od erozija sluznice jednjaka i zeluca, cira na zelucu i karcinoma jednjaka najzad, propadanja svih zuba kao i ulceracija usne duplje te svega onog sto moze da se desi zbog svakodnevnog izbacivanja zeludacne kiseline u partije digestivnog trakta gde ona ne trebna da se nalazi. Da ne pominjem sistemske bolesti tipa teske anemije zbog uticaja ovakvog ponasanja na apsorbciju gvozdja, kao i malnutritivne poremecaje zbog stalnog uznemiravanja metabolizma i normalnoe absorbcije hranljivih materija, vitamina i minerala.
Dakle, javite se psihijatru, imatje odgovornost prema svojoj deci ako vec nemate prema sebi. Vasa porodica ce saznati kad tad jer ce Vas sistem puci u jednom trenutku i nece moci da se vise bori sa torturom koju mu priredjujete pa cete se razboleti i onda cete moci i morati da se organizujete, uzimate bolovanje i vucete se po raznim bolnicama i gradovima. Ko hoce, nadje nacin, ko nece nadje razlog. Organizujte se kako znate jer se radi o veoma ozbiljnoj stvari. 100km od Beograda je sat vremena voznje do Beograda, neophodna Vam je psihoterapijska i psihijatrijska pomoc. Pozdrav
Dakle, javite se psihijatru, imatje odgovornost prema svojoj deci ako vec nemate prema sebi. Vasa porodica ce saznati kad tad jer ce Vas sistem puci u jednom trenutku i nece moci da se vise bori sa torturom koju mu priredjujete pa cete se razboleti i onda cete moci i morati da se organizujete, uzimate bolovanje i vucete se po raznim bolnicama i gradovima. Ko hoce, nadje nacin, ko nece nadje razlog. Organizujte se kako znate jer se radi o veoma ozbiljnoj stvari. 100km od Beograda je sat vremena voznje do Beograda, neophodna Vam je psihoterapijska i psihijatrijska pomoc. Pozdrav
Za bulimiju nisam sagurna ali znam sta je uzrok anoreksije.Moja drugarica je imala anoreksiju,bila je strasno mrsava i stalno je govorila da je debela... dok se nije onesvestila u školi od gladi. Ja nisam imala anoreksiju,ali sam bila prilično blizu. Neke "drugarice" koje su me ustvari samo mrzele zezale su me za težinu,a ja sam im budala verovala. U to vreme roditelji su mi imali nekih problema na poslu,a ja sam iskoristila to što me manje kontrolišu i prestala sam da jedem. Kilogrami su se gubili ,ja sam bila srećna sve dok u nekom časopisu nisam pročitala da oni kilogrami u odnosu na moju visinu pokazuju anoreksiju. pogledalaq sam se u ogledalo i shvatila da sam premršava i još uvek (2 godine) sam mršava,ali srediće sa to. 
pozz i srećno
pozz i srećno