Moja sestra sutra zapocinje trodimenzionalno zracenje timusa (grudne zlezde) u trajanju od 21 dan.Rezultati biopsije nisu jos uvek stigli,ali hirurg i patolog misle da sa radi o Hockinovom limfomu i da je ta opcija od svih mogucih ,za nju najbolja.Usled strucnosti lekara bila je pogresno lecena mesecima (kao pneumonija) ,sve dok tumor u grudima nije toliko uznapredovao da je doveo do ozbiljnog sindroma gornje suplje vene,nakon cega su je poslali da uradi CT grudnog kosa i pronasli tumor velicine 14x9cm.Sada joj je zivot ugrozen i svakodnevno dobija infuzije i injekcije Novalgetola, Urbasola,Hidrokortizona,Aminofilina,Bensedina,Ranisana,Klometola i ne znam sta vec,po potrebi i trenutnom izboru.
Doktor je hteo da odmah pocne sa hemoterapijom,ali je posle poslednje krize odlucio da ipak prvo ide na radioterapiju,jer ona ,navodno,brze deluje i pre ce dovesti do toga da sindrom vene,koji joj aktuelno ugrozava zivot, nestane.
Moja pitanja su sledeca:
1.koliko radioterapija utice stetno na zdrava tkiva u okolini tumora (srce,pluca)?
2.koliko moze da pomogne u odstranjenju sindroma suplje vene i za koliko vremena bi ona mogla da oseti poboljsanje?
3.dali postoji opasnost od uzimanja prevelike doze i na koji nacin bi se to manifestovalo?Dali tada treba prekinuti zracenje?
4.na koji nacin da zastiti kozu od zracenja?
5.dali postoje neka sredstva koja bi trebala da uzima za vreme terapije,u cilju smanjena nekih nezeljenih efekata?
6.koliko vremena je potrebno da protekne od zracenja do primanja hemoterapije za koju se nadamo da ce dovesti do izlecenja?
7.dali smatrate da je ta kombinacija lecenja,prvo radio pa hemoterapija,dobra?
8.dali u svim klinikama za lecenje limfoma koriste iste protokole hemoterapije?Dali postoji neki protokol koji ima primat?
9.dali zracenje ostecuje reproduktivne organe?Dali moze da posle svega ima decu?
9.dali nam je potrebno drugo misljenje?
Veoma bih vam bila zahvalna za sto brzi odgovor.
Napominjem da se radi o mladoj zeni,izuzetnog zdravlja,pre ovoga sto se desilo poslednjih meseci.Veoma sam uplasena i iscrpljena od davanja bezazlenih objasnjenja za njene teske simptome.
Volela bih da mi se javi i neko ko je bio u slicnoj situaciji.Svaka rec je dobrodosla.
Hvala puno svima !
2.
limfom i zracenje,ako moze neko od lekara,molim vas!!!
-
cvet_bg
- Stalni član
- Postovi: 97
- Pridružio se: Pon Maj 26, 2008 10:51 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: beograd
Dok cekam i nadam se odgovoru lekara,severusa pre svega,moram da pomenem i neke druge lekare i celokupno osoblje u Kamenici.
Reci cu vam kako oni rade...Ne samo sto rade ono sto ocekujete od njih,vec i ono sto ne ocekujete,vama iza ledja ,drze sve konce u rukama i na kraju vam saopste novosti o kojima niste mogli ni da sanjate...
Neverovatno...
Posle svih ovih prica o odnosima lekar-pacijent i lekar-rodbina koje citam vec danima,mogu reci da nije sve tako crno i da izuzeci postoje.
Ovo se polako pretvara u moj monolog...ventil ...sto je i bolja varijanta od pijernja antidepresiva
Naravno ,nisam apsolutno protiv njih...i sama radim na psihijatriji...
Reci cu vam kako oni rade...Ne samo sto rade ono sto ocekujete od njih,vec i ono sto ne ocekujete,vama iza ledja ,drze sve konce u rukama i na kraju vam saopste novosti o kojima niste mogli ni da sanjate...
Neverovatno...
Posle svih ovih prica o odnosima lekar-pacijent i lekar-rodbina koje citam vec danima,mogu reci da nije sve tako crno i da izuzeci postoje.
Ovo se polako pretvara u moj monolog...ventil ...sto je i bolja varijanta od pijernja antidepresiva
Naravno ,nisam apsolutno protiv njih...i sama radim na psihijatriji...
-
Nacko
- Stalni član
- Postovi: 61
- Pridružio se: Sub Apr 19, 2008 12:48 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Cvetak,
nije monolog, citamo svi mi tebe ali ne znamo odgovore na pitanja pa cutimo. Ja cu pokusati da ti odgovorim u okviru svojih znanja i mogucnosti, pa ce me kasnije neko od lekara ispraviti ukoliko gresim.
Iz licnog iskustva znam kako je kada je neko tebi jako drag bolestan i da, ponekad se cini da je nama mnogo teze nego njima. Pred nama je jedan jako veliki problem, moramo nesto da preduzmemo a ne znamo sta i koliko god se trudili imamo utisak da ne cinimo nista. Znas ja ponekad pomislim kako bih volela da se sve ovo sto se desava mojoj mami desava meni a onda se setim koliko bi njoj u toj situaciji bilo tesko i takve gluposti mi vise ne padaju na pamet. U svakom slucaju tesko je i nama i njima ali se i jedni i drugi trudimo da to ne pokazujemo. Nekada nam to polazi za rukom, nekada ne. Ponekad smo suvise brizni prema obolelima i preterujemo u iskazivanju bezgranicne paznje i ljubavi, svaki put kada cute, uzdahnu ili ne daj Boze zaplacu pitamo "Sta ti je?" i ni na trenutak ih ne ostavljamo same sa njihovim mislima. Mislimo da to moze da im naskodi, ali sav taj pritisak im takodje skodi, strasno im je kada vide koliko patimo zbog njih, strasno je kada vide koliko smo uplaseni i kada usled sve te preterane paznje i brige u nasim ocima ugledaju sazaljenje. Znas moja mama je za sve ovo vreme imala samo jednu krizu a to je kada je moj brat zvao pred operaciju i rekao kako se jako plasi, kako ne moze da jede, spava itd... Taj dan je bila totalno skrhana, mnogo je plakala i sve vreme je pricala o njemu, nije ni pominjala sutrasnju operaciju... A slozices se, najvaznije je da oni misle na sebe, na to kako treba da ozdrave i sta sve jos treba da urade u zivotu a ne na to kako mi patimo i kako su nam na teretu. Nasi najblizi savrseno znaju koliko ih mi volimo i ne trebamo preterivati u iskazivanju ljubavi, treba samo da uvek budemo uz njih, da im damo ruku kada im je potrebna, da im damo snage kada se osete slabo, kada izgube nadu da nim je vratimo, da ih saslusamo kada zele da pricaju, kada su tuzni da ih utesimo, kada su srecni da se smejemo sa njima, da pripremamo brokuli, kupujemo maline i da ih uverimo da je to jako dobra stvar, da ih grdimo kad nece da slusaju lekare, da jurimo lekare po hodnicima, da nabavljamo razno razne lekove, upute, uverenja. potvrde, da se svadjamo sa salterskim radnicima.... Ma mnogo je to posla ali mozemo mi to a i mnogo vise... Pored svega toga moramo da mislimo i na sebe, da redovno jedemo, spavamo, radimo/ucimo, placemo kad nam se place (nikako pred njima), da pokusamo da nastavimo normalan zivot kako bi i oni a i mi sami preziveli sav ovaj stres.
To sto je tvoja sestra optimista je odlicno i treba dati sve od sebe da tako i ostane. Od takvih ljudi se moze mnogo nauciti. Ja sam mnogo naucila od svog dobrog drugara koji se vec 2 godine bori sa rakom testisa i nikada ali nikada nije posustao. I on je jako mlad, ima svega 20 godina, trebao bi da bude u nekom kaficu ili klubu a ne na hemoterapiji. Kako se koji ciklus zavrsi i prodju onih par dana muke i povracanja eto njega okuplja drustvo i pita "Gde cemo veceras?" Naravno pridrzava se on svih uputstava i saveta lekara, ide na terapiju, pije lekove, hrani se zdravo, ne pije alkohol (i bez njega je ludji od svih nas)... trudi se da vodi sasvim normalan zivot i to mu jako pomaze. Sad gledam i moju mamu, super se drzi i radi sve kao i do sada, samo sto izbegava aktivnosti koje zahtevaju fizicki napor. Pricamo o sasvim obicnim stvarima, idemo u setnju, pijemo kafu zajedno, slusamo muziku, gledamo omiljenu seriju... ma sve normalno. I ako mogu oni onda mogu i ja. Odnosno ako moze tvoja sestra moci ces i ti.
Znam da je strasno, tesko i bolno u svakom slucaju ali narocito ako je u pitanju mlada osoba, suocavamo se sa necim jako velikim i mocnim, oni koje najvise volimo su u opasnosti a potpuno smo nemocni pred tim uzasom... Ja sam cak imala i jednu anksioznu fazu posto sam saznala sta je sa mamom i prvi put u zivotu popila Diazepam (kao i ti uzasno sam protiv tih lekova ali nije ni to zabranjeno ako bas mora). A da izadjem iz te faze mi je pomogla upravo moja mama. Ne kazem da je i sada lako ali najteze je na pocetku, najteze je saznanje, momenat kada saznas dijagnozu, posle se nekako "naviknes" na to, shvatis sa cim imas posla i samo gledas kako da pomognes.
Sto se tice odnosa lekar-pacijent kazes da si ovde dosta citala o tome i ako si videla moje poruke mogu samo da zamislim sta si pomislila. Ja jesam generalno ogorcena na lekare, imam i razloga da budem ali znas i oni su ljudi, ima ih raznih kao i pacijenata. Mi smo npr imali ludu srecu sa hirurgom, on se toliko trudio, i kao lekar i kao covek, obilazio mamu i ujutru i uvece, i kada ima slobodan dan, odgovarao mi na poruke, zvao me da me smiri kada sam dobila HP nalaz jer taj dan nije radio... a nismo imali nikakvu vezu i takav je bio sa svima. Dakle takvi ljudi jos postoje i verujem da on nije jedini. O onim drugima ne bih ponoivo...
E sad o radioterapiji:
Sama po sebi je bezbolna i u danasnje vreme sa mnogo manje nezeljenih efekata. Napada celije raka ostecujuci njihovu DNK ali neznatno ostecuje i celije u neposrednoj okolini.
Vecina nezeljenih efekata se ispoljava u podrucju izlozenom zracenju i prolaznog su karaktera.
Najcesca komplikacija koja se javlja kao posledica radioterapije jeste ostecenje epitela (koza, sluzokoza).
Koza postaje crvena, ponekad se mogu javiti i plikovi, slicno kao kod opekotina od sunca. Narocito je osetljiva koza na prevojima (ispod dojki, iza usiju, prepone).
Kako da zastiti kozu... odrzavanje licne higijene, izbegavanje razno raznih dezodoranasa i parfema u podrucju koze koji se zraci i nema suncanja! Znam da postoji i neko ulje za negu koze ili sta vec, neko je pominjao na forumu, ali se ne secam. Verovatno ce vam i lekari nesto preporuciti, pitajte ih sta god vas zanima, nemojte cekati da vam sami kazu.
Sluznice takodje mogu pretrpeti ostecenje, recimo kod zracenja tumora u usnoj duplji (suvoca usta, nedovoljno lucenje pljuvacke, ponekad ulceracije - sve to moze da dovede do otezanog gutanja), jednjaku (kada se zrace tumori samog jednjaka ili zbog kolateralnog ozracenja kod tumora grudnog kosa - smanjeno lucenje sluzi u jednjaku, otezano gutanje), crevima (kod kolorektalnog karcinoma - suvoca sluznice, dijarea, mucnina).
Sto se tice gonada (jajnika i testisa) one su jako osetljive na zracenje. Moze doci do gubitka njihove funkcije, odnosno produkcije polnih celija i steriliteta ali samo kod direktne izlozenosti snopu jonizujuceg zracenja odnosno ukoliko su one podrucje zracenja. U svim drugim slucajevima rizik je minimalan. U prilog ovome govori to da je cak i kod trudnica ponekad indikovana radioterapija ali samo ukoliko podrucje zracenja nije organ u maloj karlici i naravno uz strogu kontrolu... stvarno ne razumem kako to ali eto radi se... I jos kazu da ozracenje gonada roditelja pre zaceca ne dovodi do povecanja incidence malformacija i malignih bolesti kod ploda. Dakle posle svega bi trebalo da moze da ima decu.
Sindrom gornje suplje vene nastaje kao posledica kompresije gornje suplje vene i pracen je edemom i cijanozom glave i vrata, dispnejom (otezanim disanjem) i kasljem. Dakle kada nestane kompresija na gornju suplju venu nestaju i simptomi. Ne znam kada ali poboljsanje bi trebalo da se javi u kracem vremenskom periodu cim tumor pocne da se smanjuje.
Ponavljam, nisam lekar, studiram medicinu i ovo je moje misljenje izvedeno iz svega onoga sto sam do sada cula i procitala. U svakom slucaju ocekujem odgovor nekoga od starijih kolega, pre svega naseg Severusa. On ce ti sve mnogo detaljnije objasniti. Au al se raspisah!!!
Sve najbolje, budi hrabra, cuvaj se, cuvaj sestru i budi uvek uz nju.
nije monolog, citamo svi mi tebe ali ne znamo odgovore na pitanja pa cutimo. Ja cu pokusati da ti odgovorim u okviru svojih znanja i mogucnosti, pa ce me kasnije neko od lekara ispraviti ukoliko gresim.
Iz licnog iskustva znam kako je kada je neko tebi jako drag bolestan i da, ponekad se cini da je nama mnogo teze nego njima. Pred nama je jedan jako veliki problem, moramo nesto da preduzmemo a ne znamo sta i koliko god se trudili imamo utisak da ne cinimo nista. Znas ja ponekad pomislim kako bih volela da se sve ovo sto se desava mojoj mami desava meni a onda se setim koliko bi njoj u toj situaciji bilo tesko i takve gluposti mi vise ne padaju na pamet. U svakom slucaju tesko je i nama i njima ali se i jedni i drugi trudimo da to ne pokazujemo. Nekada nam to polazi za rukom, nekada ne. Ponekad smo suvise brizni prema obolelima i preterujemo u iskazivanju bezgranicne paznje i ljubavi, svaki put kada cute, uzdahnu ili ne daj Boze zaplacu pitamo "Sta ti je?" i ni na trenutak ih ne ostavljamo same sa njihovim mislima. Mislimo da to moze da im naskodi, ali sav taj pritisak im takodje skodi, strasno im je kada vide koliko patimo zbog njih, strasno je kada vide koliko smo uplaseni i kada usled sve te preterane paznje i brige u nasim ocima ugledaju sazaljenje. Znas moja mama je za sve ovo vreme imala samo jednu krizu a to je kada je moj brat zvao pred operaciju i rekao kako se jako plasi, kako ne moze da jede, spava itd... Taj dan je bila totalno skrhana, mnogo je plakala i sve vreme je pricala o njemu, nije ni pominjala sutrasnju operaciju... A slozices se, najvaznije je da oni misle na sebe, na to kako treba da ozdrave i sta sve jos treba da urade u zivotu a ne na to kako mi patimo i kako su nam na teretu. Nasi najblizi savrseno znaju koliko ih mi volimo i ne trebamo preterivati u iskazivanju ljubavi, treba samo da uvek budemo uz njih, da im damo ruku kada im je potrebna, da im damo snage kada se osete slabo, kada izgube nadu da nim je vratimo, da ih saslusamo kada zele da pricaju, kada su tuzni da ih utesimo, kada su srecni da se smejemo sa njima, da pripremamo brokuli, kupujemo maline i da ih uverimo da je to jako dobra stvar, da ih grdimo kad nece da slusaju lekare, da jurimo lekare po hodnicima, da nabavljamo razno razne lekove, upute, uverenja. potvrde, da se svadjamo sa salterskim radnicima.... Ma mnogo je to posla ali mozemo mi to a i mnogo vise... Pored svega toga moramo da mislimo i na sebe, da redovno jedemo, spavamo, radimo/ucimo, placemo kad nam se place (nikako pred njima), da pokusamo da nastavimo normalan zivot kako bi i oni a i mi sami preziveli sav ovaj stres.
To sto je tvoja sestra optimista je odlicno i treba dati sve od sebe da tako i ostane. Od takvih ljudi se moze mnogo nauciti. Ja sam mnogo naucila od svog dobrog drugara koji se vec 2 godine bori sa rakom testisa i nikada ali nikada nije posustao. I on je jako mlad, ima svega 20 godina, trebao bi da bude u nekom kaficu ili klubu a ne na hemoterapiji. Kako se koji ciklus zavrsi i prodju onih par dana muke i povracanja eto njega okuplja drustvo i pita "Gde cemo veceras?" Naravno pridrzava se on svih uputstava i saveta lekara, ide na terapiju, pije lekove, hrani se zdravo, ne pije alkohol (i bez njega je ludji od svih nas)... trudi se da vodi sasvim normalan zivot i to mu jako pomaze. Sad gledam i moju mamu, super se drzi i radi sve kao i do sada, samo sto izbegava aktivnosti koje zahtevaju fizicki napor. Pricamo o sasvim obicnim stvarima, idemo u setnju, pijemo kafu zajedno, slusamo muziku, gledamo omiljenu seriju... ma sve normalno. I ako mogu oni onda mogu i ja. Odnosno ako moze tvoja sestra moci ces i ti.
Znam da je strasno, tesko i bolno u svakom slucaju ali narocito ako je u pitanju mlada osoba, suocavamo se sa necim jako velikim i mocnim, oni koje najvise volimo su u opasnosti a potpuno smo nemocni pred tim uzasom... Ja sam cak imala i jednu anksioznu fazu posto sam saznala sta je sa mamom i prvi put u zivotu popila Diazepam (kao i ti uzasno sam protiv tih lekova ali nije ni to zabranjeno ako bas mora). A da izadjem iz te faze mi je pomogla upravo moja mama. Ne kazem da je i sada lako ali najteze je na pocetku, najteze je saznanje, momenat kada saznas dijagnozu, posle se nekako "naviknes" na to, shvatis sa cim imas posla i samo gledas kako da pomognes.
Sto se tice odnosa lekar-pacijent kazes da si ovde dosta citala o tome i ako si videla moje poruke mogu samo da zamislim sta si pomislila. Ja jesam generalno ogorcena na lekare, imam i razloga da budem ali znas i oni su ljudi, ima ih raznih kao i pacijenata. Mi smo npr imali ludu srecu sa hirurgom, on se toliko trudio, i kao lekar i kao covek, obilazio mamu i ujutru i uvece, i kada ima slobodan dan, odgovarao mi na poruke, zvao me da me smiri kada sam dobila HP nalaz jer taj dan nije radio... a nismo imali nikakvu vezu i takav je bio sa svima. Dakle takvi ljudi jos postoje i verujem da on nije jedini. O onim drugima ne bih ponoivo...
E sad o radioterapiji:
Sama po sebi je bezbolna i u danasnje vreme sa mnogo manje nezeljenih efekata. Napada celije raka ostecujuci njihovu DNK ali neznatno ostecuje i celije u neposrednoj okolini.
Vecina nezeljenih efekata se ispoljava u podrucju izlozenom zracenju i prolaznog su karaktera.
Najcesca komplikacija koja se javlja kao posledica radioterapije jeste ostecenje epitela (koza, sluzokoza).
Koza postaje crvena, ponekad se mogu javiti i plikovi, slicno kao kod opekotina od sunca. Narocito je osetljiva koza na prevojima (ispod dojki, iza usiju, prepone).
Kako da zastiti kozu... odrzavanje licne higijene, izbegavanje razno raznih dezodoranasa i parfema u podrucju koze koji se zraci i nema suncanja! Znam da postoji i neko ulje za negu koze ili sta vec, neko je pominjao na forumu, ali se ne secam. Verovatno ce vam i lekari nesto preporuciti, pitajte ih sta god vas zanima, nemojte cekati da vam sami kazu.
Sluznice takodje mogu pretrpeti ostecenje, recimo kod zracenja tumora u usnoj duplji (suvoca usta, nedovoljno lucenje pljuvacke, ponekad ulceracije - sve to moze da dovede do otezanog gutanja), jednjaku (kada se zrace tumori samog jednjaka ili zbog kolateralnog ozracenja kod tumora grudnog kosa - smanjeno lucenje sluzi u jednjaku, otezano gutanje), crevima (kod kolorektalnog karcinoma - suvoca sluznice, dijarea, mucnina).
Sto se tice gonada (jajnika i testisa) one su jako osetljive na zracenje. Moze doci do gubitka njihove funkcije, odnosno produkcije polnih celija i steriliteta ali samo kod direktne izlozenosti snopu jonizujuceg zracenja odnosno ukoliko su one podrucje zracenja. U svim drugim slucajevima rizik je minimalan. U prilog ovome govori to da je cak i kod trudnica ponekad indikovana radioterapija ali samo ukoliko podrucje zracenja nije organ u maloj karlici i naravno uz strogu kontrolu... stvarno ne razumem kako to ali eto radi se... I jos kazu da ozracenje gonada roditelja pre zaceca ne dovodi do povecanja incidence malformacija i malignih bolesti kod ploda. Dakle posle svega bi trebalo da moze da ima decu.
Sindrom gornje suplje vene nastaje kao posledica kompresije gornje suplje vene i pracen je edemom i cijanozom glave i vrata, dispnejom (otezanim disanjem) i kasljem. Dakle kada nestane kompresija na gornju suplju venu nestaju i simptomi. Ne znam kada ali poboljsanje bi trebalo da se javi u kracem vremenskom periodu cim tumor pocne da se smanjuje.
Ponavljam, nisam lekar, studiram medicinu i ovo je moje misljenje izvedeno iz svega onoga sto sam do sada cula i procitala. U svakom slucaju ocekujem odgovor nekoga od starijih kolega, pre svega naseg Severusa. On ce ti sve mnogo detaljnije objasniti. Au al se raspisah!!!
Sve najbolje, budi hrabra, cuvaj se, cuvaj sestru i budi uvek uz nju.
-
Nacko
- Stalni član
- Postovi: 61
- Pridružio se: Sub Apr 19, 2008 12:48 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
E da, zaboravih najvaznije, mislim da je u ovom slucaju u redu prvo primeniti radioterapiju u cilju uklanjanja simptoma a zatim poceti sa hemo. U pravu su da brze deluje. Zaista ne znam koliko vremena treba da prodje izmedju zracenja i HT i da li je uopste potrebno da prodje neko odredjeno vreme. I ne boj se, nece da je prezrace, znaju oni sta rade.
Izvini molim te na ovako konfuznom odgovoru.
Gde nam je Severus?
Izvini molim te na ovako konfuznom odgovoru.
Gde nam je Severus?
-
cvet_bg
- Stalni član
- Postovi: 97
- Pridružio se: Pon Maj 26, 2008 10:51 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: beograd
Hvala na iscrpnom odgovoru,Nacko!!!
Dopada mi se sto si odgovorila na moja konkretna pitanja,ali i sto si akcenat stavila na psihicko stanje samog obolelog i onih koji su u njihovoj blizini.Jednostavno,ne treba dici ruke i sve prepustiti slucaju.Prepustanje sudbini nije opcija...Na taj nacin smo od pocetka razmisljali i nasli odlicne lekare i nismo pogresili...Ja ne bih mogla da spavam ostavljajuci sestru preko noci na brigu nekome u koga ja nemam poverenja,a znam da njeno izlecenje je u direktnoj povezanosti sa njenim psihickim stanjem...
Ja placem,ali ne pred njom...i pored toga sto sam svesna da nisam kriva za to sto se desilo,optuzujem sebe sto nisam bila upornija da snimi grudni kos pre nekoliko meseci ,kad se kasalj javio i kad sam joj nonsalantno rekla da je to prehlada i da virusi kolaju gradom...
Njen decko me uverava da sam ucinila sve sto sam mogla,ali ja i dalje mislim da nisam i cesto ,kao i tebi,mi pada na pamet da bih lakse podnela da se meni desilo ovo sto se njoj desilo...
Ja na svako njeno pitanje imam odgovor i ona mi veruje i zato su mi bili potrebni ovi odgovori na pitanja koje sam na ovom forumu postavila.
Danas sam dobila poziv...Neki lik,navodno doktor,preporucuje mi kremu za kozu na bazi aloje koja se nanosi posle zracenja,u cilju regeneracije epitela,zatim tablete antioksidanasa i na kraju kanticu aloje za podizanje nespecificnog imuniteta.
Sta ti mislis o tome?
Kaze,ako ne pomogne,bar nece da naskodi...
Hvala i severusu sto je ispratio ovu temu ,i sobzirom da nema zamerke na tvoje pisanije ,koje btw uopste nije konfuzno,ne preostaje mi nista drugo sem da ti verujem i saljem puno pozdrava i hrabrosti u bitci koju i ti sama bijes.
Sve najbolje tebi i tvojima...
Dopada mi se sto si odgovorila na moja konkretna pitanja,ali i sto si akcenat stavila na psihicko stanje samog obolelog i onih koji su u njihovoj blizini.Jednostavno,ne treba dici ruke i sve prepustiti slucaju.Prepustanje sudbini nije opcija...Na taj nacin smo od pocetka razmisljali i nasli odlicne lekare i nismo pogresili...Ja ne bih mogla da spavam ostavljajuci sestru preko noci na brigu nekome u koga ja nemam poverenja,a znam da njeno izlecenje je u direktnoj povezanosti sa njenim psihickim stanjem...
Ja placem,ali ne pred njom...i pored toga sto sam svesna da nisam kriva za to sto se desilo,optuzujem sebe sto nisam bila upornija da snimi grudni kos pre nekoliko meseci ,kad se kasalj javio i kad sam joj nonsalantno rekla da je to prehlada i da virusi kolaju gradom...
Njen decko me uverava da sam ucinila sve sto sam mogla,ali ja i dalje mislim da nisam i cesto ,kao i tebi,mi pada na pamet da bih lakse podnela da se meni desilo ovo sto se njoj desilo...
Ja na svako njeno pitanje imam odgovor i ona mi veruje i zato su mi bili potrebni ovi odgovori na pitanja koje sam na ovom forumu postavila.
Danas sam dobila poziv...Neki lik,navodno doktor,preporucuje mi kremu za kozu na bazi aloje koja se nanosi posle zracenja,u cilju regeneracije epitela,zatim tablete antioksidanasa i na kraju kanticu aloje za podizanje nespecificnog imuniteta.
Sta ti mislis o tome?
Kaze,ako ne pomogne,bar nece da naskodi...
Hvala i severusu sto je ispratio ovu temu ,i sobzirom da nema zamerke na tvoje pisanije
,koje btw uopste nije konfuzno,ne preostaje mi nista drugo sem da ti verujem i saljem puno pozdrava i hrabrosti u bitci koju i ti sama bijes.Sve najbolje tebi i tvojima...
-
bobans1983
- Aktivan član
- Postovi: 628
- Pridružio se: Sre Dec 20, 2006 9:02 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: in the middle of nowhere
Izvinjavam se sto "upadam" usred ovako zdravog razgovora ali otkad obijam ove med. forume nisam videla zdravijeg razgovora.
PACIJENT-(porodica svejedno) razuman sa konkretnim pitanjima
STUDENT-spreman da pomogne i ostavlja mogucnost ispravke iskusnijeg
LEKAR-spreman da pohvali buduceg kolegu i da pritom ne doda nista.
SVAKA CAST!
Pozdrav i puno srece i zdravlja svima
PACIJENT-(porodica svejedno) razuman sa konkretnim pitanjima
STUDENT-spreman da pomogne i ostavlja mogucnost ispravke iskusnijeg
LEKAR-spreman da pohvali buduceg kolegu i da pritom ne doda nista.
SVAKA CAST!
Pozdrav i puno srece i zdravlja svima
-
Nacko
- Stalni član
- Postovi: 61
- Pridružio se: Sub Apr 19, 2008 12:48 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Bobo al nas ti nahvali! Nista se ne ustrucavaj, slobodno upadaj! 
Evo i ja da kazem hvala dragom kolezi Severusu.
Cvetak,
opet ista pesma... imunomodulatori...
rekoh da necu vise o tome ne bi li nekoga povredila, ali kad vec pitas...
Dakle razumem tu ocajnicku potrebu da se nesto preduzme i da se pomogne onima koji su bolesni a koji su nam jako dragi. I sama osecam istu ali generalno sam protiv travara, iscelitelja, bioenergeticara, cudotvoraca, makrobiotike i kvazinauke, razno raznih Todoxina, NONI sirupa, Flavina, Varumina, GD-100... A tek ekspanzija ovih"experata" iz bivseg SSSRa sa razno raznim lekovitim vodicama koje kostaju stotine i stotine evra... Ma u ovoj zemlji svako moze da smucka nesto i da to prikaze na televiziji kao tamo neko cudo koji leci sve. I nikom nista, niko ga ne dira... Strasno je i zalosno na koji nacin neki ljudi zaradjuju.
Da se razumemo, ne podcenjujem ja prirodu, pa iz nje je sve i krenulo. Eto ja prva mami dajem maticni mlec, propolis, sveze voce i povrce u enormnim kolicinama, teram je da pije sto vise vode, sad se spremam da joj uvedem tamo neku surutku za ciscenje jetre... i to sve u cilju jacanja imuniteta. Sintetski imunomodulatori najverovatnije ne mogu da skode (mada ni to nije iskljuceno) ali tesko da ce da pomognu, bar ne nista vise nego sve prethodno navedeno.
Sto se tog biznismena sa alojom tice eliminisi ga. Ne kazem da nije blagotvorna i da nema neka lekovita svojstva ali bas da ce da digne imunitet... ne znam. U svakom slucaju manje je opasna od gore navedenih sredstava (obavezno proveri proizvodjaca i sta je u flasici), verujem da nece da skodi, a ponekad i placebo efekat za pacijenta znaci mnogo. Ako neko veruje da mu to sto uzima pomaze onda je to na neki nacin i istina.
I nikada ne zaboravi da pitas lekara pre nego sto nabavis neko pomocno lekovito sredstvo. Oni u principu ne brane apsolutno nista sem onoga za sta su sigurni da moze da skodi.
Na tebi je da odlucis. Ja sam rekla sta sta sam imala, oprosti ako sam bila suvise gruba nili direktna. Bilo je iz najbolje namere.
I opet konfuzna poruka!!!
Pozdrav tebi i tvojoj sestri. Javi nam kako napredujete, trebalo bi brzo da oseti poboljsanje... Drzite se obe i sve najbolje!
Evo i ja da kazem hvala dragom kolezi Severusu.
Cvetak,
opet ista pesma... imunomodulatori...
rekoh da necu vise o tome ne bi li nekoga povredila, ali kad vec pitas... Dakle razumem tu ocajnicku potrebu da se nesto preduzme i da se pomogne onima koji su bolesni a koji su nam jako dragi. I sama osecam istu ali generalno sam protiv travara, iscelitelja, bioenergeticara, cudotvoraca, makrobiotike i kvazinauke, razno raznih Todoxina, NONI sirupa, Flavina, Varumina, GD-100... A tek ekspanzija ovih"experata" iz bivseg SSSRa sa razno raznim lekovitim vodicama koje kostaju stotine i stotine evra... Ma u ovoj zemlji svako moze da smucka nesto i da to prikaze na televiziji kao tamo neko cudo koji leci sve. I nikom nista, niko ga ne dira... Strasno je i zalosno na koji nacin neki ljudi zaradjuju.
Da se razumemo, ne podcenjujem ja prirodu, pa iz nje je sve i krenulo. Eto ja prva mami dajem maticni mlec, propolis, sveze voce i povrce u enormnim kolicinama, teram je da pije sto vise vode, sad se spremam da joj uvedem tamo neku surutku za ciscenje jetre... i to sve u cilju jacanja imuniteta. Sintetski imunomodulatori najverovatnije ne mogu da skode (mada ni to nije iskljuceno) ali tesko da ce da pomognu, bar ne nista vise nego sve prethodno navedeno.
Sto se tog biznismena sa alojom tice eliminisi ga. Ne kazem da nije blagotvorna i da nema neka lekovita svojstva ali bas da ce da digne imunitet... ne znam. U svakom slucaju manje je opasna od gore navedenih sredstava (obavezno proveri proizvodjaca i sta je u flasici), verujem da nece da skodi, a ponekad i placebo efekat za pacijenta znaci mnogo. Ako neko veruje da mu to sto uzima pomaze onda je to na neki nacin i istina.
I nikada ne zaboravi da pitas lekara pre nego sto nabavis neko pomocno lekovito sredstvo. Oni u principu ne brane apsolutno nista sem onoga za sta su sigurni da moze da skodi.
Na tebi je da odlucis. Ja sam rekla sta sta sam imala, oprosti ako sam bila suvise gruba nili direktna. Bilo je iz najbolje namere.
I opet konfuzna poruka!!!
Pozdrav tebi i tvojoj sestri. Javi nam kako napredujete, trebalo bi brzo da oseti poboljsanje... Drzite se obe i sve najbolje!
Ne vidim zasto bih bilo sta imao da komentarisem jer je koleginica sve elaborirala do detalja(i spremila pojedine delove patologije i interne ).Nego ne znam da li mi je promaklo kada se sanira kompresija/opstrukcija tumorom u thoraxu treba uraditi biopsiju sa PH i imunohistohemijom da bi se znalo o kom tipu limfoma je rec.
).Nego ne znam da li mi je promaklo kada se sanira kompresija/opstrukcija tumorom u thoraxu treba uraditi biopsiju sa PH i imunohistohemijom da bi se znalo o kom tipu limfoma je rec.-
Nacko
- Stalni član
- Postovi: 61
- Pridružio se: Sub Apr 19, 2008 12:48 am
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
HP stigao jos juce, lepo joj kazem da salje na forum a ne na PP i da je mnogo veca sansa da joj neko strucan odgovori ali nece da slusa, to je cudo jedno.
Citat:
Stigli su nalazi biopsije.radi se o Hockinovom limfomu tipa nodularne skleroze.hirurg kaze da se ne siri,da ide zracenje do kraja kako je isplanirano, zbog tog sindroma suplje vene,a hemo ce ici manje nego sto su u pocetku mislili,ili manje agresivne,nisam razumela sestru...
Ajde sad kolega?
Veliki pozdrav za oboje
Citat:
Stigli su nalazi biopsije.radi se o Hockinovom limfomu tipa nodularne skleroze.hirurg kaze da se ne siri,da ide zracenje do kraja kako je isplanirano, zbog tog sindroma suplje vene,a hemo ce ici manje nego sto su u pocetku mislili,ili manje agresivne,nisam razumela sestru...
Ajde sad kolega?
Veliki pozdrav za oboje
-
cvet_bg
- Stalni član
- Postovi: 97
- Pridružio se: Pon Maj 26, 2008 10:51 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: beograd
U pravu ste oboje,prebacivsi se na PP iskljucila sam samu sebe od mogucih dodatnih informacija,a isto tako i ostale forumase zainteresovane za dobijanje informacija koji i njima mogu biti korisni.
Nacko me vec citirala,tako da ne moram da ponavljam o cemu se radi i hvala joj na podrsci ,ali i na ponovno ukazivanje na to da ,iako se radi o manje agresivnom limfomu,da se ipak radi o malignitetu i da ne treba biti euforican,vec nastaviti ozbiljno sa resavanjem problema,jedan po jedan,korak po korak.
Sto se trenutnog stanja sestre,najavljeno pogorsanje usled nekroze ozracenog tumorskog tkiva i stvaranaj edema oko njega,vec je pocelo da se javlja...ona kaslje neprekidno,brzo se zamara,ne moze da spava...Ali to je sa fizicke strane,bitno je da ona sad zna sa cime se borimo i da su sanse za pobedu velike...
Imam pitanje za SEVERUSA:naime,njoj su poceli da postupno ukidaju Hidrokortizon,a mene zanima zasto bas sada kad joj je najpotrebniji i dali postoji neki drugi lek koji bi mogla u ovom periodu da prima da bi se lakse i komfornije osecala dok se pritisak realno ne smanji?
Jos nesto:dali je moguca nus pojava zracenja i krv u urinu?
Nacko me vec citirala,tako da ne moram da ponavljam o cemu se radi i hvala joj na podrsci ,ali i na ponovno ukazivanje na to da ,iako se radi o manje agresivnom limfomu,da se ipak radi o malignitetu i da ne treba biti euforican,vec nastaviti ozbiljno sa resavanjem problema,jedan po jedan,korak po korak.
Sto se trenutnog stanja sestre,najavljeno pogorsanje usled nekroze ozracenog tumorskog tkiva i stvaranaj edema oko njega,vec je pocelo da se javlja...ona kaslje neprekidno,brzo se zamara,ne moze da spava...Ali to je sa fizicke strane,bitno je da ona sad zna sa cime se borimo i da su sanse za pobedu velike...
Imam pitanje za SEVERUSA:naime,njoj su poceli da postupno ukidaju Hidrokortizon,a mene zanima zasto bas sada kad joj je najpotrebniji i dali postoji neki drugi lek koji bi mogla u ovom periodu da prima da bi se lakse i komfornije osecala dok se pritisak realno ne smanji?
Jos nesto:dali je moguca nus pojava zracenja i krv u urinu?