Znam da pitanje nije u okviru teme...ali ova Wiseslawina poslednja poruka me asocirala na ovo pitanje - da li ste ikada "nalupali" dete po guzi i da li to ima nekog efekta uopšte? wiseslawin odgovor znam pa je za nju pitanje šta radiš kada dete postane nemoguće? koje su tvoje mere kažnjavanja? Ovo sve pitam jer mi se u poslednjih par dana dete nemoguće ponaša, i par puta mi je došlo da je "nalupam" po guzi da bi je urazumila ali ne znam i sumnjam da to ima efekta... a moja baka je govorila "batina je iz raja izašla"...pa sad ... sumnjam

Moje dete se na puckanje po guzi smeje (posto ja nemam srca da je stvarno udarim), tako da to ne radim, jer svrhe i onako nema. Najcesce kada me izludi verbalno pretim da cu da je bijem, ali to ne radim.
Nedavno je prosula farbu na etison i ajd sto je prosula farbu, moja greska farba nije smela da bude tu, nego dok sam je grdila mi je ladno rekla: pa obrisaces ti to! Moram da kazem da mi je tu pao mrak na oci i da je prvi put dobila par pravih pucki, iako sam stvarno protiv bilo kakvog bijenja dece.
Inace je trenutno u fazi u kojoj vise ne znam kako da joj objasnim da neke stvari nisu dobre. Grdim, objasnjavam a na sve to dobijam samo zacudjeno: A sto?

ja jesam, ali samo jednom, i kada je dohvatio makaze i nije hteo da ih pusti.Prvo cime pribegavam u bilo kojoj situaciji koja nije dozvoljena, jeste:OBJASNJAVANJE, OBJASNJAVANJE, OBJASNJAVANJE.... i zaista uvek pomogne, jer mogu s ponosom reci da je dosta mirno dete, tj. dete koje nije zahtevno u smislu da kada mu se nesto objasni ne tera po svome uporno.Malo izrazi nezadovoljstvo, ali ja jos jednom OBJASNIM i gotovo.taj dan kada je sasvim slucajno dohvatio makaze, objasnjavala sam da to nije za decu, ubosces se , medjutim, meni u inat, potrcao je, bezao kroz kucu sa njima i kada sam uhvatila, malo sam ga udarila po guzi.Inace, ne volim takve metode, i smatram da je batina iz pakla izasla, ali dete se ne sme ni pustiti, objasnjavanje i objasnjavanje,jer deca sve razumeju.Treba postovati njihovu licnost , integritet, njihove zelje, potrebe...


Sto se Wiselawe tice, mislim da je najveci doprinos ovoj temi dala upravo ona.Takodje, kao sto sam vec rekla,daso je dao dobar primer za borilacke vestine, i takodje smatram da dete koje ima visak energije treba upisati na neki sport.Mada, nemaju svi roditelji takve mogucnosti, ali dobro da nepravim sad digresiju.Nego, pitala bih Wiseslawu, kako da postupam u vezi malog komsije?Da li postupam ispravno kada malo instinktivno podviknem na njega?Prosto se nadjem u totalno nezgodnoj situaciji, dete krene da udari mog malog, ja podviknem, jer jednostavno necu da dozvolim da ga udari, pokusavala sam da mu objasnjavam, ali dete nece mene da slusa,


Donekle si u pravu i ti Djidji po pitanju vracana udarca, jer dete nailazi na razno razne situacije i sto je NAJGORE nema ADEKVATNU ZASTITU, kao sto je slucaj sa malom od vanjine mame, odnosno male Vanje, Mogu one da pricaju koliko god hoce da dete izmestaju iz te situacije, ali one su sto kaze Wiseslawa ODGOVORNE, TO SU PEDADOZI, TO IM JE OBAVEZA, POSAO, NA KRAJU KRAJEVA, ZATO SU PLACENE!!!U ovom slucaju su po mom misljenju krive samo one.Karakter deteta i vaspitanje je vec druga stavka.Dete je razmazeno, i treba ih malo eskivirati, tj. ne ici u posetu.Ali, sta cemo kada mala Vanja ponovo ode u vrtic?

Inace mi smo manje vise svi odrasli uz roditelje koji su imali taj moto da je batina iz raja izasla, ali iskreno ja ne vidim da me je ta batina bilo cemu pametnom naucila. Znam da ih se nisam bas bojala i da sam bila samo posle toga odlucnija da izguram svoje.
Inace moje dete je dobrica ali pravi nestasko. JAko je ziva i ako je necim ne uposlim ili negde ne istrosi tu energiju spremna je za svaku vrstu nestasluka. Pribegavam dugim boravkom u parku, jer tamo ima dovoljno prostora da se istutnji....

Samo ću kratko, od jutros sam sama sa tri male napasti

djidji kad me dete ne sluša ja se uvek trudim da nađem razlog. Ne znam tačno o kojim situacijama je reč, ali ja se uvek trudim da svet pogledam iz "njihovih cipela". Najavljujem unapred sve šta ćemo da radimo tako da nema iznenađenja. Oko nekih stvari pregovaram (gde ćemo u šetnju, da li hoće da se kupaju ili tuširaju, iz kog tanjira će da jedu....) a oko nekih stvari nema pregovora.
Sve vreme im pričam i objašnjavam, trudim se koliko mogu da ne vičem, radije jednostavno uhvatim dete i npr. obučem ga, nego da se derem ili ga molim da dođe da se obuče.
Naravno, kad su mi "oni dani" znam da dreknem da se zgrada zatrese, ali obično izazovem kontraefekat: starije se zainate, smeju se i tek onda neće da me slušaju, a beba se rasplače.
Tada obično uzmem minut da se sredim i smirim, umijem se, sklonim se od njih na sekund i kad se ja smirim obično i one sarađuju.
A batina je iz raja izašla zato što joj tamo nije bilo mesto

Dea koliko znam tvoja devojčica je negde oko dve godine? Pa mislim da je logično da misli "pa obrisaćeš ti to". A ako si ti kriva što se farba tu našla što si je onda grdila? Ja bih u toj situaciji rekla nešto u stilu, da obrisaću, ali biće mi jako teško, možda ćemo morati i da promenimo tepih, a to će nam uzeti puno vemena, umesto da se igramo mi ćemo brisati farbu... Ajde da se dogovorimo: sledeći put kad vidiš nešto, pozovi me da zajedno to pogledamo a nemoj sama, jer može da bude nešto opasno....
dolce-vita ja sam više za to da ga fizički zaustavite. Mada ako su mi ruke npr. u testu a preti da će da izbije katastrofa ja dreknem ali nema baš uvek efekta.
Znači kad vidite da je krenuo da udari vaše dete jednostavno mu uhvatite ruku ili ga podignete i sklonite, uz neko kratko objašnjenje.
Važno je kod male dece ne upetljati se u neka objašnjavanja jer nas oni ne razumeju a posle druge rečenice prestaju da slušaju. U dve rečenice izreći zabranu i razlog i vozi dalje.
Možda ne bi bilo loše kad mali dođe kod vas da sednete i drugarski se dogovorite, tj. vi kažete da u vašoj kući nema udaranja, vi to ne dozvoljavate, svi se toga pridržavate pa očekujete i od malog gosta.

Wiseslawa definitivno ima prednost jer njena deca rastu kao društvena bića.
Iako mislim da im previše dozvoljava, mislim da je u pravu.
Ovo oko dreke naročito.
I oko pravljenja gluposti i zvanja mame da vidi šta je napravila.

Ja stvarno ponekad lupnem dete po guzi. I jednom sam je ozbiljno nalupala, jer ništa drugo nije pomagalo, a ona je izgledala kao da će iz rođene kože da iskoči. I upalilo je. Nije da se ponosim, ali okruglo 45 minuta je urlala napolju, migoljila mi se iz ruku kad sam je prenosila preko ulice, nije htela da hoda, nije htela da je zagrlim, da je poljubim, ama ništa baš.
Više joj se nije ponovilo.
Kad sam je pitala zašto je sve to uradila, rekla je "ne zam".
Za sebe tvrdim da mi to lupkanje po guzi ne znači ništa više od manjka strpljenja i živaca. Njoj je to u poslednje vreme više uvreda, jer pokazuje da je svesna toga što radi, a radi u svakoj sobi po 3 stvari istovremeno.
Sreća pa imamo 2 sobe
Zato to više ne radim, jer je sada za nju veća kazna kad neću da pričam sa njom, ili kad joj uskratim igračku, crtaće ili dalekobilo viršle.
Da, da, viršle su ozbiljni pedagoški instrument u mojoj kući!!!!

Šalu na stranu, ona sve više zapitkuje i sve više shvata. Ali dete je dete i treba da joj je priča i objašnjava, ali i da se zna šta se može a šta ne. I nema tu sredine: ili je crno, ili je belo. Tonovi dolaze sa godinama

Ne tvdim da je batina iz raja izašla, ali mislim da povremeno bude od koristi.
Naravno, 100 ljudi, 100 ćudi.

Vanjina mama, a me ne baš sad zanima koji je bio razlog što je dete palo u histeriju?

Ti tantrumi su užasna stvar, naročito kad ne dozvoljavaju da ih uzmete, podignete a napolju ste. Nama se jednom desio zbog neke gluposti, ja sam požurila malu i strpala je u ona kolica za šoping a nisam ni primetila da se ona zabuljila u neku slikovnicu (ogroman je obožavalac slikovnica ali me oduševi svaki put u prodavnici jer izabere ev. jednu da joj kupim, ali može bukvalnoi satima da lista pored police npr. u Merkatoru). E da, meni je to bila glupost, a njoj najvažnija stvar na svetu. Pa je ona počela da plače i histeriše a ja naravno nisam imala pojma zbog čega pa sam počela da se derem na nju zašto nije htela da jede sa sestrom pre nego smo pošli, i eto sad je gladna i nervozna, a mi žurimo da kupimo nešto, pa kako će ona da proba cipele takva.... Što sam ja više gunđala ona je u sve veću histeriju padala, na kraju je legla na pod i urlala a ja sam samo htela da me zemlja proguta od blama. Pa sam stajala pored nje i samo pazila da se ne povredi.
Kad je prošlo, umile smo se, obrisale suze, ja sam poslala u majčinu sve i zagrlila svoje dete, sklonila je iz te gužve (u Merkatoru smo bile i otišle smo u onu sobu za presvlačenje beba), ona je još dugo jecala a kad sam je pitala šta je to bilo rekla je da ne zna. A onda je pitala da li možemo da se vratimo da ona samo pogleda slikovnicu do kraja.
Toliko mi je bilo žao što sam urlala na nju...

Elem šta sam ja naučila iz toga: oni ne umeju da iskažu svoja osećanja, bar ne uvek. I dok je ona besnela ja sam samo mislila kako me je sramota od svih tih ljudi, kako žurimo i nećemo stići... a ni jednog trenutka mi nije palo na pamet kako je njoj. Jer ona nije sklona tim ispadima, ne radi to da bi manipulisala i stvarno mora da joj je teško kad neprestano plače pola sata.
Pa sam posle naučila da kod takvih tantruma ne vredi ništa govoriti dok su u histeriji, a posle popričati o svemu, ali nikako detetu ne popuštati (ako je napad bio zbog neke zabrane). A naučila sam i da takve stvari prođu do cca 3 godine, a ako se vaš 4-5 godišnjak baca po podu kad god nešto ne može da dobije, a vi mu posle toga popustite onda ste negde pogrešili nekoliko godina ranije...

Jutros smo bili u igraonici koje, inače, ne posećujemo jer ja, kao dete sa sela, više volim park i svež vazduh, i verujte mi da sam ostala bez reči za ponašanje dece... guranje,štipanje,griženje i udaranje na sve strane!!!Užas!Tamo smo bili 2 sata i zaradili smo 2 ugriza,3 modrice i nadam se ne trajnu fobiju od vršnjaka...I to moja devojčica koja se branila!! Šta li se onda dešava po vrtićima?

i ja Wiseslawa objašnjavam, ali moje dete ne razume i ne prihvata: nema,pocepalo se,sačekaj da mama završi ili opere ruke i slično...primetila sam da stvari koje nesme radi oglušujući se na moje reči,jednostavno meni u inat i to gledajući me u oči,obično kada joj je dosadno (ok, skreće mi pažnju to razumem), kada nekog ima kod nas ili kad smo negde... zašto to radi?? Ne grdim je pred drugima, to mi je ružno, povučem je u stranu i kažem što imam ali to nema efekta... kada smo kod kuće onda viknem i uskratim joj dudu ili crtaće
Joj bar da jesu i kod nas

I malo si me ohrabrila sa ovim da će napadi histerije proći oko 3 god, jer ih imamo i mi... isto tako kad je gladna, kad joj se spava i u sličnim situacijama

djidji radi to da bi vam privukla pažnju. A onda treba stvarno da dobije vašu pažnju, jer što vi više ignorišete njenu potrebu za vama, biće sve gore. Malo je neorganizovano ovako jer nije baš jasno koliko je čije dete. Ne toleriše se isto ponašanje kod dvogodišnjaka i petogodišnjaka.
U svakom slučaju gde god da idem ili ako mi neko dolazi ja se unapred pomirim sa tim da možda od svega toga ništa neće biti. Dete stvarno ne može da razume šta ja sad to tako važno imam da pričam sa tom tetom. I ja to od nje ne očekujem... Ako mi je neki izlazak ili dolazak gostiju jako važan ja sredim da mi neko čuva decu. Ovako uvek sam spremna u pola pozorišne predstave, šopinga ili bilo čega drugog pokupiti se i izaći.

I smao još jedan tip - ova tema je počela kako naučiti dete da se brani. Razmislite da li time što vi ponekad bijete dete pravite njegovu ličnost prijemčivom za batine, da se tako izrazim. Ako vi očekujete poslušnost od deteta pošto dobije batine i ako to kroz neki vremenski period postignete možda nije realno očekivati od deteta da kad ga neko drugi bije da se brani. Jer kad ga vi bijete ne sme da se brani...

Uh,... znaju pošteno da izbace iz takta. Desi se da ponekad povisim glas pa čak da budem i na ivici da udarim... A tek što znaju da se glupiraju kada je najmanje to poželjno, onda kada se žuri. Pa, ne zna se ko je nervozniji.
Batine? - To ne. Ipak u meni vidi nekakvog zaštitnika od koga ni u najgoroj noćnoj mori ne očekuje da joj uradi nešto loše, bolno.

Wiseslawa,
moje dete ima nešto preko 2 godine, a ispad se dogodio letos.
Naime, nije htela da prođe asfaltiranom stazom oko dvorišta, već je baš namerno krenula kroz visoku travu. Meni baš i nije najsvežije delovalo ono đubre u istoj, kao i fauna, koja je bila prilično sumnjiva , tako da sam posle nekoliko verbalnih pokušaja odlučila na manuelni, tj. uhvatim je za ruku i povedem. I tako je sve počelo...

Ja mislim da sve pocinje do onoga, joj pa zao mi je da place, a u principu bolje je da sada place on/ona sam/sama, nego mi zajedno sa njima, kad budu nevaspitani, jer drugi ih naravno nece trpeti.J asma pocela da pribegavam metodi koju mi je i Wiseslawa savetovala, pustim ga da se isplace, ne sme da oseti da placom moze sve da pridobije.Verbalni pokusaji su uvek na prvom mestu, ali ako nece da poslusa manuelni moraju da stupe na snagu.


Inace, kada se desavaju najveci izlivi histerije kod deteta, odnosno, u kom periodu, videla sma dvogodisnjaci imaju obicaj da se valjaju po podu ako im se nesto brani

Ali je joj posvećujem maximalnu pažnju!! I kad smo negde i kad smo kući i kad je neko tu! Zaboga, pa ni telefon ne koristim zato što mi ona ne da pričam, već razgovore obavim kada spava!
Evo jedan primer wiseslawa, koji ja ne razumem u njenom ponašanju: kada smo kod mojih na selu, ona uvek radi ono što radi njen 14omesečni brat od ujaka, za šta on dobija grdnju - lepi se za tv kao mušica, vadi zemlju iz saksije, lupa po staklenoj vitrini... čim on to uradi ona trči da uradi to isto.. kao da želi da bude grdjena? Stvarno ne razumem

Deca obicno Djidji rade svasta da bi privukla paznju.Verovatno to radi jer je malo ljubomorna, pa ko veli, hocu da radim isto,samo da neko ne obraca paznju na njega, vec da se sve vrti oko male princeze.

A, i imitiranje i inacenje ne zaobilaze, bas se prave deca

Pustis ga u vrtic i ne brines...
tamo je vec uspostavljena hijerarhija i vremenom ce je i sam ukapirati i postati deo.
Naucice sigurno.
Odbrana nam je normalna reakcija kad smo ugrozeni i taj deo je majka priroda regulisala.