Acne (Acne vulgaris) (saveti)

[Nenja1]

Uzrok nastanka
Oboljenje počinje u pubertetu uticajem androgenih hormona na funkciju sebacealnih žlezda. Za nastanak su odgovorna četiri faktora: seboreja, folikularna hiperkeratoza, Propionibacterium acnes i inflamacija.




Klinička slika
Klinička slika je polimorfna. Lezije su lokalizovane na licu, najčešće centrofacijalno (brada, obrazi, perioralna regija, čelo), ramenima, presternalno (ispred grudne kosti) i interskapularno (između lopatica).
Makrokomedoni su primarne eflorescencije. To su bledi, poluloptasti čvorići, promera do 2 mm, centralno udubljeni, iz kojih se može iscediti sadržaj. Epiderm koji ih pokriva je blago uzdignut. Samo od njih mogu nastati inflamatorne promene (papule i pustule).
U kliničkoj slici mogu biti zastupljene sve ili pojedine eflorescencije u različitom broju. Klinička slika se stepenuje prema eflorescencama koje dominiraju. Kada dominiraju komedoni oboljenje se naziva acne comedonica. U daljem toku nastaju folikularno smeštene papule-acne papulosa. One se javljaju u naletima, eritemne su, konične i umereno bolne. Na nekima od njih se razvijaju superficijalne folikularne pustule-acne papulopustulosa. One spontano pucaju ili se za 2-5 dana sasuše. Duboke folikularne pustule infiltruju folikularni dermis. Nastaju cistični i bezbolni noduli do veličine lešnika koji mogu da fluktuiraju i međusobno konfluiraju-acne nodulo-cystica.
Neinflamirane lezije čine mikrokomedoni i makrokomedoni. Inflamirane lezije su papule i površne pustule, dok su duboke inflamirane promene duboke pustule i noduli. Teške inflamatorne lezije ostavljaju za sobom ožiljke, koji mogu biti atrofični ili keloidni.
Klinička slika akni se poboljšava pri izlaganju suncu, a pogoršava predmenstrualno, kod pojačanog znojenja i stresa. Hrana ne utiče na tok bolesti.
Često je poremećen socijalni i psihološki kvalitet života, čak disproporcionalno težini kliničke slike, odnosno, objektivnom stanju.




Lečenje
Blagi oblici akni zahtevaju lokalnu terapiju. Za srednje oblike potrebna je lokalna i oralna terapija, dok bi teške oblike odmah trebalo lečiti oralnim izotretinoinom. Lokalna terapija podrazumeva primenu benzoil peroksida (5-10%), antibiotika (tetraciklin, eritromicin, klindamicin), azelaične kiseline, retinoida. Opšta terapija uključuje oralnu primenu antibiotika, hormona (prednizolon, estrogen, anti-androgeni i spironolakton).
Posle potpunog saniranja akni na eventualne ožiljke može se primeniti peeling tečnim azotom ili snegom ugljene kiseline. Kod većih ožiljaka moguća je dermabrazija