Fotografije
Secate li se običnih, papirnih fotografija?
Po povratku sa letovanja, trcali smo kod fotografa, prethodno pazljivo otvarajuci foto-aparat (da se film ne osvetli) i nestrpljivo cekali utorak (posle 17h) da vidimo kako smo 'ispali' na fotografijama. Neuspele slike smo smatrali tragedijom i necim nenadoknadivim (a bas smo se tu zagrilili).
S druge strane, na 'slikanje' se islo direktno od frizera ili berbera, u novoj haljini/kosulji i sa izglancanim cipelama, a fotograf je bio vrhovni mag, vise od zanatlije, ukratko - umetnik, od cije vestine je zavisilo kako ćemo da izgledamo na dokumentima u narednih nekoliko godina. Najuspelije slike, uramljene i uvelicane, krasile su dnevne sobe i lokalne korzoe, a male slicice su bake cuvale u posebnim kutijama, uredno slozene, i pokazivale izabranima kao neku retkost i dragocenost.
Slike vencanja i beba su se radile u neogranicenim tirazima i delile rodbini i prijateljima (uradi još jednu za strina-Ljilju, uvredice se ako ne dobije), a zaljubljeni su razmenjivali male slicice (sa posvetom na poledjini), spavali sa slikom pod jastukom i teatralno ih cepali ili spaljivali posle raskida.
Posebne su bile fotografije iz automata - mnogo vrednije zbog spontanosti (niko te ne gleda dok se slikas) i nemogućnosti pravljenja duplikata.
...
Danas je sve mnogo lakse - kliknes, ako ti se ne svidja slika - odmah izbrises, posaljes je mailom zainteresovanima, a babama, ako bas zapnu, izradis papirnu verziju.
Ipak, postoji i ogromna razlika između cepanja slicice i 'delete', između fotke sa posvetom ispod jastuka ili u novcaniku i slike na monitoru - da ne pominjem da vise nemate slike na kojima izgledate 'bas debelo' ili razroko.
...i, naravno, kako ljubiti monitor?
Svastara
tamaraft,
Naravno da nema - na temi Prijatelji sam predlozila da svako od nas koji (silom prilika) nemamo pametnija posla osim borbe sa ovom bolescu, postiramo na jednom topicu ponesto sto smo sami napisali - tacnije, da pokusamo da osmislimo ovaj svoj 'prozor u svet', cisto u terapeutske svrhe,
Naravno, ako se administratori/moderatori/ostali clanovi ne sloze sa ovim predlogom, moze da se mirne duse obrise ovaj tekst,
Pozdrav i sve najbolje!
Naravno da nema - na temi Prijatelji sam predlozila da svako od nas koji (silom prilika) nemamo pametnija posla osim borbe sa ovom bolescu, postiramo na jednom topicu ponesto sto smo sami napisali - tacnije, da pokusamo da osmislimo ovaj svoj 'prozor u svet', cisto u terapeutske svrhe,
Naravno, ako se administratori/moderatori/ostali clanovi ne sloze sa ovim predlogom, moze da se mirne duse obrise ovaj tekst,
Pozdrav i sve najbolje!
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Алиса седи на обали реке једног топлог летњег дана, лењо читајући преко сестриног рамена, када је угледала белог зеца у сакоу како трчи поред ње.
Зец је извукао ручни сат, рекао да касни и ускочио у зечју рупу. Алиса је пошла за зецом у рупу и наишла је на велики ходник са много врата.
Она проналази мала врата која откључава кључем који је нашла на оближњем столу. Кроз врата угледа предивну башту и почиње да плаче када откива да не може да прођа кроз врата. Тада налази флашицу на којој пише "попиј ме" и испија је.
Тада се она смањује на одговарајућу величину, али схвата да не може прође кроз врата, пошто је оставила кључ на столу изнад ње. Алиса налази колачић на коме пише "поједи ме" који проузрокује њен рекомерни раст.
Пошто и даље није могла да уђе у башту почиње поново да плаче и формира базен суза. Базен постаје море и, док је газила по води упознаје миша. Миш је прати до обале где је већи број животиња стајао на обали. После "Групне трке" (?), Алиса је уплашила животиње причом о њеној мачки, Дини, и поново остаје сама.
Алиса поново среће белог зеца који ју је помешао са слугом и послао је по неке своје ствари. Док је била у зечјој кућици, Алиса испија течност из неозначене бочице и расте до величине собе. Када се бели зец вратио у кућу почео је да виче (?) на сада џиновску Алису, али удара њега и његове слуге својом џиновском руком.
Животиње које су биле напољу покушавају да је истерају из куће гађајући је камењем које се претвара у колаче када падне у кућу. Алиса је појела један од колача и поново се смањила. Потом је одлутала у шуму где се сусрела са гусеницом која седи на печурки и пуши наргилу (болесно).
Гусеница и Алиса су склопили дил, али, пре него што је гусеница одгмизала, рекла је Алиси да ће је различити делови печурке смањити или повећати. Алиса је пробала парче печурке и њен се врат истегао изнад дрвећа. Голуб ју је видео и напао мислећи да је змија која тражи јаја.
Алиса је појела још једно парче печурке и смањила се на нормалну висину. Лутала је док није наишла на кућу војвоткиње. Она уђе и види војвоткињу која је дојила сквичећу бебу и мазила мачку и кувара који је бацао огромне количине бибера у посуду са супом.
Војвоткиња је била дрска према Алиси и онда је отишла да се спреми за партију крикета са краљицом. Када је одлазила, дала је Алиси бебу - за коју је Алиса открила да је у ствари свиња. Алиса је пустила свињу на слободу (ја бих је појео) и поново је отишла у шуму где је опет наишла на мачку (Чеширску - ако се не варам). Тада јој мачка објасни да су сви у земљи чуда луди (као и писац књиге), као и она сама.
Чеширски мачак јој је објаснио како да нађе Мартовску животињу (не знам како да га преведем, зец ваљда) и ишчезао је (као пувањак из гаћа)
Алиса је стигла до кућа где је нашла Мартовског зеца, Лудог шеширџију (са све шеширом) и Хрчка како пију чај (е после овог нећу моћи да спавам ноћас). Како су сви били непристојни према њој, Алиса је стајала поред непозвана (шмрц). Схватила је да они пију чај у погрешно време (глупи енглези) јер су заробљени у "времену за чај" које се стално траје. После последње увреде Алиса је отишла назад на пут кроз шуму. Наишла је на дрво са вратима и прошваши кроз то чудо, поново се нашла у великом ходнику.
Узела је кључ и уз помоћ печурке се смањила како би коначно могла да уђе у башту (плавуша).
Пошто је спасила неколико баштована од темпераментне Краљице Срца (она је као најзајебанија у целој књизи). Алиса се придружила краљици у чудној партији крикета. Терен је брдовит, палице и лопте су живи фламингоси и животиње која ја не умем да преведем и краљица је толико прсла да је стално тражила егзекуцију других играча (ја мислим да она нема везе са крикетом). На половини овог лудила, Алиса поново наилази на Чеширску мачку која је пита шта ради.
Краљ Срца прекида њихов разговор и покушава да малтретира мачку (перверзњак), која је одбрусила краљу. Краљ се увредио и наредио да се мачки одсече глава. Али, пошто мачку глава већ лебди у ваздуху - нико није знако како да изврши погубљење.
Војвоткиња прилази Алиси и покушава да се спријатељи с њом, али чини да јој буде непријатно (Алиси). Краљица Срца је отерала војвоткињу и рекла Алиси да мора да посети Корњачу како би чула њену причу. Краљица шаље Алису са грифоном да је отпрати до корњаче. Алиса је поделила своје чудно искуство са корњачом и грифоном, који су је сажаљиво слушали и коментарисали њене чудне авантуре.
Пошто су саслушали корњачину причу, чули су обавештење да ће суђење управо да почне и грифон је вреатио Алису у земљу крикета.
Подлацу у срцу се суди за крађу Краљичине воћне пите (ваљда). Краљ срца је водио случај и различити сведоци су дошли и давали доказе. Луди шеширџија и Кувар су дали свој исказ, али ниједан није имао никакав смисао.
Бели зец је обезбедио нове доакзе у виду писма које је написао Подлац. Писмо се испоставило да је било у виду песме коју је краљ протумачио као признање кривице. Алиса је веровала да је порука глупост (вероватно и јесте) и протествовала је против краљеве интерпретације (глупача).
Краљица је побеснела због тога и наредила да се Алиси одсече глава. Али је Алиса порасла до огромних димензија и оборила је краљичину армију карата (то могу и ја).
Одједном, Алиса се пробудила у крилу своје сестре на обали реке. Испричала је сестри свој сан (и обећала да више никада неће да узима ЛСД) и отишла по чај док је њена сестра размишљала о томе шта је чула (и ја бих зе забринуо).
Алиса - седмогодишњи протагониста приче (мајке ти). Алиса верује да је свет складан и стабилан, али има нестабилну радозналост о свом окружењу. Змља чуда изазива и фрустрира њену перцепцију света. Она је осетљива (сирота) препубертетска девојчица (мозак-стао-јебига-шта ћу) из богате енглеске породице која је себе затекла у чудном свету у коме владају имагинација и фантазија.
Алиса је задовољна собом и својим идентитетом и има јак осећај да је њена околина састављена од јасних, логичних и константних правила (ал се зајебала). Алисино познавање света натерало је једног критичара да је опише као "вантелесни интелект". Алиса испољава велику радозналост и покушава да уклопи њена несвакидашња искуства у јасно познавање света. (са срећом)
Алиса прилази Земљи чуда као антрополог, али задржава јак осећај племените обавезе које долазе са њеним класним статусом. Има самопоуздање у своју социјалну позицију, едукацију и викторијанску врлину добрих манира.
Она има потребу да себи све да за право посебно када је себе упоредила са Мабелом (?), коме је рекла да има тесну малу кућу без играчака. Она се разметала са својим ограниченим информацијама са сваким ко би је слушао и постала је веома опседнута важношћу добрих манира како се сретала са непристојним створењима Земље чуда. Алиса одржава супериорно држање и понаша надмено према онима за којие верује да су мање привилеговани.
Тензија књиге израња када Алисина јасна слика света долази у контакт са лудим и нелогичним светом Земље чуда. Њен осећај за ред судара се са лудилом који налази тамо. Бели зец (рођак Душка Дугоушка) изазива њен осећај за класну разлику када је помеша са слугом.
Док су Луди шеширџија, Мартовски зец и Голуб изазвали њену интелигенцију са непознатом логиком која једино има смила у Земљи чуда (у даљем тексту ЗЧ). Најважније ЗЧ изазива њено схватање добрих манира константно је непристојно одјебавајући (мозак и даље не ради - не могу да се сетим свих тих израза). Алисина фундаментална веровања наилзе на изазов и тест на сваком кораку, и као последица она почиње да пати од кризе идентитета.
Она инсистира на свом начину живота и доживљава како њен смисао за ред руши свуда око ње. Она мора да бира између задржавања својих мисли и система или потпуне асимилације у систем фамозне, је ли,ЗЧ.
Бели зец - помахнитали и ужурбани становник ЗЧ који је Алису увео у ЗЧ. Бели зец је лик неке важности (тако пише) али је маничан, плашљив и повремено агресиван.
Краљица срца - Владар ЗЧ. Она је озбиљна и доминантна и непрестано нарежује да се неки поданик обезглави (леп хоби)
Краљ срца - Савладар ЗЧ. Краљ је неефктиван и генерално одбојан, али му недостаје краљичина суровост и често поништава њена наређења за егзекуцију (шоња).
Чеширска мачка - Створење које се стлано смешка, појављује се и нестаје када пожели. Ово створење је приказано као да је увек посвећено, чисте логике и објашњава лудило ЗЧ Алиси.
Војвоткиња - Краљичина необично ружна рођака. Она је у почетку веома непристојна према Алиси - али касније постаје толико добра да плаши и одбија Алису од себе (крпељ)
Гусеница - ЗЧ стоврење седи на пачурки (дува и кулира), пуши наргиле и прети Алиси са непоштовањем закона. Показује Алиси печурку помоћу које може да се смањи или повећа.
Луди шеширџија - Мали, непристојни шеширџија који живи у свету сталног времена за чај. Обожава да фрустрира Алису
Мартовски зец - Компањон Лудог шеширџије... такоће обожава да фрустрира Алису
Хрчак (ваљда) - компањон Лудог шеширџије и Мартовског зеца - седи за столом и непрестано пада у сан и буди се (нарколепсија)
Грифон - Краљи~ин слуга који прави друштво Алиси. Грифон прати Алису до корњаче.
Корњаца - Корњача са главом телета. Она је пријатељски настројена према Алиси, али је претерано сентиментална и заљубљена у себе.
Алисина сестра - једини лик у књизи који није из ЗЧ. Она сањари о Алисиним авантурама на самом крају дела (и толико је битна да нема ни име)
Жандар срца - Слуга краљу и краљици. Опту`ен је за кражу краљичине пите
Миш - први становник ЗЧ који Алиса среће. Он је у почетку уплашен од Алисе и приче о њеној мачки, али јој касније прича причу о бесу и мишу која прориче суђење Жандару срца.
Додо - становник ЗЧ. Има обичај да користи велике речи за које га други оптужују да не зна њихово значење. Он предлаже да животиње учествују у великој трци (?)
Патка, Лори (врста папагаја) и Орлић - ЗЧ створења која учествују у трци
Кувар - Је кувар Војвоткињи око кога сви кијају због количине бибера који користи док кува. Он је чудног темперамента и стално нечим гађа војвоткињу и одбија да сведочи на суђењу
Голуб - становник ЗЧ који мисли да је Алиса змија. Бесан је на њу јер мисли да жели да му украде јаја (и лево и десно)
Бил - гуштер који се прво појављује као слуга белом зецу, а потом као поротник на суђењу
Жаба пешак (војник) - Војвоткињин војник
Чеширска мачка је другачија од других становника ЗЧ. Никога се не плаши и задржава хладан статус аутсајдера. Он разуме како ЗЧ функционише као целина. Његово мирна и хладно обајњење Алиси да бити у ЗЧ значи бити луд открива многе ствари којих се она сама није сетила. Прво истиче да ЗЧ као место има јачи кумулативни утицај него било који од њених становника. ЗЧ влада бесмислица и, пошто се Алисино понашање не уклапа у оперативне принципе ЗЧ, и она постаје луда по правилу ЗЧ (надам се да сам био јасан). Наравно, Алисина горећа радозналост и жеља да упије све што види у ЗЧ одваја је од осталих становника чинећи је да изгледа лудо.
Зец је извукао ручни сат, рекао да касни и ускочио у зечју рупу. Алиса је пошла за зецом у рупу и наишла је на велики ходник са много врата.
Она проналази мала врата која откључава кључем који је нашла на оближњем столу. Кроз врата угледа предивну башту и почиње да плаче када откива да не може да прођа кроз врата. Тада налази флашицу на којој пише "попиј ме" и испија је.
Тада се она смањује на одговарајућу величину, али схвата да не може прође кроз врата, пошто је оставила кључ на столу изнад ње. Алиса налази колачић на коме пише "поједи ме" који проузрокује њен рекомерни раст.
Пошто и даље није могла да уђе у башту почиње поново да плаче и формира базен суза. Базен постаје море и, док је газила по води упознаје миша. Миш је прати до обале где је већи број животиња стајао на обали. После "Групне трке" (?), Алиса је уплашила животиње причом о њеној мачки, Дини, и поново остаје сама.
Алиса поново среће белог зеца који ју је помешао са слугом и послао је по неке своје ствари. Док је била у зечјој кућици, Алиса испија течност из неозначене бочице и расте до величине собе. Када се бели зец вратио у кућу почео је да виче (?) на сада џиновску Алису, али удара њега и његове слуге својом џиновском руком.
Животиње које су биле напољу покушавају да је истерају из куће гађајући је камењем које се претвара у колаче када падне у кућу. Алиса је појела један од колача и поново се смањила. Потом је одлутала у шуму где се сусрела са гусеницом која седи на печурки и пуши наргилу (болесно).
Гусеница и Алиса су склопили дил, али, пре него што је гусеница одгмизала, рекла је Алиси да ће је различити делови печурке смањити или повећати. Алиса је пробала парче печурке и њен се врат истегао изнад дрвећа. Голуб ју је видео и напао мислећи да је змија која тражи јаја.
Алиса је појела још једно парче печурке и смањила се на нормалну висину. Лутала је док није наишла на кућу војвоткиње. Она уђе и види војвоткињу која је дојила сквичећу бебу и мазила мачку и кувара који је бацао огромне количине бибера у посуду са супом.
Војвоткиња је била дрска према Алиси и онда је отишла да се спреми за партију крикета са краљицом. Када је одлазила, дала је Алиси бебу - за коју је Алиса открила да је у ствари свиња. Алиса је пустила свињу на слободу (ја бих је појео) и поново је отишла у шуму где је опет наишла на мачку (Чеширску - ако се не варам). Тада јој мачка објасни да су сви у земљи чуда луди (као и писац књиге), као и она сама.
Чеширски мачак јој је објаснио како да нађе Мартовску животињу (не знам како да га преведем, зец ваљда) и ишчезао је (као пувањак из гаћа)
Алиса је стигла до кућа где је нашла Мартовског зеца, Лудог шеширџију (са све шеширом) и Хрчка како пију чај (е после овог нећу моћи да спавам ноћас). Како су сви били непристојни према њој, Алиса је стајала поред непозвана (шмрц). Схватила је да они пију чај у погрешно време (глупи енглези) јер су заробљени у "времену за чај" које се стално траје. После последње увреде Алиса је отишла назад на пут кроз шуму. Наишла је на дрво са вратима и прошваши кроз то чудо, поново се нашла у великом ходнику.
Узела је кључ и уз помоћ печурке се смањила како би коначно могла да уђе у башту (плавуша).
Пошто је спасила неколико баштована од темпераментне Краљице Срца (она је као најзајебанија у целој књизи). Алиса се придружила краљици у чудној партији крикета. Терен је брдовит, палице и лопте су живи фламингоси и животиње која ја не умем да преведем и краљица је толико прсла да је стално тражила егзекуцију других играча (ја мислим да она нема везе са крикетом). На половини овог лудила, Алиса поново наилази на Чеширску мачку која је пита шта ради.
Краљ Срца прекида њихов разговор и покушава да малтретира мачку (перверзњак), која је одбрусила краљу. Краљ се увредио и наредио да се мачки одсече глава. Али, пошто мачку глава већ лебди у ваздуху - нико није знако како да изврши погубљење.
Војвоткиња прилази Алиси и покушава да се спријатељи с њом, али чини да јој буде непријатно (Алиси). Краљица Срца је отерала војвоткињу и рекла Алиси да мора да посети Корњачу како би чула њену причу. Краљица шаље Алису са грифоном да је отпрати до корњаче. Алиса је поделила своје чудно искуство са корњачом и грифоном, који су је сажаљиво слушали и коментарисали њене чудне авантуре.
Пошто су саслушали корњачину причу, чули су обавештење да ће суђење управо да почне и грифон је вреатио Алису у земљу крикета.
Подлацу у срцу се суди за крађу Краљичине воћне пите (ваљда). Краљ срца је водио случај и различити сведоци су дошли и давали доказе. Луди шеширџија и Кувар су дали свој исказ, али ниједан није имао никакав смисао.
Бели зец је обезбедио нове доакзе у виду писма које је написао Подлац. Писмо се испоставило да је било у виду песме коју је краљ протумачио као признање кривице. Алиса је веровала да је порука глупост (вероватно и јесте) и протествовала је против краљеве интерпретације (глупача).
Краљица је побеснела због тога и наредила да се Алиси одсече глава. Али је Алиса порасла до огромних димензија и оборила је краљичину армију карата (то могу и ја).
Одједном, Алиса се пробудила у крилу своје сестре на обали реке. Испричала је сестри свој сан (и обећала да више никада неће да узима ЛСД) и отишла по чај док је њена сестра размишљала о томе шта је чула (и ја бих зе забринуо).
Алиса - седмогодишњи протагониста приче (мајке ти). Алиса верује да је свет складан и стабилан, али има нестабилну радозналост о свом окружењу. Змља чуда изазива и фрустрира њену перцепцију света. Она је осетљива (сирота) препубертетска девојчица (мозак-стао-јебига-шта ћу) из богате енглеске породице која је себе затекла у чудном свету у коме владају имагинација и фантазија.
Алиса је задовољна собом и својим идентитетом и има јак осећај да је њена околина састављена од јасних, логичних и константних правила (ал се зајебала). Алисино познавање света натерало је једног критичара да је опише као "вантелесни интелект". Алиса испољава велику радозналост и покушава да уклопи њена несвакидашња искуства у јасно познавање света. (са срећом)
Алиса прилази Земљи чуда као антрополог, али задржава јак осећај племените обавезе које долазе са њеним класним статусом. Има самопоуздање у своју социјалну позицију, едукацију и викторијанску врлину добрих манира.
Она има потребу да себи све да за право посебно када је себе упоредила са Мабелом (?), коме је рекла да има тесну малу кућу без играчака. Она се разметала са својим ограниченим информацијама са сваким ко би је слушао и постала је веома опседнута важношћу добрих манира како се сретала са непристојним створењима Земље чуда. Алиса одржава супериорно држање и понаша надмено према онима за којие верује да су мање привилеговани.
Тензија књиге израња када Алисина јасна слика света долази у контакт са лудим и нелогичним светом Земље чуда. Њен осећај за ред судара се са лудилом који налази тамо. Бели зец (рођак Душка Дугоушка) изазива њен осећај за класну разлику када је помеша са слугом.
Док су Луди шеширџија, Мартовски зец и Голуб изазвали њену интелигенцију са непознатом логиком која једино има смила у Земљи чуда (у даљем тексту ЗЧ). Најважније ЗЧ изазива њено схватање добрих манира константно је непристојно одјебавајући (мозак и даље не ради - не могу да се сетим свих тих израза). Алисина фундаментална веровања наилзе на изазов и тест на сваком кораку, и као последица она почиње да пати од кризе идентитета.
Она инсистира на свом начину живота и доживљава како њен смисао за ред руши свуда око ње. Она мора да бира између задржавања својих мисли и система или потпуне асимилације у систем фамозне, је ли,ЗЧ.
Бели зец - помахнитали и ужурбани становник ЗЧ који је Алису увео у ЗЧ. Бели зец је лик неке важности (тако пише) али је маничан, плашљив и повремено агресиван.
Краљица срца - Владар ЗЧ. Она је озбиљна и доминантна и непрестано нарежује да се неки поданик обезглави (леп хоби)
Краљ срца - Савладар ЗЧ. Краљ је неефктиван и генерално одбојан, али му недостаје краљичина суровост и често поништава њена наређења за егзекуцију (шоња).
Чеширска мачка - Створење које се стлано смешка, појављује се и нестаје када пожели. Ово створење је приказано као да је увек посвећено, чисте логике и објашњава лудило ЗЧ Алиси.
Војвоткиња - Краљичина необично ружна рођака. Она је у почетку веома непристојна према Алиси - али касније постаје толико добра да плаши и одбија Алису од себе (крпељ)
Гусеница - ЗЧ стоврење седи на пачурки (дува и кулира), пуши наргиле и прети Алиси са непоштовањем закона. Показује Алиси печурку помоћу које може да се смањи или повећа.
Луди шеширџија - Мали, непристојни шеширџија који живи у свету сталног времена за чај. Обожава да фрустрира Алису
Мартовски зец - Компањон Лудог шеширџије... такоће обожава да фрустрира Алису
Хрчак (ваљда) - компањон Лудог шеширџије и Мартовског зеца - седи за столом и непрестано пада у сан и буди се (нарколепсија)
Грифон - Краљи~ин слуга који прави друштво Алиси. Грифон прати Алису до корњаче.
Корњаца - Корњача са главом телета. Она је пријатељски настројена према Алиси, али је претерано сентиментална и заљубљена у себе.
Алисина сестра - једини лик у књизи који није из ЗЧ. Она сањари о Алисиним авантурама на самом крају дела (и толико је битна да нема ни име)
Жандар срца - Слуга краљу и краљици. Опту`ен је за кражу краљичине пите
Миш - први становник ЗЧ који Алиса среће. Он је у почетку уплашен од Алисе и приче о њеној мачки, али јој касније прича причу о бесу и мишу која прориче суђење Жандару срца.
Додо - становник ЗЧ. Има обичај да користи велике речи за које га други оптужују да не зна њихово значење. Он предлаже да животиње учествују у великој трци (?)
Патка, Лори (врста папагаја) и Орлић - ЗЧ створења која учествују у трци
Кувар - Је кувар Војвоткињи око кога сви кијају због количине бибера који користи док кува. Он је чудног темперамента и стално нечим гађа војвоткињу и одбија да сведочи на суђењу
Голуб - становник ЗЧ који мисли да је Алиса змија. Бесан је на њу јер мисли да жели да му украде јаја (и лево и десно)
Бил - гуштер који се прво појављује као слуга белом зецу, а потом као поротник на суђењу
Жаба пешак (војник) - Војвоткињин војник
Чеширска мачка је другачија од других становника ЗЧ. Никога се не плаши и задржава хладан статус аутсајдера. Он разуме како ЗЧ функционише као целина. Његово мирна и хладно обајњење Алиси да бити у ЗЧ значи бити луд открива многе ствари којих се она сама није сетила. Прво истиче да ЗЧ као место има јачи кумулативни утицај него било који од њених становника. ЗЧ влада бесмислица и, пошто се Алисино понашање не уклапа у оперативне принципе ЗЧ, и она постаје луда по правилу ЗЧ (надам се да сам био јасан). Наравно, Алисина горећа радозналост и жеља да упије све што види у ЗЧ одваја је од осталих становника чинећи је да изгледа лудо.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Краљица срца - Као владар ЗЧ Краљица срца је лик са којим Алиса неизбежно мора да се сретне и суочи да би решила загонетку ЗЧ. На неки начин Краљица срца је буквално центар Алисиног конфликта. За разлику од осталих ликова у ЗЧ, краљица није толико пуна бесмислице и перверзије ума колико је апсолутном влашћу и егзекуцијом. У ЗЧ, она је јединствена сила која чак доминира и самим Краљем срца. У њеном присуству Алиса коначно искушава укус чистог страха иако је Краљица само карта за игру. Грифон касније каже Алиси да краљица заправо никада није погубила неког кога је претходно осудила на смрт, што потврђује чињеницу да Краљичина моћ лежи у њеној реторици. Што постаје показатељ да је ЗЧ лишена материјалног.
Теме, мотиви и симболи
Трагичан и неизбежан губитак дечје невиности
Кроз прогрес Алисиних авантура у ЗЧ, она пролази кроз варијаритет психолошких промена. Непријатност коју осећа када никада није праве величине представља симбол промена које се јављају у пубертету. Алиси су та искутва трауматична, осећа непријатност, фрустрацију и тугу док проживљава све то. Она се бори да задржи пријатну (нормалну) физичку величину. У првом поглављу она постаје узнемирена када јој се стално дешава да је сувише велика или сувише мала да би ушла у башту. У петом поглављу она губи контролу јер не може да контролише одређене делове тела јер њен врат расте до апсурдне дужине. Те константне варијације представљају начин на који се дете може осећати док му тело расте за време пубертета.
Живот као бесмислени лавиринт
У Алисиним авантурама у ЗЧ она се среће са много загонетки које се чине да немају јасно решење што имитира начин на који живот фрустрира очекивања. Алиса очекује да ситуације на са којима се сусреће имају одређени логичан смисао, али ситуације непрестано фрустрирају њену способност да схвати ЗЧ. Она покушава да схвати Велику трку, да реши загонетку Лудог шеширџије и краљичину бесмислену партију крикета, али без успеха. У сваком смислу, загонетке и изазови који су наметнути Алиси немају никакву сврху, нити одговор. Иако је Левис Карол био логиста у Алису у ЗЧ он прави фарсу од шала, загонетки и логичких игара. Алиса схвата да не може да очекује да ће наћи било какву логику или смисао у ситуацијама са којима се среће, аико се оне приказују као проблеми, загонетке или игре које нормално имају решења која би она могла да схвати. Карол показује шири поглед на начине на који живот фрустрира очекивања и чини се тешким за разумети чак и када проблеми делују познато и решиво.
Смрт као константа и фундаментална претња
Алиса се непрестано налази у ситуацији у којој ризикује свој живот, иако се те претње никада не обистине, оне сугерирају да је смрт само на корак далеко од бесмислених догађаја у Алиси у ЗЧ и представљена је као присутан и могућ исход. Смрт се појављује у првом поглављу када наратор помиње да Алиса никад не би поменула о падању са своје куће, пошто би је највероватније убило. Она преузима ризике који би могли да је лише живота, али никада не подразумева смрт као могући исход. Како време пролази она почиње да схвата да су њена искуства у ЗЧ далеко више претећа него што се чине. Како је Краљица вриштала да Алиси одсеку главу, она схвата да ЗЧ није само бесмислена и безопасна реланост, већ да је смрт веома релана претња. Она схвата да ризици које преузима, на крају крајева, нису само бесмислени и апсурдни, већ и опасни.
Мотиви
Сан
Радња књиге Алиса у ЗЧ се одиграва у њеном сну, тако да су ликови и феномени реалног света помешани са елементима Алисиног несвесног стања. Мотив сна објашњава обиље бесмислене и очајне догажаје у причи. Као у сну, наратор прати сањача док она пролази кроз разне епизоде у којима она покушава да интерпретира своја искуства са собом и својим светом. Иако се Алисина искуства показују као небитне обзервације, она остају као јединствене и кохерентне интерпретације.
Субверзија
За време њених путовања, Алиса брзо открива да је једини поуздани аспект ЗЧ то да може да рачуна на изазивање њеног доимања природног реда у свету. У ЗЧ Алиса открива да њене лекције више не значе оно што је она мислила и она почиње да неправилно рецитује (ваљда) таблицу множења и песме које је запамтила у ЗЧ. Чак и када Алисине димензије постају извитоперене док се увећава и смањује непрестано кроз причу. ЗЧ фрустрира њене жеље да сва своја искуства смести у логичан контекст где може да разуме смисао између узрока и последица.
Језик
Карол се игра лингвистичким конвенцијама у "А у ЗЧ" користећи се играма речи и вишесмисленим реченицама кроз причу. Он је измишљао речи и изразе и нова значења речи (тако бива када је некоме досадно). Алисин узвик "Радознао и Радозналитељ" (ово је фин превод - као секиром сечен) сугерира да и њено окружење и језик који користи (а заклео бих се да има само један) да би опиала то окружење се шири изван граница очекиваног и конвенционалног. Све је могуће у ЗЧ, и Каролова манипулација језиком рефлектује осећај неограничених могућности.
Интригантно, Бесмислено и Конфузно (овако бих ја описао књигу - без прве речи)
Алиса користи ове речи кроз своја путовања како би описала феномене које не уме да објасни. Она описује да ли су њена искуства интригантна или конфузна надајући се да ће да створи јаснију слику како та индивидуа или искуство фунционише у свету. Када алиса нешто опише као бесмислено, ако што је то учинила са суђењем у 12 поглављу, она одбија или критикује искуство или сусрет.
Симболи
Башта
Сакоро сваки објетак у "А у ЗЧ" функционише као симбол, али ништа јасно не представља једну одређену ствар. Симболични приказ објеката у ЗЧ је генерално садржан у епизоди у којој се појављује. Често симболи ради заједно како би створили одређено значење. Башта може симболисати рај, идилични простор лепоте и невиности у који Алиса не може да уђе. На мало апстрактније нивоу, башта једноставно може представљати жељу на коју Алиса фокусира своју енергију и емоције у покушају да је оствари. Два симболична значења функционишу заједно како би нагласила Алисину жељу да се држи својих осећања дечје невиности које се она мора одрећи како одраста. (ДОСАДНО!!!)
Гусеничина печурка
Каи о башта, гусеничина печурка такође има неколико симболичких значења. Неки читаоци и критичати виде Гусеницу као сексуалну претњу, њену фалусни облик (интересантно) као симбол полне зрелости. Гусеничина печурка се надовезује на ово симболично значење. Алиса мора научити како да користи печурку како бих контролисала своју величину, што репрезентује телесне фрустрације која прате пубертет. Други виде печурку као психоделични халуциген која појачава Алисине нереалане и искривљене видике ЗЧ.
Прво поглавље - Низ зечју рупу
"А у ЗЧ" почиње са Алисиним одласком (лутањем, падањем у сан), док јој сестра чита слушајући догађаје који се дешавају у књизи. Док њена сестра чита Алиса прелази у полусан и уочава поптуно одевеног белог зеца који говори. Чак и пре него што уђе у ЗЧ, она доживљава феномен који се не слаже са конвенционалним правилима овог света. Улазак у зечју рупу представља падање у дубок сан. Њен сан формира потпуно формиран нови свет који се мења и транформише са својом сопственом логиком. Лагани пад имитира лагани падање у дубок сан који почиње са њеним сањарењем у полу сну а заврпава се са њом чврсто постављеном у свом свету снова. Она се полако навикава на тај свет, али се не одриче своје формиране логике стварног света. Она се чуди што се после тог пада није повредила или није погинула. (улошци са крилцима су велико достигнуће) Она одлази из викторијанског света њене сестре јер се осећа незаовољно, али убрзо сазнаје да ни њен свет снова неће испунити њене жеље. ЗЧ осујећује њена очекивања на сваком кораку. Зец представља овај мотив фрустрираних жеља. Његове будалаштине инспиришу Алису да га прати низ рупу и уђе у ЗЧ, али он константно бива један корак испред ње. Вођена радозналошћу Алиса прати (опиченог) зеца иако не зна шта ће радити када га ухвати. Она га гони из чисте радозналости, али верује да ће, када га коначно ухвати, увећати своје знање или задовољство (перверзно). Иако је исход непознат, сам чин гоњења имплицира да жељени циљ ипак постоји.
Алиса не може да уће у башту, иако то жели и њена жеља представља носталгију која прати одрастање. Карол драматизује фрустрације одрастања тиме што Алиса бива или премала или превелика да прође кроз пролаз на улазу у башту. Пошто је попила напитак Алиса се смањила и не може да дохвати кључ на столу (бедак). Осећај беспомоћности када се смањила представља осећај безначајности у детињству. Нагли раст изазван колачићем у другом поглављу представља велике транформације тела које долазе са пубертетом. Њен раст представља средство за испуњење судбине, али је истовремено подсећа да напушта задовољства детињства. Идеализована башта је сада ван домашаја Алиси, која сада не може да прође кроз пролаз као што беба не може да се врати у сигурност мајчине утробе.
Друго поглавље - Базен суза
Алиса постаје збуњена својим идентитетом абог варијација њене величине, што представља конфузију за преме прелаза из детињства у зреле године. Реалност чињенице да је превелика да уће у башту изазива збуњеност о томе ко је она, што је њена реакција напада плача. Неспремна да прихвати промене које доживљава, она преиспитује свој идентитет. Пошто не може да се сети своје лекције, она верује да не сме више да буде Алиса. У почетку, она претпоставља да је она неко кога познаје. Компарација коју прави измећу себе и Мабел показје њену класну свесност, као и њену повезаност са спољним сјајем викторијанског света. Иако покушава да разумно повеже место у коме се нашла са спољним светом парадокс је то што мора да прихвати логику бесмисла или ће полудети од контрадикције.
Алиса покушава да разумно резонује, али епизода у базену суза илуструје како је лако ЗЧ одвраћа од разума и тера је да емотивно реагује. Море суза је као казна због њених емоција. Алиса се колеба између плача и грдње саме себе идући наизменично између емоција и разума. Међутим, како плива не примећује да се сценографија променила око ње.
Велика хала је постала океан, а под је постао сува обала. Уместо да реагује и рационализује ову промену, она је почела да размишља о томе како да се обрати мишу. Алиса је почела да реагује са потпуном одсутношћу за апсурдну ситуацију у којо се нашла. Како је наставила своје путовање, она ће настављати да наилзи на проблеме који је терају да екстремно реагује емотивно и разумно. Ипак, у овој сцени она почела да примећује апсурдност ЗЧ и тако дозволила да јој пажња буде скренута са правог проблема.
Теме, мотиви и симболи
Трагичан и неизбежан губитак дечје невиности
Кроз прогрес Алисиних авантура у ЗЧ, она пролази кроз варијаритет психолошких промена. Непријатност коју осећа када никада није праве величине представља симбол промена које се јављају у пубертету. Алиси су та искутва трауматична, осећа непријатност, фрустрацију и тугу док проживљава све то. Она се бори да задржи пријатну (нормалну) физичку величину. У првом поглављу она постаје узнемирена када јој се стално дешава да је сувише велика или сувише мала да би ушла у башту. У петом поглављу она губи контролу јер не може да контролише одређене делове тела јер њен врат расте до апсурдне дужине. Те константне варијације представљају начин на који се дете може осећати док му тело расте за време пубертета.
Живот као бесмислени лавиринт
У Алисиним авантурама у ЗЧ она се среће са много загонетки које се чине да немају јасно решење што имитира начин на који живот фрустрира очекивања. Алиса очекује да ситуације на са којима се сусреће имају одређени логичан смисао, али ситуације непрестано фрустрирају њену способност да схвати ЗЧ. Она покушава да схвати Велику трку, да реши загонетку Лудог шеширџије и краљичину бесмислену партију крикета, али без успеха. У сваком смислу, загонетке и изазови који су наметнути Алиси немају никакву сврху, нити одговор. Иако је Левис Карол био логиста у Алису у ЗЧ он прави фарсу од шала, загонетки и логичких игара. Алиса схвата да не може да очекује да ће наћи било какву логику или смисао у ситуацијама са којима се среће, аико се оне приказују као проблеми, загонетке или игре које нормално имају решења која би она могла да схвати. Карол показује шири поглед на начине на који живот фрустрира очекивања и чини се тешким за разумети чак и када проблеми делују познато и решиво.
Смрт као константа и фундаментална претња
Алиса се непрестано налази у ситуацији у којој ризикује свој живот, иако се те претње никада не обистине, оне сугерирају да је смрт само на корак далеко од бесмислених догађаја у Алиси у ЗЧ и представљена је као присутан и могућ исход. Смрт се појављује у првом поглављу када наратор помиње да Алиса никад не би поменула о падању са своје куће, пошто би је највероватније убило. Она преузима ризике који би могли да је лише живота, али никада не подразумева смрт као могући исход. Како време пролази она почиње да схвата да су њена искуства у ЗЧ далеко више претећа него што се чине. Како је Краљица вриштала да Алиси одсеку главу, она схвата да ЗЧ није само бесмислена и безопасна реланост, већ да је смрт веома релана претња. Она схвата да ризици које преузима, на крају крајева, нису само бесмислени и апсурдни, већ и опасни.
Мотиви
Сан
Радња књиге Алиса у ЗЧ се одиграва у њеном сну, тако да су ликови и феномени реалног света помешани са елементима Алисиног несвесног стања. Мотив сна објашњава обиље бесмислене и очајне догажаје у причи. Као у сну, наратор прати сањача док она пролази кроз разне епизоде у којима она покушава да интерпретира своја искуства са собом и својим светом. Иако се Алисина искуства показују као небитне обзервације, она остају као јединствене и кохерентне интерпретације.
Субверзија
За време њених путовања, Алиса брзо открива да је једини поуздани аспект ЗЧ то да може да рачуна на изазивање њеног доимања природног реда у свету. У ЗЧ Алиса открива да њене лекције више не значе оно што је она мислила и она почиње да неправилно рецитује (ваљда) таблицу множења и песме које је запамтила у ЗЧ. Чак и када Алисине димензије постају извитоперене док се увећава и смањује непрестано кроз причу. ЗЧ фрустрира њене жеље да сва своја искуства смести у логичан контекст где може да разуме смисао између узрока и последица.
Језик
Карол се игра лингвистичким конвенцијама у "А у ЗЧ" користећи се играма речи и вишесмисленим реченицама кроз причу. Он је измишљао речи и изразе и нова значења речи (тако бива када је некоме досадно). Алисин узвик "Радознао и Радозналитељ" (ово је фин превод - као секиром сечен) сугерира да и њено окружење и језик који користи (а заклео бих се да има само један) да би опиала то окружење се шири изван граница очекиваног и конвенционалног. Све је могуће у ЗЧ, и Каролова манипулација језиком рефлектује осећај неограничених могућности.
Интригантно, Бесмислено и Конфузно (овако бих ја описао књигу - без прве речи)
Алиса користи ове речи кроз своја путовања како би описала феномене које не уме да објасни. Она описује да ли су њена искуства интригантна или конфузна надајући се да ће да створи јаснију слику како та индивидуа или искуство фунционише у свету. Када алиса нешто опише као бесмислено, ако што је то учинила са суђењем у 12 поглављу, она одбија или критикује искуство или сусрет.
Симболи
Башта
Сакоро сваки објетак у "А у ЗЧ" функционише као симбол, али ништа јасно не представља једну одређену ствар. Симболични приказ објеката у ЗЧ је генерално садржан у епизоди у којој се појављује. Често симболи ради заједно како би створили одређено значење. Башта може симболисати рај, идилични простор лепоте и невиности у који Алиса не може да уђе. На мало апстрактније нивоу, башта једноставно може представљати жељу на коју Алиса фокусира своју енергију и емоције у покушају да је оствари. Два симболична значења функционишу заједно како би нагласила Алисину жељу да се држи својих осећања дечје невиности које се она мора одрећи како одраста. (ДОСАДНО!!!)
Гусеничина печурка
Каи о башта, гусеничина печурка такође има неколико симболичких значења. Неки читаоци и критичати виде Гусеницу као сексуалну претњу, њену фалусни облик (интересантно) као симбол полне зрелости. Гусеничина печурка се надовезује на ово симболично значење. Алиса мора научити како да користи печурку како бих контролисала своју величину, што репрезентује телесне фрустрације која прате пубертет. Други виде печурку као психоделични халуциген која појачава Алисине нереалане и искривљене видике ЗЧ.
Прво поглавље - Низ зечју рупу
"А у ЗЧ" почиње са Алисиним одласком (лутањем, падањем у сан), док јој сестра чита слушајући догађаје који се дешавају у књизи. Док њена сестра чита Алиса прелази у полусан и уочава поптуно одевеног белог зеца који говори. Чак и пре него што уђе у ЗЧ, она доживљава феномен који се не слаже са конвенционалним правилима овог света. Улазак у зечју рупу представља падање у дубок сан. Њен сан формира потпуно формиран нови свет који се мења и транформише са својом сопственом логиком. Лагани пад имитира лагани падање у дубок сан који почиње са њеним сањарењем у полу сну а заврпава се са њом чврсто постављеном у свом свету снова. Она се полако навикава на тај свет, али се не одриче своје формиране логике стварног света. Она се чуди што се после тог пада није повредила или није погинула. (улошци са крилцима су велико достигнуће) Она одлази из викторијанског света њене сестре јер се осећа незаовољно, али убрзо сазнаје да ни њен свет снова неће испунити њене жеље. ЗЧ осујећује њена очекивања на сваком кораку. Зец представља овај мотив фрустрираних жеља. Његове будалаштине инспиришу Алису да га прати низ рупу и уђе у ЗЧ, али он константно бива један корак испред ње. Вођена радозналошћу Алиса прати (опиченог) зеца иако не зна шта ће радити када га ухвати. Она га гони из чисте радозналости, али верује да ће, када га коначно ухвати, увећати своје знање или задовољство (перверзно). Иако је исход непознат, сам чин гоњења имплицира да жељени циљ ипак постоји.
Алиса не може да уће у башту, иако то жели и њена жеља представља носталгију која прати одрастање. Карол драматизује фрустрације одрастања тиме што Алиса бива или премала или превелика да прође кроз пролаз на улазу у башту. Пошто је попила напитак Алиса се смањила и не може да дохвати кључ на столу (бедак). Осећај беспомоћности када се смањила представља осећај безначајности у детињству. Нагли раст изазван колачићем у другом поглављу представља велике транформације тела које долазе са пубертетом. Њен раст представља средство за испуњење судбине, али је истовремено подсећа да напушта задовољства детињства. Идеализована башта је сада ван домашаја Алиси, која сада не може да прође кроз пролаз као што беба не може да се врати у сигурност мајчине утробе.
Друго поглавље - Базен суза
Алиса постаје збуњена својим идентитетом абог варијација њене величине, што представља конфузију за преме прелаза из детињства у зреле године. Реалност чињенице да је превелика да уће у башту изазива збуњеност о томе ко је она, што је њена реакција напада плача. Неспремна да прихвати промене које доживљава, она преиспитује свој идентитет. Пошто не може да се сети своје лекције, она верује да не сме више да буде Алиса. У почетку, она претпоставља да је она неко кога познаје. Компарација коју прави измећу себе и Мабел показје њену класну свесност, као и њену повезаност са спољним сјајем викторијанског света. Иако покушава да разумно повеже место у коме се нашла са спољним светом парадокс је то што мора да прихвати логику бесмисла или ће полудети од контрадикције.
Алиса покушава да разумно резонује, али епизода у базену суза илуструје како је лако ЗЧ одвраћа од разума и тера је да емотивно реагује. Море суза је као казна због њених емоција. Алиса се колеба између плача и грдње саме себе идући наизменично између емоција и разума. Међутим, како плива не примећује да се сценографија променила око ње.
Велика хала је постала океан, а под је постао сува обала. Уместо да реагује и рационализује ову промену, она је почела да размишља о томе како да се обрати мишу. Алиса је почела да реагује са потпуном одсутношћу за апсурдну ситуацију у којо се нашла. Како је наставила своје путовање, она ће настављати да наилзи на проблеме који је терају да екстремно реагује емотивно и разумно. Ипак, у овој сцени она почела да примећује апсурдност ЗЧ и тако дозволила да јој пажња буде скренута са правог проблема.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Треће полавље (сапва ми се) - Велика (Caucus - састанак чланова партије) трка и дуги реп (прича)
Велика трка представља малу критику апсурдности енглеске политике на завршетку века, истовремено правећи велики коментар о генералној безначајности живота.
Животиње насумично трче у круг, не стижу никуда и судија прекида без икаквог смисла. Карл имплицира (мого тај имлицира - видим ја) да ти исто раде и политичари и мисле да су важни док заправо не остварују ништа.
Шире гледајући та трка приказује да сам живот нема неки циљ и значење. Иако трка постиже жељени циљ да се сви осуше, нико не прати одређену путању и не разуме шта ради док то ради. Ово може да буде шири коментар чињенице да се животу дешавају неочекиване ствари и понекад се поизвољно преверће и окреће, али на крају заврши тамо где нема најјаснију сврху. Постоји велика конфузија речи и њихових значења у овом поглављу и то приказује да ЗЧ деформише и сам језик.
Каса алиса помеша мишеву причу са његовим репом (tale - tail) појављује се њена неспособност да разуме становнике ЗЧ. Сврха језила (поред лизања) је да се опише значење, за шта су потребне речи и њохово значење. У ЗЧ језик, као и њени ликови, догађаји и изглед мењају значење и важност сваког момента.
Сваки аспект нема трајни удар изван сцене и контекста у коме се дешава. Као резултат тога не постоје константе значења било чега што би створило било какву логику која би омогућила посетиоцима попут Алисе да схвате своје окружење. Алисина погрешна тумачења миша су један пример њене немогућности да разуме начине понашања и створи било каква очекивања шта да очекује у ЗЧ.
Језик
Четверто поглавље - Зец шаље малог Била (малу новчаницу)
Зечев статус и ауторитет присиљава Алису да промени своје схватање да су људи на врху животињске хијерархије. Почиње да се пита да ли ће њено искуство из ЗЧ утицати на њено понашање када се врати кући, пошто замишља да ће добијати наређења од своје мачке.
Она прихвата инверзију природног реда са истом вером којом би прихватила нове информације у нормалном животу. ЗЧ разбија њена веровања о свом идентитету и замењује та стечена веровања у схватања света са бесмисленим правилима ЗЧ.
Алиса прихвата ову замену идентитета као правила бајке и каже да, када је читала бајке свиђало јој се то што такве ствар не могу да се десе - а сада се сама нашла у једној. Фикција се пробила у њен осећај за реалност и она није могла то да раздвоји. Она више није Алиса коју је познавала и више није сигурна ко је у ствари.
АЛиса наставља да има проблема са димензијама (што је типично за женску популацију) Шти преувеличава њену конфузију идентитета и поново представља болни прелаз из детињства у зрелост.
У првом поглављу мењање величине је постало извор њене узнемирености откривајући њену жељу да остане у детињству и збегне притисак одрастања. У овом поглављу она је показана као одрастајућа девојка (напупела пионирка) сувише велика да би се уздржала мерама репресије. Фокус на психичком стању у овом поглављу наглашава дечије израњајуће осећање клаустрофобије како она расте и мења се.
Кућа представља кућну репресију пошто она улази у кућу представљена (протумачена) као слуга. Када Алиса буквално прерасте кућу, њено тело манифестује жељу да се пређу ограничења њеног ограниченог постојања. (на неограничен начин)
Када Алиса сретне штене, она коначно среће створење у ЗЧ које се понаша онако како она то и очекује. За разлику од свих осталих становника које среће у ЗЧ, штене се понаша ко што би се штене понашало и у стварном свету.
Алиса није једина која примећује ову необичност у лигици ЗЧ. У каснијем поглављу Чеширска мачка покушава да докаже Алиси да је луда што се пореди са псом, што она види као сасвим нормалну ствар.
Чињеница да је пас једино у ЗЧ што личи на реалност на коју је Алиса навикла може бити само то што је Карол мрзео псе. Карол открива своју нетрпељивост према псима чињеницом да пас нема никакве магијске моћи за разлику од свих осталих становника ЗЧ.
Пето поглавље - Савет гусенице
Када гусеница пита "Ко си ти?", Алиса открива да ни она више не зна. Гусеница појачава њену несигурност помињући њено стално мењање величине. Гусеница може репрезентовати опасност сексуализма, што је персонификовано њеним фалусним обликом.
Алиса препознаје ову претњу због гусеничине висеће телесне трансформације (мени-види-виси), пошто гусенице достижу полну зрелост у форми лептира. Она се препушта гусеничином ауторитету, као и у случају белог зеца у претходном поглављу. Њена збуњеност долази до врхунца када се учинило да гусеница може да јој чита мисли и одговара на њена непостављена питања. Њен идентитет је у таквој кризи (да ће да прсне) да јој се сада чини да више не поседује ни своје мисли.
Алиса има проблема са рецитовањем песме "Отац Вилијам" и открива своју немогућност да се сети ствари које зна и то показује утицај ЗЧ на њен мозак. Иако је гусеница становник ЗЧ, позната му је песма коју Алиса рецитује и он показује своје знање указујући јој да је погрешила од почетка до краја.
Песма "Отас Вилијам" (јос позната и као "Утеха старог човека" - или тако нешто) Рoберта Сотхеја је песма која говори о важности умереног живота и многа викторијанска деца су морала да је науче.
Гусеница предлаже Алиси да одрецитује песму како би одредио колико се променила. Њене грешке у рецитовању се јављају као резултат утицаја ЗЧ на њен мозак.
Голуб оптужује Алису да је змија што изазива не само да она почне (по хљадити пут) да сумња које, већ и шта је. Отуђена од себе има проблема да се одбрани од голуба.
Голуб је видео да она има дуг врат и одмах претпоставио да је она заправо змија. Алиса постаје заробљена у овој логици тако да она постаје идентификована једним делом и особино. Голуб прети Алисином већ пољуљаном претпоставком стабилног идентитета.
Велика трка представља малу критику апсурдности енглеске политике на завршетку века, истовремено правећи велики коментар о генералној безначајности живота.
Животиње насумично трче у круг, не стижу никуда и судија прекида без икаквог смисла. Карл имплицира (мого тај имлицира - видим ја) да ти исто раде и политичари и мисле да су важни док заправо не остварују ништа.
Шире гледајући та трка приказује да сам живот нема неки циљ и значење. Иако трка постиже жељени циљ да се сви осуше, нико не прати одређену путању и не разуме шта ради док то ради. Ово може да буде шири коментар чињенице да се животу дешавају неочекиване ствари и понекад се поизвољно преверће и окреће, али на крају заврши тамо где нема најјаснију сврху. Постоји велика конфузија речи и њихових значења у овом поглављу и то приказује да ЗЧ деформише и сам језик.
Каса алиса помеша мишеву причу са његовим репом (tale - tail) појављује се њена неспособност да разуме становнике ЗЧ. Сврха језила (поред лизања) је да се опише значење, за шта су потребне речи и њохово значење. У ЗЧ језик, као и њени ликови, догађаји и изглед мењају значење и важност сваког момента.
Сваки аспект нема трајни удар изван сцене и контекста у коме се дешава. Као резултат тога не постоје константе значења било чега што би створило било какву логику која би омогућила посетиоцима попут Алисе да схвате своје окружење. Алисина погрешна тумачења миша су један пример њене немогућности да разуме начине понашања и створи било каква очекивања шта да очекује у ЗЧ.
Језик
Четверто поглавље - Зец шаље малог Била (малу новчаницу)
Зечев статус и ауторитет присиљава Алису да промени своје схватање да су људи на врху животињске хијерархије. Почиње да се пита да ли ће њено искуство из ЗЧ утицати на њено понашање када се врати кући, пошто замишља да ће добијати наређења од своје мачке.
Она прихвата инверзију природног реда са истом вером којом би прихватила нове информације у нормалном животу. ЗЧ разбија њена веровања о свом идентитету и замењује та стечена веровања у схватања света са бесмисленим правилима ЗЧ.
Алиса прихвата ову замену идентитета као правила бајке и каже да, када је читала бајке свиђало јој се то што такве ствар не могу да се десе - а сада се сама нашла у једној. Фикција се пробила у њен осећај за реалност и она није могла то да раздвоји. Она више није Алиса коју је познавала и више није сигурна ко је у ствари.
АЛиса наставља да има проблема са димензијама (што је типично за женску популацију) Шти преувеличава њену конфузију идентитета и поново представља болни прелаз из детињства у зрелост.
У првом поглављу мењање величине је постало извор њене узнемирености откривајући њену жељу да остане у детињству и збегне притисак одрастања. У овом поглављу она је показана као одрастајућа девојка (напупела пионирка) сувише велика да би се уздржала мерама репресије. Фокус на психичком стању у овом поглављу наглашава дечије израњајуће осећање клаустрофобије како она расте и мења се.
Кућа представља кућну репресију пошто она улази у кућу представљена (протумачена) као слуга. Када Алиса буквално прерасте кућу, њено тело манифестује жељу да се пређу ограничења њеног ограниченог постојања. (на неограничен начин)
Када Алиса сретне штене, она коначно среће створење у ЗЧ које се понаша онако како она то и очекује. За разлику од свих осталих становника које среће у ЗЧ, штене се понаша ко што би се штене понашало и у стварном свету.
Алиса није једина која примећује ову необичност у лигици ЗЧ. У каснијем поглављу Чеширска мачка покушава да докаже Алиси да је луда што се пореди са псом, што она види као сасвим нормалну ствар.
Чињеница да је пас једино у ЗЧ што личи на реалност на коју је Алиса навикла може бити само то што је Карол мрзео псе. Карол открива своју нетрпељивост према псима чињеницом да пас нема никакве магијске моћи за разлику од свих осталих становника ЗЧ.
Пето поглавље - Савет гусенице
Када гусеница пита "Ко си ти?", Алиса открива да ни она више не зна. Гусеница појачава њену несигурност помињући њено стално мењање величине. Гусеница може репрезентовати опасност сексуализма, што је персонификовано њеним фалусним обликом.
Алиса препознаје ову претњу због гусеничине висеће телесне трансформације (мени-види-виси), пошто гусенице достижу полну зрелост у форми лептира. Она се препушта гусеничином ауторитету, као и у случају белог зеца у претходном поглављу. Њена збуњеност долази до врхунца када се учинило да гусеница може да јој чита мисли и одговара на њена непостављена питања. Њен идентитет је у таквој кризи (да ће да прсне) да јој се сада чини да више не поседује ни своје мисли.
Алиса има проблема са рецитовањем песме "Отац Вилијам" и открива своју немогућност да се сети ствари које зна и то показује утицај ЗЧ на њен мозак. Иако је гусеница становник ЗЧ, позната му је песма коју Алиса рецитује и он показује своје знање указујући јој да је погрешила од почетка до краја.
Песма "Отас Вилијам" (јос позната и као "Утеха старог човека" - или тако нешто) Рoберта Сотхеја је песма која говори о важности умереног живота и многа викторијанска деца су морала да је науче.
Гусеница предлаже Алиси да одрецитује песму како би одредио колико се променила. Њене грешке у рецитовању се јављају као резултат утицаја ЗЧ на њен мозак.
Голуб оптужује Алису да је змија што изазива не само да она почне (по хљадити пут) да сумња које, већ и шта је. Отуђена од себе има проблема да се одбрани од голуба.
Голуб је видео да она има дуг врат и одмах претпоставио да је она заправо змија. Алиса постаје заробљена у овој логици тако да она постаје идентификована једним делом и особино. Голуб прети Алисином већ пољуљаном претпоставком стабилног идентитета.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Шесто поглавље - Прасе (свиња-крмача) и Бибер
Ово поглавље уноси мало хумора самом чињеницом да становници ЗЧ сматрају своје окружење и дела апсолутно нормалним. Жаба војник потпуно ноншалантно реагује на чињеницу да ју је замало погодио тањир, понашајући се као да се ништа није десило. Изгледа да ово створење очекује ништа мање од тоталног хаоса.
Алиса покушава да овакво понашање сврста у своју логичку конструкцију и не успева да схвати да је све што се дешава у ЗЧ дефинисано хаосом. Ни сама не схвата колико се приближила истини када је рекла да је овакво понашање жабе довољно да човека излуди.
Како јој Чеширска мачка касније објашњава, Алиса мора да полуди како би схватила природу ЗЧ.
Иако се чини да постоји ригидна социјална структура у ЗЧ, жаба и војвоткиња одбацују социјалне конвенције и понашају се у супротностни с њима. Присуство војвоткиње и војника подразумева крут социјални ред и статус заједно са правилима понашања.
Овакав поредак асоцира Алису на њено друштво, али овакво понашање је тотално другачије од оног што она очекује. Жаба војник се понаша идиотски и свађалачки док се војвоткиња понаша дивље и насилно. Традиционално социјално понашање је игнорисано пошто жаба нема појма о времену и простору и ништа не мисли о тањиру који му лети према лицу.
Војвоткиња непрстојно и агресивно прети својој беби и највероватније би се подсмевала викторијанским женама и њиховом бригом о бебама. Војвоткињина рима наглашава одбацивање социјалних конвенција извлачећи текст из викторијанске песме Дејвида Бејтса која препоручује нежност према бебама.
Алиса почиње да одбацује традицију и социјални ред када открива да је беба у ствари прасе подразумевајучи да би се и друга деца коју познаје код куће такође понашала као свиње ако би неко знао да их промени (не капирам ову реченицу - али ми се свиђа). Упркос игри речи, Алиса покушава да прихвати бизарно социјлно понашање у ЗЧ.
Чеширска мачка објашњава Алиси да је лудило главна карактеристика становника ЗЧ, и бити у ЗЧ значи бити луд. Да би уопште постојала у ЗЧ мора да прихвати њену ирационалност. Мачка сматра да би се та ирационалност уопште прихватила, треба бити луд, а Алисина претерана радозналост говори Чеширској мачки да је она луда. Чеширска мачка употребљава реч "луд" подсмевајући се речи "створити" (mad - made), јер је у ЗЧ све фабриковано. Алисина вољност да путује кроз свој сан значи да је и она на сличан начин фабрикована. Мачка разуме да ЗЧ и сви њени становници постоје само као Алисин сан.
Седмо поглавље - Луда чајанка
Када Алиса открива да је време особа а не апстрактни концепт, схвата да нису само моралне вредности изокренуте, већ и сами принципи универзума. Чак ни време није битно јер схвата да време није апстрактно "то" већ специфичан "он". Време може да казни оне који су га увредили и заправо је казнило Лудог шеширџију стојећи константно на осамнаест часова поподне држећи Лудог шеширџију и Мартовског зеца у сталном "времену за чај". Шеширџија, Зец и (још једна животиња коју не умем да именујем) зато морају да воде бескрајни ток бесциљне конверзације, што може представљати дечје схватање самог концепта енглеског "времена за чај".
Алиса поново мора да се прилагоди пецепцији времена, пошто Шеширџијин сат показује да се дани смењују, али се време не помера од марта - месеца у коме Мартовски зец почиње да луди.
Иако чајанка изазива Алисино схватање фундаменталног концепта времена, шеширџијина загонетка без решења потврђује необични смисао реда у ЗЧ. Загонетка се чини да нема одговор и постоји само да нагласи конфузију и неред. ЗЧ је хаос је владајући принцип, али чудан смисао реда и даље постоји. Иако загонетке не морају да имају решења, језик мора да задржи неку врсту логике.
Луди шеширџија, Мартовски зец и (безимена) "животиња" указују Алиси да говорити шта мисли и мислити шта говори нису иста ствар. Алиса је рекла да не може да узме још чаја, јер га још није ни пила. Шеширџија јој је на то рекао да она заправо може да попије још чаја, иако га још није пила, јер је веома лако узети још него ништа. Игре речи на чајанки наглашавају несталност ЗЧ, али имплицирају да је ред који влада њеним светом такође произвољан.
Ово поглавље уноси мало хумора самом чињеницом да становници ЗЧ сматрају своје окружење и дела апсолутно нормалним. Жаба војник потпуно ноншалантно реагује на чињеницу да ју је замало погодио тањир, понашајући се као да се ништа није десило. Изгледа да ово створење очекује ништа мање од тоталног хаоса.
Алиса покушава да овакво понашање сврста у своју логичку конструкцију и не успева да схвати да је све што се дешава у ЗЧ дефинисано хаосом. Ни сама не схвата колико се приближила истини када је рекла да је овакво понашање жабе довољно да човека излуди.
Како јој Чеширска мачка касније објашњава, Алиса мора да полуди како би схватила природу ЗЧ.
Иако се чини да постоји ригидна социјална структура у ЗЧ, жаба и војвоткиња одбацују социјалне конвенције и понашају се у супротностни с њима. Присуство војвоткиње и војника подразумева крут социјални ред и статус заједно са правилима понашања.
Овакав поредак асоцира Алису на њено друштво, али овакво понашање је тотално другачије од оног што она очекује. Жаба војник се понаша идиотски и свађалачки док се војвоткиња понаша дивље и насилно. Традиционално социјално понашање је игнорисано пошто жаба нема појма о времену и простору и ништа не мисли о тањиру који му лети према лицу.
Војвоткиња непрстојно и агресивно прети својој беби и највероватније би се подсмевала викторијанским женама и њиховом бригом о бебама. Војвоткињина рима наглашава одбацивање социјалних конвенција извлачећи текст из викторијанске песме Дејвида Бејтса која препоручује нежност према бебама.
Алиса почиње да одбацује традицију и социјални ред када открива да је беба у ствари прасе подразумевајучи да би се и друга деца коју познаје код куће такође понашала као свиње ако би неко знао да их промени (не капирам ову реченицу - али ми се свиђа). Упркос игри речи, Алиса покушава да прихвати бизарно социјлно понашање у ЗЧ.
Чеширска мачка објашњава Алиси да је лудило главна карактеристика становника ЗЧ, и бити у ЗЧ значи бити луд. Да би уопште постојала у ЗЧ мора да прихвати њену ирационалност. Мачка сматра да би се та ирационалност уопште прихватила, треба бити луд, а Алисина претерана радозналост говори Чеширској мачки да је она луда. Чеширска мачка употребљава реч "луд" подсмевајући се речи "створити" (mad - made), јер је у ЗЧ све фабриковано. Алисина вољност да путује кроз свој сан значи да је и она на сличан начин фабрикована. Мачка разуме да ЗЧ и сви њени становници постоје само као Алисин сан.
Седмо поглавље - Луда чајанка
Када Алиса открива да је време особа а не апстрактни концепт, схвата да нису само моралне вредности изокренуте, већ и сами принципи универзума. Чак ни време није битно јер схвата да време није апстрактно "то" већ специфичан "он". Време може да казни оне који су га увредили и заправо је казнило Лудог шеширџију стојећи константно на осамнаест часова поподне држећи Лудог шеширџију и Мартовског зеца у сталном "времену за чај". Шеширџија, Зец и (још једна животиња коју не умем да именујем) зато морају да воде бескрајни ток бесциљне конверзације, што може представљати дечје схватање самог концепта енглеског "времена за чај".
Алиса поново мора да се прилагоди пецепцији времена, пошто Шеширџијин сат показује да се дани смењују, али се време не помера од марта - месеца у коме Мартовски зец почиње да луди.
Иако чајанка изазива Алисино схватање фундаменталног концепта времена, шеширџијина загонетка без решења потврђује необични смисао реда у ЗЧ. Загонетка се чини да нема одговор и постоји само да нагласи конфузију и неред. ЗЧ је хаос је владајући принцип, али чудан смисао реда и даље постоји. Иако загонетке не морају да имају решења, језик мора да задржи неку врсту логике.
Луди шеширџија, Мартовски зец и (безимена) "животиња" указују Алиси да говорити шта мисли и мислити шта говори нису иста ствар. Алиса је рекла да не може да узме још чаја, јер га још није ни пила. Шеширџија јој је на то рекао да она заправо може да попије још чаја, иако га још није пила, јер је веома лако узети још него ништа. Игре речи на чајанки наглашавају несталност ЗЧ, али имплицирају да је ред који влада њеним светом такође произвољан.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Осмо поглавље - Краљичин терен за крикет
Када Алиса стигне до баште она се нада да ће коначно задовољити своје жеље, али се њено искуство у башти показало једнако фрустрирајућим као и у осталим деловим ЗЧ. Алиса је покушавала да доже до баште откада је први пут угледала у првом поглављу.
Башта заузима централну улогу не само у Алисиној авантури, већ и у целој ЗЧ. Бапта је централно место моћи Краља и Краљице срца и разлог због кога су све карте у знаку срца наглашава идеју да је башта централно место ЗЧ. Алиса брзо увиђа да башта не пружа неко велико искуство и нити било шта ново. Пракса и правила у башти су подједнако нелогична и луда као и у свим деловима ЗЧ. Кревети од јарких цветова су ништа више од гребена и бразда и руже су обојене у црвено уместо да буду природне. Башта није толико идилично место мирне лепоте, већ вештачки конструисан простор који постаје извор Алисине узнемирености и страха.
Алиса се већ привикла на необичну хијерархију ЗЧ, али доживљава да јој Краљица, као беживотни објекат, протреса оно мало крхког разумевања своје околине које је стекла. Пре него што је стигла у башту, Алиса је доживела изокренуту хијерархију у којој животиње имају одређени степен ауторитета и третирају је као инфериорно створење.
Алиса се већ навикла да слуша наређења од створења попут белог зеца. Открива да су све животиње потчињене беживотном предмету - Краљици која је карта. У Алисином свету су објекти на самом дну хијерархије испод животиња, претпостављајући да се неживи објекти уопште могу сврстати у социјалну хијерархију.
Краљица се понаша не само као владар, већ као немилосрдни диктатор са склоношћу да наређује одсецање глава својих потчињених. Она користи жива бића као објекте играјући врикет са јежевима, фламингосима и користећи њене карте као опрему за игру. ЗЧ комплетно инвертује конвенције спољног света, тако да неживи предмети владају земљом и користе жива бића као алат.
Алиса почиње да схвата како има више моћу ЗЧ него што је мислила. Када је схватила да су краљица и њена поворка заправо шпил карата, она показује до сада невиђену храброст. Она разговара са великом дрскошћу напрадајући илузију моћи ЗЧ. Иако је коначно почела да говори за себе, још не покушава да заузме контролу над краљицом.
Ипак, чињеница да су се баштовани, краљ и џелат приклонили Алиси и тражили њену помоћ у смиривању конфликта показује да они верују да она има одрећену меру ауторитета. На крају краје, Алиса асмо треба да се пробуди како би уништила ЗЧ и све њене становнике. Ипак, она остаје нелагодна док игра крикет са краљицом, јер расправа може узроковати прерани завршетак њеног сна и никада не разуме поенту ЗЧ.
Девето поглавље -Корњачина прича
ојвоткиња покушава да пронаже морал у свему баш као што и Алиса покушава да разуме своје окружење у смислу узрока и поледица. Војвоткињина верује да све има морал само га треба наћи. То веровање се рефлектује и на Алисино схватање да све са чине се сретне треба да буде нека врста лекције. Алиса не примећује да њена преукупација правилима потсећа на Војвоткињину преокупацију моралом. Њена неспособност да види паралелу показује да она још није досегла ниво самосвесности који би јој дозволио да разуме моћ коју би могла да има над ЗЧ.
Карол користи лик војвоткиње да осуди веома цинично морализовање викторијанске енглеске. Војвоткињина непопустиљива дискусија о моралу спречава Алисин простор за размишљање.
Војвоткиња, чини се квари Алису и њена психичка надмоћ има додатно сексуално значење. Романтичне увертире су суптилне у почетку, али предлог "експеримента" да је војвоткиња загрли око струка делује злосутно и претеће, поготову акко се узме у обзир војвоткињини морали о љубави.
Војвоткиња се појављује као сексуални предатор због које се Алиса осећа непријатно и забринуто. Иако један критичар тврди да ова сцена показује Каролов страх да буде заведен од стране средовечне жене. Мада је више вероватно да је Карол тиме хтео да осуди дидактицизам одраслих и осећај наметања и претње који изазива у деци.
Грифон и корњача су прва створења у ЗЧ са којима се Алиса потпуно разуме али не може да избегне бесмислену логику која влада и њиховим понашањем. И грифон и корњача причају директно и имају мирољубиви темперамент. Они постају нешто најближе пријатељима које Алиса среће у ЗЧ. Грифон се церека краљици и умањује њен ауторитет објашњавајући да она заправо никада није никога погубила.
Алиса налази мир у чињеници да њена два пријатеља могу да закораче уназад и критички посматрају необичне аспекте ЗЧ. Додатно томе и грифон и корњача имају животе који имају бар мало сличности са њеним.
Дескрипција морске школе потсецају Алису на њену едукацију, иако су њени саговорници ишли у школу која је спрдња у односу на њену. Ипак и грифон и корњача неизбежно почињу да причају бесмислице. Алиса себе налази у слапој улици када они не могу да јој одговоре на питање када се лекција смањи до ничега (ништа ја овде не капирам, али тако пише). Иако је нашла створења са којима се осећа пријатно, ипак не може да их разуме ма колико се трудила.
Када Алиса стигне до баште она се нада да ће коначно задовољити своје жеље, али се њено искуство у башти показало једнако фрустрирајућим као и у осталим деловим ЗЧ. Алиса је покушавала да доже до баште откада је први пут угледала у првом поглављу.
Башта заузима централну улогу не само у Алисиној авантури, већ и у целој ЗЧ. Бапта је централно место моћи Краља и Краљице срца и разлог због кога су све карте у знаку срца наглашава идеју да је башта централно место ЗЧ. Алиса брзо увиђа да башта не пружа неко велико искуство и нити било шта ново. Пракса и правила у башти су подједнако нелогична и луда као и у свим деловима ЗЧ. Кревети од јарких цветова су ништа више од гребена и бразда и руже су обојене у црвено уместо да буду природне. Башта није толико идилично место мирне лепоте, већ вештачки конструисан простор који постаје извор Алисине узнемирености и страха.
Алиса се већ привикла на необичну хијерархију ЗЧ, али доживљава да јој Краљица, као беживотни објекат, протреса оно мало крхког разумевања своје околине које је стекла. Пре него што је стигла у башту, Алиса је доживела изокренуту хијерархију у којој животиње имају одређени степен ауторитета и третирају је као инфериорно створење.
Алиса се већ навикла да слуша наређења од створења попут белог зеца. Открива да су све животиње потчињене беживотном предмету - Краљици која је карта. У Алисином свету су објекти на самом дну хијерархије испод животиња, претпостављајући да се неживи објекти уопште могу сврстати у социјалну хијерархију.
Краљица се понаша не само као владар, већ као немилосрдни диктатор са склоношћу да наређује одсецање глава својих потчињених. Она користи жива бића као објекте играјући врикет са јежевима, фламингосима и користећи њене карте као опрему за игру. ЗЧ комплетно инвертује конвенције спољног света, тако да неживи предмети владају земљом и користе жива бића као алат.
Алиса почиње да схвата како има више моћу ЗЧ него што је мислила. Када је схватила да су краљица и њена поворка заправо шпил карата, она показује до сада невиђену храброст. Она разговара са великом дрскошћу напрадајући илузију моћи ЗЧ. Иако је коначно почела да говори за себе, још не покушава да заузме контролу над краљицом.
Ипак, чињеница да су се баштовани, краљ и џелат приклонили Алиси и тражили њену помоћ у смиривању конфликта показује да они верују да она има одрећену меру ауторитета. На крају краје, Алиса асмо треба да се пробуди како би уништила ЗЧ и све њене становнике. Ипак, она остаје нелагодна док игра крикет са краљицом, јер расправа може узроковати прерани завршетак њеног сна и никада не разуме поенту ЗЧ.
Девето поглавље -Корњачина прича
ојвоткиња покушава да пронаже морал у свему баш као што и Алиса покушава да разуме своје окружење у смислу узрока и поледица. Војвоткињина верује да све има морал само га треба наћи. То веровање се рефлектује и на Алисино схватање да све са чине се сретне треба да буде нека врста лекције. Алиса не примећује да њена преукупација правилима потсећа на Војвоткињину преокупацију моралом. Њена неспособност да види паралелу показује да она још није досегла ниво самосвесности који би јој дозволио да разуме моћ коју би могла да има над ЗЧ.
Карол користи лик војвоткиње да осуди веома цинично морализовање викторијанске енглеске. Војвоткињина непопустиљива дискусија о моралу спречава Алисин простор за размишљање.
Војвоткиња, чини се квари Алису и њена психичка надмоћ има додатно сексуално значење. Романтичне увертире су суптилне у почетку, али предлог "експеримента" да је војвоткиња загрли око струка делује злосутно и претеће, поготову акко се узме у обзир војвоткињини морали о љубави.
Војвоткиња се појављује као сексуални предатор због које се Алиса осећа непријатно и забринуто. Иако један критичар тврди да ова сцена показује Каролов страх да буде заведен од стране средовечне жене. Мада је више вероватно да је Карол тиме хтео да осуди дидактицизам одраслих и осећај наметања и претње који изазива у деци.
Грифон и корњача су прва створења у ЗЧ са којима се Алиса потпуно разуме али не може да избегне бесмислену логику која влада и њиховим понашањем. И грифон и корњача причају директно и имају мирољубиви темперамент. Они постају нешто најближе пријатељима које Алиса среће у ЗЧ. Грифон се церека краљици и умањује њен ауторитет објашњавајући да она заправо никада није никога погубила.
Алиса налази мир у чињеници да њена два пријатеља могу да закораче уназад и критички посматрају необичне аспекте ЗЧ. Додатно томе и грифон и корњача имају животе који имају бар мало сличности са њеним.
Дескрипција морске школе потсецају Алису на њену едукацију, иако су њени саговорници ишли у школу која је спрдња у односу на њену. Ипак и грифон и корњача неизбежно почињу да причају бесмислице. Алиса себе налази у слапој улици када они не могу да јој одговоре на питање када се лекција смањи до ничега (ништа ја овде не капирам, али тако пише). Иако је нашла створења са којима се осећа пријатно, ипак не може да их разуме ма колико се трудила.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Десето поглавље - Кадрил јастога
Иако се у почетку чинило да се грифон и корњача саосећају са Алисом, она је убрзо схватила да они уопште не схватају у каквој се неприлици она нашла. Када је почела да прича са њима они су се чинили као једина створења у ЗЧ која показују интересовање за њене авантуре.
Користећи реци попут интригантно, бесмислено, конфузно или чак страшно они сврставају себе у чудне ситуације са којима се Алиса срела. Чини се да они виде ствари попут ње и саосећају са њеним фрустрацијама у вези обрнуте логике ЗЧ. АЛиса брзо схвата да њихова осећања нису аутентична. Грифон је исувише одвојен као би се идентификовао са Алисом, док је корњача толико сентиментална да Алиса не може да поверује да су та осећања истинита.
Грифон и каорњача нису прособни са де саосете са Алисом они сламају образац антагонизма који је она осетила тако далеку у својим интеракцијама са становницим ЗЧ. До овог тренутка Али саје упознавала створења презирна према њој.. Без обзира да ли грифон и корњача имају истинита осећања или не, они нису рунеристојни и ратоборни према Алиси, што је она почела да очекује вођена претходним искуствима. Они се реаправљају међусобно нити са њом и покушавао да саосећају и да се приближе њој. Они сламају шаблон на који се она већ навикла - што показује да ЗЧ фрустрира и сва очекивања.
Једанаесто поглавље - Крађа пите (бурека)
Алиса не успева да пронађе смисао у ЗЧ, али се нада да ће да открије некакву логику у процесу суђења. Она види суд ЗЧ као прави суд правде, институцију закона у коме ће сушта истина и правда да преовладају. Она види различите саставне делове суђења, као што су клупе за поротнике и порота. Сличност између овог суда и суда у стварном свету јој је вратила наду да постоји бар нешто слично реалности.
Задовољна је што препознаје елементе суднице, узевши у обзир да су јој њена претходна искуства удрмала очекивања. Алисе жали значење и ред на суду и то постаје њена последња нада да схвати своју потребу за кохерентношћу и сдравим разумом.
Алиса брзо схвата да у свету без значења и смисла, потрага за истином може само бити лаж. Кеаљ константно тражи пресуду коју никако не добија.
Суђење исмејава легално суђење. Важност небитних ствари је битније од концепта доброг и лошег, невиности и кривице. Апсурдност суђења подсећа на Велику трку у којој бесмислена активност служи да се дође до закључка који нема никакве везе са својом сврхом институције. Као што Велика трка нема правог победника, тако и суђење не успева да докаже кривицу Жандара. Неколико критичара је поменуло да је сам концепт закона, а не Жандар, на суђењу. Као и са трком Карол оптужује законски поступак у ЗЧ, што је критика закона у стваном свету.
Дванаесто поглавље - Алисин доказ
Ово поглавље односи се и на доказ који Алиса даје на суђењу и на то да она открива да је ЗЧ сан који може да контролише. Она схвата за време суђења да све уопште ништа не значи. Ни један једини детаљ ЗЧ нема никакво кохерентно значење нити смислени исход.
Алисин раст за време суђења перфонификује њену растућу свесност да је све илузија. Она почиње да расте када Луди шеширџија загризе чољу за чај и достиже пуну висину размењујући речи мржне са краљицом, рекавши јој да њени поданици нису ништа осим само шпила карата. Алиса приказује ЗЧ као илузију и њен раст до пуне величине долази са њеним схатањем да поседује одређену контролу над том илузијом. Оног тренутка када постаје свесна да је све то сан - буди се и прекида илузију.
Алиса потпуно схвата бесмислену природу ЗЧ када краљ интерпретира жандареву песму. Она се противи краљевим окушајима да припоји смисао бесмисленим речима песме. Њена критика је иронична, пошто је од самог почетка покушала да наметне смисао свим причама и догађајима са којима се сусрела.
Алиса коначно схвата узалудност својих покушаја са направи неко логично значење у ЗЧ, јер је сваки део ЗЧ потпуно недокучив. Порука није намењена само Алиси, већ и читаоцима "А у ЗЧ". Баш како се суд покорава краљевим ненормалим читањем песме, Карол шаље поруку онима који би покушали да доделе одређена значења овим догађајима. "А у ЗЧ" одолева интерпретацији што објашњава немогућност критиковања саме новеле.
Финална сцена са Алисином сестром поставља приповедачки симетрију и мења ток са Алисиног путовања, на дечју фантазију. Поновно појављивање мирног окружења на обали реке, дозвљава причи да се заврши како је и почела - претварајући тако изоловани свет ЗЧ у догађај из маште. Алисина сестра завршава новелу мењајући "тон" Алисине приче одбацујући кошмарни епитет и замењујући га са сањалачком носталгијом једоставног и емотивног срца детета (детињства - шта ти се више свиђа).
Интерпретација њене сестре смањује Алисину трауму и умањује важност њеног путовања на само несто више од "чудне приче", коју ће Алиса једнога дана испричати својој деци. (или комшијиној)
ГОТОВО
Иако се у почетку чинило да се грифон и корњача саосећају са Алисом, она је убрзо схватила да они уопште не схватају у каквој се неприлици она нашла. Када је почела да прича са њима они су се чинили као једина створења у ЗЧ која показују интересовање за њене авантуре.
Користећи реци попут интригантно, бесмислено, конфузно или чак страшно они сврставају себе у чудне ситуације са којима се Алиса срела. Чини се да они виде ствари попут ње и саосећају са њеним фрустрацијама у вези обрнуте логике ЗЧ. АЛиса брзо схвата да њихова осећања нису аутентична. Грифон је исувише одвојен као би се идентификовао са Алисом, док је корњача толико сентиментална да Алиса не може да поверује да су та осећања истинита.
Грифон и каорњача нису прособни са де саосете са Алисом они сламају образац антагонизма који је она осетила тако далеку у својим интеракцијама са становницим ЗЧ. До овог тренутка Али саје упознавала створења презирна према њој.. Без обзира да ли грифон и корњача имају истинита осећања или не, они нису рунеристојни и ратоборни према Алиси, што је она почела да очекује вођена претходним искуствима. Они се реаправљају међусобно нити са њом и покушавао да саосећају и да се приближе њој. Они сламају шаблон на који се она већ навикла - што показује да ЗЧ фрустрира и сва очекивања.
Једанаесто поглавље - Крађа пите (бурека)
Алиса не успева да пронађе смисао у ЗЧ, али се нада да ће да открије некакву логику у процесу суђења. Она види суд ЗЧ као прави суд правде, институцију закона у коме ће сушта истина и правда да преовладају. Она види различите саставне делове суђења, као што су клупе за поротнике и порота. Сличност између овог суда и суда у стварном свету јој је вратила наду да постоји бар нешто слично реалности.
Задовољна је што препознаје елементе суднице, узевши у обзир да су јој њена претходна искуства удрмала очекивања. Алисе жали значење и ред на суду и то постаје њена последња нада да схвати своју потребу за кохерентношћу и сдравим разумом.
Алиса брзо схвата да у свету без значења и смисла, потрага за истином може само бити лаж. Кеаљ константно тражи пресуду коју никако не добија.
Суђење исмејава легално суђење. Важност небитних ствари је битније од концепта доброг и лошег, невиности и кривице. Апсурдност суђења подсећа на Велику трку у којој бесмислена активност служи да се дође до закључка који нема никакве везе са својом сврхом институције. Као што Велика трка нема правог победника, тако и суђење не успева да докаже кривицу Жандара. Неколико критичара је поменуло да је сам концепт закона, а не Жандар, на суђењу. Као и са трком Карол оптужује законски поступак у ЗЧ, што је критика закона у стваном свету.
Дванаесто поглавље - Алисин доказ
Ово поглавље односи се и на доказ који Алиса даје на суђењу и на то да она открива да је ЗЧ сан који може да контролише. Она схвата за време суђења да све уопште ништа не значи. Ни један једини детаљ ЗЧ нема никакво кохерентно значење нити смислени исход.
Алисин раст за време суђења перфонификује њену растућу свесност да је све илузија. Она почиње да расте када Луди шеширџија загризе чољу за чај и достиже пуну висину размењујући речи мржне са краљицом, рекавши јој да њени поданици нису ништа осим само шпила карата. Алиса приказује ЗЧ као илузију и њен раст до пуне величине долази са њеним схатањем да поседује одређену контролу над том илузијом. Оног тренутка када постаје свесна да је све то сан - буди се и прекида илузију.
Алиса потпуно схвата бесмислену природу ЗЧ када краљ интерпретира жандареву песму. Она се противи краљевим окушајима да припоји смисао бесмисленим речима песме. Њена критика је иронична, пошто је од самог почетка покушала да наметне смисао свим причама и догађајима са којима се сусрела.
Алиса коначно схвата узалудност својих покушаја са направи неко логично значење у ЗЧ, јер је сваки део ЗЧ потпуно недокучив. Порука није намењена само Алиси, већ и читаоцима "А у ЗЧ". Баш како се суд покорава краљевим ненормалим читањем песме, Карол шаље поруку онима који би покушали да доделе одређена значења овим догађајима. "А у ЗЧ" одолева интерпретацији што објашњава немогућност критиковања саме новеле.
Финална сцена са Алисином сестром поставља приповедачки симетрију и мења ток са Алисиног путовања, на дечју фантазију. Поновно појављивање мирног окружења на обали реке, дозвљава причи да се заврши како је и почела - претварајући тако изоловани свет ЗЧ у догађај из маште. Алисина сестра завршава новелу мењајући "тон" Алисине приче одбацујући кошмарни епитет и замењујући га са сањалачком носталгијом једоставног и емотивног срца детета (детињства - шта ти се више свиђа).
Интерпретација њене сестре смањује Алисину трауму и умањује важност њеног путовања на само несто више од "чудне приче", коју ће Алиса једнога дана испричати својој деци. (или комшијиној)
ГОТОВО
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
zlatiborac
- Aktivan član
- Postovi: 138
- Pridružio se: Sub Jul 12, 2008 8:54 pm
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
PAUK
Ma kako da je inache uzivala u skrovitim mestima devojchica se uzasavala prljavshtine. Zamishljala je da se najgore stvari deshavaju na mestima kakvo je bila njihova shupa u dnu dvorishta. Tamo je bilo mnogo paukova, stonoga i misheva a sumnjalo se i na pacove. Devojchica je bila radoznala da upozna grozote zivota, ali u poredjenju sa chumama i zlim vilama, za koje se nadala da ce ih sresti, pacovi su bili samo odvratni sa svojim golim repovima. I ona nikako nije dolazila medju zlice. Zato se neprijatno iznenadila kad je pauk krstash ispleo mrezu kraj kuhinjskog prozora. Da li je to znachilo konachan raspad kuce, ili najezdu zla? Devojchica je oprezno pokidala nekoliko struna, tek toliko da mreza bude neupotrebljiva.
Pauk je brzo ispleo pokidane konce. nastanio se u pukotini od maltera i tu dremao ili prezivao. Ponekad je satima stajao i ljuljao se u pauchini. Neshto je brundao. Devojchica se pravila da ga ne vidi.
Sa zaprepashcenjem je ustanovila da u kraju ima mnogo vishe muva i letecih buba nego sto je verovala. Ona se trudila da ih spasi iz mreze, a one su se bez prestanka lovile, iako je coshak gde se pauk smestio bio prilichno zabachen. Ispod mreze su lezala muvlja krila i prazni tvrdi oklopi raznih letecih buba kao ziva opomena, na sta se zrtve, izgleda, uopshte nisu obazirale. Devojchica je u pochetku zalila muve, zatim je pochela da ih prezire i mada nikada nije odobravala pauku, ponekad se pravila da ne vidi kako ih mami svetlucanjem mreze u kojoj se ljuljao.
Pauk se prema njoj ponashao snishodljivo i sa poshtovanjem.
“Bar nije neuchtiv” mislila je devojchica. “Jeste razbojnik ali bar zna gde mu je mesto”
Chim bi je ugledao pauk je prekidao lov i povlachio se u pukotinu diskretno joj ostavljajuci da po volji spasava bube. Nikad joj nije prebacivao sto mu kida mrezu, kao da mu je bila narochita cast da ona na nju obraca paznju. Devojchica, koja je i dalje oslobadjala muve, pochela je da ih vadi iz mreze vrlo pazljivo, kako je ne bi pocepala.
Pauk je cesto lovio po podne, u vreme kad je devojchica dremala na pragu. Morala je da se divi njegovim spretnim pokretima na dugackim nogama i sjajno izatkanoj pauchini. Chesto je pomisljala da ga vrati na pravi put, jer je stvorenje tako uchtivo i sa takvim umetnichkim kvalitetima moralo biti plemenito i blago u dubini svog bica. Nije znala kako da pochne. Prilika se ukazala kad se u mrezu uhvatila neugledna buba, devojchici nepoznata.
-“Oslobodite je!-naredi devojchica pauku.
-“Oh vrlo rado, sve sto Vi kazete - reche pauk milozvucno - ali ne verujem da ce hteti da ide. A osim toga, zbilja ne umem da ih oslobadjam. Ako biste Vi bili ljubazni.......”
Devojchica nevoljno ustade i pazljivo izvuce bubu za krilce.
-“Sta me vuches?” – viknu buba – “Polomices me!”
-“Spashavam te, zar ne vidish? – promuca devojchica zabezeknuto.
-“Ma nemoj! Ko te je zvao?” – dreknu buba i zlovoljno odlete.
Pauk se diskretno nakashlja: “ Uzasno su nevaspitane i bezglave. Stvarno mi je zao sto Vasa dobrota nije naisla na razumevanje.”
-“Ne shvatam” – reche devojcica i sede na prag. – Trebalo bi da mi bude zahvalna”.
-“To su praznoglava bica” – rece pauk sa omalovazavanjem. – “Pokvarili ste joj zabavu.”
-“Zar nije znala da joj je zivot u opasnosti?”
-“Mislite da one znaju da su zive? U njima nema ni trunke misaonosti. Male letece fasade eto to su one. Mislila je da ce joj susret sa mnom biti zanimljiv, jer njoj se nista ne dogadja- radjanje, letenje, hrana, oplodjenje,polaganje jaja, pa opet let i hrana. A Vi ste joj pokvarili zabavu.”
-“Ala ste pritvorni! – viknu devojchica- Obmanjujete ih da biste ih pojeli!”
-“Ja? – zgranu se pauk – Ja im obavezno kazem sta ih cheka i one same pristaju.
-“Zato sto nista ne znaju. Vi znate. A to Vam ne daje pravo da ih iskoristite za svoje podle ciljeve!”
-“Ali koji su to ciljevi, draga moja? Sta ja cinim sto one ne bi volele? Uostalom, uvek im ostavom fasadu. A to je ,priznacete sve sto one jesu.”
-“Ne priznajem – reche devojchica – Niko nije samo fasada. Ostavljate samo te bedne ljushture.”
-“Ma ne – reche pauk osmehnuto - One nikad ne bi odletele iz moje mreze. Hocete da vas uverim?”
-“Da- rece devojcica.
Pauk se lagano odsheta do udaljene strune. Na svetlu je paucina izgledala kao tanko,razapeto srebro. Jedna muva se zadivljeno priblizi.
-“Oh ne prilazite! – doviknu joj pauk – Ne bih zeleo da stradate, ovo je opasna mreza.
-“Jelte? – rece muva koketno – Da niste Vi opasni?”
-“Jesam! –reche pauk ne pomerivshi se sa mesta –Potpuno cu vas unishtiti.”
-“C-c-c – podsmehnu se muva – Ne lichite na toliku zver”
-“Ali jesam – reche pauk nezno – Stvarno jesam.”
-“Ko Vam je to rekao?”
-“Sve muve koje su uletele u moju mrezu!”
-“Zar nisu otkrile kako ste dobri i detinajsti u dushi?”
-“Vi ste to otkrili?”
-“Da – reche muva blago – Tako ste suptilni da ste me sami opomenuli na opasnost. Ne optuzujte sami sebe zbog tih glupacha”
-“Ne prilazite mi molim Vas!- reche pauk najneznije – Ne bih zeleo da vam se dese neprijatnosti”
-“Smeshni ste – rece muva pokroviteljski – Sta mi se moze desiti?”
-“Da umrete – sapnu joj pauk- Odvucicu vas u svoju pukotinu”
-“ I?”
-“Uzecu vam sve ili bar ono sto mi treba”
-“ Ne zvuchi loshe! A ako to nemam?”
Pauk uzdahnu: -“Uvek trazim”
“Dobro – reche muva i odluchno ulete u mrezu. “Tu sam, mislim da ima ono sto trazite.”
Pauk se osmehnu i poche da joj se priblizava. Devojchica nije vishe mogla da podnese i zatrese mrezu.
-“ Dosta!” – viknu – “Sad je dosta. On ce te stvarno ubiti!”
-“ Ne meshaj se!” – rece muva ljutito – “To je moj pauk. Sama sam ga izabrala.”
-“Urazumi se.” reche devojchica i izbavi je iz mreze -“On je grabljivac. Zivi od tvog zivota. Bezi!”
-“O, ne gnajvi! – dreknu muva i opet ulete u mrezu – “Ostavi me ne miru, gledaj svoja posla!”
-“Dobro” – rece devojchica i okrenu joj ledja - “Dobro”
Predvece, kad je izashla na prag, vide da pauk stoji kraj prozora, malo veci nego obichno, ali skrusen, kao da ceka kaznu. Devojchica se skoro sazali. Cutali su neko vreme i poshto se uverila da on nece progovoriti devojcica reche:
-“Morate prestati sa ovakvim zivotom!”
-“Da- reche pauk potresenim glasom– Osecam da mi dusha strepi za boljim.Ali bojim se da je kasno”
-“Zashto?”
U duhsi se obradovala sto je tako lako uspela da ga pridobije , uverena da za njega jos nije kasno.
-“Ja sam stari pokvarenjak – reche pauk uzdishuci – Navikao sam da lovim muve i sitne bube. Zivim od njihovog uzbudjenja. Ne verujem da cu moci da se izvuchem, da promenim nachin zivota.”
-“Ni ako zelite?”
-“Neko bi mi mogao pomoci – reche pauk i suze mu granushe “neko dobar i jak, inache bi me svaka preduzimljiva muva mogla odvuci na stranputicu.”
-“Ja cu vam pomoci!”
_”Hvala Vam – reche pauk ganuto – Nikad Vam to necu zaboraviti.”
Devojchica je napravila sjajan plan o preobrazenju pauka.
Mnogo vremena je provodila sa njim u caskanju o uzvishenim temama. Pauk je bio obrazovan i dobro obaveshten. Umeo je da pricha vesele male priche iz zivota sa muvama tako da je uvek ispadalo da je on bio namagarchen i chovek bi prosto zaboravljao da su na kraju one bile pojedene. Devojchica se smejala i uzivala u paukovom preobratu. Donosila mu je mrve hleba i mleko. On je rastao skoro naochigled. Umolio je da ga hrani iz ruke. kao neku pitomu zivotinju. Devojchica se grozila dlakavih pipaka ali je izraz u njegovim ochima bio moleciv i skoro ochajnicki i ona nije imala snage da ha odbije. Posle se navikla. Uostalom,on je tako otmeno grickao skoro se izvinjavajuci sto jede pred njom. Kad je porastao do njenih kolena devojcica se vec toliko navikla na njega da ga je s vremena na vreme milovala kao kuce. On je izgledao krajnje zadovoljan i ohrabren njenim postupanjem.
Ali, preobrazaj nije tekao sasvim kako je ona ochekivala. Jednom je obilazeci bastu zasla malo dublje medju cvece i tu zatekla mnoge nove pauchine. Nije odmah posumnjala u svog pauka ali je pokidala mreze i sutradan otisla na isto mesto. On je opet sicusan neumorno pleo. Pobledeo je kad ga je pozvala, a onda je stao da roni suze!
-“Ah to je jace od mene – grickao je – moram da ulovim bar jednu muvu dnevno inache nisam ni za sta. Kad biste znali kako mi je tesko.”
Devojchica je osecala da ce i sama zaplakati.
-“Zasto morate? Zar niste srecni?”
-“Jesam – reche pauk, neuteshan – nikad nisam bio tako srecan. Ali cim ostanem sam je jache od mene. Ne mogu s tim da se borim.
Devojhcica duboko uzdahnu.
-“Dobro, onda cete biti stalno sa mnom”
-”Hvala Vam – rece pauk, ozaren – Mislim da mi nishta drugo i ne treba”
Devojchica je od tada skoro svo svoje vreme provodila sa paukom.Bio je pravi umetnik u tkanju, mogao je da iztka najfinije niti pauchine da bi je zadovoljio. Strmoglavljivao se s krova i zaustavljao kraj njenog nosa na najsmesniji nachin, da bi je zabavio. Bio je uvek ljubazan i blag, a kad je bila zalosna nalazio je za nju razne rechi utehe. U njenim ochima je sve vishe rastao. I sve joj je vise znacila njegova blizina.
Ali,bilo je dana kada je neuteshno plakala, jer se on nije pojavljivao. Znala je da tada lovi muve. U prvo vreme mu je phrebacivala slabost. On nije nista odgovarao samo je gledao bolno kao da mu je jos vise povredila teshku ranu. Devojchica nije mogla da podnese njegovu patnju i onda se pravila da ne vidi nishta. Ali videla je dobro njegovo pokajnichko drzanje iza koga je bilo nekog nerazumljivog zadovoljstva. On je znao da ona zna i pomalo je s grozom ochekivala dan kad ce pocheti da joj pricha o lovu. Bila mu je zahvalna sto je uvidjavan da to krije i josh je verovala pomalo, ali veoma retko, da ce sve biti bolje.
Onda se jednog dana probudila i ucinilo joj se da jos sanja.
-“Gle – reche – pauchina! – a onda je iznenada neshto zabole u dusi, kao sumnja, kao tezak jad.
Ona se polako priblizi vratima i zovnu pauka.
On je dolazio velik kao ona uredan nasmejan i blag.
-“Dobro jutro” – reche uchtivo – Nadam se da ste lepo spavali i da ste me mozda sanjali.”
- “Jel na nebu Vasa mreza?” – upita ona.
“Da. Iztkao sam je za vas”
-“Smesta je uklonite!” – naredi devojchica.
-“Nemoguce – reche pauk ljubazno – Osim toga ona je i a zemlji i u vazduhu i svugde”
-“Ali zasto?- upita devojchica osecajuci da se gushi – Sta ce Vam to?”
-“To je poslednja zamka, jer je lov zavrshen draga muvo – reche pauk priblizavajuci joj se – Uostalom sta biste Vi bez mene?”
Devojchica se uspravi i baci pogled na breskvu na udaljene ptice i mladu travu u pukotinama.
-“Znachi vi ste me samo lovili,sve vreme?”- upita umorno.
-“Bilo mi je zadovoljstvo! – reche pauk i galantno krenu ka njoj.
Devojcica u trenutku zatvori ochi jer je bol bio neizdrziv. Ali, do nje dopre miris majchine dusice, shum vetra visoko u kroshnjama, dah leta, opojan i tezak kao vino. Otvorila je ochi i videla malog pauka kraj svojih nogu. Ona ga zavitla daleko preko ograde od cigala oduva pauchinu koja je od njega ostala i sede na prag.
Tu ju je popodne zatekla starija sestra.
-“Izgledas bleda- rece zabrinuto.
Devojcica je zagrli i nasloni se na njeno rame.
-“Reci mi sta se desava, kad ti je srce mrtvo,a ti cak i ne plaches?”
Starija sestra, koja je bila vrlo mudra, pogladi je po oznojenom celu i sede kraj nje na prag.
-“Srce ne umire tako lako. Naprotiv. Tako se raste u coveka. Sta ti se desilo?”
-“Nishta narochito – reche devojchica- zamenili su me sa muvom. I bilo mi je dobro i lako dok sam i ja verovala da sam muva.
“ I sad ti je teshko, jer vidish da nisi?”
Sestra se smejuljila pomalo.
-“Znash shta? reche devojchica iznervirana – Samo mi reci da ima neshto zanosnije od paukova?”
-“Ne tvrdim – reche sestra – Ali sta ces kad nisi muva”
Osecajuci da ce zaplakati devojchica otrcha u bastu da,kao pomirishe bozure. Malo je opi njihov gorki miris. U petunijama otkri skrivenu pauchinu. Jedna neugledna buba je uzalud pokusavala da se oslobodi.
-“Oprosti sto te spasavam – reche devojchica – ali ova mreza je bezopasna, pazljivo je izvlacheci. Nista zato, samo ti trazi dalje. Naci ces sigurno druge mreze s opasnim paukovima u nekim harobnim bastama gde niko ne raste u coveka.”
Ma kako da je inache uzivala u skrovitim mestima devojchica se uzasavala prljavshtine. Zamishljala je da se najgore stvari deshavaju na mestima kakvo je bila njihova shupa u dnu dvorishta. Tamo je bilo mnogo paukova, stonoga i misheva a sumnjalo se i na pacove. Devojchica je bila radoznala da upozna grozote zivota, ali u poredjenju sa chumama i zlim vilama, za koje se nadala da ce ih sresti, pacovi su bili samo odvratni sa svojim golim repovima. I ona nikako nije dolazila medju zlice. Zato se neprijatno iznenadila kad je pauk krstash ispleo mrezu kraj kuhinjskog prozora. Da li je to znachilo konachan raspad kuce, ili najezdu zla? Devojchica je oprezno pokidala nekoliko struna, tek toliko da mreza bude neupotrebljiva.
Pauk je brzo ispleo pokidane konce. nastanio se u pukotini od maltera i tu dremao ili prezivao. Ponekad je satima stajao i ljuljao se u pauchini. Neshto je brundao. Devojchica se pravila da ga ne vidi.
Sa zaprepashcenjem je ustanovila da u kraju ima mnogo vishe muva i letecih buba nego sto je verovala. Ona se trudila da ih spasi iz mreze, a one su se bez prestanka lovile, iako je coshak gde se pauk smestio bio prilichno zabachen. Ispod mreze su lezala muvlja krila i prazni tvrdi oklopi raznih letecih buba kao ziva opomena, na sta se zrtve, izgleda, uopshte nisu obazirale. Devojchica je u pochetku zalila muve, zatim je pochela da ih prezire i mada nikada nije odobravala pauku, ponekad se pravila da ne vidi kako ih mami svetlucanjem mreze u kojoj se ljuljao.
Pauk se prema njoj ponashao snishodljivo i sa poshtovanjem.
“Bar nije neuchtiv” mislila je devojchica. “Jeste razbojnik ali bar zna gde mu je mesto”
Chim bi je ugledao pauk je prekidao lov i povlachio se u pukotinu diskretno joj ostavljajuci da po volji spasava bube. Nikad joj nije prebacivao sto mu kida mrezu, kao da mu je bila narochita cast da ona na nju obraca paznju. Devojchica, koja je i dalje oslobadjala muve, pochela je da ih vadi iz mreze vrlo pazljivo, kako je ne bi pocepala.
Pauk je cesto lovio po podne, u vreme kad je devojchica dremala na pragu. Morala je da se divi njegovim spretnim pokretima na dugackim nogama i sjajno izatkanoj pauchini. Chesto je pomisljala da ga vrati na pravi put, jer je stvorenje tako uchtivo i sa takvim umetnichkim kvalitetima moralo biti plemenito i blago u dubini svog bica. Nije znala kako da pochne. Prilika se ukazala kad se u mrezu uhvatila neugledna buba, devojchici nepoznata.
-“Oslobodite je!-naredi devojchica pauku.
-“Oh vrlo rado, sve sto Vi kazete - reche pauk milozvucno - ali ne verujem da ce hteti da ide. A osim toga, zbilja ne umem da ih oslobadjam. Ako biste Vi bili ljubazni.......”
Devojchica nevoljno ustade i pazljivo izvuce bubu za krilce.
-“Sta me vuches?” – viknu buba – “Polomices me!”
-“Spashavam te, zar ne vidish? – promuca devojchica zabezeknuto.
-“Ma nemoj! Ko te je zvao?” – dreknu buba i zlovoljno odlete.
Pauk se diskretno nakashlja: “ Uzasno su nevaspitane i bezglave. Stvarno mi je zao sto Vasa dobrota nije naisla na razumevanje.”
-“Ne shvatam” – reche devojcica i sede na prag. – Trebalo bi da mi bude zahvalna”.
-“To su praznoglava bica” – rece pauk sa omalovazavanjem. – “Pokvarili ste joj zabavu.”
-“Zar nije znala da joj je zivot u opasnosti?”
-“Mislite da one znaju da su zive? U njima nema ni trunke misaonosti. Male letece fasade eto to su one. Mislila je da ce joj susret sa mnom biti zanimljiv, jer njoj se nista ne dogadja- radjanje, letenje, hrana, oplodjenje,polaganje jaja, pa opet let i hrana. A Vi ste joj pokvarili zabavu.”
-“Ala ste pritvorni! – viknu devojchica- Obmanjujete ih da biste ih pojeli!”
-“Ja? – zgranu se pauk – Ja im obavezno kazem sta ih cheka i one same pristaju.
-“Zato sto nista ne znaju. Vi znate. A to Vam ne daje pravo da ih iskoristite za svoje podle ciljeve!”
-“Ali koji su to ciljevi, draga moja? Sta ja cinim sto one ne bi volele? Uostalom, uvek im ostavom fasadu. A to je ,priznacete sve sto one jesu.”
-“Ne priznajem – reche devojchica – Niko nije samo fasada. Ostavljate samo te bedne ljushture.”
-“Ma ne – reche pauk osmehnuto - One nikad ne bi odletele iz moje mreze. Hocete da vas uverim?”
-“Da- rece devojcica.
Pauk se lagano odsheta do udaljene strune. Na svetlu je paucina izgledala kao tanko,razapeto srebro. Jedna muva se zadivljeno priblizi.
-“Oh ne prilazite! – doviknu joj pauk – Ne bih zeleo da stradate, ovo je opasna mreza.
-“Jelte? – rece muva koketno – Da niste Vi opasni?”
-“Jesam! –reche pauk ne pomerivshi se sa mesta –Potpuno cu vas unishtiti.”
-“C-c-c – podsmehnu se muva – Ne lichite na toliku zver”
-“Ali jesam – reche pauk nezno – Stvarno jesam.”
-“Ko Vam je to rekao?”
-“Sve muve koje su uletele u moju mrezu!”
-“Zar nisu otkrile kako ste dobri i detinajsti u dushi?”
-“Vi ste to otkrili?”
-“Da – reche muva blago – Tako ste suptilni da ste me sami opomenuli na opasnost. Ne optuzujte sami sebe zbog tih glupacha”
-“Ne prilazite mi molim Vas!- reche pauk najneznije – Ne bih zeleo da vam se dese neprijatnosti”
-“Smeshni ste – rece muva pokroviteljski – Sta mi se moze desiti?”
-“Da umrete – sapnu joj pauk- Odvucicu vas u svoju pukotinu”
-“ I?”
-“Uzecu vam sve ili bar ono sto mi treba”
-“ Ne zvuchi loshe! A ako to nemam?”
Pauk uzdahnu: -“Uvek trazim”
“Dobro – reche muva i odluchno ulete u mrezu. “Tu sam, mislim da ima ono sto trazite.”
Pauk se osmehnu i poche da joj se priblizava. Devojchica nije vishe mogla da podnese i zatrese mrezu.
-“ Dosta!” – viknu – “Sad je dosta. On ce te stvarno ubiti!”
-“ Ne meshaj se!” – rece muva ljutito – “To je moj pauk. Sama sam ga izabrala.”
-“Urazumi se.” reche devojchica i izbavi je iz mreze -“On je grabljivac. Zivi od tvog zivota. Bezi!”
-“O, ne gnajvi! – dreknu muva i opet ulete u mrezu – “Ostavi me ne miru, gledaj svoja posla!”
-“Dobro” – rece devojchica i okrenu joj ledja - “Dobro”
Predvece, kad je izashla na prag, vide da pauk stoji kraj prozora, malo veci nego obichno, ali skrusen, kao da ceka kaznu. Devojchica se skoro sazali. Cutali su neko vreme i poshto se uverila da on nece progovoriti devojcica reche:
-“Morate prestati sa ovakvim zivotom!”
-“Da- reche pauk potresenim glasom– Osecam da mi dusha strepi za boljim.Ali bojim se da je kasno”
-“Zashto?”
U duhsi se obradovala sto je tako lako uspela da ga pridobije , uverena da za njega jos nije kasno.
-“Ja sam stari pokvarenjak – reche pauk uzdishuci – Navikao sam da lovim muve i sitne bube. Zivim od njihovog uzbudjenja. Ne verujem da cu moci da se izvuchem, da promenim nachin zivota.”
-“Ni ako zelite?”
-“Neko bi mi mogao pomoci – reche pauk i suze mu granushe “neko dobar i jak, inache bi me svaka preduzimljiva muva mogla odvuci na stranputicu.”
-“Ja cu vam pomoci!”
_”Hvala Vam – reche pauk ganuto – Nikad Vam to necu zaboraviti.”
Devojchica je napravila sjajan plan o preobrazenju pauka.
Mnogo vremena je provodila sa njim u caskanju o uzvishenim temama. Pauk je bio obrazovan i dobro obaveshten. Umeo je da pricha vesele male priche iz zivota sa muvama tako da je uvek ispadalo da je on bio namagarchen i chovek bi prosto zaboravljao da su na kraju one bile pojedene. Devojchica se smejala i uzivala u paukovom preobratu. Donosila mu je mrve hleba i mleko. On je rastao skoro naochigled. Umolio je da ga hrani iz ruke. kao neku pitomu zivotinju. Devojchica se grozila dlakavih pipaka ali je izraz u njegovim ochima bio moleciv i skoro ochajnicki i ona nije imala snage da ha odbije. Posle se navikla. Uostalom,on je tako otmeno grickao skoro se izvinjavajuci sto jede pred njom. Kad je porastao do njenih kolena devojcica se vec toliko navikla na njega da ga je s vremena na vreme milovala kao kuce. On je izgledao krajnje zadovoljan i ohrabren njenim postupanjem.
Ali, preobrazaj nije tekao sasvim kako je ona ochekivala. Jednom je obilazeci bastu zasla malo dublje medju cvece i tu zatekla mnoge nove pauchine. Nije odmah posumnjala u svog pauka ali je pokidala mreze i sutradan otisla na isto mesto. On je opet sicusan neumorno pleo. Pobledeo je kad ga je pozvala, a onda je stao da roni suze!
-“Ah to je jace od mene – grickao je – moram da ulovim bar jednu muvu dnevno inache nisam ni za sta. Kad biste znali kako mi je tesko.”
Devojchica je osecala da ce i sama zaplakati.
-“Zasto morate? Zar niste srecni?”
-“Jesam – reche pauk, neuteshan – nikad nisam bio tako srecan. Ali cim ostanem sam je jache od mene. Ne mogu s tim da se borim.
Devojhcica duboko uzdahnu.
-“Dobro, onda cete biti stalno sa mnom”
-”Hvala Vam – rece pauk, ozaren – Mislim da mi nishta drugo i ne treba”
Devojchica je od tada skoro svo svoje vreme provodila sa paukom.Bio je pravi umetnik u tkanju, mogao je da iztka najfinije niti pauchine da bi je zadovoljio. Strmoglavljivao se s krova i zaustavljao kraj njenog nosa na najsmesniji nachin, da bi je zabavio. Bio je uvek ljubazan i blag, a kad je bila zalosna nalazio je za nju razne rechi utehe. U njenim ochima je sve vishe rastao. I sve joj je vise znacila njegova blizina.
Ali,bilo je dana kada je neuteshno plakala, jer se on nije pojavljivao. Znala je da tada lovi muve. U prvo vreme mu je phrebacivala slabost. On nije nista odgovarao samo je gledao bolno kao da mu je jos vise povredila teshku ranu. Devojchica nije mogla da podnese njegovu patnju i onda se pravila da ne vidi nishta. Ali videla je dobro njegovo pokajnichko drzanje iza koga je bilo nekog nerazumljivog zadovoljstva. On je znao da ona zna i pomalo je s grozom ochekivala dan kad ce pocheti da joj pricha o lovu. Bila mu je zahvalna sto je uvidjavan da to krije i josh je verovala pomalo, ali veoma retko, da ce sve biti bolje.
Onda se jednog dana probudila i ucinilo joj se da jos sanja.
-“Gle – reche – pauchina! – a onda je iznenada neshto zabole u dusi, kao sumnja, kao tezak jad.
Ona se polako priblizi vratima i zovnu pauka.
On je dolazio velik kao ona uredan nasmejan i blag.
-“Dobro jutro” – reche uchtivo – Nadam se da ste lepo spavali i da ste me mozda sanjali.”
- “Jel na nebu Vasa mreza?” – upita ona.
“Da. Iztkao sam je za vas”
-“Smesta je uklonite!” – naredi devojchica.
-“Nemoguce – reche pauk ljubazno – Osim toga ona je i a zemlji i u vazduhu i svugde”
-“Ali zasto?- upita devojchica osecajuci da se gushi – Sta ce Vam to?”
-“To je poslednja zamka, jer je lov zavrshen draga muvo – reche pauk priblizavajuci joj se – Uostalom sta biste Vi bez mene?”
Devojchica se uspravi i baci pogled na breskvu na udaljene ptice i mladu travu u pukotinama.
-“Znachi vi ste me samo lovili,sve vreme?”- upita umorno.
-“Bilo mi je zadovoljstvo! – reche pauk i galantno krenu ka njoj.
Devojcica u trenutku zatvori ochi jer je bol bio neizdrziv. Ali, do nje dopre miris majchine dusice, shum vetra visoko u kroshnjama, dah leta, opojan i tezak kao vino. Otvorila je ochi i videla malog pauka kraj svojih nogu. Ona ga zavitla daleko preko ograde od cigala oduva pauchinu koja je od njega ostala i sede na prag.
Tu ju je popodne zatekla starija sestra.
-“Izgledas bleda- rece zabrinuto.
Devojcica je zagrli i nasloni se na njeno rame.
-“Reci mi sta se desava, kad ti je srce mrtvo,a ti cak i ne plaches?”
Starija sestra, koja je bila vrlo mudra, pogladi je po oznojenom celu i sede kraj nje na prag.
-“Srce ne umire tako lako. Naprotiv. Tako se raste u coveka. Sta ti se desilo?”
-“Nishta narochito – reche devojchica- zamenili su me sa muvom. I bilo mi je dobro i lako dok sam i ja verovala da sam muva.
“ I sad ti je teshko, jer vidish da nisi?”
Sestra se smejuljila pomalo.
-“Znash shta? reche devojchica iznervirana – Samo mi reci da ima neshto zanosnije od paukova?”
-“Ne tvrdim – reche sestra – Ali sta ces kad nisi muva”
Osecajuci da ce zaplakati devojchica otrcha u bastu da,kao pomirishe bozure. Malo je opi njihov gorki miris. U petunijama otkri skrivenu pauchinu. Jedna neugledna buba je uzalud pokusavala da se oslobodi.
-“Oprosti sto te spasavam – reche devojchica – ali ova mreza je bezopasna, pazljivo je izvlacheci. Nista zato, samo ti trazi dalje. Naci ces sigurno druge mreze s opasnim paukovima u nekim harobnim bastama gde niko ne raste u coveka.”
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.