Moja majka (72), koja je dva puta imala kancer dojke (posledni put je imala obostranu mastektomiju) je hospitalizovana vec mesec dana, a prvu i to polovicno hemoterapiju je dobila tek juce. Zbog praznika, lekarima, o cijoj nebrizi i bahatosti vam necu pisati, je trebalo mnogo vremena da zavrse sa analizama i postave dijagnozu i to tek danas:
Carcinoma squamocellulare non-keratodes
Faza: IIIB
Niko ne odgovara na nasa pitanja i jednostavno ne razumemo do kraja ni samu dijagnozu, a kamoli dostupne tretmane.
Jasno nam je da je ovo neizleciva bolest. Shvatili smo i da se radi o nesitnocelijskom skvamoznom tumoru koji je primaran (dakle nije u vezi sa prethodnim rakom dojke) . Prihvatili smo i da leka zapravo nema. Medjutim, za razliku od lekara koji su je vec otpisali, zelimo da uradimo sve sto je u nasoj moci kako bi se njen zivot produzio i kako bi bio sto kvalitetniji .
Nacelnik je odmahnuo rukom na pomen kubanske vakcine, kaze da ne bacamo dzabe pare. Koliko smo videli, vakcina je indikovana i za ovaj oblik nesitnocelijskog tumora iako nije adenokarcinom. Kod nas doktori mahom samo za taj oblik preporucuju vakcinu, ali u svetu nije tako.
Otvoreno nam je savetovano da citostatike kupimo u inostranstvu i da nece biti problema da ih ona dobija u bolnici ovde. Ne znam sta da mislim o toj polovicnoj terapiji koju je vec dobila.
Promenili smo joj ishranu, izbacili smo mleko i mlecne proizvode, meso, gluten i sve sto je visoko preradjeno. Jede dosta povrca, ribe i pomalo voca.
Razmisljamo i o preparatim akoji bi dodatno mogli da ojacaju imunitet (injekcije timusa, ekstrakt gljiva maitake…). Uvrstili smo i caj od djumbira sa kurkumom.
Kako je vec dva puta prosla kro hemoterapije i zracenja, ona je spremna i disciplinovana. Najveca nam je muka da se odlucimo u kom pravcu da krenemo.
Procitali smo dosta tema na ovom forumu, ali kako je svaki slucaj za sebe, mnogo bi nam znacilo da cujemo vase savete i iskustva.
Ona se za sad dobro oseca. Najvise je muci kasalj i nagli gubitak na tezini (koji je nastao pre promene ishrane).
Za sve one koji su u slicnoj situaciji samo mogu da kazem da smo ovo zlo vec dva puta pregurali samo zato sto smo se dobro informisali i trazili vise resenja. Nije samo odgovor u zapadnoj medici, kao sto ni samo promena ishrane i biljni preparati ne mogu uvek da pomognu. Pozitivan nacin misljenja je presudan. Vazno je i da pacijent bude fizicki aktivan koliko god je u stanju.
Hvala vam unapred!