PRITUZBE NA INSTITUT U SREMSKOJ KAMENICI

[Milana Simic]

Postovani...ja sam ogorcena cerka jedne majke koja je umrla u 57-oj godini pre 3 nedelje ne zelim da kazem greskom lekara ali zelim da skrenem paznju na rad doktora i ostalog osoblja na onkoloskom odeljenju za terapije u Institutu u Sremskoj Kamenici...Moja majka je na tom odeljenju lezala 20 poslednjih dana zivota i meni su to bili 20 najtezih dana u zivotu gledavsi majku koja se bespomocno pati...a ni kap vode da dobije dok joj ne dodjemo u posetu (ja svakodnevno)...mislim strasno mi je svega se prisecati...pocev od neljubazne doktorke koja je godinama lecila i posle svoju krivicu prebacivala na druge...Moja majka je 6 godina bolovala od karcinoma dojke i borila se vise nego iko kog ja znam imala je i volje i snage i bas se borila...Najteze je to sto je iz Kamenice odpustena bez IJEDNE RECI PODRSKE od strane doktorke i munjevitom brzinom jurenja kroz one hodnike...strasno...surovo...sramno...samo kad se setim...ta slika,taj bol ce mi vecno ostati pred ocima...tuga...Ja zelim samo da skrenem paznju i da ostali pacijenti ne dodju u situaciju kao sto je moja majka i mi njeni najblizi...ne kazem da je bilo leka...ali lepa rec je bila dovoljna u svemu ovome...a ne takav jad da ne mogu da verujem sta me je snaslo...kap vode je bila dovoljna...ali nije je bilo...SRAMNO !!!

[aaaca]

То је нажалост све чешћа појава у Србији.

[Milana Simic]

Ma strasno...samo ljudi ne zele da pricaju i pisu od tome jer znaju da nista nece promeniti...znam to i ja ali lakse mi je kad kazem sve sto imam...jer sam dozivela sve to i nedaj Boze nikom takav dozivljaj !!!

[aaaca]

Међу мојим пријатељима и породицом лекари су директни кривци за смрт десетак особа. И ништа им не можеш. Углавном "нестану" или се кривотворе историје болести и болничке листе тако да нема доказа о погрешном лечењу.

[Milana Simic]

NAZALOST...I TO JE ISTINA...ALI NIJE SAMO TO KAKO LECE PACIJENTE VEC I NJIHOV LJUDSKI FAKTOR KAKO SE OPHODE I PONASAJU PREMA PACIJENTU I PORODICI OD PACIJENTA...DOK PACIJENT MOZE DA PRUZA RUKE LEKARU I DA DAJE SVE JE OK A KAD TO VISE NE MOZE ALI STVARNO NE MOZE NI FIZICKI ONDA GA ODPISU...I KAD GA ODPISU ONDA OCEKUJU OD PORODICE DA PRUZAJU RUKE I DA DAVAJU JEL TO PACIJENT NIJE VISE U STANJU... SRAMOTA !!! TU JE KRIVAC LJUDSKI FAKTOR !!! GDE CE IM DUSA !!!

[aaaca]

Да, да. Жалосно.

[Milana Simic]

dani prolaze...ja se i dalje isto osecam niko za ovo nije dovoljno jak ...

[aaaca]

Нема ту снаге. Тако нешто не погађа само онога кога боли уво за све.

Нажалост, држаће те то још дуго. Сасвим је нормално да се тако осећаш.

Важно је да наставиш са даљим животом.

[Milana Simic]

Boli,boli,gubitak ovaj...
ma ne mogu da opisem koliko je bolan...
glasno cutim,naice...uzalud slutim...
Da nema je nisam se pomirila sa tim,
ja je nekako svuda oko sebe vidim...
osecanje ne mogu nikom da opisem,
ali od tad tesko disem...
Sve mi se vrti pred ocima,
ne svesno znam...da njeno srce u miru pociva...
ali...kako...kako da se pomirim sa tim...
da majku izgubim...

[aaaca]

Деловаће ти грубо али морам да ти кажем. Боље да си ти њу изгубила него она тебе. То је природни ток. Сећаш се како је неко рекао: Идемо даље. Тешко јесте када год да се догоди, али мора се даље живети.