Naravno da zavisi od pogleda na svet.
Ni moja deca nisu "lutke koje svi ćuškaju", oni jednostavno rešavaju konflikte (tj. još uvek uče da rešavaju konflikte) na isti način kao i mi odrasli.
Meni je iskreno neprihvatljivo da nekome vraćam istom merom za nešto što mi uradi, pa tako učim i svoju decu. Ali daleko sam od toga da me svi ćuškaju.
Nasilno ponašanje je nasilno ponašanje. Udarac jeste nasilno ponašanje i to je činjenica.
Ja ne kažem da vi podstičete nasilno ponašanje. Ni ne znam šta u vašem slučaju znači "vrati istom merom".
Ja učim decu da je primenjivanje fizičke sile neprihvatljivo za sve. I u tome sam isključiva.

Realno razmisljajuci,upravu ste i jedna i druga.Niame, po mom misljenju, naravno da ne treba da dete svako cuska,a ne treba ni da uzvraca do te mere, da to postane haos.Ja gledam ovde u ulici decu da ih ne razdvoje, gadjali bi se svim razpolozivim sredstvima.Treba ga uciti da je to mnogo ruzno i da to ne sme urdaiti prvi.Milsim da kada neko ga udari, prvo treba da kaze,nemoj to da radis, ako ovaj ponovo to uradi, onda i da mu vrati.I, mislim da treba da takav utisak ostavi u drustvu da nije dete koje neko sme da cuska, i tako ce ga prihvatiti.Ovde u komsiluku ima primer, malog od 5 godina je udario neki mali kamencicem.On je plakao, i secam se dobro, bila sma na balkonu, otac mu je govorio, udri i ti njega.Dete je uzelo kamencugu i kada ga je videlo razbilo mu glavu

Ja govorim o dečijim nesuglasicama! Gurkanju, ćuškanju, otimanju igračaka...zaboga ne o gadjanju kamenjem i pravoj tuči! Naravno da bih je zaštitila u takvim situacijama i naravno da ne bih dozvolila da ona takvo šta uradi!!!
Možda princip vrati istom merom zvuči grubo.. jednostavno je učim da deli igračke i da ne može da uzme tudje ukoliko ne da svoje, kada neko pokušava da joj otme njenu igračku da je ne da ukoliko to ne želi, da ne gurka decu ali ukoliko je neko gurne par puta, da ne plače i ne trči kod mene već da stane ispred tog deteta i gurne i ona njega...verujte mi da takva deca, ukoliko se radi o vršnjacima, na takav dečiji stav, odmah spuštaju gard...imali smo takvu situaciju sa devojčicom iz parka...
Jednostavno mislim da joj tako podstičem samopouzdanje..Ne bih volela da bude kao jedno dete iz parka, koje vidjamo, koje ne može da ustane samo ukoliko padne,kome sve otimaju i koje plače za svaku sitnicu... ali opet možda je tu samo reč o karakteru

I, ja mislim da je reco karakteru, moje ete ne da da mu se otme igracka, jednom prilikom kada je mali iy komsiluka hteo da mu otme, nije dao.Komsinica me je pogledala i uopste nisma htela da uymem igracku od svog detea da bih njenom ucila ce.Kod milion igracka, nedam da se bas ta mom detetu otima.Isto tako, njega ucim da ne otima, i da ne sme da udari prvo, a kad poraste, naucicu ga da se brani.

djidji slažem se uglavnom sa svim, osim sa guranjem
Zašto shvatam lično celu tu priču? Moja dobra prijateljica ima devojčicu koja je malo starija od moje srednje ćere. I mala je bila bukvalno tuta-muta, uglavnom stajala pored mame, slabo progovarala, ćutala dok joj deca uzimaju igračke, kad je neko gurne, ona se skloni i prestane da se igra.... Ona se stalno žalila na to (prijateljica) a ja sam joj govorila da je najvažnije da maloj gradi samopouzdanje, da kod kuće sa lutkicama vežbaju kako da se mala postavi u određenoj situaciji, da idemo na neka mirnija mesta gde nema puno dece da se mala oslobodi... Ona je pak bila uporna da malu nauči da vrati istom merom, da se brani i vrati. I šta se sad desilo? Devojčica je dobila legitimno odobrenje za primenu sile, a to radi tako perfidno i pri tom stradaju i moja deca. Baš ružno.
Naime, kad mama ne gleda mala gura i udara drugu decu (to pre nije radila) ali ne vidno, već krišom štipa, ili namerno stane na nogu i gazi, nagura dete uz metalnu šipku u parku i nalegne celim telom, iz čista mira se zaletela i moju malu gurnula na kuhinjski element, ono iz zatrke pa u leđa. Devojčica ima 3 godine i 8 meseci, znači nije više beba koja ne zna šta radi.
Mama nešto od toga vidi, ali tako mlako reaguje, ne stavlja joj jasno i glasno do znanja da to ne sme da radi, i dete to, naravno, ne shvata ozbiljno.
Od jedne mirne devojčice postala je pravi mali agresivac tako da moram da držim oči širom otvorene kad nam se deca igraju.
Meni je u stvari najtužnije što to nije ono klasično dečije čerupanje, mala to ne radi u afektu. I moja deca se ponekad pomlate, ili posvađaju ali ova devojčica to radi smišljeno i sa maminim odobrenjem.
Eto zašto sam ovu temu shvatila previše lično, i zašto sam protiv učenja deteta da vrati istom merom.

dolce-vita ni ja nikad ne arbitriram u takvim dečijim sporovima, niti sam ikada uzela igračku nekom detetu da bih dala drugom (ni svom ni tuđem). I uopšte ne volim da se mešam u tako nešto i da budem sudija. Detetu sam rekla da ako ne želi ne mora da da igračku, a onaj drugi može da uzme neku drugu ili da pričeka da se ovaj poigra. I to ponavljam stalno, i pred drugom decom, roditeljima, pa se nadam da će im jednom ući u glavu.
A ako se počerupaju oko igračke a ja ne znam ko je "kriv" uzimam igračku dok se ne dogovore.
To radim i sa svojom decom i sa njihovim prijateljima.

Mislim, stvarno STRASNO!!! Vec razmisljam o tim problemima i uzasava me to ponasanje. Npr, ucim bebca komunikaciji sa vrsnjacima tj. socijalizaciji. Sretnemo decaka iz komsiluka koji je par meseci stariji. Ja kazem "Cao, ovo je decak S. A kako se ti zoves?" Moj bebac se osmehne, a ovaj decak pocne da rezi na njega.

Ma, znam da niste misliili, naravno da nisam aludirala na vas kada sam rekla o kamenju, nego kazem,citajuci sve ovo, mislim da ste u pravu i vi i Viseslava, jer uciti dete da nije lepo kada drugi tuce i pri tom mu govoriti da ne sme da uzvracam je efikasno u nekom svetu gde su svi dobri i fini.Wiseslawa je u pravu sto uci dete da ne sme nikoga da tuce, tj da nije lepo, sto verujem i vi radite.Ali, opet, dete mora i da se nauci da se brani, naravno, zato mislim da ako je neko bas agresivan, treba naravno da vrati.Mlai je jos da bih ga tome ucila,ali kad poraste, moracu.Poenta je da u vrticu, skoli... i bilo gde drugo gde im je neko stariji pretpostavljeni nisu bas spremni da im resavaju probleme.Mada, opet cu ga uciti da ako ga neko udari, prvo prijavi vaspitacici, uciteljici,ovde se sad vracamo na pricu Wiseslawinu. Pa, ako ona nece nista, da ga odalami.Naravno, da ne sme dete da bude njunjavo, u skoli ja stvarno ne znam ko je nadlezan da takve probleme resava ali deca starija prave sacekuse, mlate, roditelji moraju da ih cekaju, definitivno dete treba da ima gard.Meni se svidja sto moj mali, anikada ga tome nisam ucila, nece da dozvoli da mu se otima igracka,sto znaci da vec neke stvari ne dozvoljava.Ja recimo to ne volim, ne volim ni kada dete jedno dete zadrzava igracku 5 sati, kada je sebicno i ne da se druga igraju, ja sam mog ucila da kada se malo poigra, posle da drugaru, pa ce opet on njemu, i tako.I, stvarno uvek deli igracke, isto tako, drago mi je sto ne da, pored ,milion igracaka neko da zapne bas za tu sto se on igra, pa, onda uzme drugu, pa onda to dete hoce i tu igracku, aroditelji, sede i cute.I, posle se cude sto su im deca sebicna.

Viseslava ocigledno zivi u nekom svetu u kom nema nasilja ni u skolama ni na ulici. Ona devojcica, sto je pre par meseci ostala bez oka, jer su je vrsnjakinje toliko tukle da joj je ispalo vestacko oko, sigurna sam da je bila instruirana da ne uzvraca udarac, da bude dobra, fina, da prijavi nekom...

Sta treba da radi dete koje je nauceno tako, a nadje se u situaciji koja je u Srbiji vrlo cesta: napadnu ga vrsnjaci, drugari z razreda i krenu da se izivljavaju?

O silovanjima i napadima takve vreste ne smem ni da razmisljam...

Zao mi je sto sam se umesala, ali vec neko vreme pratim sta pisete ovde, i shvatam da ja svoju decu pogresno ucim da treba da uzvrate, ali da nikad ne napadaju prve...

isidora možete slobodno da mi se obraćate direktno, malo se bezveze osećam kad neko o meni piše u trećem licu a ja sam prisutna na temi.

Nisam čula za slučaj te devojčice - priča je jako tužna.

Glupo je pričati o silovanjima na temi o klincima od jedva dve godine. Kad mi ćerke zakorače u zrelost, razgovaraću o tome sa njima.



Čemu potreba da se sve svrstava u kategorije "ispravno" i "pogrešno"? Ovde iznosimo iskustva i razmenjujemo mišljenja. Ono što je ispravno za mene, mog muža i decu, naš stil života i vaspitanja i ono što mi želimo u prodici, ne mora biti ispravno za vas. Ali ne znači da neko od nas greši.
Npr. kad sam ja išla u osnovnu školu, sećam se jednog primera gde nas je maltretirao neki dečak. Imala sam 12 godina, bila sam punačka i nosila naočari (štreberka ) a moja drugarica je isto nosila naočari. I taj nas je mamlaz sačekivao kad smo se vraćale popodne iz škole, po mraku, sećam se da je meni pocepao jaknu, drugarici ubacio petardu u kapuljaču, jednom mi je maznuo cvike, a dobile smo i par šamara. Šta i da sam se branila? Klipan je bio duplo veći i teži od mene. I sad, dobro se sećam razgovora naših roditelja sa razrednom i direktorkom: tražili su da se taj klipan nađe, dovede u red i da ga spreče. A direktorka je natuknula kako smo nas dve trebale da se branimo. Na to je otac od moje drugarice rekao nešto u stilu zlostavljač treba da se imenuje, otvoreno sankcioniše i dovede u red, a ne da zbog njega cela škola treba da uči karate. Meni se to baš urezalo, jer su svi ostali bili u stilu: zašto ste dozvolile da vas mlati? a ovaj čovek se zauzeo za nas podržao nas 101%.
Dakle ja sam takav čovek, tako sam vaspitana i to su moji rezoni: maloj deci ne dajem legitimitet za primenu sile. Kraj priče. Dosta dugo će se one još kretati u društvu vršnjaka isključivo pod nadzorom odraslih (vrtić, škola...) i nadam se da će do tada naučiti da nanjuše nasilnika i da ga zaobilaze.

Na konto svega ovoga juče pričam sa kolegom pre godinu dana su mu pretukli ćerkicu. Ona sada ima 17 godina, u velikom je strahu tukli su je neki idijoti njeno godište nekoliko njih. Tužio ih je ali je od njih jedan sin nekog načelnika i sve se to odugovlači. Kakvi su to idijoti da tuku devojčicu i to još njih nekoliko. I šta im možeš. Njegovo dete je godinu dana u strahu nije imala menstruaciju već godinu dana i ne sme da ostane sama. I šta reći na ovo. Nije mogla da se brani, jedino joj pomoći kako to da prevaziđe. A njima niko ništa ne može. Kakvo je vreme došlo dete i te kako treba znati da se brani ili ko zna šta može biti sa njim i to treba početi od malih nogu vaspitanje, naravno igra veliku ulogu i karakte kakvo je u tome se slažem.

Upravo citam ovo, mozda moze da pomogne kod ovog pitanja:

http://www.b92.net/zivot/antitabu.php?y ... _id=394611

Dobrim vaspitanjem roditelji pružaju deci podršku u otkrivanju sveta

Pravim pristupom prema detetu roditelji mogu da spreče razvoj sramežljivosti. Autoritativnim vaspitanjem oni detetu pružaju podršku u otkrivanju sveta, ali ga ne drže pod staklenim zvonom; ohrabruju ga da donosi samostalne odluke i da učestvuje u društvenom životu. Uloga roditelja je da usmeravaju dete, ali ne i da umesto njega o svemu odlučuju. Evo nekoliko saveta psihologa kako da sprečite razvoj stidljivosti kod dece.

• Dobro je dete odmalena povremeno ostavljati drugima na čuvanje, na početku svega nekoliko minuta, a kad se privikne, i duže. To će mu omogućiti da shvati da se i uz druge ljude može osećati sigurno i da može da im veruje.

• Dovedite u svoj dom mlađu nesramežljivu decu na igranje. Uz mlađe saigrače stidljivo dete će se osećati manje ugroženo, često prvo započinje interakciju i kontroliše je.

• Ne govorite detetu da je stidljivo i ne dopuštajte drugima da ga tako zovu jer ga time etiketiraju, što se može negativno odraziti na njegovo psihičko zdravlje.

• Nemojte praviti razliku između izgleda svog deteta i njegovih vršnjaka jer bi to moglo da postidi vašeg mališana.

• Nagrađujte dobro društveno ponašanje, ali ono sramežljivo ignorišite, nemojte ga kažnjavati.

Izvinjavam se za ovo, nisam shvatila da to radim i nije mi bila namera da te uvredim. Oprosti.



Čemu potreba da se sve svrstava u kategorije "ispravno" i "pogrešno"? Ovde iznosimo iskustva i razmenjujemo mišljenja. Ono što je ispravno za mene, mog muža i decu, naš stil života i vaspitanja i ono što mi želimo u prodici, ne mora biti ispravno za vas. Ali ne znači da neko od nas greši.[/quote]


Zato sto i ja intimno osecam da nije u redu davati legitimitet nasilju. Ja bih volela da sam jaka toliko da mogu da ih ucim tako, ali nisam. Ja ih ucim da na napad odgovore odbranom, odnosno na silu silom, a osecam da to nije dobro. Pogotovu kad budu stariji, onda onaj ko je bio spreman da napadne prvi, moze da bude spreman da upotrebi i oruzje.

Ali dok su mali, dok grade svoju licnost i samopouzdanje, cini mi se da moraju da nauce da se snadju same, a ne da trce meni svaki put... Ne znam... Lutam.

isidora - no hard feelings, sve OK.



I ja decu podstičem da nauče da se snađu same. A samopouzdanje im gradim tako što pre svega ja poštujem njihov fizički integritet i zahtevam i od ostalih da ga poštuju, dok su male. Npr. ne dozvoljavam doktorima da ih na silu pregledaju ako se one otimaju. Pokušam prvo da ih umirim rečima a ako baš ne ide a pregled je neophodan tog trenutka, obavimo to na silu. Ili radije istrpim da moja 2.5 godišnjakinja ide napolje flekava, musava ili u pidžami nego da je oblačim na silu, a ona baš taj dan neće, nervozna je, ustala na pogrešnu nogu. Sve su to faze koje dođu na svoje, ja se trudim da sprovedem svoju volju, ali se trudim da što manje stvari uradim fizičkom silom. Poštujem njihov lični prostor.
I onda se desi situacija da dečak koji mlati sve, na nekom igralištu u Budimpešti, naleti na moju malu koja odlučno digne rukicu i kaže (na srpskom): ne dozvoljavam da me udaraš!!! (komično je bilo). I mali se povuče, totalno zbunjen. To je to, ona je toliko sigurna u sebe, ona ZNA da on nju ne sme da udari, ne plaši ga se i on je ustuknuo pred takvim njenim stavom.
A opet, ako joj se u životu zadesi situacija sa pravim nasilnikom, onda neka joj je Bog u pomoći, jer ja stvarno ne znam, osim oružja, kako bi se tinejdžerka ili mlada devojka odbranila od nasilja.

To je vec nesto sto ima samo dragi Bog moze pomoci, imali smo nedavno pricu gde je mladic iz Francuske dosao sa najboljom namerom, i naisl su huligani, prebili ga na smrt.i, I,ja sada kada sam odrasla, pa vise puta ne znam kako da postavim prema ljudima koji su nevaspitani, bezobrazni, prosto covek sa njima lepo, oni jos gori, kada im se odgovori i poakzes da ne mogu tako da se ponasaju, onda su jos gori tri puta.U zivotu ce uvek tako biti, tako je kako je.Jednostavno , od malih nogu ih uciti, svoj stzav, svoj gard, ali ne i odmah istom merom u smislu ti mene kamenom, ja tebe kamencugom, ali ako bas nece da se dozove pameti taj neko, onda se mora braniti.Prosto, od problema se ne bezi, ne moze se dete ispisati iz skole zbog nekolicine ne vaspitanih, dati otkaz zbog nekoga ko je bezobrazan na poslu..Onda bi se morao i sagraditi zid oko kuce....Nego, Wiselawa, posto procitala sma da ako dete ne dozvoljava da ga odmah obuces, sta uraditi po pitanju toga da recimo ja mom malom kada dohvati serpicu piunu mleka primera radi,objasnim ne smes to da diras,prosuces, jednom, dva puta, u principu je dobro, poslusno dete, ali enki put ako i svako dete voli da se inati, nece da poslusa i bog.Onda necu da ga udarim po guzi, ali otmem i nastane vriska.To nikako ne volim...