Pozdrav mame,

Imam sincica od godinu i po dana koji je miran i ne ide u vrtic, namerno sam navela ne ide u vrtic jer deca tamo obicno nauce da se brane, da lupe jedni druge, mada ja mislim da je to sve karakter deteta i da jedni grizu, tuku, otimaju, drugi ne.Moje pitanje bi bilo, kako nauciti dete da se brani, tj, ako njega neko udari da ne bezi...e, sad, ja znam da ne mogu jos da ga naucim da se brani, ali ne bih da ,i dete tako stvori kompleks Sta da mu kazem, kada se tako nesto desi?

Savet, molim vas

I, mi imamo isti problem, u potpunosti isti jer ne znam kako da postupim prema svom detetu.Moj deckic je takodje miran, nikada ne otima igracke, svoje igracke daje, medjutim, desava se da dodje dete i lupi ga iz cista mira po obrazu, i onda se on namrsti, i gleda ga.Postupala sam tako sto sam mu govorila, nece on sine tebe, on se igra...mada, desava se i ozbiljnija stvar, mali iz komsiluka se zaleteo i gurnuo ga i on je pao, i naravno udario se i plakao.Pricala sam kako se on igra...Mada, je dosta plakao, i ja se stvarno bojim da ne navuce kompleks od druge dece, posto ima dece koja ozimaju iz ruke ogracke,i onda njemu nije jasno sta se desava.Kada budu veci pretpostavljam da cemo morati da ih ucimo da se brane, jer ima roditelja koji ne vaspitavaju decu, gledaju svasta na tv-u i onda to primenjuju i u igri.


Pomagajte, iskusnije mame i

Još su mali, stidljivi, plašljivi, oslobodiće se. Znam za klinca koji je u tom periodu bio isto tako miran kao bubica a sada voli da udara, čupa za kosu i tuče se.
Mislim da je loše opisivati agresivnost druge dece kao igru, već da to treba okarakterisati kao loše ponašanje. I, ako treba, umešati se. Džaba priče kako treba pustiti da deca sama rešavaju svoje konflikte: Kakve šanse ima beba od godinu-dve u odnosu na trogodišnjake-četvorogodišnjake i starije? Da dopustim da mi se dete iskompleksira i da i kasnije dozvoli da joj otimaju njene stvari iz ruku? - Nema šanse. Doduše moje dete i nije tako mirno. Mirna je samo u nepoznatom okruženju a posle...
Plus toga, mala deca kada udare, udare svom snagom (to dobro znaju majke sa nemirnom decom) i mogu ozbiljno da povrede druge. Isto važi i za ugrize, štipanje, čupanje za kosu... Nemaju osećaj za meru. Čak i kada hoće da pomaze, to na kraju liči na udarce. Mislim da većina tako male dece ne gura jako namerno svoje vršnjake. Pretpostavljam da samo žele da uspostave kontakt, da dodirnu drugo dete, ali kako nisu svesni svoje snage to se na kraju završi padom drugog deteta. Ne treba ni ohrabrivati a ni osuđivati takvo ponašanje. Treba naći "zlatnu sredinu" za baš to dete. Na kraju krajeva, koliko puta se desilo da se zaigraju, rastrče i na kraju povrede sami sebe?

To je ok, ne treba tudje ponasanje okarakterisati kao nenamerno, ako jeste.Ali ovde je u pitanju dete koje je mesec i po dana starije od moga.Mada, tu su mu bili roditelji i oni kazu da on to radi iz dragosti, ma pusti ti tu dragost Rekla sam komsinici da treba da kaze malom da ne sme da stipka,otima...Njen komentar je, joj pa to su deca,s ve je to za decu, decija igra, bla bla bla.. Kada ga ja cuvam, tog malog, zajedno sa svojim detetom ja mu kazem, ne smes da otimas,stipkas i tome sl.Ako se tako nastavi, moracu da kazem i njegovoj mami da mora da mu skrece paznju.

Takva je bila i moja cerka dok je bila pretezno kuci i nenaviknuta na decu. Ima jednu drugaricu istog uzrasta i kad god bi ova bila u gostima (a od malena je po igraonicama) uvek joj je otimala stvari a moje dete je to gledalo i samo plakalo i trazilo pomoc od mene.
Za samo nedelju dana u igraonici moja cerka je naucila da ne da svoje, da ako neko hoce da joj otme se brani ili sakrije igracku, ali nikada nije naucila da udara drugu decu. Mislim da je to vise do temperamenta. Iako vecina ljudi kaze bolje da udari nego da je udare, ja se sa tim ne slazem i mislim da se ona i bez tih agresivnih metoda dobro snalazi i izbori za svoje i iskreno bi i volela da tako ostane.

[. Mislim da je to vise do temperamenta. Iako vecina ljudi kaze bolje da udari nego da je udare, ja se sa tim ne slazem i mislim da se ona i bez tih agresivnih metoda dobro snalazi i izbori za svoje i iskreno bi i volela da tako ostane.[/quote]


Slazem se u potpunosti, ali sta reci detetu od 17 meseci kada drugo juri da ga udari, i ucini to.Moj bebac nije takvog karaktera, i ja se slazem da je sve do karaktera, deca i dok ne krenu u vrtic znaju da malo udare, da li iz ljubomore, cega vec, ne znam.Kako postupati s atako malim detetom?Ne mogu i necu da mu kazem, lupi i ti njega

Moja najstarija ćerka je bila, reklo bi se, pravi tuta-muta. Mlatili su je, gurali, uzimali igračke. A mlađa je, sa nekih 18 meseci bila otimač, mada nikad nije udarala drugu decu. Sad sa 2.5 godine ne otima igračke, ali zna da se izbori za sebe. Ali i starija je naučila da se izbori, nije navukla nikakav kompleks, naprotiv. Ona šarmira

Naš stav u porodici je da niko nikog ne sme da udara. Ni odrasli decu, ni deca odrasle a ni deca međusobno. I kad sam im to ponovila jedno 3658 puta upamtile su, konačno. Do jedno 2.5-3 godine uglavnom sam im ja pomagala da reše te konflikte, bila sam uvek tu negde. Učila sam ih da kažu glasno: ne dam ti (neću) da me udaraš, da se sklone i pozovu mene (ili onog ko ih čuva). Pazila sam naravno da ni one ne udaraju drugu decu, ali ako bi se dogodilo rekla bih: Ne smeš nikoga da udaraš, ako još jednom to uradiš ići ćemo kući. I zaista bih to i sprovela. A drugom detetu koje je udareno bih se izvinila (nekako mi je bilo licemerno da teram njih da se izvinjavaju kad ni ne znaju šta to znači, a i ne verujem da im je iskreno bilo žao. ali vremenom su naučile, i sad iskreno kažu izvini).
Nikad nisam vaspitavala tuđu decu, ali ako bi neko dete stalno bilo agresivno, izbegavali smo ga. Ako nam je to neko blizak onda bih porazgovarala sa roditeljima, a ako su to neka deca u parku, jednostavno smo ih zaobilazili. Ima roditelja koji stvarno misle da su to sve dečija posla, ili da deca treba da se mlate da bi ojačala. Ja ne delim njihovo mišljenje pa ne bih volela da mi deca budu žrtve.
Kad malo odrastu sve to dođe na svoje. Moje ženske većinu svađa u parku i vrtiću znaju da razreše, ali isto tako znaju i da pozovu nekoga ako ne mogu da se odbrane.
Još uvek znaju da se pomlate u kući oko neke igračke, iako i to sve manje (sad starija mlađu maltretira samo verbalno ).

A zašto da ne? Milsiš li da se deca u vrtiću nauče da se brane zato što vaspitačice imaju vremena da rešavaju njihove konflikte? Kaži lepo detetu da nije lepo udarati nekog ali ako te neko udari bez razloga vrati mu istom merom! Ja bih tako uradila...ali nemam taj problem moja devojčica za sada ume sasvim lepo sama da se brani

Pa, znam djidji, ali on ima 17 meseci. Pricala mi je jedna zena psiholog, sve je u karakteru, on recimo neda da mu se otimaju igracke, ali kad ga iznenada malo lupi mali komsija koj je mesec dana stariji od njega, nije mu nikada izvratio.Milsim, mali je on da bi verovatno znao kako sam da uzvrati Otkud znam, nije se to cesto desavalo, jer ja kada sam u blizini nedam tom malom, i kazem njegovoj majci.

Ja imam svoj lični primer da ne treba detetu govoriti da to nije ništa kada ga neki udare. Moja mama je tako radila i uopšte se ne bih složila s njom. Nije lepo ni govoriti deci da udare prvi, i podsmevati se moje dete je jače nikako. Ali ako ga neko dete uporno udara i te kako treba da zna da vrati ili će ga ovo udarati i dalje imala sam lično iskustvo uzvrati i ostaviće te na miru inače će ga maltretirati do besvesti. Nije rešenje da dete traži pomoć od majke neće ona biti non stop pored njega, ali da se nauči da se brani to je za njegovo dobro.

Možda je sve u karakteru, možda će se promeniti vremenom... Družite se sa malo mladjom decom,okruženje menja ponašanje... Moja devojčica je par puta uzimala tudje igračke i nije htela da vrati, ja je onda neko vreme vodim u drugi park gde ima više starije dece, i tamo još kako promeni ponašanje

Meni opcija "udari i ti njega" isto nije dolazila u obzir jer ja jednostavno ne dozvoljavam takav način ponašanja. Kod nas udaranje nije dozvoljeno i gotovo.

Ne bih se složila da postoje samo dve krajnosti - da dete vrati ili da bude maltretirano. Naravno da ne treba govoriti "nije to ništa". Jeste, to je big dil, svako primenjivanje fizičke sile je problem, nikad svom detetu ne bih rekla "nema veze što te je neko udario".
Ali oni moraju da nauče da konflikte rešavaju mirnim putem, inače im dajemo dozvolu za primenu nasilja.
Meni je potpuno u redu učiti ih da pozovu nekoga ako ne mogu sami da se odbrane. Ne nužno mamu, ali nekoga ko u tom trenutku brine o njima (baka, vaspitačica, siterka....). I mene kad neko napada verbalno ili fizički, ja se ne mlatim na ulici, već pozovem miliciju, one koji su zaduženi za čuvanje reda.

A vidim da i u vrtiću u koji je išla ćera, vaspitačice su ih učile da jasno i glasno kažu: "nemoj da me guraš/udaraš/štipaš/otimaš" a ako to ne upali da pozovu njih da reše problem.

A vidim da i u vrtiću u koji je išla ćera, vaspitačice su ih učile da jasno i glasno kažu: "nemoj da me guraš/udaraš/štipaš/otimaš" a ako to ne upali da pozovu njih da reše problem.[/quote]


To nije u svakom vrticu tako, u nekimm vrticima vaspitacice sede pio9ju kafu, a deca se mlate.J aisto ne volim, udri i ti njega, pa sta onda, on njega, ovaj njega i nastade tuca.Ne moze citav tako. Sto kaze Wiselawa, neko mora u tom trenutku da intervenise, ali pezite sad sta se desava,ovaj mali dodje i iz cistog mira udari mog, i moj mali sav onako iznenadjen, krene ka meni i mama, mislim da je to bolje nego da mu je vratio, jer ovo je 21 vek, ljudi treba da se ponasaju civilizovano, a ne, da biju i vredjaju jedni druge.U tom trenutku ja kazem malom komsiji da ne sme da ga bije, i kazem komsinici, jer neki put ga ja cuvam , pa ja joj ja kazem kad je vidim.Ali, kad ona nije tu, on mene nece da slusa i opet ucini isto, e tom trenutku ne znam akko da postupim, ne mogu ja da vaspitavam tudju decu.A, necu ni mog da ucim da udari nejga,on ne zna sma da postupi jer je mali, i onda kada ga vidi maltene bezi od njega, jer mu je zapamatio, E TO JA NECU, NECU DA MOJE DETE BEZI I DA NEDAJ BOZE STEKNE KOMPLEKS, NECU MU CELOG ZIVOTA JA BITI TU DA GA BRANIM, TREBA SAM DA SE IZBORI, A KAKO DA SE BORI KAD IMA SAMO 17 MESECI.Mislim da je tu dosta prisutan i karakter, mali od komsinice je uvek bio takav, i kao manji je otimao igracke, i hiperaktivan je.mILSIM DA NIJE RESENJE NI IZBEGAVATI IH JER CE SE UVEK U ZIVOTUNACI NEKO KO JE DRUAGCIJI OD NJEGA.KAKO GA OD MALIH NOGU PRIPREMITI?

Nemam neki konkretan odgovor kako ga pripremiti na to što ga čeka u životu. I ja se nekad pitam da li grešim, ali meni je baš super što moje devojčice žive u iluziji da je svet dobar i lep. Nekako mi je to lepota detinjstva. Mislim da tu nema neke prirpreme, mislim da veću ulogu ima karakter.

A što se tiče vaše konkretne situacije, ja kad čuvam tuđu decu, onda važe moja pravila, i da, ja ih vaspitavam. Jasno i glasno kažem koja su pravila, da očekujem da se poštuju, i koje su sankcije ako se ne poštuju. E sad, 17 meseci - to su baš mala deca, mislim da tu nema druge nego biti stalno nad glavom.
Ja sam sa najstarijom bila non stop jer je ona bila takvo dete, ali iskreno, kad su bili tako mali ako je sa nekim detetom imala stalne konflikte, izbegavala sam.

Većina dece ipak nekako preraste te konflikte, ne ostanu oni baš svi nasilnici.
Sa jednim detetom ste roditelj, a sa dvoje sudija - neko je to lepo rekao, a ja se uglavnom slažem.

pa dobro wiseslawa... sve zavisi od karaktera i pogleda na svet... ja svoje dete učim principu -vrati istom merom- ... to ne znači da treba da se mlati sa nekim ali znači da treba da "pokaže zube" , da ne bude kao lutka koju će svi ćuškati... Ne mislim da je to loše i da je podstičem na nasilno ponašanje ... naprotiv... kao dokaz mi je to da moje dete sa 22 meseca zna značenje reči izvini i da je koristi kad nekog nagazi, slučajno udari, prospe nešto i sl