Godinama u nazad imam problema sa spavanjem i to obicno vikendom kada treba da se izadje u grad.Da li zato sto ocekujem da moram da budem ispavan da sijam da nemam podocnjake i stalno vec 2,3 godine u nazad -petak,subota, spavam nesto malo i naravno podocnjaci se javili vremenom.
Sve je to bilo ok s obzirom da sam nadoknadio to nespavanje ostalim danima u nedelji ali pocelo je jako da me nervira.Naravno desilo se i da ne spavam uopste tim danima ili cak i da spavam normalno (sto je bila retkost).
Sve je bilo super do prosle 2011 godine. Pocetak godine pocinjem da razmisljam a sta bi bilo ako ne bi spavao duze od 2,3 dana? Krecem da citam na internetu koliko je to nezdravo kad ljudi ne spavaju,rizici,srcani udari itd itd. Prestravim se,ali nastavim normalno sve. Pocetak leta,prvi put neprespavanih nedelju dana . Umoran nervozan neraspolozen uplasen,ali i dalje postoji kontrola. Da bi sve bilo jos gore,baka mi je vec neko vreme bila u bolnici na operacijama ,i taj moj 7 dan nespavanja pocetak leta,jave nam da je baka u jako losem stanju da dodjemo da je obidjemo (porodica i ja).Otisao sam naravno,i kako sam izlazio iz kola pre nego sto smo usli u bolnicu,osetim blagu vrtoglavicu i nekako tesko disanje.(nikada u zivotu pre toga nisam imao bilo sta od toga,srce uredu, pritisak uredu sve ok,bavio sam se i sportom jako dugo). I da nastavim dalje, video sam baku kako je bila prikljucena na aparatima za disanje i nisam ni usao u sobu ostao sam u hodniku i tu mi je vec bilo jako lose.VBrtoglavice,nesvestice gotovo kao da nisam mogao da udahnem vazduh,bio je i jako topao dan i sparan, i nisam znao sta da radim, obicno u takvim situacijama se umijem,disem duboko i smirim.Medjutim sada nisam imao kontrolu nad sobom.Umio sam se disao duboko ali postpeno je sve bilo gore i gore. Osecao sam se da ako sednem da ce sve to da me preplavi i da sam gotov. I to se i desilo.Lekar nas jje zvao da poprica sa nama o baki,izasli smo u hlad neki ispred bolnice,meni se uzasno vrtelo vec tada, i morao sam da sednem posto sam osecao i slabost i nekako ujopste nisam imao vazduha.Kako sam seo tri puta mi se pogorsalo,ruke ,tj sake su mi se zgrcile,u pesnicu iako to nisam hteo, totalno sam se komirao i osecao sam da mi fali konac da padnem u nesvest. Nekako sam uspeo da mami kazem da mi je lose.Odmah je nastao haos svi su trcali oko mene.... dali su mi za smirenje odmah bromazepan,puls 120 pritisak 190-110 tako nesto. Odmah su mi uradili i ekg koji je bio ok. Lekar mi je rekao da popijem jos jedan bromazepan da se opustim,da je ovo na nervnoj bazi i da mi nije nista. Ja sam tako 2 ipo sata lezao bukvalno bez snage da pomerim ruku a kamoli nogu.Nekako sam to vece uspeo da zaspim i spavao sam lepo 8 sati prvi put posle nedelju dana.Medjutim sutra novi sok,baka je preminula. Ceo dan sam bio u nekom nenormalnom stanju i stalno sam preispitivao sebe sta mi se desiilo to juce i kako,da li od ne spavanja ili sta plus naravno sekiracija oko bake.Prekosutra posle ne prespavane noci se budim, uzasna nadimanja ,preskakanje srca ucestalo i konstantno. Uplasio sam se. Tako i sledeci dan, plus i to da svaki put kada sednem da rucam ili bilo gde u glavi stvorim sliku onu iz bolnice kad sam sedeo (u pocetku a posle leza) i kad nisam imao kontrolu nad sobom nikakvu i pocnem polako da dobijam te simptome.Nateram nekako mamu da odemo kod kardiologa sutradan, rezultati super, covek mi kaze da sam sasvim zdrav da mi nista ne fali,da simptome koje imam su posledica velikog stresa, da mi bromazepan i kaze mi da pijem pred spavanje nedelju dana tako i da ako mi bude isto,ili gore dodjem ponovo da mi napise uput za psihijatra koji ce mi samo dati jos jace lekove.Posle toga mi je bilo super,s obzirom da sam vec mislio da umirem od srca ili tako nesto,i posto sam mislio da sam imao srcani udar u bolnici,kad sam shvatio da mi je srce zdravo,nastavio sam normalno da zivim, a ti neki "polunapadi" su mozda trajali jos 2,3 dana dok rucam ili veceram... i to jako slabo,skoro za ignorisanje.
I tako se opravim preko leta, sve sujper i dodje mesec novembar.Polako krenem da analiziram sta mi se desilo kod bake,i tipa ako je od nespavanja to moze uvek da mi se desi jel uvek mogu da ne spavam 7 dana ako nisam spavao i taj put.Krecem da citam literature po netu za nespavanje,posledice nespavanja ,i toliko uvrtim u glavu sebi to da samo o tome mislim po ceo dan,i kad dodje vreme za spavanje nema sanse,oci kao kod sove.I tako citav novemabr... skoro mesec dana jako loseg spavanja.Gotovo da sam sapvao 3 sata nedeljeno a lezao sam po 8 sati u krevetu .Bio sam premoren i previse iscrpljen ali san nikako da dodje. Mama je odlucila da me odvede kod psihologa. Pricali smo, sve je bilo ok, osetio sam blagu napetost kad sam dosao i kad sam krenuo da pricam psihologu sta mi je, blago ubrzani buls,tesko disanje, slicno kao i kod bake,samo mnogo mnogo slabije i krace. Nisam ni obracao paznju. Zena ,psiholog, mi kaze da sam anksiozan i da mi se slosilo ono kad bake nista strasno svakome se desi. Da joj delujem zdravo iako imam podocnjake,da nemam problema sa zlezdama niti da patim od neke bolesti od koje se ne spava samo da sam anksiozan i kaze mi da ne mislim o tome, da se angazujem oko faxa, i da sam zdrav apsolutno, da anksioznost moze da prodje za 2,3 meseca ili 6 meseci sa ali i BEZ lekova i da meni ne trebaju isti. Super.. posle toga meni se i dalje vrtelo u glavi isto. Otisao sam na net i hteo da procitam o toj anksioznosti ,ali to citanje je postalo opsesivno upijanje. Sa svima sam pricao samo o tome,kao da je to svhra zivota.Nedelju dve posle boravka kod psihologa situacija se pogrosala jos ako je to ikako moguce. Naravno usput sam citao na internetu i saznao sta su panicni napadi, identifikovao sam licno ja to da mi se to desilo onomad kod bake i prakticno glumio sam sebi lekara.
Medjutim jednoga dana fod vrizera, kraj novembra, ja neispavan krenem u neozbiljan razgovor sa pomenutim. Pita me covek kako sam i ja mu kazem svoje probleme ,i kako nisam spavao nedelju dana. On me pogleda onako kao da umirem
i kaze pa to ne valja ,pa to je lose,pa jel si bio kod lekara,covek se skroz promenio,a obicno je jako fin. I tog momenta meni srce 120 i ruke i noge mi trnu, i nevidjen strah. Auu,sta sada? Povezem ja ot sa panicnim napadom i znam kako trebam da se opustim i da ne dolivam taj drugi strah.Ali to je stanje konfuzije totalne,ipak ne verujem sta mi se desava,a i nije bas iz cista mira. Izdrzim nekako tih 20 minuta na stolici,niko nista nije primetio,samo sam se ja osecao jako lose, i prebledeo sam sav. Uspeo sam nekako da ustanem sa te stolice ( a mislio sam da cu pasti u komui) izasao sam napolje i nastavio da setam. Smirili su se svi simptomi ali se strah pojacao. Zar sam sebe opet doveo u istu situaciju sam? Pa znaci ja to mogu uvek? Itd itd..milion pitanja u glavi.Dosao sam kuci tata mi je dao rakije malo da se smirim i bilo je ok za taj dan. Medjutim sutra...ceo dan provedem citajuci na netu,forume,svasta. Prekosutra budim se u drhtavici nevidjenoj,strah nevidjeni. Tresem se ne mogu iz kreveta da ustanem. Preplasio sam se ,nikada mi se ni to nije desilo pre. Bila je sreda secam se kao danas,i kazem sebi ako me ovo ne prodje do subote idem kod PSIHIJATRA p[rvi put u zivotu. I naravno svaki sledeci dan strah je bio veci,procitao sam i za agrofobiju i bukvalno nisam smeo da odem u dnevnu sobu.Strasno,shvatio sam da sam sve strahove drugih ljudi nalepio sebi i da sada ne mogu da pobegnem od toga.Subota jutro,ceo vikend ne prespavan stanje raspada totalno,odlazim kod psihijatra i na licu mesta kad sam video zenu dobijem napad,pustila me je da se smirim,sedeo sam samo i jako sam tesko pricao.Ali sam pricao od samog pocetka napada.(inace toga sam se i bojao najvise,da vise necu moci da pricam sa ljujdima,da cu dobiti napad cim vidim nekoga).I zena je odmah shvatila sta mi je, naravno ni taj napad ni onaj napad kod frizera nisu bili ni pola strasni kao kod bake u bolnici.S obzirom da tada nisam znao za sebe,i da su me ljudi vracali 2 ipo sata u zivot. Doduse tada je postojala stresna situacija realna,a ovde je nije bilo.I zena ,psihijatar mi prepise antidepresive Cipralex ujutru jedan i Sinequan uvece i kaze mi da sam zdrav poptuno,da sam sada samo jako preplasen da ce sve to proci za neko vreme da se ne sekiram i da dodjem za nedelju dana ponovo.
Naaravno,mama i ja smo se vratili kuci pognute glave,ona nije verovala niti znala bilo sta o tome.(anksioznosti ,panicnim napadima).
Nekoliko dana posle toga meni je bilo samo jos gore ali sam procitao da je to mozda od nuspojava.Strah je bio konstantan i nenormalan, a nisam ni znao cega se plasim.Opet krecem u citanje na internetu ne bih li pomogao sebi.
Nailazim na knjigu Panic Away i nakon sto sam je procitao osecao sam se ponovo normalno.Posle duzeg vremena.Saznanje da je sve uj meni, i da ja sam proizvodim sve je delovalo jako lepo,i jednostavno,i da jedino sto treba da radim kad dobijem napad je da u najtezim trenutcima trazim od sebe JOS i da vristim za JOS,i kad svhatim da nema gore od goreg ja sam tu bitku dobio,i tako mentalno pocinjem da jacam i polako prevazilazim to.Svidelo mi se sve to,i osecao sam se to vece sjajno bez i malo straha sasvim ponosno. Sutradan se budim drhtavica,tresem se,strah nevidjeni jos gore sve.Haos,odakle sad ovo?Sta sada da radim? Zovem psihijatra i ona mi kaze kako je to normalno,da ne mislim o tome,da gledam sve pozitivno i da ce biti ok.Super. Shvatio sam da ne mogu da idem direktno oci u oci sa strahom da sam sada jako slab za to,(inace to nisam navikao) i da moram da idem metodom zaborava. Usput naletim na Lindenovu metodu koja se upravo temelji na tome.Da se stvari izbegavaju,zaboravljaju, da se ne misli o tome, da se ne prica nikome za svoje STANJE kad ono i ne postoji,da nismo zdravi nego samo preosetljivi i da je to samo faza u zivotu koja mora da prodje i da ce proci kad mi budemo spremni za to. Reko super,ovo cu da prihvatim i da pokusam nekako da se oslobodim tih misli koje su bile nenormalno u tom periodu.Bukvalno sam gledao kroz ljude kroz tekst kroz televizor iako to nisam zeleo.A Posle mesec dana imao sam mozda jos jedan napad blazi i to je to. Ulazim u novu godinu i uz psihijatra se dogovorimo da sinquan pijem i dalje nocu jos mesec dva,znaaci ukupno tri , a da cipralex ostavimo,plus da uvedemo autogeni trening. Super, simptoimi svakodnevni koji su se ogledali u trnjenu ruku i nogu i anestvarnosti su polako nestajali.Nekako sam se i sam smirio,uveo treninge u teretani intenzivne i krenuo da pisem diplomski.Sve je bilo super,vise nisam citao na internetu odlucio sam se lindenovom metodom da nastavim dalje:)
Totalno sam se oporavio krajem januara i pocetkom februara sam nova licnost,raspolozen,veseo,vezbam svaki dan,pisem diplomski sve super.
Naravno imao sam krize male svaki put kad treba da kupim novu kutiju Sinquana posto sam mislio dokle vise.Prestao sam da idem kod psihijatra posto sam shvatio da mi ona skoro i ne pomaze nista i koliko sam nacitan vec i znam sta ce mi sve reci.Procitao sam i knjige za spavanje od raznih autora, i shvatio da je to prirodan proces, i da ne moramo svi da spavamo po 15 sati itd itd.
Sve je islo super do pre nedelju dana. Zavrsio sam diplomski,bio je red konacno da odem na faks (preko dana) i da se vidim sa mentorom da popricamo oko teme itd.Te veceri pred te konsultacije nisam spavao,uvrtelo mi se u glavu sta ako opet dobijem napad ispred zene,iz cista mira sve. I sutradan nisam imao nikakav napad ali sam ceo dan bio izgubljen (valjda preterano lucenje adrenalina).Uplasio sam se da mi se opet to vraca,a da sam skoro mesec ipo dana skroz bio ok.Izlasci koji su uglavnom bili nocni su bili super. Jeste i vreme spavanja mi je kriminalno lezem u 6 ustajem u 2 i nekako se bojim da pomerim da legnem ranije zato sto strepim od tog kontinuiteta nespavanja podsvesno.Opet sam krenuo da citam da vidim sta mi je, pre nedelju dana sam i kupio 4 kutiju Sinequana koju pijem na svoju ruku (s obzirom da nisam bio kod psihijatra 2 meseca skoro),pijem jednu tableticu od 25mg nocu. Medjutim ovaj sinequan je od drugog proizvodjaca neki novi grcki proizvodjac,i onda sam pomislio reko ili su mi se ovi simptomi nestvarnosti i uplasenosti javili od tog novog sinequana ili sam postao otporan na lek ili sam opet poceo sebe da proganjam
I evo sada dok sam sve ovo pisao mi nije bilo svejedno,srce mi je biilo ok,jedino ta neka mucnina i nadimanje koje me proganjaju poslednjih par dana sto znam da je uzrok anksioznosti. Opet sam krenuo da citam da bih znao dokle da pijem ove lekove i sta da radim sa sobom hoce li ovo vise proci.Hocu li nauciti ponovo da zivim normalno.Ja se izvinjavam ako je predugacko pisamo ali pitanje je jednostavno i glasi.
Sta da radim?
Da li da nastavim sa autogenim treninzima sto sam batalio u poslednjih mesec dana (posto ne znam uopste da li je to pomoglo),da li smem da pijem sinequan i dalje (znam da neki ljudi piju isti godinama) ili bi trebao mozda da prekinem totalno sa pijenjem antidepresiva. Skinuo sam knjigu yoge nidre, ali nisam to procitao i nisam procitao tu lindenovu knjigu, samo njegovih 9 zapovesti koje se odnose na ignorisanje svega i zaborav u sustini.Izvinjavam se na greskama u pisanju,brzo sam kucao i nadam se da ce neko imati sta da napise na ovu temu. Ja sam razmisljao i o Hipnozi posto sam ocigledno svestan da me podsvest muci,ali ne znam da li je to resenje dobro. Nekako mi se ne ide kod psihijatra i ne bacaju mi se novci za nesto sto otprilike vec znam sta cu cuti. Hvala vam puno jos jednom na strpljenju da procitate sve ovo.Valjda ima nekoga sa slicnim iskustvima ,pozdrav .
