Pre tri meseca su poceli napadi panike, grceva u misicima i celom telu... strasan osecaj. Prvi put mi se to desava za mojih 30 godina koliko imam. Za svaku sitnicu sam isao kod lekara, utvrdili su da nemam nikakvih problema. Posecivao sam psihijatra, i oni su mi kao po sablonu davali lekove za smirenje, bez da me saslusaju i udju u sustinu mog problem malo dublje. Rekli su mi da mi se zivot menja, s obzirom da je na putu beba i strah od te vrste odgovornosti. Pridrzavao sam se tih terapija, odnosno pio sam lekove po potrebi kako su i rekli.
Danas nemam vise panicne napade u toku dana, ali zato pred spavanje, iako sam premoren, pre nego sto treba da zatvorim oci, pocinje da mi se vrti u glavi, da mi trnu ruke i noge.. kao da mi glavu i mozak zapljusne talas panike i nema sanse da zaspim ako ne popijem lorazepam. Imam i kosmarne snove, borim se i u snu, ujutru se uopste ne probudim odmoran... Poceo sam svako vece da pijem lorazepam i sada me to i plasi.
Doktorka mi je rekla da pocnem i sa Cipralexom, sto me buni - za sta ce mi sada to? jos nisam poceo sa tim, to je kao antidepresiv ali ja ne smatram sebe depresivnim, pogotovo sto sada imam bebu od nekoliko dana kuci...
Molim vas da mi pomognete, da li se neko izlecio od panicnih napada i ovakve vrste anksioznosti, ne znam sta da radim.. da li da se kljukam tabletama ujutru i uvece, na sta ce da mi lici zivot, kako ce to da se odrazi na zahtevan posao i porodicu (zenu i malu bebu).
ako se ne leci anksioznost, sta dalje?
Moderatori: moderato, admin, vlada99, mr ph. Silvio, ModeratA
Re: ako se ne leci anksioznost, sta dalje?
Desava nam se nesto slicno, pa bih da podelim sa tobom svoje "stanje".
Ja imam 41 godina. Mislim da su ti panicni srahovi poceli posle rodjenja drugog deteta (pre 12 godina). Ja se od onda vucaram po lekarima. Ne nalaze nista , osim stalno povisenog holesterola i triglicerida. Od pre 2 godine pojavila se i hipotireoza (smanjen rad stitne ) . E, to je lekarima doslo "ko kec na deset", sad sve sto ne valja pripisuju hipotireozi. Pijem lekove za stitnu, rezultati nekad dobri, nekad opet losi i tako u krug. U maju mesecu sam pocela da trnem, sa sumnjom na multiple sklerozu me poslali kod neurologa, koji je obcnim pregledom, ustanovio da je sa njegove strane sve ok. Da pijem 2x 3mg Bromazepana.Fizijatar nasao cervikalni sindrom. Dvaput godisnje fizikalna terapija i Diklofenak duo po potrebi. Odlazim psihijatru svake druge nedelje. Ja ne vidim poboljsanje.Radila sam neke testove,pricamo o mom detinjstvu, pa o mojoj deci, braku. Njena dijagnoza je neuroza depresivnog tipa. Ne znam dokle ce terapija trajati. Ali od lekova ona nije nista ispisala.
Imam strah od guzve, od samoce, ne uvek. Al ne znam sa cime da povezem . a najvise me brine ova utrnulost. Nekad mi utrnu prsti na nozi, nekad na ruci, ponekad glava ili samo nos. Al prodje kad popijem Bromazepan.Nema spavanja ako ne popijem , jedno nedelju dana sam imala takve kosmare da sam se plasila leci uvece.
Rekla bih ti da sad uzivas u svojoj bebi i pomazes suprugi. Ali ako si ti vec sada u takvom stanju, preterana briga i nervoza moze samo da ti pogorsa stanje. Pij lekove zasad, pa ces videti. Misli na to da njima trebas i nemas vremena da mislis na sebe.
Ja sam inace, samohrana majka dvoje dece. Studenta i tinejdzera od 12. Haos. Ne znam kad cu doci sebi. nema opustanja, svaki dan neki novi stres donosi.
Pozdrav i cuvaj se!!!
Ja imam 41 godina. Mislim da su ti panicni srahovi poceli posle rodjenja drugog deteta (pre 12 godina). Ja se od onda vucaram po lekarima. Ne nalaze nista , osim stalno povisenog holesterola i triglicerida. Od pre 2 godine pojavila se i hipotireoza (smanjen rad stitne ) . E, to je lekarima doslo "ko kec na deset", sad sve sto ne valja pripisuju hipotireozi. Pijem lekove za stitnu, rezultati nekad dobri, nekad opet losi i tako u krug. U maju mesecu sam pocela da trnem, sa sumnjom na multiple sklerozu me poslali kod neurologa, koji je obcnim pregledom, ustanovio da je sa njegove strane sve ok. Da pijem 2x 3mg Bromazepana.Fizijatar nasao cervikalni sindrom. Dvaput godisnje fizikalna terapija i Diklofenak duo po potrebi. Odlazim psihijatru svake druge nedelje. Ja ne vidim poboljsanje.Radila sam neke testove,pricamo o mom detinjstvu, pa o mojoj deci, braku. Njena dijagnoza je neuroza depresivnog tipa. Ne znam dokle ce terapija trajati. Ali od lekova ona nije nista ispisala.
Imam strah od guzve, od samoce, ne uvek. Al ne znam sa cime da povezem . a najvise me brine ova utrnulost. Nekad mi utrnu prsti na nozi, nekad na ruci, ponekad glava ili samo nos. Al prodje kad popijem Bromazepan.Nema spavanja ako ne popijem , jedno nedelju dana sam imala takve kosmare da sam se plasila leci uvece.
Rekla bih ti da sad uzivas u svojoj bebi i pomazes suprugi. Ali ako si ti vec sada u takvom stanju, preterana briga i nervoza moze samo da ti pogorsa stanje. Pij lekove zasad, pa ces videti. Misli na to da njima trebas i nemas vremena da mislis na sebe.
Ja sam inace, samohrana majka dvoje dece. Studenta i tinejdzera od 12. Haos. Ne znam kad cu doci sebi. nema opustanja, svaki dan neki novi stres donosi.
Pozdrav i cuvaj se!!!
Re: ako se ne leci anksioznost, sta dalje?
Nema druge nego lekove--nazalost --sam sam to zakljucio a strah od toga da cu biti ovisan od lekova ne doprinosi bas poboljsanju-nazalost---dodje stvarno da ne vidis izlaz al negde postoji sigurno---sve sto je doslo mora i da ode--to mi daje nadu--a nadam se i vama.
Ja sam inace usamljen i mislim da imam decu da nikad ne bih dosao u depresivno stanje al eto vidi kod vas bas to problem---NO_ JA MISLIM DA SE TU IPAK KRIJE NESTO VAZNO-u odnosu prema okolini-prema sebi-
HVALA JE Bogu a i lekovima ipak stanje moze da se popravi---to i vama zelim--samo uporno i ne izbegavajte lekove a radite na tome da pronadjete uzrok---SVAKA PROMENA BI TREBALO DA DOBRO DODJE --samo uporno treba menjati dok ne nadjemo gde je ono pravo
srecnooo
Ja sam inace usamljen i mislim da imam decu da nikad ne bih dosao u depresivno stanje al eto vidi kod vas bas to problem---NO_ JA MISLIM DA SE TU IPAK KRIJE NESTO VAZNO-u odnosu prema okolini-prema sebi-
HVALA JE Bogu a i lekovima ipak stanje moze da se popravi---to i vama zelim--samo uporno i ne izbegavajte lekove a radite na tome da pronadjete uzrok---SVAKA PROMENA BI TREBALO DA DOBRO DODJE --samo uporno treba menjati dok ne nadjemo gde je ono pravo
srecnooo
Re: ako se ne leci anksioznost, sta dalje?
Smanjite gledanje TV-a. To je pomoglo mojoj ženi. Smanjite sve što vam generiše stres.
Nije dobro, ali trudimo se.
Re: ako se ne leci anksioznost, sta dalje?
Anksioznost:pre nekih godinu dana sam imala prvi panicni napad pracen ubrzanim radom srca i gusenjem.Ustanovljena mi je sinusna tahikardija a uzrok za nju (posle silnih ispitivanja)anksioznost.Psihijatar mi je prepisao lorazepam od 1mg po potrebi.Od interniste cetvrtina presolola dnevno.Posle nekog vremena pocele su fobije od putovanja,od guzve ma da ne nabrajam...I tako guram vec godinu dana,nekad depresivna,nekad uplasena,stalno pod nekim pritiskom uglavnom nikad opustena.Borim se sa sobom da izguram dan bez lorazepama i u zadnje vreme mi ne ide lose.Pijem ga samo kad putujem tad mi je bas frka.Kazu da vreme treba da odradi svoje i da ce sve doci na svoje i to je ono sto me drzi.
Gledaj da sto vise vremena provodis sa svojom bebom uzivaj u svakom tenutku i pokusaj da se opustis.I ja imam sina od 6 godina i jedino sa njim uhvatim sebe da u nekim momentima zaboravim na sve i stvarno se opustim i uzivam.
Srecno
Gledaj da sto vise vremena provodis sa svojom bebom uzivaj u svakom tenutku i pokusaj da se opustis.I ja imam sina od 6 godina i jedino sa njim uhvatim sebe da u nekim momentima zaboravim na sve i stvarno se opustim i uzivam.
Srecno