moj tata i njegov povišen CEA
moj tata i njegov povišen CEA
..dakle...počelo je pre 5 godina kada je operisao rak debelog creva...sve prošlo kako treba...bez daljih terapija...samo redovne kontrole.... pre 2 nedelje je išao kod lekara žaleći se na nešto sasvim drugo, uradio UZ abdomena, pokazalo nešto na jetri veličine 6 cm... s'obzirom na njegovu istoriju bolesti, dali su mu da radi tumor markere...nemojte mi zameriti ako negde pogrešim,sve ovo pričam kao zabrinuta ćerka koja je pride pravnik po struci, ali mislim da su sledeći... CEA, AFP i CA 19-9... od ta 3 samo mu je CEA van granica, i to baš...197.... čitajući razne članke na ovu temu...pitam se da li je uopšte moguće da ima nešto maligno na jetri kada su mu ostali markeri apsolutno u granicama...to se ja tešim da je debelo crevo..ipak je to od svih zla najmanje...prema tome ako ima nekih reči utehe ili objašnjenja, dajte molim vas pomagajte... s' obzirom da sam ga u glavi već sahranila...a ne želim još da budem siroče...hvala unapred....
anastef
Ovako nesmes da gledas na tu bolest...Nikako...Ja sam majka koja se bori za zivot svog deteta,a znas koliko je nas na ovom forumu?Nazalost!Moj sin je posle trinaest godina imao recidiv,i mora da bude dobro jer ja drukcije nedam da bude i necu da prihvatim!Greska svih nas koji prodjemo kroz ovo jednom i kada prodje pet godina i vise i kada se pojavimo na kontroli gledaju u nas kao u budale jedne /ja sam se tako osecala/ijer sam dobijala pitanja od doktora ;Pobogu majko sta vam pada na pamet:!Kod vaseg tate jesu visoki tumor markeri ,ali znaju da budu puno veci ,hrabro i napred,Najvaznije je da se neceka dugo,sto pre tim bolje!Ja prvi put nisam nista davala sinu pored terapije, a sada pre godinu dana cim su mu otkrili krenula sam sa udarnim dozama noni-djusa orginal.Dok sam ja ziva on ce ga piti jer verujem u njega.Hemo i zracnu terapiju je podnosio relativno dobro.Cuvati se treba normalno netreba sve sto cujemo da dajemo jer puno je onih koji nam sole pamet sa svacim a samo gledaju da zarade na nama.Ma bre sve je izlecivo mi moramo da verujemo i kada ,pametniji'od nas kazu da nema nade... ima i tako mora da bude,drukcije NIKAKO...pozdrav puno srece hrabrosti i volje!!!
Ma sve ja znam, samo ne znam kaad ću da umrem- je omiljena rečenica moga tate i volela bih da tako i ostane. U ponedeljak ide na konsultaciju kod hirurga da vide šta će i kako će... Naravno da se ja nadam najboljem i iskreno me najviše plaši da on ne klone duhom. Sve je ovo specifična situacija.. Ja imam dvoje dece..klinčadija mala, i brata koji kada je počela priča oko toga da se ja udajem i da idem od kuće- završi u Palmotićevoj na lečenju. Hvala Bogu sada je ok, ali svaka kritična situacija je triger za njega. Recimo da nikada nije bio sasvim normalan, i da nije sposoban da živi sam iako ove godine puni 40... Valjda me je sve stiglo...prva pomisao je gde ću i šta ću i kako ću.. Tatu volim najviše na svetu, nemam mamu..i tako...svaka vama čast, zaista ne mogu ni da zamislim kako vam je, ali sam sasvim svesna toga da nema predavanja, i da je život velika borba...i tako...do ponedeljka...pozdrav i ljubite dete...