ANTIOKSIDANSI

Antioksidansi su molekuli sposobni da uspore ili sprece oksidaciju drugih molekula tako što sami bivaju oksidisani. Reakcije oksidacije se stalno dešavaju u nama i oko nas. One su sastavni deo života i funkcionisanja svake žive celije. U reakcijama okidacije u živom organizmu nastaju slobodni radikali koji pokrecu lancane reakcije koje mogu dovesti oštecenja celija.



Da bi se zaštitili od oksidativnog uništavanja, biljni i životinjski organizmi sami produkuju kompleksne sisteme razlicitih tipova antioksidanasa kao što su vitamini, enzimi, karotenoidi, polifenoli, flavonoidi, neke aminokiseline i drugi. Nedostatak ili nedovoljna kolicina antioksidanasa u organizmu rezultira oksidativnim stresom koji oštecuje ili ubija celiju.

Istraživanja ukazuju da bi oksidativni stres mogao biti važan cinilac u nastanku mnogih oboljenja kod coveka. Mogucnost primene antioksidanasa u terapiji se intenzivno proucava, posebno u oblasti kardiovaskularnih i neurodegenerativnih bolesti.

Dosadašnja saznanja vezana za fiziološke i biohemijske procese dovela su do toga da se pojedini antioksidansi danas široko primenjuju u obliku dijetetskih suplemenata sa ciljem da se ocuva zdravlje i sprece bolesti kao što su rak i bolesti krvnih sudova i srca. Istovremeno, zapaženo je da je kod osoba koje koriste voce i povrce u ishrani znacajno smanjen rizik za nastanak bolesti srca i nekih neuroloških bolesti.

Ima podataka da odredene vrste povrca i voce uopšte štite od nekih kancera. Kako su voce i povrce dobri izvori antioksidanasa, ovo navodi na zakljucak da antioksidansi mogu spreciti nastanak nekih bolesti. Pretpostavka je testirana u klinickim ispitivanjima kojima je pokazano da najveci zdravstveni benefiti povezani sa nastankom hronicnih bolesti kao što su rak i bolesti srca poticu od kompleksnih mešavina supstanci iz voca i povrca u kojima, pored vitamina i minerala cije su antioksidantne karakteristke poznate, dominiraju pigmeti.

Pigmenti su nosioci snažnog antioksidantnog delovanja; zelena, crvena, plavo-ljubicasta, žuto-narandžasta i bela su boje luteina, likopena, beta-karotena, antocijanina, kvercetina, elagne kiseline, glukozinolata, sulforafana, hlorogenske kiseline, kininske kiseline, punikalagina. Ovi, u biljnom svetu široko rasprostranjeni antioksidansi, cuvaju same biljke od oštecenja uzrokovanih procesima oksidacije. I za coveka, oni su dragocene materije koje ga štite u svakodnevnom životu ali se, bilo zbog neadekvatnih navika u ishrani, neodgovarajuceg uzgoja i cuvanja namirnica, termicke obrade, nedostupnosti odredenih namirnica tokom cele godine, savremenog nacina života koji ne ostavlja dovoljno vremena za sprovodenje adekvatnog dijetetskog režima, najcešce ne unose u organizam u potrebnoj kolicini.

Da bi organizam zadovoljio potrebe za antioksidantnim materijama one moraju biti unete u kolicini i na nacin kako to obezbeduje pravilno izbalansirana raznovrsna ishrana.

https://www.facebook.com/pages/Antioxid ... 83?fref=ts