Dolce -vita,

bili kod lekara...i nista specijalno nije rekla sto vec ne znam ili nisam procitala...tj. na glavno pitanje nije imala odgovor. Isli smo jos kod pedijatra nutricioniste...Generalno, kako sam mu izvadila krv..on se projeo...mislim ne projeo sad da se ubija da jede, vec od ne jedenja nicega , sad je poceo da jede uz ''animaciju''(cesce cemo da mu pustamo krv ).....verovatno ga je virus prosao, i sad se bolje oseca...nema uvecane krajnike...jedino mi nije bilo jasno kada ga je izmerila imao je istu kilazu i visinu kao pre dva meseca i njoj je to bilo normalno, jer deca godisnje dobiju po 1-1.5 kg....ma, kako da bar nije dobio 100 gr...pa sam je pitala , a kako to da je sa godinu dana imao 10.5 kg a sad pred drugi rodjendan 14 kg....znaci vise od 1.5kg je dobio...

Sve se svelo na to da on odlicno izgleda fizicki i da je to njegova merka...veseo, ziv, skace, hoda, prica...itd.....jedino posto je jako aktivno dete, moram da mu uvedem u ishranu vise hleba i testenina tj. ugljenih hidrata, jer on sve sto pojede sve brzo potrosi....e sad. pa ja sam mu to i do sad davala...PITANJE JE BILO zasto ne jede i kako da ima apetit....

Sve u svemu...vracamo se na staro.....a da, za krvnu sliku je rekla da je ok, da moze da bude bolja, ali da je hemoglobin pao kao posledica bolesti i da ona nije za suplemente...tako da sam danas kupila konjsko meso, konjsku sunku i konjske debrecine (koje voli da jede)...+ cvekla koju mu cedim sa narandzom i jabukom i to voli da pije...
Pa cemo videti...vratila sam ga na bebelac 3 umesto kravice...mada generalno vise pije jogurt i kiselo mleko nego sto pije kravicu...i tako....u sledecem postu cu da ti posaljem jedan clanak koji sam nasla...da ovaj ionako vec dug text ne opterecujem...taj clanak mi se dopao...


Pozdrav...do sledecg ne jela

EVO TEXTA:


Problemi sa jelom - dete slabo jede

Zdravlje Dece


Neka deca se rađaju sa velikim apetitom, koji se ne smanjuje ni kada su bolesna ili nezadoviljna. Druga deca imaju znatno manji i promenljiv apetit i koliko god da se roditelji trude da ih nateraju da pojedu jos malo hrane, to im ne uspeva. Pojedu toliko malo da roditeljima nije jasno od čega žive. Zašto toliko mnogo dece mrljavi sa jelom?. Kod većine dece razlog je što se roditelji previše trude da ih nateraju da jedu. Ali kako rešiti problem?
Zašto deca mrljave?
Deca imaju običaj da se inate ako ih roditelji previše teraju da jedu i znaju da dugo pamte neprijatno iskustvo sa hranom. Kod neke dece problem sa hranom započinje još u prvim mesecima života, a nastaje zbog toga što su roditelji insistirali da dokrajče flašicu. Druga pak postanu jogunasta kasnije kada roditelji prebrzo uvode čvrsti hranu ne dajući detetu šansu da se na nju prilagodi. Apetit dece zna da bude promenljiv, pa beba od jednom prestane da jede ono što je volela. Ako roditelj to ne prihvati kao normalno, već insistira na toj hrani nastaje problem koji se zatim proteže godinama. Neka deca posle bolesti imaju znatano manji apetit. Roditelji su tada posebno zabrinuti i umesto da sačekaju da se apetit postepeno vrati, navale sa hranom i postignu suprotan efekat, pa dete koje je lepo jelo počinje da gnjavi. Neke bebe postaju izbirljive u drugoj godini, a problem pocinje sa nicanjem zuba.
Nije samo prinuda razlog za mrljavljenje. Neka deca počinju slabo da jedu iz ljubomore kada se rodi mlađi brat ili sestra. To može da bude i neka druga zabrinutost koju roditelj nije uvek u stanju da prepozna.
Lek je u strpljenju
Lečenje problema sa hranom je sporo i dugotrajno. Za to roditeljima treba dosta strpljenja. Prvo treba da budu svesni da njihovo insistiranje pogoršava stvar. Zatim kad prestanu da guše dete da jede više, potrebne su nedelje i nedelje da se detetu vrati apetit i da zaboravi sve neprijatnosti koje je imalo u vezi sa hranom.
Kako se roditelj oseća
Deca se rađaju sa apetitom koji im obezbeđuje da budu zdrava i napredna. Problem je samo što roditelji misle da je on mali. Padaju im na pamet bolesti od kojih se dete može razboleti zato što jede slabo. Uz to se stide misleći da rodbina, prijatelji i pedijatar misle da zanemaruju dete. Mada nije tako, svi oni znaju po neko dete iz svoje familije koje je takvo. Mnogi roditelji su ozlojeđeni i ljuti na jogunasto dete i zbog toga se stide pred samim sobom. Mnogi od tih roditelja zaboravljaju da su i sami bili slični kao mali.
Kada se zabrinuti
Ma koliko da dete jede slabo, obično pojede onoliko koliko mu treba. Teška neuhranjenost i avitaminoze su retke. Međutim, treba se zabrinuti ako dete naglo ili postepeno gubi na težini, ne napreduje ili izgleda umorno. To može da bude posledica šećerne bolesti, tumora ili opsednutosti dijetama (kod tinejdžera). Češće od organskih bolesti su emocionalni problemi koje dete može imati u školi, sa drugovima, braćom, sestrama ili roditeljima. Zato treba razgovarati sa psihologom i učiteljem.
Obed treba da bude prijatan
Nemojte da razgovarate sa detetom o jelu, niti da mu pretite niti da ga ohrabrujete. Trudite se da dete pomisli da ne obraćate pažnju na to kako i koliko jede. Ne hvalite ga ako pojede dosta i ne izgledajte razočarano ako pojede sasvim malo. Kada pomisli da Vi ne obraćate pažnju i oseti da više ne vršite pritisak, počeće ono da obraća pažnju na svoj apetit. Apetit će se vratiti i posle par meseci počeće samo da traži da jede.
Dva tri meseca mu dajte samo ono što voli od zdrave hrane, bez obzira što to može biti jednolično. Na taj način će dete o obrocima početi da misli kao o prijatnom vremenu i jedva će čekati da počne sa jelom. Međutim, ne dajte mu nikako nezdrave masne grickalice između obroka da bi pojelo što više kako ne bi bilo gladno.
Sigurno ste dobijali savet da detetu stavite tanjir, pa ako ne pojede za pola sata da sklonite i to isto mu date za sledeći obrok. Sigurno da će dete bolje jesti kada ogladni, ali ako mu šljusnete tanjir pod nos sa pretnjom, da će to isto dobiti za sledeći obrok ako ne pojede, samo ćete ga naterati da se zainati. Znajte kada se dete zainati uvek ispadne istrajnije od roditelja.
Roditelji čine grešku kada insistiraju da dete bar proba ono što ne voli. Ako su primorana da okuse onu hranu prema kojoj su sumnjičava, deca tu hranu neće nikada zavoleti. Ako je dete odbilo da neku namirnicu jede za ručak, ne treba je davati ponovo za večeru. Mudro je neko vreme je uopšte ne davati.
Poslužite mali obrok
Servirajte detetu manje nego što će pojesti, nikako više. Ako mu sipate dosta više nego što može da pojede, to mu ubija apetit. Stavite na mali tanjirić svega nekoliko kašičica hrane i navešćete ga da pomisli o jelu kao o nečemu što želi. Kada završi sa jelom nemojte da ga pitate da li želi još. Verovatno će proći nekoliko dana dok dete potraži još, ali kada to učini, rešili ste problem sa hranom. Ne stavljajte malo hrane na veliki tanjir, jer će se dete osećati poniženo.
Bez molbe, podmićivanja i pretnji
Nema stvari koje bi roditelji mrljavog deteta učinili samo da ga nateraju da pojede koju kašičicu više. Tu su priče, predstave, pa let, let aviončić. U tom trenutku se čini da je dete zbog predstave pojelo malo više, ali na duge staze to je loša ideja. Roditelji moraju stalno da pričaju sve više da bi dete pojelo istu količinu hrane. Na kraju to postaje jednosatna predstava da bi ono pojelo pet kašičica. Dete sve više zateže da bi dobilo više pažnje.
Ne tražite od deteta da jede da bi dobilo slatkiš ili nešto drugo. Nemojte ni da ga kažnjavate ili mu ukidate privilegije ako ne pojede.
Neka dete jede samo
Dete može da počne samo da jede između dvanaest i osamnaest meseci. Roditelji mrljave dece obično nastavljaju da ih hrane godinama misleći da sama neće pojesti ništa. Za dete to postaje znak ljubavi i brige roditelja. Nema uopšte nameru da proba da jede samo. Ako roditelj od jednom prestane da ga hrani dete je spremno da par dana ne jede, što nijedan roditelj ne može da izdrži.
Naučićete ga da samo jede postepeno. Danima mu dajte da jede ono što najviše voli. Stavite tanjir ispred njega, a onda izađite na par minuta kao da donesete nešto. Svakoga dana se zadržite malo duže. Kad se vratite nahranite ga bez ikakvih komentara, bez obzira da li je u međuvremenu jelo ili nije. Ako je dete nestrpljivo i zove vas dođite i nahranite ga.
Ne raspravljajte sa detetom da li je samo jelo ili nije. Smanjite mu porciju. Na taj način će biti gladnije i doći će u iskušenje da za sledeći obrok krene da jede samo. Kad pojede pola obroka sklonite tanjir sa komentarom da se verovatno najelo. To treba reći vedro da dete ne stekne utisak da ga primoravate, jer će to izazvati kod njega inat. Ako na pola obroka traži da ga hranite dajte mu još dve tri kašičice, koliko da ne pomisli da mu se protivite i onda sklonite tanjir. Ako popuštate i na pola obroka nastavite da ga hranite, verovatno ga nećete naučiti da jede samo. Roditelji su skloni da popuste kada je dete bolesno ili par dana slabo jede i onda moraju da krenu sve iz početka.

Bas mi se dopada tekst. I garantujem da je svako od nas makar nesto iz ovih nabrojanih gresaka radio!

I posebno mi se svidja komentar da u danasnjem razvijenom svetu ni jedno dete nije umrlo od gladi! Pustite decu na miru, jesce kad ogladne!

Bitku oko ovoga ne vodim sa svojim detetom, nego sa mojom majkom. Ona je ubedjena kako je moja cerka neuhranjena. Pri tom moje dete ima 93cm i 12 kg (bili smo stigli skoro do 13 ali je onda bila bolesna, nije jela 10 dana i sad iako jede, ne vracamo se na tih 13). Pri tom je nikada nisam silovala da nesto pojede, ali su joj uvek servirana tri obroka i izmedju toga uzinice. Jednostavno ima dana kada sasvim lepo jede, a ima i dana kad maksimalno brljavi. Takodje sam sigurna da ni jedno dete ne umire od gladi na ovim prostorima, ako ima ponudjenu hranu.
Meni je grozno terati dete da jede, ali eto nailazim na osudu mojih najblizih.
Pri tom je moje dete super fizicki aktivno, veselo, nema nikakvih problema zbog te tezine. Cak mi ni vizuelno ne izgleda ne uranjeno vec jednostavno zgoljavo, sa ipak malom tibom.
Htela sam ustvari ovim postom da kazem da covek treba sam da oslusne svoje dete a ne da se povodi za misljenjem okoline (odavno sam naucila da komentare moje majke jednostavno stavim na "ignore").

Ja se i dalje smejem postu D.J o fit dvogodišnjacima.
hehehe

Draga d.j ,

Drago mi je da je sve u redu.Tvoj post me malo emotivno dirnuo, onaj prethodni, jer i ja imam tu boljku, ali sta da radim, to je njegova mera, i vise se toliko ne opterecujem,Moj bebac je otprilike mesecno napredovao 500 gr.mislim da je to ok.nama je dr rekla jos u januaru da on izgleda kao dete od pune dve godine, odnosno odgovara toj tezini i visini, a on je tada imao 18 meseci.Hb mu je isto ok, i nemamo sta vise da toliko ocajavamo

Rp. za sok od cvekle:
Izrendati 500gr.cvekle,
-II- limuna

iscediti 500 gr.limuna
250 gr meda, dodati



Sve to staviti zajedno u jednu serpu i naliti sa 1l vode, zatim treba da odstoji 24h.Procediti u flasu i piti.To sam ja mom deckicu celu zimu pravila.

Dobar recept, FALA

Ja sam se vec upraksovala, samo ubacim u sokovnik ...i eto soka...a i on ga obozava...i naravno ne preterujem...juce sam kupila (inace je i mi volimo) sunku od konjskog mesa...tako da i nju jede tj. obozava je...
Da ne ureknem....super je poceo da jede...bez animacije...postavim...pa koliko pojede...

Zaboravila sam da ti kazem, da jos obozava i riblje ulje i to ono kasicicom, ne perlice...tako da mi je dr rekla da slobodno nastavim da mu dajem jednu dnevno do leta...ako voli...a bas voli...


eto...do sledeceg cujenja/pisanja

I moja mala sisa i za 7 meseci ima 7.250g. Doktorka je rekla da je sasvim ok, i da ona nikada nece biti debela jer dete je i vise nego aktvino - hiper hiper aktivno. Ona je sa 2 meseca uspela da se "svuza" iz kolica i sedne pored njih. sa tri meseca se vec bacala po krevetu i isla unazadm, sa 5 ipo meseci smo je jurili po sobu, bila je neuhvatljiva u setalicu. Luda je skroz.
Ja sam zadovoljna sa njenim izgledom, a inace super rucka - sisa, pa izmedju ima uzine, rucak je neka kasica sa mesom, posto samo njih voli, a dajem joj i supice ili corbice ....ali mala trosi i vise nego sto pojede....
Najbitnije mi je to sto je jako cvrsta, zilava i zdrava ( da kucnem u drvo), a tezina uopste nije bitna...pozz

Samo da vam se pohvalim moje dete je posle boravka u bolnici zbog upale pluca bilo stvarno grozno mrsavo, ali uspela je da za dva meseca nabaci 2 kg(sad sa 12 koliko ima poslednjih godinu i po dana ima 14), pa sad izgleda super, cak ima i malu tibicu....Kako nemam pojma? Jednostavno je pocela da jede....

Marijaft,


Kkako je uspela da sedne sa dva meseca???'' Ja moram da se pozalim , moj bebac je danas jeo samo malo supe i parce mesa i 7 jagoda za ceo dan.Ali, opet, dobra k.slika, redobno kaki, lepo napreduje, prema tome kad to dr kaze, svaka moja zalba padne u vodu

dolce-vita,

sta da ti kazem...da ne ureknem, pojede po obroku kao ja...ide iz krajnosti u krajnost, ili nista ceo dan ili sve obroke kolicinski kao za odrasle....a nista mu se ne vidi, jedino sto kaki ko lud...nisam ga merila od poslednjeg puta..eto sto su ti deca

Sela je naslonjena na kolica, ali ni dan danas mi nije jasno kako je to uspela.
A danas je uspela d aotkaci kais sa kojim je bila vezana u ljuljasku i da se "svuza iz ljuljaskem, tako da sam je zatekla da lezi ispod korpe ljuljaske. Verujte mi, zivot mi je skratila. JA definitivno ne smem ni sekund da je izgubim iz vida.
Samo je sreca sto se uopste nije povredila, ni glavicu ni nista.

Au, opasnica mala

citajuci ovaj post sada sam se zabrinula imam blizance od 2god i 9meseci. jedan je kao vrsnjaci ima 15kg a drugi samo 12kg....i nikako se ne pomera sa te cifre...pa ne znam da li imam razloga za brigu?