Diskusije o malignim oboljenjima ljudskog organizma. Pitanja i odgovori, saveti i mnoštvo iskustava osoba sa tumorskim promenama želudca, jetre, pankreasa, mozga, koštanog sistema, disajnih organa i dr.
marijanamaja napisao:Moj tata je operisan prije mjesec i po dana u Klinickom, posle operacije je bio super, imao je tegobe, 4 drena ali generalno nije lose izgledao i jeo je i bolnicku hranu i sto smo donosili, kao da nikad hranu vidio nije. Bas smo bili srecni, jer cim jedes, brzo ces se oporaviti. Dobijao je terapije antibioticima, za bolove, infuzije i sve po redu. Prvih 20 dana osim tog oporavka koji nije lak nije bilo nekih vecih problema. Kao sto sam ranije rekla on je prije operacije imao temperaturu 3-4 mjeseca koja ga je lomila i fizicki i psihicki. Razlog te temperature je bio tumor (na plucima). Posle 20 dana u bolnici, taman kad je trebao da izadje on dobije temperaturu. Svi smo se raspametili, koga zmija ujede plasi se i gustera. Doktor je tu temperaturu smirio antibioticima. Njemu su odstranili deo plucnog krila i jednu zlezdu uz pretpostavku da se to nije rasirilo, ali kada je dobio temperaturu ljekar je rekao da moze znaciti i da se prosirio jer je to nepredvidiva bolest ali da bi po nekim parametrima i zarastanju rane rekao da nije. Kako god bilo, on mora pprvo da se potpuno oporavi pa tek onda da se dalje gleda sta je i kako je. Par dana nakon toga on dobije dijareju. Opet su mu smirili zeludac i pustili ga kuci, dali mu terapiju, orvazil. On od kad je kuci ne moze da jede, ima gadljivost na hranu, 2 zalogaja pojede pa grca. Boli ga zeludac, malaksao je, na licu mu se vidi da se muci, tresu mu se ruke,ne zna ni da opise kako mu je.
Da li je moguce da se sad to rasirilo brzo na neka druga mjesta i da mu posle 20 dana pravi problem?
Ima li neko ko je prosao operaciju i postoperativni tok da mi da malo nade da je to sve normalno? Ili da nije, spremna sam na sve.
Sta je dobro za otvaranje apetita a da nije tesko za zeludac?Ako neko ima neka iskustva neka se javi, bice mi lakse ako znam bar da je neko nesto slicno prolazio inace mislim da cu da poludim.
Pozzz
Evo nesto iz licnog iskustva. Kada se odstrani plucno krilo tu prazninu organizam pokusava popuniti. Slezina, zeludac i creva se povlace na gore, cak se i srce malo pomeri. Zeludac se malo nakrivi, verovatno se zbog toga smanjuje i apetit. Savet koji sam dobila je da jedem po malo, i da izbegavam svu hranu koja stvara gasove.
Da mi nisu objasnili sta se desava u organizmu posle operacije i ja bih se uplasila, posto se sve te promene osecaju. Malaksalost posle tako velike operacije je normalna. Meni su savetovali provitaminsku terapiju. Nadam se da sam te uspela malo umiriti.
Hvala puno. Nadam se da se o tome radi, mada ako mu to tako ostane nece moci to izdrzati, pretesko mu je. Najgore sto je njemu posle operacije bilo dobro i sad odjednom to. Mi se eve nadamo da je preosjetljivost na orvazil i da ce za 5-6 dana sve bti bolje.
Zelim vam puno zdravlja.
Ja ne znam sta da ti kazem, imala sam nekoliko situacija sa mojim tatom kad je trazio da m donesem nesto iz kupatila u kuci a on lezi u bolnici. Ja se samo nadam da je to sve zbog jakih lijekova i malo straha, nadam se da ce sve to proci kad im bude bolje. Ova bolest je puna uspona i padova. Mom tati u toku dana je stanje od toga da mislimo da umire do suer, nema nikakave tegobe. Taman pomislimo ide na bolje on totalno potone.[/quote]
znaci i tvoj tata se tako gubi? a reci mi je l se vraca u proslost? nama su rekli da je kao organizam upao u tesku depresiju jer je tek sad shvatio od cega boluje. . . ja te razumem kako ti je, u istoj smo situaciji. . .
djmaki1309 napisao:Ja ne znam sta da ti kazem, imala sam nekoliko situacija sa mojim tatom kad je trazio da m donesem nesto iz kupatila u kuci a on lezi u bolnici. Ja se samo nadam da je to sve zbog jakih lijekova i malo straha, nadam se da ce sve to proci kad im bude bolje. Ova bolest je puna uspona i padova. Mom tati u toku dana je stanje od toga da mislimo da umire do suer, nema nikakave tegobe. Taman pomislimo ide na bolje on totalno potone.
znaci i tvoj tata se tako gubi? a reci mi je l se vraca u proslost? nama su rekli da je kao organizam upao u tesku depresiju jer je tek sad shvatio od cega boluje. . . ja te razumem kako ti je, u istoj smo situaciji. . .[/quote]
Ne vraca se u proslost nego tako nesto u momentu se pogubi ali posle kaze da je nesto premotao. Hocu da kazem da je svjestan da je pogrijesio. Svi bismo mi da pomognemo koliko mozemo ali kad je psiha u pitanju, covjek mora sam sa sobom da se izbori, mozda neke antidepresive da pocne uzimati dok se malo ne opusti. Mi tu ne mozemo mnogo uraditi. Moj tata sad lezi po citav dan, kad ga pitam sto ne ustane da proseta, on kaze bolestan je. I ja tu onda kao krenem da mu pricam da nije bolestan da je bio da sad treba da se oporavi i td. Mada slabo jede, sve mu se gadi, sve ga boli, trni mu citavo tijelo i ja sad ne znam sta da radim, da li ova operacija bila uzaludna ili sta se desava ne znam.
Evo mene opet, nazalost sa losim vestima. Moj tata je izgubio bitku. :'( Umro je pre mesec i po dana, sa samo 46 godina. Ne znam sta da kazem, razocarana sam, besna na ovu glupu i podmuklu bolest, ali tu sam i dalje ako ikako mogu da pomognem drugima, jer znam koliko je meni znacila pomoc. Jedino sto mogu da vam kazem je da ne odustajete, borite se do kraja, pruzite apsolutne sve vasim dragim ljudima koji boluju i ne gubite veru do poslednjeg trenutka. Ako su nekome potrebni flasteri ili neki lekovi, javite mi se.
