Ovo je za lujkinu temu SUPER -->Prežderavanje - psihosomatski poremećaj
Videt cesh da ce se pronaci ?

bez loše namere,veruj mi,našla to na netu,možda pomogne nekom

Sve o proteinima



Proteini su makroelementi koji cine 18-20 % naseg tela. Nalaze se u krvi, misicima, kozi, kostima, i u stalnom su turnoveru jer se razgraduju i ponovo sintetisu. Sve zive materije sadrze proteine ukljucujuci viruse i biljke. Rec "protein" potice od grcke reci protos sto znaci prvi. To su organske materije koje sadrze ugljenik, vodonik, kiseonik i azot, a ponekad i sumpor, fosfor, cink, gvozde i bakar. Jedinice grade proteina su aminokiseline. U prirodi se nalazi 20-25 aminokiselina, a u molekulu proteina 200 aminokiselina, sto znaci da se lanci aminokiselina ponavljaju vise puta. Kada se aminokiseline nalaze samostalno u krvi zovemo ih slobodne aminokiseline. Dve spojene aminokiseline zovu se dipeptidi; tri -tripeptidi; vise aminokiselina (50-100)-polipeptidi. Vise polipeptida cine proteine. Oni se razlikuju po broju aminokiselina, obliku molekula i frekvenciji javljanja.


Osobine aminokiselina


Vrednost proteina koje se nalaze u namirnicama biljnog i zivotinjskog porekla procenjuje se na osnovu aminokiselinskog sastava. Postoje aminokiseline koje se sintetisu u organizmu i nije ih potrebno unositi hranom i nazivamo ih neesencijalnim aminokiselinama. Medutim, izvestan broj aminokiselina, nas organizam nije u mogucnosti da sintetise, pa ih je stoga neophodno uzimati putem hrane. Njih nazivamo esencijalnim ili bitnim aminokiselinama i moraju se unositi putem hrane.

U esencijalne aminokiseline se ubrajaju:
Triptofan
Fenil-alanin
Lizin
Treonin
Valin
Metionin
Leucin
Izoleucin
Arginin
Histidin
Prvih osam aminokiselina su neophodne za odrzavanje azotne ravnoteze, dok je histidin esencijalan samo da decu u fazi rasta, a arginin odrasle osobe mogu sintetisati u tkivima ili to cine mikroorganizmi creva pa je fakultativno esencijalan. Njegov nedostatak pracen je poremecajem u stvaranju spermatozoida.

Neesencijalne aminokiseline su:
Glicin
Alanin
Serin
Norleucin
Asparagin
Glutamin
Hidroksi-glutamin
Prolin
Hidroksiprolin
Citrulin
Tirozin
Cistin

Vrste proteina na osnovu izgleda molekula


1. Fibrilarne: kolagen (tetiva, rskavica, kosti), elastin (zid krvnog suda), keratini (dlaka i nokti);


2. Globularni: albumini, globulini i histoni;


3. Konjugovani: nukleoproteini (proteini + nukleinske kiseline-sastojci su gena), mukoproteini (protein + polisaharid-sastojci enzima), lipoproteini (proteini + masti), hromoproteini (protein + pigment), fosfoproteini (protein + fosforna grupa), metaloproteini (protein + metal (Cu, Zn, Mg, Fe)-sastojci enzima);

Funkcija proteina


1. Proteini su gradivne materije jer predstavljaju strukturnu komponentu tela i ulaze u sastav hormona, plazma proteina (albumin, globulin, fibrinogen), antitela, vitamina (triptofan, niacin), kosti, zuba hemoglobina, misica (mioglobin),

2. Obezbeduju rast i obnovu celije - esencijalni nutrijensi

3. Imaju vaznu ulogu u metabolizmu: kao enzimi katalizuju mnoge bioloske i hemijske reakcije, a kao neurotransmiteri omogucavaju prenosenje informacija do CNS-a feed back mehanizmom,

4. Odrzavaju acido-baznu i osmotsku ravnotezu (ako se smanji koncentracija proteina plazme smanjuje se i volumen krvi i dolazi do pojave edema). Imaju ulogu pufera (kada padne pH krvi /povisena kiselost/ oslobadaju se aminokiseline i omogucavaju odrzavanje pH 7,35-7,45, tj. pH krvi u fizioloskim granicama. Obratno kada se povisi pH krvi /smanjena kiselost/ vezuju H i tako smanjuju pH,


5. Izvor su energije 1g proteina = 4 cal,


6. Detoksikacija organizma (enzimi).


Potrebe za proteinima

Proteini su vitalni za nase zdravlje. Medutim, za potrebe u proteinima jos nije postignut konsenzus i najbolje ih je planirati tako da cine 10-15 % kalorijskog unosa/dan. Potrebe mogu biti kvantitativne (zavisi od kolicine azota) i kvalitativne (zavise od kolicine aminokiselina). The National research Caunsil trenutno smatra da su potrebe 0,8 g po kg telesne mase/dan (mesoviti, biljni i zivotinjski). Potrebe u proteinima mogu se definisati kao ona kolicina proteina koja obezbeduje azotnu ravnotezu odraslih i pozitivan azotni bilans kod dece. Buduci da covek jede mesavinu proteina biljne i zivotinjske hrane, ove norme se koriguju mnozenjem sa koeficijentom koji se dobija kada se "indeks neto proteinske iskoristljivosti" za proteine jajeta (100) podeli sa indeksom odgovarajuce mesavine proteina. Kako se "indeks neto proteinske iskoristljivosti" mesavine proteina prosecnog dnevnog obroka Jugoslovena krece oko 60, dnevna potreba muskarca kod strukture nase ishrane iznosi 1 g, a za odrasle zene 0.9 g na 1 kg telesne tezine. Trudnicama treba dodati 6 g, a dojiljama 17 g proteina visoke bioloske vrednosti (jaje, mleko).

Od ukupne dnevne kolicine proteina, 50 % treba da su proteini zivotinjskog porekla, da bi "indeks neto proteinske iskoristljivosti" mesavina u dnevnom obroku bio oko 65. Da bi se zadovoljile kvalitativne potrebe u proteinima podrazumeva se adekvatan unos 8-10 esencijalnih aminokiselina.

Test za proteinske potrebe


Kod dece pracenje telesne tezine i telesne visine, tj. pracenje njihovog rasta je najbolji pokazatelj da su potrebe za proteinima koje unose zadovoljene kako u pogledu kvantiteta tako i pogledu kvaliteta. Kod odraslih potrebe se odredjuju tehnikom poznatom kao nitrogen (azotni bilans), tj. na osnovu azotne ravnoteze. Eksperimentalno je nadjeno da se azotna ravnoteza postize sa 44-53 g proteina. Meri se kolicina azota uneta hranom i izlucena iz organizma (urinom, fecesom, znojenjem, perutanjem koze, opadanjem kose i menstrualnom krvlju kod zena).


Pozitivan bilans azota - unos azota je veci od gubitka.
Negativan azotni bilans - unos azota manji od gubitaka.
Azotni ekvilibrijum - unos jednak gubitku.


Procena proteina u hrani


Obzirom da proteini sadrzi azot koji cini prosecno 16 % proteina u namirnicama, faktorom konverzije na osnovu azota mozemo odrediti unos proteina (16/100=6.25).
Izracunavanje grama belancevina=gram azota * 6.25
Izracunavanje gubitaka azota (proteina)
90 % azota izlucuje se urinom u obliku karbamida, masnih kiselina i kreatinina sto iznosi 8 g azota. 10 % azota izlucuje se fecesom sto iznosi 0.8 g azota. Ukupno se izluci 8.8 g. Gubitak proteina mozemo izracunati mnozenjem gubitka azota (8.8 g) sa faktorom konverzije (6.25) i to je jednako 55 g proteina. To je ujedno i sigurnosni dnevni unos. Mnoge neproteinske supstance, takodje, sadrze azot. To su slobodne aminokiseline, peptidi, urea, kreatinin, amonijak, nukleoproteini i dr. Ipak se uzima kao validna mera za procenu azotnog bilansa azot u hrani i azot u ekskretima.


Prirodni izvori proteina

Prirodni izvori proteina su gotove sve namirnice biljnog i zivotinjskog porekla, s tim sto se razlikuju po aminokiselinskom sastavu. Namirnice koje sadrze 8-10 esencijalnih aminokiselina u adekvatnom odnosu, tj. kompletne proteine, su jaja, mleko, meso (namirnice zivotinjskog porekla) i soja (namirnica biljnog porekla). Ostale namirnice ne sadrze dovoljan broj aminokiselina, ali njihovim kombinovanjem dobija se kompletan sastav aminokiselina. Ovo kombinovanje je znacajno kod vegeterijanske ishrane gde se iskljucivo konzumiraju namirnice biljnog porekla koje nemaju kompletan aminokiselinski sastav. Inace ovakve namirnice obezbeduju samo kvantitet, tj. zadovoljavaju potrebe u azotu (nekompletni proteini). To objasnjava zasto se toliko paznje posvecuje vrsti proteina u namirnicama.


Procena kvaliteta proteina

Kao sto je vazan kvantitet tako je vazan i kvalitet proteina. Da bi se potpuno zadovoljile potrebe za belancevinama. Godinama se istrazivao metod za procenu kvaliteta proteina. Danas su generalizovane tri tehnike za procenu kvaliteta proteina:

I Bioloska vrednost (procena da li protein sadrzi esencijalne aminokiseline u odgovarajucem odnosu)
Ako je protein adekvatne bioloske vrednosti azot ce se zadrzati posle apsorpcije jer su se belancevine iskoristile. Za maksimalnu apsorpciju proteina potrebno je da se proteini razloze na aminokiseline.
Da bi se izracunala bioloska vrednost koristi se formula:
Kolicina azota zadrzana u telu/kolicina azota apsorbovana u telu*100 %
Ako je vrednost veca od 70 % to znaci da je 70 % proteina iskorisceno.
Neto proteinska iskoristljivost nekih namirnica
Jaja 100
Meso, riba 84
Mleko 75
Krompir 71
Pirinac 57
Soja 56
Pasulj, grasak, socivo 47
Zita 40

II Utilizacija, iskoristljivost proteina koja zavisi od apsorpcije (varenja). Izrazava se formulom: Kolicina azota zadrzanog u telu kroz Kolicina azota unetog hranom .

III Odnos proteinske efikasnosti procenjuje se hranjenjem eksperimentalnih zivotinja proteinima i pracenjem njihovog rasta. Izracunava se kao gram povecanja telesne tezine na gram proteina unetog hranom.

Definisanje kvalitetnog proteina


Dobar protein je onaj koji sadrzi 8-10 esencijalnih aminokiselina u proporciji adekvatnoj za nase nutritivne potrebe.On obicno ima pola esencijalnih i pola neesencijalnih aminokiselina.To su proteini velike bioloske vrednosti (kompletni) animalni.Tu ubrajamo proteine: jajeta, mesa, mleka, ribe. Proteini koji se nalaze u biljnim namirnicama su proteini male bioloske vrednosti (nekompletni). To su proteini: zita (nedostaje lizin); kukuruz nedostaje (lizin i triptofan); leguminoze, kostunjavo voce , povrce i dr. Kod biljnih proteina jedna ili vise aminokiselinama je deficijentna i moraju se kombinovati.

Potrebe u proteinima zavise od:
Uzrasta (u periodu rasta potrebe su vece za 10-20 %, a od 25 godine vrednosti se smanjuju;
Pol (iste su za oba pola 0,8 g kg TT/dan)
Nutritivni status (kod gladovanja i pothranjenih osoba potrebe su vece)
Fizioloskog stanja
Trudnoca i dojenje (potrebe se povecavaju za 6 g kod trudnica i 17 g kod dojilja)
Klima (u podrucjima sa hladnijom klimom kolicina proteina se smanjuje na racun povecanja ugljenih hidrata koji ce obezbediti energiju za odrzavanje toplote, a u mestima sa toplijom klimom treba nadoknaditi proteine koji se gube znojenjem)
Aktivnost (kod neaktivnih osoba potrebno je obezbediti dovoljnu kolicinu proteina kako bi se regenerisala atroficna muskulatura, veca aktivnost ako nije pracena obilnim znojenjem zahteva samo dodatnu kolicinu kalorija)
Kvalitet proteina i ukupnog energetskog unosa
Emocionalni faktori (strah, napetost, depresija dovode do veceg izlucivanja azota)


Bolesna stanja (stanja koja su pracena povisenom temperaturom dovode do povecanog bazalnog metabolizma, a samim tim i povecanih potreba za proteinima. Kolicina proteina kod odredenih oboljenja odreduje se na osnovu opsteg stanja i same prirode bolesti).



Varenje proteina

Varenje proteina traje dva do tri sata. Pocinje u zelucu pod dejstvom proteolitickih enzima (pepsin I ili gastriksin i pepsin II ili pepsinogen) i tu dolazi do razlaganja slozenog molekula proteina na velike molekule polipeptida. PH vrednost zeludacnog soka je 2. U tankom crevu pod dejstvom fermenata tripsina, himotripsina i karboksipolipeptaze, koje se luce u pankreasu, dolazi do razlaganja na male polipeptide, dipeptide i aminokiseline. Ovo se odvija u duodenalnom soku cija pH vrednost iznosi 6.5. U tankom crevu razgradi se na aminokiseline 98 % proteina unetih hranom. Znaci samo mali broj se ne vari i oni se apsorbuju u obliku polipeptida.


Apsorpcija

U tankom crevu proteini se apsorbuju u vidu aminokiselina, dipeptida i retko polipeptida. Apsorpcija se obavlja aktivnim transportom, sto znaci da je potrebna i energija da bi se proteini apsorbovali.

Metabolizam proteina


Iz lumena tankog creva aminokiseline ulaze u celije tankog creva uz pomoc nosaca (sto je obicno neki protein), a odatle putem krvi odlaze u venu porte, a zatim u jetru iz koje se transportuju u druge organe gde se aminokiseline koriste za sintezu proteina koji su potrebni organizmu. Najintenzivnije se ova sinteza odvija u jetri, misicima i sekretornim organima. Proces razgradnje pocinje deaminacijom, odnosno odvajanjem amonijaka pri cemu nastaju keto kisekine i amonijak. Amonijak prelazi u ureu i izlucuje se putem bubrega (20-30 g dnevno). Na ovaj nacin se gube proteini ukoliko nisu potrebni za dobijanje energije. Ako su celiji potrebni proteini kao energetski izvor (ukoliko u ishrani nedostaju ugljeni hidrati i masti) posle deaminacije keto kiseline ce se koristiti kao izvor energije. Keto kiseline lako prelaze u acetil koenzimA koji ulazi u Krebsov ciklus trikarbonskih kiselina. To je proces glukoneogeneze gde aminokiseline prelaze u glukozu i glikogen. 18 aminokiselina je sposobno da se transformise na ovaj nacin. Aminokiseline, takode, mogu da se transformisu u masne kiseline procesom ketogeneze i ovako se transformise 19 aminokiselina.

Hormonska regulacija metabolizma proteina
Hormon rasta. Ubrzava sinetezu proteina u celijama i porast proteina u krvi.
Insulin. Ubrzava ulazak aminokiselina u celije, a istovremeno transportuje i glukozu, smanjuje se upotreba aminokiselina kao energetskog izvora.
Glukokortikoidi. Smanjuju kolicinu proteina u tkivima, a u plazmi povecavaju koncentraciju aminokiselina. Ova razgradnja ekstrahepaticnih proteina znacajna je u keto i glukogenezi.
Testosteron. Pomaze odlaganje proteina u tkiva, narocito u misice, tj. pospesuje njihovu sintezu.


Deficit proteina

Kvasiorhor i marazam

Hronicni nedostatak proteina u hrani, a narocito proteina zivotinjskog porekla naziva se Kvasiorkor. Javlja se u siromasnim i zaostalim krajevima gde su deca odmah po rodenju lisena majcinog mleka. Ovaj deficit je cesto kombinovan sa deficitom vitamina. Bolest je pracena gubitkom apetita, slabim varenjem, zastojem u rastu i razvoju, dispigmentacijom kose (kosa postaje bakarnocrvena), edemima stopala. Posto se sindrom proteinskog deficita moze naci cak i kod dece koja su hranjenja majcinim mlekom, smatra se da veliku ulogu u nastanku oboljenja ima i kvalitet unetih proteina, odnosno kolicina aminokiselina koje sadrze sumpor (metionin).

Marazam je malnutricija koja se javlja kao mesovit sindom proteinsko-kalorijskog deficita, tzv. proteinsko-kalorijska malnutricija. Ovaj sindrom je pracen zastojem u telesnom razvoju, malom telesnom tezinom i atrofijom misica.

Prekomeran unos proteina

Kao i kod ostalih nutrijenasa, tako i suficit proteina u ishrani doprinosi stvaranju masti u organizmu, a pored toga, hrana bogata proteinima je najcesce bogata i mastima.

Usled prekomernog unosa proteina dolazi do:
povecanja telesne tezine dehidratacije (kada se izlucuje putem bubrega, visak proteina za sobom povlaci i vece kolicine vode) gubitak Ca (ova razmatranja su jos u toku, a smatra se da prekomerna kolicina proteina dovodi do gubitka Ca iz kostiju i nastanka osteoporoze), npr. uzimanje suplemenata proteina bez adekvatnog unosa mlecnih prozvoda.
http://www.youtube.com/watch?v=dqeinDdA ... re=related
http://www.youtube.com/watch?v=ClBrW2f6 ... re=related

Prvih 20 antioksidanasa



Supstance koje stite celije naseg organizma od oksidacijskog delovanja slobodnih radikala nazivaju se antioksidansi (npr. vitamin E, vitamin C, beta-karoten i selen). Slobodni radikali stvaraju se u mnogim situacijama kao sto su konzumiranje zivotinjskih masti i preradjene hrane (beli secer, belo brasno), zagadjena okolina, koriscenje aditiva i boja u hrani, medicinski tretmani (ukljucujuci lekove), bakterijske infekcije, zracenje, obrada hrane u mikrotalasnoj rerni, stres itd. Danas se smatra da su neke bolesti upravo rezultat neodgovarajuceg unosa antioksidantskih nutrijenata iz hrane. U tom smislu, izuzetno je povecan interes za antioksidansima, posebno onima iz prirodnih izvora. Voce i povrce njihov su primarni izvor, najvise karotenoida i vitamina C. Pise Maureen Callahan.


Nova istrazivanja pokazala su da se dole navede namirnice mogu svrstati medju najjace antioksidanse. Istrazivaci u americkom Sekretarijatu za poljoprivredu su putem specijalnih rastvaraca ekstrahovali antioksidanse iz 100 najcesce koriscenih namirnica, a zatim su specijalnim uredjajem koji koristi fluorescentno svetlo pratili hemijsku reakciju kojom se meri antioksidantna aktivnost. Istrazivaci su zatim uporedili brojke koje su dobili, a koje nazivaju „Totalnim anti-oksidantnim kapacitetom“ (TAC).

Umesto da se usredsredite na jednu namirnicu zato sto se kotira visoko, savetujemo da ovu listu iskoristite kao pomoc i kao vodic kako da unesete malo raznolikosti u ishranu. Koristite ovo kao svoju soping listu za mocnu hranu, listu koja se zasniva na njihovoj ukupnoj antioksidantnoj sposobnosti (TAC) po obroku. Navedene vrednosti odnose sa na 1 komad svezeg voca/krompira, 1/2 solje pasulja/suvog voca, 1 solju bobicastog voca/srca articoke, 30 grama kostunjavog voca.

. Sitan crveni pasulj - 13,727

2. Divlje borovnice - 13,427

3. Crveni pasulj - 13,259

4. Sareni pasulj - 11,864

5. Borovnice - 9,019

6. Ribizle - 8,983

7. Articoke - 7,904

8. Kupine - 7,701

9. Suve sljive - 7,291

10. Maline - 6,058

11. Jagode - 5,938

12. Jabuke "Zlatni delises" - 5,600

13. Hikori (americki) orah - 5,095

14. Tresnje - 4,873

15. Crne sljive - 4,844

16. Roze krompir - 4,649

17. Crni pasulj - 4,181

18. Sljive - 4,118

19. Jabuke "Gala" - 3,903
http://www.youtube.com/watch?v=0RTKDNlS ... re=related

Vreme razlaganja i apsorbcije odredjenih namirnica u nasem organizmu





Jedna on najvaznijih stavki koju moramo da znamo o ishrani je, da je prilikom unosenja, odredjenih vrsta namirnica, potrebno odredjeno vreme nasem probavnom sistemu da razlozi i apsorbuje odredjene namirnice.

Zato smo sastavili listu, pomocu koje cete lakse isplanirati koje namirnice da koristite u odredjenim obrocima.

Najvazniji obrok, je obrok posle treninga, koji treba da sadrzi namirnice koje se brzo razlazu i apsorbuju u vremenskom periodu od 20-40 minuta.
Namirnice koje se koriste izmedju dva glavna obroka treba da obezbede sporiju i konstantnu prehranu misicnih vlakana.
To su namirnice koje se razlazu i apsorbuju od 3-4 h.

Takodje, jedan od vaznijih obroka je onaj koji treba da obezbedi sporu apsorciju whey proteina u toku nocnog odmora.
Uglavnom se koristi kazein ili sir sa minimalnim procentom mlecnih masti.

Ono sto vam preporucujemo je, da ne vrsite preklapanje obroka koji sadrze namirnice sa duzim vremenskim intervalom razlaganja i apsorbcije,tako nastaje opasnost da se visak deponuje u masti, pogotovu danima kada nemate fizickih aktivnosti.

Lista namirnica sa duzinom vremena potrebnim za apsorciju:


Sokovi

-Voce, povrce, corbe od povrca -15,20 min
-Polu-bistri sokovi (izmiksirana salata-voce ili povrce) -20 min

Voce

-Lubenica - 20 min
-Ostale “tikve” -30 min
-Pomorandze, grejp, grozdje - 30 min
-Jabuke, kruske, breskve, visnje - 40 min

Sirovo povrce

-Sveza salata od povrca:paradajz,zelena salata,krastavac,celer,crvena ,
zelena paprika,ostalo socno povrce – 30-40 min

Kuvano ili peceno povrce

-Lisnato povrce- spanac, kelj – 40 min
-Brokoli,karfiol,boranija,kukuruz – 45 min
-Korenaste biljke-sargarepa,cvekla,pastrnjak,repa i ostale – 50 min

Polu-zasiceni uglenj hidrati

-Jerusalimske artichoke I lisnato povrce,zir i krem od oraha,kukuruz,krompir,mladi krompiri, jam(tropska biljka),kestenje – 60 min

Zasicenu ugljeni hidrati – zitarice

-Braon pirinac,proso,heljda,kornfleks,ovas (prva 3 najbolja) – 90 min

Mahunaste biljke i pasulj –bob (zasiceni UH i proteini)

-Socivo,pile i grasak,grasak,golubije meso,mlad grasak/pasulj – 90 min
-Soja – 120 min

Klice/plodovi

-Suncokret,bundeva,susam – oko 2h
-Lesnik-badem, lesnik, pistaci, orah – 2 1/2h do 3 h

Mlecni proizvodi

-Obrano mleko,cinija niskokaloricnog sira ili “ricotte” – 90 min
-Punomasno mleko,punomasni sir – 120 min
-Tvrdi sir(kackavalj,parmezan) – 4-5 sati

Proizvodi zivotinjskog porekla

-Zumance – 30 min
-Celo jaje – 45 min
-Riba-bakalar,list,morski plodovi – 30 min
-Riba-losos,morski pas,haringa (malo deblje ribe,masnije ) – 45-60 min
-Piletina(bez koze) – 1 1/2 h - 2h
-Curetina(bez koze) –2 , 2 1/2 h
-Govedina,jagnjetina – 3-4 h
-Svinjsko meso – 4 1/2 h – 5 h
http://www.youtube.com/watch?v=9YQgqLRn ... re=related

Zasto je med toliko poseban


Biljke sakupljaju vlagu i hranljive materije iz zemlje i atmosfere i ovo ima uticaja na proizvodnju nektra. Ova tečnost izlučena sadrži velike količine nektara i male količine proteina, soli, kiselina, enzima i aromatičnih sastojaka. Stvaranje meda ne zavisi samo od biljke, već i od geografske pogodnosti i vremena. Ukratko, teško da ćete ikad dobiti isti nektar a samim tim i med, što ga čini posebnim. Nektar varira u ukusu i količini i vrsti šećera. Npr. nektar lipe sadrzi 32-35%, bele deteline 40% a mazurana 70% šečera. Da li ste se ikad zapitali zašto jabuka ima vise plodova na sunčanoj strani drveta? To je zbog toga sto se nektar na sunčanoj strani koncentrisaniji, a samim tim i mnogo atraktivniji za pčele. Veća poseta pčela je i bogatije oprašivanje za biljku.

Kada se jednom sakupe, to se nosi natrag do košnice u saće sa pčelinjim medom, u nesvarljivi deo, i onda se prenosi u košnicu gde je skladište. Dve stvari moraju da budu urađene da se nektar pretvori u med, prvo vodeni sastojci moraju biti smanjeni do ispod 20% da se izbegne fermentacija. Pčele to postižu izlažući male količine tečnosti toplim i dobro provetrenim delovima košnica. Drugo,saharoza u nektaru je pretvorena u glukozu i fruktozu dodavanjem enzima preoblikovanim proizvodima pčelinjih žlezda. Krajnji rezultat je hrana napravljena od dehidriranog nektra-meda koji je smešten u zapečaćenim voštanim saćima. Pčelar uzme samo višak na kraju sezone i ponekad ih hrani slatkim tečnostima.

Kada su zapečaćene u voštano saće med je čista tečnost i njegovo skladištenje je model higijenske zaštite hrane. Sav med će se na kraju postaviti i granulirati, i ovaj proces može biti preokrenut blagim zagrevanjem meda da se on otopi. Neki medovi su prirodno napravljeni i imaju ukus kao granulirani šećer u medu. Neki su napravljeni kao Kraljevski Preliv veoma čvrsti. Da bi prevazišli ovaj problem, pčelari mešaju male količine meda sa trunjem pre no što ga postave i onda nežno premeštaju med pre nego što on pomocu toga postane mekan. Neki medovi nemaju aditive i korisniji su i stabilniji nego oni koji ih imaju.

Zahvaljujući velikom sadržaju prostih šećera (voćnih i grožđanih), vitamina, mineralnih materija i dr., med je dragocena , prirodna, lako svarljiva hrana, koja posle unošenja u organizam, direktno prelazi u krvotok. Med je vrlo pogodna hrana za decu i sportiste, stare i iznemogle, kao i za sve one koji se bave fizičkim ili intelektualnim radom. Med ima antibakterijsko i antifungicidno dejstvo. Takva svojstva meda, uz njegova hranljiva i lekovita svojstva, doprinose da je med izvanredna hrana, da obnavlja tkiva, da uklanja bol, da stimuliše i poboljšava rad srca, da uklanja zamor, da ublažava razne upale, da povećava otpornost organizma, da deluje umirujuće na nervni sistem, da u mnogim slučajevima trovanja ima protiv otrovno dejstvo, da reguliše krvni pritisak, da ublažava tegobe u slučaju oboljenja štitne žlezde hroničnih i akutnih oboljenja disajnih organa, da jača organizam dece, iznemoglih i obolelih osoba, da smanjuje staračke slabosti, da pospešuje oporavak od raznih oboljenja jetre, bubrega, prostate, nervnog sistema, da jača umne i fizičke sposobnosti, itd.

Da li je komercijalni med bolji od lokalnog? To sve zavisi od toga odakle dolazi i kako je bio tretiran i napravljen. U nekim zemljama pčele se hrane šećernim sirupom da se poveća količina meda. Da bi ubrzali proces filtriranja i prekinuli granulaciju, neki proizvođaci greju med na veoma visokim temperaturama. To uništava elemente koji štete medu,kao i čestice polena i sve ostalo što nije dobro po med.

Osobine meda

Priroda je bogata ogromnom količinom biljaka cvetnica (samoniklim i kultivisanim) čiji cvetovi pomoću specijalnih žlezda nektarija na svojim cvetovima ili izvan njih izlučuju slatku i mirišljavu tečnost - nektar. Nektar svojim mirisom, a cvet svojom bojom privlači pčele kako bi bio izvršen proces oprašivanja.

Tom prilikom pčele prikupljaju i nektar. Prikupljeni nektar u mednom mehuru pčele sekretom svojih pljuvačnih žlezda otpočinju razlaganje složenih na proste šećere (fruktozu i glukozu). Taj proces razlaganja nastavljaju i prihvateljice unutar košnice u svom želucu. Kad prerada bude delimično završena u mednom želucu prihvateljica nektar biva deponovan u ćelije. Tako med postaje jedina hrana u prirodi koja je već prerađena, te organizam čoveka tu materiju može iskoristiti na najadekvatniji način. Zato je i moguće da se gotovo svi hranljivi sastojci koje med sadrži apsorbuju još u ustima tj. bez odlaska u želudac. Pri ovome treba znati da se u toku pretvaranja nektara u med u organizmu pčela i sam nektar dodatno obogaćuje raznim fermentima, organskim kiselinama, hormonima i drugo. Zato i med u sebi sadrži više od stotinu raznih sastojaka koji su potrebni za život pčele pa i za ljudski organizam.

Iako je med izvanredna hrana on se u našim uslovima veoma slabo koristi u te svrhe. Dobro bi bilo kad bi se bar koristio kao dopuna hrane tj. kad bi ga čovek u različitim dobima, posebno u detinjstvu i starosti, koristio svakodnevno u malim dozama i na taj nacin u organizmu bi se obezbedila dovoljna količina svih hranljivih sastojaka koja mu je svakodnevno potrebna. Sve napitke i slatkiše bolje je zaslađivati medom nego šećerom. Znači i profilaktičkom dozom meda možemo nadoknaditi svaki nedostatak u ishrani.

Potrebno je poznavati sastav i kvalitet svih vrsta meda jer samo oni koji poznaju njegovu vrednost znaju zašto ga treba svakodnevno upotrebljavati. Med je jedna od retkih namirnica čiste prirodne hrane koja raspolaže mineralnim sastojcima u onim količinama koje su dovoljne da se sačuva organska ravnoteža.

Med je takođe jedna od retkih namirnica koja svoje sastojke ne gubi dugo što nije slučaj sa voćem i povrćem. On je i izvanredan posrednik-prenosna veza između različitih vitamina.

Med je pre svega gradivna hrana puna sastojaka potrebnih za normalan razvoj, posebno dečijeg organizma. On je istovremeno sa svojim šećerima (ugljeni hidrati) i energetska hrana koja veoma brzo daje potrebnu snagu i energiju svakom organizmu.

Med kao zaslađivač životnih namirnica ima ogromnu prednost nad šećerom. Te prednosti su sledeće:

ne nadražuje zidove želuca i creva,
brzo i lako se asimiluje tj. glukoza i fruktoza se bez varenja absorbuju u krv,
upotrebljen med brzo čoveka čini snažnim,
pri lečenju obezbeđuje veoma brži oporavak organizma,
najlakši je za pravilan rad bubrega,
ima laksativno (opuštajuće, smirujuće) dejstvo i
deluje smirujuće na nervni sistem.
Ono što mu daje posebnu prednost u upotrebi predstavlja činjenica da ima visoko kaloričnu vrednost i kad se uzima u malim dozama. Treba da bude omiljen i zato što se može koristiti na mnogostruke načine u kombinacijama različitih namirnica kako za jelo tako i za piće.

Na osnovu rečenog da se zaključiti da redovno korišćenje meda omogućuje valjano življenje od rođenja do duboke starosti. A da bi se med mogao koristiti treba razlikovati pravi nektarski od falsifikovanog meda. Prvi grade pčele od nektara, a drugi grade pčele i "pčelari" od šećera. Prirodni - nektarski med se prepoznaje na više načina. Jedan od njih se sastoji u tome što pravi med prilikom prosipanja pravi neprekidnu nit sve dok poslednja kap ne iscuri što falsifikovani med nema. Prirodna osobina nektarskog meda je kristalizacija. Pravilno se kristališe samo nektarski med. On se kristališe u najsitnije čestice koje su homogene u celoj količini meda. Brzina kristalizacije meda zavisi od ujednačenosti temperature prostorije u kojoj je med smešten.

Postoji više vrsta medova, zavisno od vrste medonosne flore sa koje je nektar ubran. Najpoznatiji medovi su: bagremov, šumski, livadski, lipov, suncokretov itd. Treba da se zna da kvalitet meda, kao i ostalih pčelinjih proizvoda, zavisi od kvaliteta tla sa koga se nektar ubere. Nektar ubran sa degradiranih površina (u blizini velikih dimnjaka, zemljište zatrovano hemikalijama...) ne može dati kvalitetan med. Najkvalitetniji su oni koji su pčele ubrale na ekološki čistim područjima kao što su udaljenija područja, šume, livade na većoj nadmorskoj visini kao i one koje nisu degradirane. Pošto med uglavnom sadrži one sastojke koje sadrži i tlo prirodno je očekivati da će kvalitetniji med u pogledu sadržaja mineralnih sastojaka biti na arealima koji se nalaze iznad banja, mineralnih voda i slično. To dalje znači, kvalitet meda kao i kvalitet ostalih pčelinijh proizvoda umnogome zavisi od već postojećeg primarnog opterećenja zemljišnih površina, kao i od svakodnevnog, permanentnog sekundarnog opterećenja zemljišta (degradiranje istog na različite načine), o čemu se u budućem radu sa pčelama mora voditi računa. Kvalitet meda zavisi i od broja različitih vrsta biljaka sa kojih je ubran nektar. Tako livadski i šumski med spadaju među najkvalitetnije, jer je ubran sa više od stotine različitih biljaka. Med ne gubi svojstva i može se čuvati veoma dugo.

Sastav meda

Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi meda.

Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ. Jedan kilogram meda ima hranljivu vrednost kao: 50 komada jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.

Rok upotrebe meda je praktično neograničen.

Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.

Med, kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:

vitamin B1.... oko 5 mg
vitamin B2.... oko 40 mg
vitamin B3.... oko 0,5 mg
vitamin B6.... oko 10 mg
vitamin C...... oko 10 mg, itd.

Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.

Voda(%).... 17.2
Fruktoza(%). oko 38.19 mg
Dekstroza(%).... oko 31.28
Saharoza(%)... oko 1.31
Maltoza(%)...... oko 7.31
Viši šećeri(%).... 1.50
Neodređeno(%)..... 3.1
pH......... 3.91
Laktoza (%)...7.11
Pepeo (%)..... 0.169
Azot (%).... 0.04

Med kao produkt pčela ima veoma bogat i složen sastav i kao namirnica mesto mu je na granici između hrane i leka. Glavni sastojci meda su šećeri koji čine oko 79% ukupnog sadržaja. Na osnovu ovog podatka se i zaključuje da je to pre svega složena energetska hrana. Od šećera najznačajniji su fruktoza , glukoza, saharoza, a na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med se zato i može brzo apsorbovati u organizmu jer sadrži visok procenat prostih šećera. Viših šećera ima oko 1, 5%.Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i min.materije: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema. Dalje, većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati.


http://www.youtube.com/watch?v=BOTUkhFWRP0

Važnost pravilne ishrane - Vi ste ono s cime se hranite


- Da li ste primetili ceste promene apetita ?
- Da li se cudite zbog cega povremeno jedete mnogo, a povremeno malo ?
- Da li odredene promene vašeg tela znace da bi trebalo da promenite ishranu ?

Ishrana je deo celokupnog zdravlja svakoga od nas.
U odredenim periodima života potrebna je posebna pažnja vezana za ishranu, kao u periodu Vašeg života koji nazivamo ADOLESCENCIJA ili odrastanje. Kod mnogih devojaka period adolescencije pocinje vec od 10. godine života, maksimum dostiže oko 12. godine i obicno se završava oko 15. godine.


Za vreme ovog veoma važnog perioda rasta i razvoja susrešcete se sa naglim i cestim promenama tezine, rasporeda masnog tkiva, visine, pa i naglih promena energije. Gotovo sve ove promene mogu biti prouzrokovane vrstom i nacinom ishrane. Napravite eksperiment, pišite šta ste sve jeli tokom 24 satnog perioda. Sada klasifikujte namirnice na mleko i mlecne proizvode, zatim meso i jaja, voce, povrce, cerealije, masnoce, šecer.


Proverite koliko poštujete sledeca pravila ishrane (zastupljenost u obrocima):
- masnoce i šecer - konzumirajte štedljivo
- mleko, jogurt, sir - u 3 obroka
- meso, piletina, jaja - u 2-3 obroka
- povrce - u 3-5 obroka
- voce - u 2-4 obroka
- hleb, žitarice, testa, pirinac - 6-7 porcija


Naravno, ostalu hranu (picu npr.) možete povremeno konzumirati umesto drugih namirnica sadržanih u njoj (sira, mesa, povrca, hleba ...) u zavisnosti od vrste pice. Ovi sastojci mogu sadržati masnoce. O posebnim pitanjima u vezi ishrane možete razgovarati sa Vašim lekarom ili roditeljima. Povremeno Vi cete jesti veoma mnogo hrane, a povremeno gubiti apetiti za sve. Ali morate znati da tokom ovog perioda, bez obzira na navedene promene, morate obratiti pažnju na ishranu i pokušati da je uklopite u navedene kategorije. Ovo je vreme da naucite kako treba da se hranite i da steknete što više zdravih navika koje ce se tokom života isplatiti.Veoma je cesta odluka posebno mladih devojaka ovog uzrasta da prestanu da konzumiraju meso u ishrani. Mnogo je razloga za ovu odluku: zabrinutost za životinje, želja da se pokaže nezavisnost mišljenja, želja za smanjenjem telesne težine ... Da li je to dobro ? Pozitivno je to što je to što je u vegetarijanskoj ishrani zastupljeno mnogo vise voca i povrca a manje slatkiša i slane brze hrane.

ZDRAVA ISHRANA


Hraniti se zdravo znaci jesti širok dijapazon vrsta hrane, ali jesti u adekvatnim kolicinama. Kada jedete zdravo, Vi težite da se osecate bolje, imate tonu energije i izgledate bolje. Ako se sada ne hranite zdravo a želite to da promenite, nije potrebno da cinite neke dramaticne promene, prestanete da jedete omiljenu hranu. Male promene mogu dovesti do znacajnih rezultata.

KORIST OD ZDRAVE ISHRANE


Verovatno ste culi staru izreku "Vi ste ono sto jedete".
Naucnici i nutricionisti sve više otkrivaju da je to istina !
Zdrava ishrana Vam pomaže da kontrolišete svoju telesnu težinu, daje energiju i cuva zdravlje (poboljšava zdravstveno stanje). Kada se zdravo hranite imate dovoljno energije i možete uživati u mnogim fizickim aktivnostima i sportovima.
Zdrava ishrana Vam daje lep spoljašnji izgled koji dolazi samo ukoliko ste zdravi iznutra. Naucna ispitivanja potvrduju da zdravom ishranom preventirate niz oboljenja koja nastaju kao rezultat lose ishrane. Tako smanjujete rizik od nastanka:
- bolesti srca
- visokog krvnog pritiska
- moždanog udara
- dijabetesa
- nekih karcionoma
- osteoporoze


Odredena hrana smanjuje rizik od nastanka navedenih bolesti. Anti-oksidanti, supstance nadene u odredenim vrstama voca i povrca smanjuju rizik od nastanka nekih karcionoma, dok vlakna žitarica, ovasa npr., voce i povrce snižavaju nivo holesterola u krvi.

BOLESTI KOJE NASTAJU KAO REZULTAT NEPRAVILNE ISHRANE


Niz oboljenja mogu biti povezana sa pogrešnom ishranom. Mnogi ljudi jedu prevelike kolicine hrane, jedu masnu hranu, dosta soli i šecera a nedovoljno biljnih vlakana.


- ishrana sa dosta masne hrane i soli može povecati rizik od nastanka srcanih oboljenja dok veoma masna hrana povecava rizik od nastanka nekih karcionoma


- usled konzumiranja nedovoljno obradene hrane, brze hrane kao i prebrzog nacina života mnogi ljudi jedu neadekvatnu hranu, cesto sa mnogo masnoca, šecera i soli a sa nedovoljno biljnih vlakana


- mnogi ne unose dovoljno vitamina i minerala da bi njihov organizam ostao zdrav i mogao da obavlja sve aktivnosti; posebno period rasta i formiranja zahteva dobro izbalansiranu ishranu


- hrana sa mnogo šecera i masnoca sadrže mnogo kalorija sto sa manjkom fizicke aktivnosti dovode do povecanja težine


- mnogo šecera dovodi do oštecenja zuba


- osobe koje ne unose dovoljno biljnih vlakana pate od opstipacije i mogu razviti karcionom debelog creva

VODIC KROZ ZDRAVU ISHRANU


1. Uživajte u širokom izboru zdrave hrane
2. Jedite dosta žitarica
3. Jedite manje masnoca
4. Budite fizicki aktivni
5. Pijte umerene kolicine alkoholnih pica
6. Izbegavajte so i slanu hranu
7. Izbegavajte slatkiše i slatka pica
8. Jedite hranu bogatu kalcijumom
9. Jedite hranu koja sadrži gvožde
10. Pijte dosta hladne, sveze vode tokom dana

http://www.youtube.com/watch?v=ClOhf-ITkbQ

Ja mnogo volim ZELENU SALATU
Proleće se piše zelenom bojom

Stiglo nam je proleće, i vreme je da pored kaputa i kišobrana zbacimo sa sebe i višak kilograma ili samo onu groznu suvu hranu u kombinaciji sa povrćem iz zamrzivača ili plastenika...

Sedenje za kompjuterom pogoršava situaciju dodatno ali ja lično nisam spremna da se toga odreknem, i zato nalazim bolja rešenja a pritom su još i zdrava, nije li to divno?

Zelena salata

Hm, lično je ne volim pošto imam osećaj kao da žvaćem travu ali kada pogledam njene prednosti - moraću da je zavolim, kao i one "divne" i "jako ukusne" - čitaj -"zdrave" klice i integralni skup proizvoda.

Prva i važna stvar je da zelena salata sadrži veliku količinu vode - 95 %, a ukapirali smo da je to dobro iz više razloga...
Druga - ima malu kalorijsku vrednost - 60 kj na 100 gr
Ako će nas velika količina vode koju sadrži zasititi, ova druga stavka znači da nas neće ni ugojiti.
Treće - ima malu energetsku vrednost, ali zato ima mnogo vitamina i mineralnih materija,
Minerali - Kalcijum - 25 mg,gvožđe - 0.5 mg, zatim magnezijum, jod, kobalt,mangan, nikl, silicijum, bakar
Vitamini - Vitamin C - 24 mg, Kompleks vitamina B, karotin, vitamin E

Zelena salata je i lekovita osim što smanjuje bol, otklanja nesanicu i nervozu, teksaški naučnici su dokazali da četiri tanjira zelene salate nedeljno sprečava pojavu raka pluća.
Materije iz nje blokiraju ćelije raka i usporavaju razvoj bolesti udisajnim putevima.
Dakle, pušači - posle svake cigarete žvaćite vezu zelene salate
A pored toga zelena salata i umanjuje uticaj štetnog vazduha i alergene prašine...
Da se nadovežem na post o Pančevu - neka svako u saksiji gaji malo zelene salate...

Jedino pravilo je da je operete i poslužite neposredno pre jela kako ne bi stvarno imali utisak da jedete izgužvanu travu.


Začini i prelivi za zelenu salatu:

I - 1/2 šolje ulja, sok od osrednjeg limuna, kašika crnog vina,kašičica senfa, kašika meda, čen izgnječenog belog luka i malo bibera.
II - Umutiti 3 kasike ulja, 1-2 kasike sirceta ili soka od limuna, malo soli, na vrh noza secer, manju glavicu struganog crnog luk, malo bibera i kasicicu sitno iseckanih zacinskih trava (persun, celer, mirodjija, domaca menta, majcina dusica)
III - Dobro umutiti jednu do dve kasike ulja, isto toliko sirceta ili soka od limuna, malo soli i secera, persunovog lista i na kraju dodati 2 kasike kisele pavlake, a po zelji istrugan crni luk ili izgnjecen beli luk.
IV - Izmesati 125 g majoneza, 2 kasike kisele pavlake, 2 kasicice struganog rena i na vrh noza secera.
V - Napraviti marinat od pola solje maslinovog ulja, 2 kasike vinskog sirceta, kasicica soli na vrh noza mlevenog bibera i 2 kasike sitno iseckanog bosiljka pa u ovom drzati isecen paradajz 2-3 sata pre sluzenja.
VI - Umutiti solju kiselog mleka sa sitno iseckanom mirodjijom, a po zelji dodati beli luk i dva tvrdo skuvana i sitno iseckana jajeta.
VII - Umutiti pola solje ulja, kasicicu senfa, kasicicu soli, 4 kasike soka od limuna i na kraju dodati sitno iseckanu ljutu papricicu.

A evo i jedno jelo koje moze da posluzi i kao glavno

Operemo listove salate i ostavimo ih 30 minuta u vodi da povrate svezinu i postanu socni.
Ocistimo i isecemo crni luk prvo na pola pa zatim te polumesece na sto tanje.
Operemo i isecemo “cherry” paradajz na polovine ili u nedostatku obican paradajz na sitne komadice.
Otvorimo konzervu sa tunjevinom i dobro je ocedimo.
Pomesamo sve sastojke u ciniji za salatu i dodamo persun ili origano.
Napravimo preliv tako sto dodamo na 1 dl. jabukovog sirceta jednu kasiku senfa (u ovisnosti od jacine preliva moze se dodati manje ili vise), mleveni biber i so.
Dobro izmesamo sastojke za preliv i nakon toga dodajemo kap po kap maslinovo ulje neprestano mesajuci smesu (moze i mikserom) dok se ne stvori jedna homogena masa, gusta i konzistentna boje senfa.
Prelijemo pripremljenu salatu sa tim i dobro promesamo.
Ostavimo 10-ak minuta da salata i paradajz dobro upiju preliv.
Ja nisam Bog, samo je on moćan toliko da prašta
Samo o njemu ne govori niko da je slab kada oprosti

http://www.youtube.com/watch?v=hvUi-obb ... re=related

pozdrav MIkice,toliko od psihica za danas...






odo da kuvam kaficu a i da zapalim jednu,pa kud puklo da puklo...


http://www.youtube.com/watch?v=oPJBzuiQ ... re=related

ovog coveka prosto obozavam,blago je reci...

Hvala ti puno ,zmaj76 !Ti psihic? Nemoj da dobijesh po nosu znash !Po chemu si ti psihic?Po tome shto si osecajna ?I shto ti je zao onog deteta ,ma ne lupaj bwe !Ono dete nisi ti izgladnela ,niti mu mozesh pomoci! Ali saosecati sa njim zar je to greh?I ono ,kao nije slika ona za ovaj forum?Da se nebi uzrujali neki !Uh .Nego nemoj da pushish ,batzi to pu kakano !Nemoj bwe,ako mozesh ikako odvikavaj se!I ja sam nekad pushila kao T ,pa sad da vidish kako mogu bez duvana,kad se mora !Bolje bacaj dobrovoljno.A ne kao ja !Super su textovi ,sad cu ja jedan kratak i dosta smo za danas !Vidish kako sam bezobrazna ?Ti celo popodne,ja samo jedan blogic i kazem DOSTA sMO .Ljubim ja tebe ,samo duvanchiku da bacish !Ali nemoj je ostaviti pa da nadjesh kad treba!Nego baci zaoprave

Nova piramida ishrane

Nova istrazivanja nutritivnog sadrzaja prehrambenih namirnica uslovila je novi dizajn prehrambene piramide koja napusta stari koncept prehrambenih grupa koje leze horizontalno jedna iznad druge. Umesto toga srodni prehrambeni proizvodi se poput klinova razlicite sirine protezu od baze do vrah priramide. Na jednoj strani piramide je prikazana ljudska figura kako se penje stepenicama ka vrhu sto simbolikom naglasava vaznost fizicke aktivnosti.
U cilju sto bolje promocije i brzeg usvajanja pozeljnih navika u prehrani americko ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa vladom promovisalo interaktivan sajt. Unosenjem starosti, pola, visine, tezine i nivoa dnevne aktivnosti korisnicima se nudi personalizovan skup preporuka o pozeljnim vrstama i kolicini namirnica za svaki dan. Sajt MyPiramide.gov ukljucuje i bazu podataka sa osam hiljada vrsta prehrambenih proizvoda i 600 tipova fizicke aktivnosti, manipulacijom ovih podataka korisnici mogu napraviti licni “profil” i analizirati i pratiti tok svoje dijete.

Ovogodisnje smernice u pogledu zdrave ishrane stavljaju akcenat na upotrebu integralnih zitarica umesto preradjenog i poliranog zrnevlja, vise voca, povrca i mlecnih proizvoda sa niskim postotkom masnoce, nemasno meso i izrazito male kolicine secera. Kako vecina ljudi vizuelno pamti promovisan je i model "tanjira", budite inventivni odstampajte ga i zalepite na vrata od frizidera sigurna sam da ce posluziti svrsi.

http://www.youtube.com/watch?v=LoNXsne8ex

Kako poboljšati imunitet

Osnovna uloga imunog sistema je uspostavljanje prirodne barijere koja će sve viruse, bakterije, gljivice i izmenjene, prekancerozne ćelije sprečiti da naškode zdravlju. U tu svrhu organizam svakog sata stvara deset miliona proteina-antitela, a za takvu produktivnost zahteva izdašne zalihe hranljivih materija.

Iz tog razloga mora imati dovoljno supstanci koje na njega najviše utiču. A to su vitamini A, B6, B12, C, E i folna kiselina, minerali cink, bakar, gvožđe i selen, omega-3 linolenska kiselina...

Rizik godina

Kao i većina drugih funkcija organizma, imuni sistem takođe slabi sa starošću. A jedan od vodećih uzroka je neodgovarajući nutritivni status. Zbog toga starije osobe posebnu pažnju treba da obrate na raznovrsnost ishrane, pre svega na unos odgovarajuće količine antioksidantnih vitamina.

Za očuvanje imunog sistema veoma je važan vitamin E. Nalazi se u nerafinisanim uljima, jezgrastom voću i semenkama. Velike koncentracije vitamina C u krvi su neophodne za pravilno funkcionisanje belih krvnih zrnaca. U zavisnosti od uzrasta, pušačkog "staža" i načina života, dnevno je potrebno uneti od 200 do 500 miligrama. Najviše ga ima u svežem voću i povrću, posebno u žutoj paprici, kupusu, karfiolu, brokoliju, citrusima, jagodama, lubenici. Karotenoidi iz crvenog i narandžastog povrća i voća utiču na funkciju - limfocita, povećanje nivoa interleukina i aktivnost drugih odbrambenih ćelija.

Crni i zeleni čaj bogatiji su antioksidansima od bilo kog voća. Potvrđeno je da zeleni čaj, koji sadrži antimikrobni agens, odlično deluje na infekcije usne šupljine i zuba. Tokom pripremanja kesicu treba više puta potapati u šolju, jer se tako oslobađa pet puta više polifenola. Pečurke takođe sadrže velike količine antioksidanasa, posebno vrste šititai i maitaki. Ali, i domaći šampinjoni su dobar saveznik u borbi protiv infekcija.

Uloga ishrane

U probavnom sistemu nalazi se čak 60 odsto ćelija odbrambenog sistema, pa njegova uloga zavisi od stanja crevne flore. Jogurt i ostali probiotski napici sadrže bakterije (Lactobacillus i Bifidobacterium) koje utiču na tzv. pozitivan imunološki odgovor. Naime, one se nalaze na vrhovima crevnih ćelija i doprinose smanjenju uticaja nutritivnih alergena i opštem poboljšanju imunološkog statusa. Antibiotici lako uništavaju crevnu floru, te tako organizam u kasnijem periodu postaje podložniji bolesti. Zbog toga nije dobro olako ih koristiti za lečenje virusnih infekcija ili lakših upala, a ako se već moraju uzeti, najbolje je da se to učini uz čašu jogurta.

Odavno je poznat dobar učinak polinezasićenih masnih kiselina na kardiovaskularno zdravlje. Međutim, u poslednje vreme ima sve više dokaza da omega-3 i omega-6 masne kiseline utiču i na imuni sistem. Omega-3 kiseline obično nedostaju u ishrani, a imaju sposobnost ublažavanja upalnih procesa. Njihov unos se može povećati češćim korišćenjem morske ribe (naročito lososa, sardine, haringe, tune), sira od soje (tofu), badema, oraha, biljnih ulja od semena lana, bundeve, repice i konoplje.

Rizik od infekcije povećava čak i blagi nedostatak cinka u organizmu. Ovaj mineral veoma je važan za stvaranje antitela i razvoj belih krvnih zrnaca - ćelija imuniteta, koje prepoznaju i uništavaju bakterije, viruse i druge patogene. Sto grama posne junetine obezbeduje oko 30 posto dnevnih potreba za cinkom. Sadrže ga i grašak, pasulj, semenke bundeve, ostrige, sir, jaja, džigerica, crni hleb, pšenične klice.

Svakodnevno u ishrani treba da budu zastupljeni beli i crni luk. Da bi se povećala količina odbrambenih materija, beli luk se očisti i ostavi na vazduhu 15 minuta pre kuvanja ili dodavanja u salatu. Svakog dana trebalo bi pojesti bar jedan limun, pomorandžu, grejpfrut, mandarinu, ali i tamnozeleno lisnato povrće (spanać, blitvu, zelenu salatu, kelj). Poželjne su i namirnice bogate fitohemikalijama-paradajz, brokoli, karfiol, pro-kelj.

Kalorije po meri

Na rad odbrambenog sistema organizma utiče i broj kalorija unetih u toku dana. Stoga je za dobar imunitet važno umereno uzimanje hrane. Uravnotežen, raznovrstan jelovnik koji se temelji na prirodno uzgajanim sirovinama čini osnov pravilne ishrane. Industrijski prerađene-namirnice i one koje sadrže više konzervanasa, pesticida ili ostataka drugih toksina, opterećuju organizam i mogu loše uticati na imuni sistem. Potvrđeno je, između ostalog, da teški metali, kao što su kadmijum, olovo i živa, deluju imunosupresivno (ograničavajuće).

Promeniti loše navike

O načinu života takode se mora voditi računa. Organizmu je neophodno dovoljno sati noćnog sna i fizička aktivnost. To podrazumeva umereno vežbanje na svežem vazduhu najmanje pola sata dnevno, pet puta nedeljno. Preporučuje se što duži boravak na svežem vazduhu tokom dana. Umereno sunčanje takode je dobro za imuni sistem, dok je preterano izlaganje sunčevim zracima, kao i svaki drugi stres, izuzetno nepovoljno.

Svima i lepe snove Vam zelim
Laku notj vam zelim ! zmaj76