Negde pre skoro dva meseca, u nekoj od tema, pomenuh da sam izgubio mamu tako brzo, bez da su uspeli da utvrde gde je bilo zariste, da smo tek par dana posle mamine smrti dobili potvrdu da tata boluje od Adenokarcinoma donjeg bronha, levog plucnog krila, koji je vec zahvatio plucnu maramicu, zbog cega ima masivni pleuralni izliv, prakticno do vrha pluca, i prilican izliv ascita. Posto je stadijum takav da operacija nije moguca, da ni zracenje nije moguce, ostala je samo HT kao izbor "lecenja".
Kada sam od tatinog lekara dobio informaciju da ce HT produziti zivot tek par meseci, da na Tarcevu nije pozitivan (sto bi opet bilo jos par meseci), dadoh matorom i uzeh sebi dva bromazepama iste veceri, da ne poludim od stresa, i od jutra krenuo u akciju. Matori je u Knez Selu "ispratio" za dva dana trojicu ljudi, i shvatio da je u pitanju sprovodnica za mrtvacnicu, tako da je u startu odbio HT i bilo kakvo bolnicko lecenje.
Krenuo sam u proucavanje ishrane, usput naleteh na pricu o Muhi Mujanicu iz Bosne, i kao i svako u takvoj situaciji, pohitao sam odmah da uzmem to sto on pravi, usput cuo od prijatelja da se njihova prijateljica izlecila od sitnocelijskog raka pluca, koristila Varumin. Ajde, trci i za to u Mkd. i tamo dobijem jos i Varuascitofin, caj, blagi diuretik, ali efikasno izacuje ascite.
Sve je to pocetak, a onda krece agonija cekanja i nervoze. Prvi skener je radjen 23.maja 2012. Do 5. jula (7 nedelja), kada je stigao PH nalaz, prakticno nije radjeno nista. U medjuvremenu je mama preminula, pa sahrana, a otac sve vreme u krevetu, bled, jedva se vukao, bez zelje za hranom (sve mu se gadilo), smrsao preko 20kg, i u zadnjim danima posle mamine smrti, pusio po 3 pakle dnevno, sigurno.
A onda je ostavio cigarete, kao da ih nikad nije bilo, krenuo je sa povrcem, citrusima, sokovima od sargarepe, cvekle, celera, tu i tamo neko kuvano povrce, ananas, po nekad bude nesto malo belog pileceg mesa, i dozvolio sam par puta da se opusti sa jednim obrokom po zelji, uz obaveznu limun-vodu nakon toga. Jede jednom dnevno Budwigov krem od lanenog ulja, mladog sira (pravog, domaceg) i mlevenog lana. Svez badem i lesnik, cesmovacu je zamenio Odmenjskom vodom, koju prvo stavim u zamrzivac 48h, pa je odmrznem, i osim sto je pije, od toga kuvam i caj i spremam hranu. Potrudio sam se da mu maksimalno detoksikujem organizam.
Situacija sa padom kilaze se trenutno zaustavila, apetit se vratio, i to u takvoj meri da imam problem da ga uzdrzim od hrane jer ima ogromnu zelju za njom... naravno, masnom, zaprzenom, i svom onom koju je nekad voleo.
Uspesmo da docekamo 15. avgust da uradimo novi CT sken. Doktorka me pitala da li je primao neku terapiju, posto na otpusnoj listi pise samo "simptomatska". Rekoh "nije"... onako kiselog izraza lica, i "pricacemo kad zavrsimo pregled". Skeniranje kao da je trajalo vecnost, cupkam u hodniku nervozno, gvirim da vidim sta se desava na snimcima, i posto me je pred kraj snimanja doktorka primetila, sa osmehom me pozvala da udjem i .... "Pa njemu je mnogo bolje nego ranije, sta ste radili?". Objasnim gore pomenute detalje sa hranom, Muhom i Varuminom, na sta je rekla "Lekar jesam, ali moram da vam kazem... sta god da radite, ne menjajte!". Zena sa razvucenim osmehom, za razliku od pocetka pregleda.
Sta je rezultat... Ascit je prakticno nestao iz trbuha. Pleuralni izliv je ostao nesto malo u plucnoj maramici. Tumor je istih dimenzija kao sto je i bio, ali ako uzmemo u ubzir da 7 nedelja nije radjeno nista, a da je tek 5 nedelja bio na posebnom rezimu ishrane i ovim preparatima, mozda se tu nesto i desavalo, povecavalo-smanjivalo, a to cemo znati tek kada budemo radili naredni CT pregled za 3 meseca. Zakljucak je da je proces u regresiji.
E sad, da stvari ne budu tako sjajne, i pored svega toga, umesto da ga ovo obraduje, on covek pade u jos goru depresiju
Nadam se da cu naci resenje i za to, sam, sa psihijatrom, kako god. Problem je sto su ga prakticno svi poznanici unapred sahranili, niko da ga pozove, ni "prijatelji", ni familija, niko da nam dodje u kucu... Pa jednu jedinu kafu nisam skuvao za skoro dva meseca, a ranije je uvek bila puna kuca. Ono gde mi najvise strajkuje je setnja i vazduh... Vodim ogromnu borbu sa njim oko toga, i potpuno je nezainteresovan za bilo sta.Nije nemoguce uraditi nesto dobro, samo je potrebna disciplina uz pravi izbor nacina zivota. Nadam se samo da ce matori psihicki izgurati sve ovo i nastaviti tamo gde je stao, sa nekim lepim stvarima koje je radio. Znam da mu nije lako, kao ni meni, ostali smo bez drage osobe, odmah zatim se desilo to njemu, i u svemu tome se makar ja drzim da ne poludim, da ostanem pribran i pokusam da ga izvedem iz te crne rupe zla i nesrece koja nas je zadesila.
Zelim vam svima svu srecu i uspeh u borbi protiv najveceg zla danasnjice!
Cucemo se jos, nadam se sa lepim vestima!
Lepi pozdravi,
Aleksandar
U prilogu su i izvestaji radiologa sa prvog i drugog CT pregleda.
да се организам доведе у стабилно стање. Један од фактора је киселост организма.