Dragi moji prijatelji sa ovog foruma!!!
Ja sam nova na ovim stranama i zelim vam se pridruziti jer saosecam sa vama svima koji ste izgubili svoje najmilije .I ja sam izgubila svog voljenog supruga nakon 40 godina braka,braka koji je bio mirna luka za nas oboje,koji je bio brak za pozeleti,kao nestvaran san,ali se prekinuo i naneo mi bol koja ne prestaje ni danju ni nocu.U savakom delu nase kuce vidim njegovu siluetu,odzvanja mi njegov glas pa se negde i trgnem i nadjem sebe da razgovaram s njim jer sam sama u kuci koju smo sa velikom ljubavi oboje gradili.Iako je proslo 6 meseci od njegovog odlaska ,meni se cini kao da je jucer bilo,kao da smo se jucer razgovarali,planirali sta dalje i kako dalje raditi,mnogo planova nam je ostalo neostvareno,mnogo reci neizreceno jer jednostavno je brzom brzinom otisao a mene ostavio da se nadam njegovom povratku u koji i danas verujem.I nako 6 meseci od kada mi je slomio i ruke i noge,paralisao moj um ja mogu samo reci da je svakim danom bol sve veca ,praznina sve bolnija,ceznja ogromna....Malo utehe nadjem kad odem na groblje isplacem se pa posle se ispricamo i tako nadjem malo ,malo mira pa posle sve ispocetka u krug.
Eto citajuci ovaj forum ja vas sve razumem i preporucujem vam budite jaki i ja vam se pridruzujem da zajedno budemo jaki,da lakse podnesemo teret sto nam ga nametnuo zivot.Nasi daragi su sa nama i u nama i zivet ce dokle zivimo mi .Sve vas pozdravlja vasa nova prijateljica po bolu Manila
velika bol
Re: velika bol
Draga Manila,
ne bih da vam pozelim dobrodoslicu jer bolje da smo se sreli na nekom lepsem mestu,al sta je tu je.
Vecina nas zna kroz sta prolazite i nama kao i vama nije strana ta bol.Ta bol ce vas uvek pratiti,vremenom ce te samo nauciti kako da je nosite, sakrijete i zivite sa njom.Nazalost i mene ta bol prati vec cetrnaest meseci od kada je otisao moj hrabri heroj.Izvesno vreme se nisam javljala na ovaj forum, koji mi je jako pomogao,ljudima oko sebe cesto ne mozes pricati o svojim probemima.Oni zele ziveti i ne gledati u nazad za razliku od nas koji stalno kopamo po proslosti i pitamo se dal smo mogli drugacije ..Ovde sam stekla prijatelje kojima sam mogla pisati o njemu koju su moju tugu delili i pomogli mi utesnim recima.I hvala im.Ni sama ne znam kako su mi ti meseci prolazili.Danima sam sedela u mraku,i izbegavala ljude.Ni sada nije nesto puno bolje,srecom imam ovo dete koje me nasmeje ,oraspolozi,nekad bi zelela celi dan ostati u krevetu i plakati al tu je ona da me prekine u mislima i izvuce napolje.Milion puta sam je zagrlila i rekla joj :Hvala ti sto postojis!Na zalost ostala je uskracena za njegovu ljubav koja je bila prevelika.Boli me sto ,koliko god ja pricala o njemu,ona zaboravlja njegov glas,njegove sale,manje ga spominje..
Zelim vam reci da koliko god mozete izadjete iz kuce ,da budete u prirodi,znam da nista ne moze nadoknaditi gubitak voljene osobe,ali budite srecni sto,kako vi kazete ,ste imali pravu osobu pored sebe ceo zivot.Sto ste imali s kim godinama planirati,graditi buducnost koju ja nazalost sa svojim dragim necu imati..Uvek ce vam se ciniti da ga vidite,cujete jer to zelite jako.Ja sam npr svog Misu videla na moru,u kuci,u dvoristu na poslu jer sam zamisljala da je on zaista tu.Pa bih planirala koji bi kolac pravila kad bi dosap bas veceras.Razmisljala sta bi rekao za novu garderobu koju sam kupila,dal bi mu se svidele nove kiflice i svasta nesto.I uvek ce biti deo vas !Ja svakodnevno odlazim na groblje i opet se nadam da ce me zateci kad se vratim kuci!
Vreme nam samo ucini da ojacamo,da svoju bol skrijemo u sebi jer je drugi znaju zloupotrebiti.Naidju dani kad smo malo boljeg raspolozenja i kad nismo nikakvog.Ja se trudim izaci iz kuce,odvesti cerkicu u park,voziti bicikl sa njom,setati kuce ,raditi na poslu kod kuce samo0 da bih uvece sbila sto umornija da ne bi imala previse vremena za razmisljanje jer onda su noci preduge
Saljem vam veliki zagrljaj i cuvate se !
ne bih da vam pozelim dobrodoslicu jer bolje da smo se sreli na nekom lepsem mestu,al sta je tu je.
Vecina nas zna kroz sta prolazite i nama kao i vama nije strana ta bol.Ta bol ce vas uvek pratiti,vremenom ce te samo nauciti kako da je nosite, sakrijete i zivite sa njom.Nazalost i mene ta bol prati vec cetrnaest meseci od kada je otisao moj hrabri heroj.Izvesno vreme se nisam javljala na ovaj forum, koji mi je jako pomogao,ljudima oko sebe cesto ne mozes pricati o svojim probemima.Oni zele ziveti i ne gledati u nazad za razliku od nas koji stalno kopamo po proslosti i pitamo se dal smo mogli drugacije ..Ovde sam stekla prijatelje kojima sam mogla pisati o njemu koju su moju tugu delili i pomogli mi utesnim recima.I hvala im.Ni sama ne znam kako su mi ti meseci prolazili.Danima sam sedela u mraku,i izbegavala ljude.Ni sada nije nesto puno bolje,srecom imam ovo dete koje me nasmeje ,oraspolozi,nekad bi zelela celi dan ostati u krevetu i plakati al tu je ona da me prekine u mislima i izvuce napolje.Milion puta sam je zagrlila i rekla joj :Hvala ti sto postojis!Na zalost ostala je uskracena za njegovu ljubav koja je bila prevelika.Boli me sto ,koliko god ja pricala o njemu,ona zaboravlja njegov glas,njegove sale,manje ga spominje..
Zelim vam reci da koliko god mozete izadjete iz kuce ,da budete u prirodi,znam da nista ne moze nadoknaditi gubitak voljene osobe,ali budite srecni sto,kako vi kazete ,ste imali pravu osobu pored sebe ceo zivot.Sto ste imali s kim godinama planirati,graditi buducnost koju ja nazalost sa svojim dragim necu imati..Uvek ce vam se ciniti da ga vidite,cujete jer to zelite jako.Ja sam npr svog Misu videla na moru,u kuci,u dvoristu na poslu jer sam zamisljala da je on zaista tu.Pa bih planirala koji bi kolac pravila kad bi dosap bas veceras.Razmisljala sta bi rekao za novu garderobu koju sam kupila,dal bi mu se svidele nove kiflice i svasta nesto.I uvek ce biti deo vas !Ja svakodnevno odlazim na groblje i opet se nadam da ce me zateci kad se vratim kuci!
Vreme nam samo ucini da ojacamo,da svoju bol skrijemo u sebi jer je drugi znaju zloupotrebiti.Naidju dani kad smo malo boljeg raspolozenja i kad nismo nikakvog.Ja se trudim izaci iz kuce,odvesti cerkicu u park,voziti bicikl sa njom,setati kuce ,raditi na poslu kod kuce samo0 da bih uvece sbila sto umornija da ne bi imala previse vremena za razmisljanje jer onda su noci preduge
Saljem vam veliki zagrljaj i cuvate se !
Re: velika bol
Hvala ti draga Eniv!!!
Vidim i osecam da si me dobro razumela i da saosecas samnom (a ko bi ako nece onaj ko prodje taj pakao).I ja tebe potpuno razumem i zao mi je sto si ostala bez voljene osobe tako mlada(pises ,,cerkica..pretpostavljam da je dete malo),ali ako je za utehu imas bar nju pored sebe,bar imas s nekim da prorazgovaras,izazove ti osmeh kad-tad,ali kodmene je drugi slucaj.Cini mi se da sam ostala potpuno sama u najgorim godinama(60),bez igde ikoga,deca gde koje svako sa svojom porodicom bez razumevanja za mene,kazu i nama nije lako a da pozovu tesko jer svakom u ovim godinama sam teret iako sam ja jos jako mladalackog izgleda,vitalna,brza ,zdrava samo sto me ubi tuga i samoca. 24 sata dnevno muk na usnama,grlo se susi,usta bi da kazu nekom nesto,sve prazno ,kuca odzvanja prazno....
I ja imam neke male polove u kojima trazim spas ,trazim izlaz iz tuge,ali nikako ne ide,ON JE TU ,neverovatno ali istinito,,,osecam ga ,zovem ga...Jako tesko je o tome pisati jer se to ne moze opisati,a sa nekim pricati je suludo jer ljudi su okrutni ,valjda zbog ove situacije u zemlji okrenuti su nekim drugim problemima pa i oni koji su izgubili voljene osobe,kazu mi pusti coveka neka pociva u miru.
Ja njega pustam ali on mene nece,svuda je oko mene,...imam jednu prijateljicu na groblju se srecemo,isplacemo i ona ide sa svojom decom a ja opet sama....tesko jako tesko.... tebi draga zahvaljujem na razumevanju,zelim ti sve najbolje u zivotu (jer ako si mnogo mladja od mene ) zivot je prd tobom,dok je kod mene sve stalo,sve umrlo,zivim da prodje godina pa se nadam da se i ja preselim kod mog voljenog
saljem ti bezbroj lepih zivotnih zelja i da Bog da samo zdravlja tebi i tvojoj cerkici,,,,velika pusa
Vidim i osecam da si me dobro razumela i da saosecas samnom (a ko bi ako nece onaj ko prodje taj pakao).I ja tebe potpuno razumem i zao mi je sto si ostala bez voljene osobe tako mlada(pises ,,cerkica..pretpostavljam da je dete malo),ali ako je za utehu imas bar nju pored sebe,bar imas s nekim da prorazgovaras,izazove ti osmeh kad-tad,ali kodmene je drugi slucaj.Cini mi se da sam ostala potpuno sama u najgorim godinama(60),bez igde ikoga,deca gde koje svako sa svojom porodicom bez razumevanja za mene,kazu i nama nije lako a da pozovu tesko jer svakom u ovim godinama sam teret iako sam ja jos jako mladalackog izgleda,vitalna,brza ,zdrava samo sto me ubi tuga i samoca. 24 sata dnevno muk na usnama,grlo se susi,usta bi da kazu nekom nesto,sve prazno ,kuca odzvanja prazno....
I ja imam neke male polove u kojima trazim spas ,trazim izlaz iz tuge,ali nikako ne ide,ON JE TU ,neverovatno ali istinito,,,osecam ga ,zovem ga...Jako tesko je o tome pisati jer se to ne moze opisati,a sa nekim pricati je suludo jer ljudi su okrutni ,valjda zbog ove situacije u zemlji okrenuti su nekim drugim problemima pa i oni koji su izgubili voljene osobe,kazu mi pusti coveka neka pociva u miru.
Ja njega pustam ali on mene nece,svuda je oko mene,...imam jednu prijateljicu na groblju se srecemo,isplacemo i ona ide sa svojom decom a ja opet sama....tesko jako tesko.... tebi draga zahvaljujem na razumevanju,zelim ti sve najbolje u zivotu (jer ako si mnogo mladja od mene ) zivot je prd tobom,dok je kod mene sve stalo,sve umrlo,zivim da prodje godina pa se nadam da se i ja preselim kod mog voljenog
saljem ti bezbroj lepih zivotnih zelja i da Bog da samo zdravlja tebi i tvojoj cerkici,,,,velika pusa