Važnost žitarica u ishrani
I zadnji protivnici “pticje” hrane položili su oružje! Žitarice najjeftiniji izvor energije za sve vecu svetsku populaciju. Hrana na selu prosecno je 7 puta bogatija vlaknastom strukturom od hrane u gradovima!

Premda, ako se uzme u obzir cinjenica da se 2/3 covecanstva hrani prvenstveno žitaricama i rižom, jasno je da ne treba nikoga posebno uveravati kako vreme vegetarijanstva tek dolazi. Ako se tome doda da su upravo žitarice temelj zdrave ishrane, što je službeno prihvaceno kroz definiranje Pravila piramide, a meso s jedne i mleko s druge strane indirektno optuženi za dugorocno narušavanje zdravlja, jasno je koji pravac treba zauzeti kako bi se sacuvalo zdravlje i sprecile mnoge bolesti. Medutim, pravila su jedno a ukorenjene prehrambene navike ljudi – drugo!

Pravilo Piramide niko vise ne gleda!

Premda je Pravilo piramide usvojeno 1993 godine od strane USDA uz veliku strucnu polemiku, iako su potrošena znacajna sredstva za medijsku kampanju o povezanosti hrane i zdravlja, ostaje cinjenica je da se u tom Pravilu jedino hleb, testenina, žitarice za dorucak, riža i drugi žitni proizvodi mogu jesti neograniceno, a ostale 4 grupe su limitirane brojem obroka ili kolicinom dnevnog unosa. Zašto? Da se optimalno pokriju dnevne potrebe u hranjivim stvarima ukljucujuci i neophodna vlakna s jedne strane i smanji unos crvenog mesa, mesnih proizvoda te mleka i mlecnih proizvoda s druge strane.

Ovaj zaokret ka vegetarijanstvu prošao je gotovo nezapaženo, ali prve pozitivne posledice se vec naziru. Smanjivanje kolicine crvenog mesa, povecani unos ribe i neradskog mesa, doveli su na americkoj (ali i svetskoj) populaciji do trendova o zdravoj ishrani, koji ce prave plodove doneti mnogo kasnije.

Mediteranska ishrana koja se stalno i sve više zagovara kao prototip zdrave ishrane, samo je jedna od varijanti na istu temu. Ima mnogo razloga zašto celi svet konzumira žitarice, a mnogi i preživljavaju gotovo iskljucivo na žitnim proizvodima zbog cega su ove namirnice dobile naziv “hrana preživljavanja” (staff of life). Covek je pre 10000 godina naucio uzgajati žitarice i proizvoditi brašno, a uz malo vode eto najjednostavnije namirnice koja “život znaci”. Presejavanje brašna dovelo je do degradacije konacnog proizvoda – hleba jer se izdvajanjem posle gubi velik deo hranjivih stvari, narocito vitamina.

Koji su nutritivni i zdravstveni aspekti ishrane žitaricama?

Ako pogledate “švedski” sto za dorucak u našim hotelima, gde su se do nedavno kuvala jaja ili pekla jaja s slaninom, videcete da dominiraju razne vrsti žitarica za dorucak i da se preko njih stavlja jogurt, mleko ili kakao. Više se gotovo uopšte ne servira beli hleb pa ni belo pecivo. Prevladavaju namirnice na bazi punog zrna žita, mešani ili kukuruzni hleb, pecivo posuto semenom, hleb s sojom i razne druge kombinacije (još nismo naucili praviti tortilje) ukazuju na znacajne promjene u jutarnjoj ishrani. Smanjuju se unos kalorija a povecava unos vlaknaste strukture. Takode se smanjuje unos holesterola i zasicenih masnoca, dakle onih cinioca koji su direktno u vezi s bolestima krvnih sudova.

Žitarice su pored ostalog, znacajan donator kompleksnih ugljenih hidrata koji u metabolizmu služe kao depot energije; tako sportisti pre takmicenja ne uzimaju glukozu ili masti vec špagete! Istina, ima još predrasuda kao primera ona o ugljenim hidratima koji debljaju, premda se zapravo optužbe odnose na masti koje se nalaze skrivene u žitnim proizvodima. Primer, dok obicno pecivo sadrži 2% masti, omiljeni kroasan sadrži cak 12% masti. Ako se uz dorucak pojedu 3 takva ukusna komada dobije se cak oko 500 kcal!

Žitarice su uz povrce, najveci donosioci dragocene vlaknaste strukture koja život znaci. Naime, savremena rafinirana “urbana” hrana je lišena tog balasta, što se ocituje u porastu raznih oboljenja, ukljucujuci i rak debelog creva. Posle koje su se nekad skidale presejavanjem brašna, sada se vracaju nazad, a od njih se pripremaju i dijetetski preparati za regulisanje probave. Kukuruzne pahuljice sa i bez dodataka stekle su konacno pravo gradanstva, pa su i zadnji protivnici “pticje” hrane položili oružje. Mnoge majke pred svoju decu uz mleko stavljaju umesto hleba žitaricne pahuljice. To je izgleda mnogo zanimljivije od klasicne “snite” hleba i namaza. Sve govori u prilog da postupno raste svest o tome kako treba paziti na ono šta i kako se unosi u organizam, kako ocuvati telesnu težinu i dobar izgled.

Pored kabastih delova zrno pšenice ili kukuruza sadrži dragocenu klicu koja je kao buduci zametak novog života bogata uljem i vitaminima, narocito E vitaminom. Klica je jedan od razloga za upotrebu brašna punog zrna; istovremeno ta je klica sirovina za razne preparate kojima se pripisuje i lekovito delovanje. Vrhunski sportisti na primer: cesto koriste ulje pšenicnih klica kao izvor prirodnog vitamina E. Ulje kukuruznih klica visoko je vredan proizvod koji se preporucuje narocito za salate. Pšenicno zrno sadrži obilje cinka i drugih minerala, ali od nacina presejavanja zavisi koliko cinka ce biti apsorbovano.

Naime, u spoljnom sloju semena postoji fitinska kiselina koja na sebe veze minerale; ako taj deo ostane i ude u brašno, procenat iskoristljivih minerala bice redukovan. Ako se u dnevnoj ishrani kombinuju mleko, žitarice, povrce i voce, podmiruje se najveci deo dnevnih potreba za hranjivim stvarima; kalcijum iz mleka, kompleks B vitamina iz žitarica , vlakna iz žitarica i voca uz C vitamin iz voca te zaštitne stvari iz povrca. Ako se 2 put nedeljno doda riba i poneko jaje, dobija se recept zdrave ishrane.

Namirnice na bazi žitarica – jesti neograniceno!

Izgleda da smo konacno obracunali s vrlo tvrdokornom predrasudom da je beli hleb “otmen hleb” i da ga treba kupovati i jesti samo zato da bi se držali nekakvih statusnih simbola. Danas i malo dete vec zna da beli hleb nije preporucljiv i da ga je bolje zameniti onim od punog pšenicnog zrna, kukuruznim ili raženim.

Kada se “obracunava” velicina obrocnog dela od žitnih proizvoda, onda se sve svodi na krišku hleba, na 30 grama žitarica za dorucak ili pola šoljice kuvanih žitarica. Da bi se dobila dnevno potrebna kolicina vlakana, treba konzumirati nekoliko takvih delova obroka, naravno uz drugu hranu koja takode osigurava vlaknastu strukturu (povrce i voce). Osnovno je da se razlikuju žitni proizvodi koji sadrže masti od onih koji ne sadrže; sva masna i lisnata testa i žitni proizvodi sa kremovima (kolaci) sadrže znacajne kolicine masti pa je i njihov energetski potencijal osetno veci. Riža je na primer vrlo popularna, ali se cesto zaboravlja da i bez "zamašcivanja" sadrži i sopstvene masnoce koje se ne smeju zanemariti. Manje je poznato da postoji preosetljivost na proteine pšenice i soje i kada se takva pojava utvrdi, lek je promena hleba i žitarica za dorucak.

Hrana na bazi žitarica glavni je izvor energije coveka pa mnogi greše što u svom jelovniku izbjegavaju sve osim “koncentrata”. Jedna od predrasuda je kako se oni koji mnogo jedu testeninu (špagete, makarone, pizze, lazanje) enormno debljaju pa je cest slucaj da se upiruci u debelu osobu kaže – to je od “testa”. Naravno, to ne odgovara istini jer se na primer, u americkoj literaturi spominje pizza i uopšteno italijanska hrana s juga kao “zdrava” hrana a vesti turisticki radnici pozivaju izmedu ostalog goste i zbog mediteranske hrane koja je bogata testeninom.

Možete li razlikovati hleb?

Ne treba zaboraviti da je hleb u mnogim delovima sveta jedina namirnica napravljena rukom coveka, a sve ostalose bere s drveta ili kopa iz zemlje! Koliko se primicemo Zapadu tj. urbanim sredinama, ubrzano raste broj vrsta hleba i proizvoda od žitarica, koji su najcešce rafinirani i zapakovani u celofan. Što je hleb vise rafiniran on sadrži manje pa cak do 50% manje hranjivih stvari.

Ako pogledate savremenu bazu podataka na primer softverskog paketa “Genesis”, videcete oko 200 vrsta hleba i peciva. Unazad 50 godina, mi smo naviknuti na 2-3 vrste, a sve ostalo bio je “visak” smatran luksuzom. Srecom, situacija se danas relativno brzo menja. Tako u bolje snabdevenim prodavnicama, može se dobiti desetak vrsta hleba i peciva u svim nijansama od svetle do tamne, od pšenicnog do raženog i kukuruznog brašna! Zvucni nazivi medutim, ne znace mnogo ako nisu propraceni kvalitetnim sirovinama i odgovarajucim hemijskim sastavom.

Principialno treba kupovati što tamniji hleb koji je tvrde kore a mekane i socne sredine, ali takav hleb je u pravilui najskuplji. Raženac i njegove kombinacije su najtraženiji. Pojacani (fortificirani) hleb u pravilu sadrži dodane vitamine, proteine soje, suvo voce i druge dodatke (omega-3 masne kiseline). Naravno da je takav hleb “zdraviji” u odnosu na standard, ali ne treba zaboraviti da pre definitivne procene treba izmeriti ukupnu kolicinu vlakana! Što više zrno u proizvodu, dobicete više vlakana pa se zbog toga cesto pšenicnom hlebu dodaju posle na umetan nacin ili druge žitarice bogate grubom strukturom (zob, raž) .

U nekim zemljama uz hleb dobijete deklaraciju s skracenim hemijskim sastavom pa možete tacno znati sta unosite 3 puta dnevno u želudac, ali i bez toga može s dosta sigurnosti razlikovati jedan proizvod od drugog. Biranje semena (sezam, mak) znacajno obogacuje hleb u smislu sadržaja proteina, ali mu podiže i kalorijsku vrednost, jer kao što je poznato, seme sadrži 50-60% ulja. Hleb se može pripremati od brašna pšenice, zobi, raži, jecma, heljde, riže, prosa, kukuruza, amaranta, krompira, tapioke, Quinoe i njihovih mešavina.Svaka promena ili dodatak se organolepticki može osetiti. Jedna od predrasuda jeste da protein iz žitarica nije dovoljno dobar iz cega proizlazi da hleb ne treba konzumirati. Istina je da taj protein sadrži sve aminokiseline ali sadržaj lizina je malen. Poznato je medutim, da leguminoze sadrze lizina u dovoljnim kolicinama, pa kad se ove 2 namirnice kombinuju u obrocima, dobija se zadovoljavajuci odnos kvalitete proteina. Osim pšenicnog kukuruznog i raženog hleba, naši ljudi po pravilu nemaju prilike kuvati apsolutne novitete, pa u dogledno vreme obogacivanje asortimana može biti veliki izazov za manje proizvodace hleba.

Svaki obrok u kojem istisnete meso i masnoce žitaricama, svaki dorucak kod kog zamenite jaja, šunku i slaninu žitaricama, dobitak je za vaše zdravlje. Rezultate necete videti odmah, ali budite uvereni nagrada ce doci onda kada bude najpotrebnije.

Vino



Podrum vinaVino je alkoholno piće koje se dobija fermetacijom grožđa ili grožđanog soka uz pomoć kvasca.[1][2][3]Takođe, vino se može praviti od nekih delova biljaka i od raznovrsnog voća. Prirodni balans grožđa je takav da može da izazove vrenje bez ikakvog dodavanja šećera, kiselina, enzima i drugih supstanci koje izazivaju fermentaciju.[4] Pića slična vinu mogu se porizvoditi fermentacijom drugog voća i cveća: voćno vino, vino od ječma, od pirinča (sake), meda (medovina), pa čak i od bilja (kinesko vino). Komercijalna upotreba reči vino je u mnogim zemljama zaštićena zakonom[5].

Vino poseduje istoriju dugu oko 8.000 godina — veruje se da su prva vina nastala na prostoru današnje Gruzije ili Irana.[6][7]

Nauka koja se bavi proučavanjem vina zove se enologija.[3]

Vino nastaje tako što se gnječi grožđe, a sok koji se dobija gnječenjem naziva se šira.U osnovi proizvodnje vina leži hemijski proces fermentacije, tokom kojeg, pod uticajem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola, pri čemu dolazi do oslobađanja ugljenik-dioksida. Proces vrenja ili fermetacije obično traje nekoliko nedelja, a posle toga vino se prečišćava i pretače u buriće ili bačve.

Pored šećera, sok grožđa sadrži kiseline koje su takođe bitne za ukus vina. Koža i semenke sadrže tanine, jedinjenja oporog ukusa (kao nezrela dunja) koja su prirodni konzervansi, omogućavaju starenje vina i njegovo sazrevanje a ne dozvoljavaju da se pokvari. Na površini zrna se nalaze ćelije kvasca, ali taj kvasac obično nije dovoljan da se napravi vino — u toku proizvodnje kvasac se dodaje.

Voće


Voće na pijaci u Barseloni.Voće spada u posebnu grupu namirnica koje se, sa pojedinim izuzecima odlikuju:

malom energetskom vrijednošću
velikim sadržajem vode
malom količinom proteina i masti
znatnim sadržajem ugljenih hidrata i celuloze
bogatstvom mineralnih sastojaka i vitamina, kao i sadržajem drugih hranjivih sastojaka kao što su enzimi, organske kiseline, antocijani, tanini i dr.
Zbog ovakvog sadržaja, prije svega, mineralnih sastojaka, vitamina, celuloze, enzima i drugih koji imaju prevashodno zaštitnu ulogu u organizmu, kao i sadržaju voćnih šećera koji predstavljaju vrlo pogodne izvore energije, voće i povrće ima veliki značaj za ljudsko zdravlje.





Značaj voća u ishrani
Osnovne zajedničke odlike voća su:

relativno mala energetska vrednost, osim kod nekih vrsta, kao što su: banane, kesten, orah, lješnjak, badem. Isto vrijedi i za sušeno voće: suve šljive, suve smokve, suvo grožđe);
visok sadržaj vode, s tim što se izuzimaju ljuskasto i sušeno voće;
znatan sadržaj ugljenih hidrata, a naročito voćnih šećera glukoze i fruktoze;
mali sadržaj proteina i masti, izuzimajući ljuskasto voće;
bogatstvo mineralnim sastojcima i vitaminima;
znatan sadržaj celuloze (biljna vlakna), organskih kiselina i drugih sastojaka (pektini, antocijani i drugi ).

Voće je bogat izvor vitamina, mada ih, u poređenju sa povrćem, voće sadrži manje. Od vitamina voće sadrži najviše vitamina C i karotina. Njihova količina zavisi od vrste voća, sorte kao i niza drugih činilaca. Vitamin C nije podjednako raspoređen u cijelom plodu. Najviše ga ima u ljusci i ispod nje. Drugi vitamin po važnosti i količini je karotin. Najviše ga sadrže: kajsija, ananas, suva šljiva, breskva, lubenica itd. U manjim količinama voće sadrži i druge vitamine: К, Е, vitamine B grupe.

Valerijana - Valeriana officinalis
Valerianaceae
Valerian - Valériane

Odoljen je lepa, dugovečna, zeljasta, prava, pri vrhu razgranala biljka s neparno perastim listovima. Visoka je od 0,5 do 2 m. Na vrhu stabljike i ogranaka nalaze se bele ili ružičaste krupne cvasti slične štitu, sastavljene od velikog broja sitnih cvetića. Cveta krajem proleća i preko celog leta. Prizemni listovi imaju dršku, a gornji su sedeći. Plod je velik do 5 mm i na vrhu ima perjanice tako da biljku rasejavaju vetar i voda. Odoljen je vrlo polimorfna biljka. Ima mnogo varijeteta. Jedni razvijaju dugačke podzemne organe, stolone, pomoću kojih se brzo razmnožavaju a drugi ih nemaju. Valeriana sambucifolia, V. mihanii, V. latifolia.


Odoljen raste svuda, a najviše po vlažnim mestima, pored reka i potoka, po livadama, ređe po brdskim i planinskim retkim Šumama. Na vlažnom i močvarnom zemljištu biljka daje veći prinos, a na suvom i peščanom manji, ali droga ima više etarskog ulja. Kod nas se najbolji prinos i kvalitet dobijaju na plodnim, peskovito-humoznim svežim nanosima pored Tise, Dunava i Save. Droga je koren (Valerianae rhizoma cum radicibus - osušen rizom s korenjem). Na vrhu ima ostatke stabljike i listova. Iz njega često izbijaju ogranci. Spolja je nejasno prstenast, tamne sivo-mrke boje. Potpuno je obrastao, osobito pridnu, mnogobrojnim, čupavim, dugačkim, svega 2—3 mm debelim, oblim, uzduž ispruganim, lomljivim korenjem mrko-sive boje, tako da se od njih rizom i ne vidi. Mirisa je svojstvenog, vrlo jakog i neprijatnog (na izovalerijansku kiselinu i njene estre). Sveže korenje je gotovo bez mirisa, a stabilizovana droga ima vrlo slab miris. Ukusa je najpre sladunjavog, a zatim nagorkog i aromatičnog.
Sastav: Odoljen sadrži etarskog ulja, skroba, sluzi, gume, kafetaninske kiseline, glikoze, soli, dva alkaloida (hatinin i valerin), heterozida i smole. U drogi, osobito u staroj i rđavo čuvanoj, uvek se nađe manje ili više proizvoda razlaganja etarskog ulja: mravlje, sirćetne, propionske, buterne, valerijanske i izovalerijanske kiseline i borneola. Etarskog ulja ima više u debelom nego u tankom korenju i rizomima. Najviše izovalerijanske kiseline ima u debelim starim rizomima. Glavni lekoviti sastojak etarskog ulja je bornilizovalerijanat (oko 10%). Pored toga, ima i bornilnog formijata, acetata, butirata i propionata, zatim raznih alkohola, terpena i seskviterpena. U svežoj drogi ima više ulja nego u staroj.
Upotreba: Odoljen je vrlo staro, neotrovno, neškodljivo i mnogo upotrebljavano sredstvo za umirivanje nervnog sistema. Daje se u raznim farmaceutskim oblicima. Dobro deluje i na srce. Daje se i kao karminativ. Lekovitost droge se osniva uglavnom na antispazmodičnom i antikonvulzivnom dejstvu bornilizovalerijanata; proizvodi hidrolize su bez dejstva.

Spravljaju se čajevi protiv nervoze, neurastenije i histerije, protiv nesanice, za nervozu srca, pektoralnu angina, napone, bolove u predelu bešike, neurednu menstruaciju.

Narodna imena: odolen, macina trava, valerijana, odolenak, dolin, doljen.

Propolis Plus Valerijan kapi

Sastav: Propolis Plus - Valerijan kapi – je prirodni revitalizirajući preparat koji sadrži čist prirodni ekstrakt propolisa u etanolskom rastvoru sa dodatkom ekstrakta valerijana.

Osobine:

Propolis Plus - Valerijan kapi namenjene su onima koji su izloženi svakodnevnim obavezama, kao mentalni stimulans, za poboljšanje psihičkog stanja i tradicionalno se preporučuju za depresiju, nesanicu i poboljšanje pamćenja.

Valerijan je lekovita biljka koja se već hiljadama godina koristi kao lek. Zbog svog sedativnog dejstva upotrebljava se u narodnoj medicini, kod stanja histerije, uzbuđenosti, nesanice, hipohondrije, migrene, grčeva, crevnih kolika, dismenoreje, reumatskih stanja. Takođe se koristi i kao spazmolitik i prirodni sedativ za ublažavanje bolova u mišićima, menstrualnih grčeva, glavobolje i nervoze.

Zahvaljujući svom hemijskom sastavu, valerijan deluje umirujuće na centralni nervni sistem, smanjuje spazam glatke muskulature, reguliše izlučivanje žuči. Efikasan je kod duže sistematske upotrebe, kada postepeno razvija lekovite efekte.

Valerijan se vekovima koristi za nesanicu i nervna obolenja.

Propolis Plus - Valerijan kapi predstavljaju prirodnu alternativu raznim sintetičkim sedativima. One se na prirodan način suprotstavljaju svim nepoželjnim posledicama kontinuiranog stresa, održavaju vitalnost i pomažu u sprečavanju drugih bolesti koje se javljaju kao posledica raznih nervnih napetosti (želučane bolesti, žučne smetnje, bolesti u predelu srca, dugotrajni zatvor creva).

Primena:

Propolis Plus – Valerijan kapi uzimaju se tri puta dnevno, pre jela, 20 do 25 kapi, rastvoreno u malo tečnosti (sok, čaj, mleko) ili nakapano na kašiku meda ili parče hleba i lagano otapati u ustima.

Ginko biloba

Ova biljka deluje blagotvorno na ceo organizam-ublažava tegobe koje izazivaju bolesti bubrega i jetre, kao i kardiovaskularna obolenja, a poboljšava i pamćenje, pa se njeno korišćenje preporučuje u slučaju većeg intelektualnog napora, loše koncentracije, ali i Alchajmerove bolesti.

Ginko bilobaGinko biloba je biljka sa Dalekog istoka i najstarije je drvo na našoj planeti, a pojedini primerci ovog čudesnog stabla žive i po hiljadu godina. Drevni kinezi koristili su lišče i semenke ginka za lečenje i poboljšanje mentalnih funkcija, ali i za lečenje astme, bolesti bronhija i pluća, kao i za poboljšanje periferne i moždane cirkulacije. Savremena medicina prihvata preventivno i lekovito delovnje ginka. Istaživanja lekovitog delovanja ginka ukazuju na njegovo snažno antioksidatno dejstvo, prvenstveno zbog visoke koncentracije flavonoida. Lišće ginko bilobe, između ostalog, sadrži flavonoide kempferol, kvercetin, izoramnetin i druge glinkoide, proantocijanidine, eterična ulja i taninsku kiselinu.

Lekovito dejstvo
Ginko poboljšava memoriju i druge moždane aktivnosti, deluje blago antidepresivno, a pokazuje delotvornost i u slućaju migrene. Olakšava tegobe kod astme, alergija, Alchajmerove bolesti, sprečava trombozu, reguliše povišeni kao i sniženi krvni pritisak. Preporučuje se i u slučaju oboljenja jetre i bubrega, upala, impotencije, zujanja u ušima, slabijeg sluha i vida, vrtoglavica i hemoroida.

Ginko biloba je odličan borac protiv slobodnih radikala-jak je antioksidant.

GEL ZA VENE

Planta Venol® Aktivne supstance iz divljeg kestena i etarskog ulja ruzmarina ispoljavaju blago antiinflamatorno dejstvo, pojačavaju mikrocirkulaciju i tonus zidova vena i smanjuju permeabilnost kapilara. Blagotvorno dejstvo ekstrakta nevena smanjuje osećaj bola, otoka, temperaturu i crvenilo kod zapaljenja površinskih vena i olakšava epitelizaciju kože. Redovnom upotrebom gela koža postaje meka i elastična a pokretljivost udova sa varikozitetima olakšana. Primenjuje se u tretmanu proširenih vena, zapaljenja vena, oteklih i umornih nogu, bolova u listovima, hematoma, uboja.

Gavez - Symphytum officinale
Boraginaceae
comfrey - Grande consoude, herbe à la coupure

Gavez je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika je uspravna, kruta, šuplja, mesnata, gusto pokrivena dlakama, samo u gornjem delu razgranata. Listovi su lancelasti, grubi i dlakavi, u donjem delu stabljike suženi u dršku, a srednji i gornji su sedeći i duguljasti. Cvetovi su ljubičasti ili ružičasti, zvonasti, sakupljeni u povijenim cvastima u pazuhu gornjih listova. Cvetne drške i čašični listići su obrasli dlačicama. Cveta od aprila do septembra. Rasprostranjena je najviše po vlažnim livadama, pašnjacima i oranicama, na obalama reka i potoka, oko puteva i u kanalima, uglavnom na plodnom tlu, do iznad 1000 mnv. Razmnožava se semenom i vegetativno. Droga je u korenu (Symphyti ili Consolidae radix) koji se vadi u jesen ili u proleće čim biljka počne listati.
Opere se i ostruže, izreže u komade od 2 cm. dužine i što pre osuši na suncu da ne poplesnivi. Svojstvenog je mirisa, sluzavog i po malo gorkog ukusa. Sirov koren je sočan, a osušen rožnate konzistencije.
Sastav: purinski derivat alantoin., glikoal kaloid konsolidin, mnogo sluzi, guma, smola, tanin, etarsko ulje, asparagin, šećer i otrovan alkaloid simfito-cinoglosin.

Upotreba: Tipična sluzna i donekle taninska droga. Zahvaljujući prisustvu alantoina, gavez pomaže rast i razmnožavanje ćelija i obnavljanje tkiva, pa se tako može objasniti vekovna upotreba u narodnoj medicini za lečenje preloma kostiju, uboja, čireva, starih i gnojavih rana i sl. U obliku sirupa daje se slično belom slezu za lakše iskašljavanje i lečenje upale usne šupljine.
Narodna Imena: velika sodula, voluj jezičac, vrani gavez, kilnjak, konjski
rep, opašica, pljušč, svatovci, crni koren

GOMASIO

Gomasio je začin koji se pravi od integralnog ili običnog susama i koristi se pretežno u makrobiotičkoj ishrani, mada nije loše da ovako zdrav začin uvrstite u svoj jelovnik, iako nemate veze sa makrobiotikom. Susam je veoma bogat kalcijumom, a morska so koja je drugi sastojak gomasia, jodom. Može se koristiti kao dodatak gotovo svim jelima i veoma je ukusan.

Sastoji se od lako preprženog susama na suvom tiganju, pa prepržene morske soli, ali se odvojeno prže ova dva sastojka. Pravi se u različitim odnosima, ali je najčešći odnos 1 prema 18, što znači da je susama više za 18 puta od soli. Nakon prženja sastojci se prebacuju u posudu u kojoj se usitnjavaju i sjedinjuju. Japanci koriste posudu koja je izrađena od keramike i zove se suribači. Za naše prilike možete da se poslužite i avanom. Isprobala sam i može lep gomasio da se napravi i na ovaj način.Kada koristite gomasio umesto soli, neutrališete negativan uticaj soli na krvne sudove.

Ako se odlučite da ovaj začin pripremite kod kuće treba znati da je potrebno određeno iskustvo da se znalački prepozna momenat kada su susamove semenke dovoljno pečene, ali i pažnja da se ne prepeku previše. Kod usitnjavanja prženih semenki susama u trenutku kada ih treba spojiti sa preprženom solju, treba znati da su dovoljni nežni pokreti jer se na taj način dobija gomasio koji je slađi. Susamove semenke ne treba previše samleti, do 80 %. Dobri instruktori makrobiotike kažu da se pravi i dobar gomasio može napraviti samo u suribačiju.
Gomasio deluje tako što neutrališe kiselost krvi i taj način otklanja umor. Uspostavlja ravnotežu među elementima u našem telu i na taj način sprečava razvoj bolesti i povećava otpornost organizma. Koristite ga kao začin za stolom. Držite ga u većem slaniku na stolu i dodajte ga vašim žitaricama ili povrću, od pola do jedne cele kašičice.

U makrobiotičkoj kuhinji se koristi puno začina, I najčešće su slani, kao što su miso, šoju, tamari, a gomasio je jedan od najpoznatijih i najpopularnijih.
Dakle pravi se od bele, nerafinisane morske soli i susamovih semenki. Dobar gomasio ima slatko-gorki ukus i odlično uspostavlja ravnotežu kada se sjedini sa žitaricama i povrćem. Susamove semenke u gomasiju podstiču temeljnije žvakanje hrane, zato što nam prija da osetimo krckavost susama i da nam niz nepca prođe njegov divan ukus.

Važno je da zapamtite, da je susamova semenka veoma bogata kalcijumom, koji je neophodan svakoj, pa i zdravoj osobi kao i elemente veoma kvalitetnog ulja. Gomasio sadrži čestice soli koje su obavijene visoko kvalitetnim susamovim uljem, što pomaže da se so unosi u organizam u malim količinama, da se postepeno razlaže, a da u isto vreme ne izaziva veliku žeđ.

Gomasio je veoma zdrav začin jer obezbeđuje organizmu neophodnu količinu morske soli i kalcijuma, koga u susamu ima sto puta više nego u istoj količi mleka.

GUARANA


Guarana je biljka lijana koja potiče iz prašuma Amazonije gde je vekovima među lokalnim Indijancima smatrana eliksirom života, njen brzi okrepljujući efekat je njeno najvažnije svojstvo, ali pored toga ništa manje važan je njen uticaj na smanjenje migrenoznih bolova, glavobolja uopšte, bolnih menstruacija, poboljšanje cirklacije, smanjenje umora i napetosti mišića, ublažavanje stresa, značajno povećanje koncentracije koja je naročito neophodna učenicima i studentima kao i sve većem broju zaposlenih čiji rad zahteva visoku koncentraciju.
U današnjem užurbanom načinu života često imamo previše obaveza, najbolja priprema za takav tempo je dobra ishrana i dovoljno sna, ali u trenucima kada vam je potreban poseban podsticaj guarana će vam obezbediti novi uzlet i osveženje, bez podizanja napetosti.
Pri dijetetskom tretmanu smanjeni unos kalorija može u nekim periodima izazvati malaksalost, i tada vam guarana, koja se inače vrlo brzo i lako apsorbuje, može vratiti snagu i polet.
Guarana je pouzdan saradnik i u procesu mršavljenja jer ubrzava i podstiče metabolizam masti, a ujedno smiruje osećaj gladi i odlaže sledeći obrok za 7-8 sati. Nije agresivna prema organima za varenje.
Ako spadate u kategoriju ljudi koji imaju problema sa poslepodnevnom koncentracijom, preporučujemo vam guaranu koja će vašim popodnevima vratiti uobičajenu živost.
Konačno, mnogi je smatraju sjajnim afrodizijakom.

GUARANA

Srčani zastoj astmatičara nakon konzumiranja guarane
Slađana Anđelić, Vlada Tamburkovski, Nataša Cimbaljević, Dušanka Žegarac
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć, Beograd



Sažetak:
Pogrešno je mišljenje mnogih da se sve prirodne biljke i hrana mogu nesmetano upotrebljavati. Vrlo često, uneto bilje i prehrambeni proizvodi stupaju u dejstvo sa lekovima koji se koriste u redovnoj terapiji i dovesti do niza neželjenih reakcija. Neki dijetarni proizvodi povećavaju rizik od nastupanja sporednog dejstva nekog leka. Teofilin, lek koji se koristi u lečenju astme, derivat je ksantina, koji je takođe sadržan u čaju, kafi, čokoladi i drugim izvorima kofeina. Konzumiranje velike doze ovih supstanci uz istovremenu primenu teofilina povećava rizik od njegove toksičnosti. Prikazujemo 17-godišnjeg astmatičara koji je razvio ventrikularnu fibrilaciju nakon konzumiranja energetskog napitka guarane sa visokim sadržajem kofeina. Ovaj slučaj ističe potrebu za adekvatnim etiketiranjem i kontrolom ovakvih proizvoda.
Ključne reči: energetski napitak, guarana, kofein, teofilin, interakcija, toksičnost leka
Napomena: sažetak na engleskom jeziku
Note: summary in English


UVOD
Nalazimo se na početku nove ere u kojoj nam hemija nudi mogućnosti da bolje živimo i da bolje mislimo. Granice između medicine, dopinga i toksikomanije polako nestaju, a toksikomanija često nesvesno počinje u sferama gde bi se to najmanje očekivalo, kao što je, na primer, dijetetika [1]. Jednu vrstu droga predstavljaju, naime, i energetski napici, sačinjeni od koktela vitamina, kofeina ili egzotičnih supstanci kao što su guarana i taurin, na kojima se samo u Francuskoj godišnje zaradi oko 2,5 milijardi franaka. Konzumenti energetskih napitaka se sve više "regrutuju" u redovima aktivnih, socijalno dobro uklopljenih ljudi. Ono što, međutim, najviše zabrinjava, jeste činjenica da sve više zaposlenih, naročito onih na odgovornijim pozicijama, posežu za napicima koji im brzo i efikasno otklanjaju umor, deluju stimulativno ili smanjuju stres i potrebu za snom. Želeći da postignu što bolje rezultate, za njima posežu, sve češće, sportisti, za koje se, inače, smatra da su inkarnacija dobrog zdravlja. Guarana (lat. Paullinia Cupana) je tropska biljka, slična čokotu vinove loze (Slika 1.). Za stimulativno dejstvo praha od smrvljenih semenki "svetog drveta", tj. Guarane, evropljani su čuli krajem XVI veka. Tada su Jezuiti misionari obilazili Amazon, gde su Indijanci guaranu koristili za lečenje mnogih bolesti, podizanje opšteg stanja tela, protiv groznice, kao afrodizijak... Svoju popularnost ovaj napitak može zahvaliti visokom sadržaju kofeina (2-3 puta većem nego u kafi ili čaju), zbog čega podstiče nervni sistem, koncentraciju, telesnu snagu i izdržljivost. Pored kofeina, sadrži još i aktivne supstance kao što su teofilini, teobromini i saponini[2]. Saponini su verovatno delom odgovorni za produženo dejstvo guarane. Teofilin je jači stimulans nego kofein, ali se u semenu nalazi u manjim količinama od kofeina. Seme guarane je masno, što znači da je resorpcija aktivnih sastojaka u vodi otežana. Zbog toga guarana daje produženo dejstvo u pogledu podizanja energije i opšteg stanja organizma (dejstvo traje oko 6 sati). Preparati guarane se mogu kupiti u apotekama, prodavnicama zdrave hrane i trafikama i koriste se za:

podizanje energetskog stanja tela,
suzbijanje apetita,
odvikavanje od pušenja,
otklanjanje glavobolje i
afrodizijak.

I dok se popularnost ovog energetskog napitka svakodnevno povećava, proporcionalno raste i broj prijavljenih neželjenih dejstava, pa čak i slučajeva letalnog ishoda nakon njegove konzumacije. Stimulativni efekat guarane potiče od niza hemijskih sastojaka ove biljke: adenin, caffeine, catechutannic-acid, choline, D-catechin, guanine, guaranine, hipoksantin, biljni lepak, saponin, tanin, teobromin, teofilin, timbonine i xanthine. Glavne aktivne supstance sadržane u guarani su kofein (oko 10-12%) i guaranine (koji ima slično dejstvo kofeinu). Ako se koristi umereno, ovaj napitak može biti koristan u poboljšanju metabolizma i energetske aktivnosti organizma. U suprotnom, može postati toksin. I dok na maloj ambalaži ovog napitka ne mogu stati sva upozorenja i napomene, a reklamni materijali nerado upućuje na savetovanje sa lekarom ili farmaceutom pre njegove upotrebe, u našoj službi su već zabeleženi slučajevi pogubnog dejstva ovog preparata.
Originalno i potpuno uputsvo, sadrži upozorenje da pre upotrebe ovog pića treba konsultovati svog lekara, prevashodno u slučaju poznate alergije na medikamente, trudnoće, problema sa disanjem, epilepsije [3], upotrebe teofilinskih preparata u lečenju astme [4], hronične glavobolje, peptičkog ulkusa, šećerne bolesti, istovremene konzumacije alkohola, kao i srčanih problema ili visokog krvnog pritiska [5]. Upotreba ovog alternativnog preparata [6] mora biti dozvoljena od strane medicinskog osoblja, i to samo u propisanoj dozi. Čuvanje preparata i napitaka guarane mora da je van domašaja dece.
Do sada su zabeležene interakcije guarane sa sledećim medikamentima
Sedativima: alprazolam, lorazepam, diazepam
Cimetidine
Clozapine
Creatine
Dipyridamole
Disulfiram
Hormonski kontraceptivi
Lithium
Ma huang
Methoxsalen
Mexiletine
Norfloxacin
Ofloxacin
Pantoprazole
Phenylpropanolamine
St. John's Wort (kantarion)
Theophylline
Verapamil

Neželjena dejstva tokom dugotrajne upotrebe guarane [8] mogu se protezati od alergijskih reakcija, preko lakših poremećaja digestivnog trakta, do predoziranja kofeinom. Ne postoji jasna korelacija između toksične koncentracije kofeina u krvi (25 ml/l) i ispoljene kliničke slike [9]. Toksikološka ispitivanja na životinjama pokazuju da guarana nije toksična sve dok se ne unese preko 2 gr/kg telesne mase. Svi metilksantini (kofein, teofilin, teobromin) inhibišu fosfodiesterazu sa rezultantnim povećanjem intracelularnog cikličnog adenozin-monofosfat (cAMP) i blokadom adenozinskih receptora. Najnovija istraživanja pokazuju da inhibišu i oslobađanje leukotrijena i dejstvo PAF-a. I na kraju, metilksantini aktiviraju depoe kalcijuma u sarkoplazmatskom retikulumu, povećavajući koncentraciju intracelularnog kalcijuma. Farmakološki, stimulišu centralni nervni sistem, pri čemu su dejstva teofilina izraženija i potencijalno opasnija od kofeina, koji je tradicionalno najsnažniji stimulans CNS-a. Posebno je opasna obimnija konzumacija guarane i teofilinskih preparata, zbog simptoma afekcije CNS-a (stimulacijom retikularne formacije), sa izmenjenim stanjem svesti, povraćanjem, agitacijom, nesanicom, tremorom, pa čak i konvulzijama. U velikim dozama, metilksantini stimulišu produženu moždinu, pojačavaju disanje i diurezu, a smanjuju krvni pritisak.
Ipak, najvažniji i potencijalno najopasniji akutni efekti [10] su metaboličke promene i kardijalni poremećaji. Acidobazni i elektrolitski disbalans obuhvata hipokalemiju, hipofosfatemiju, hiperglikemiju i metaboličku acidozu. Hipokalemija je odgovorna za poremećaje srčanog ritma i konvulzije. Delovanje na srce je dvojako: inotropno i hronotropno, sa smanjenjem periferne vaskularne rezistencije. Na srcu, pojačavajući snagu kontrakcije, ubrzava srčani rad i olakšava stvaranje ektopičnih impulsa [11]. Posle enormnih doza neminovno se javljaju ekstrasistole po tipu bigeminije ili supraventrikularne i ventrikularne tahiaritmije. U literaturi je prikazan slučaj letalnog ishoda 25-ogodišnje devojke sa prolapsom mitralne valvule, nakon konzumacije 500 ml guarane [12] . Postmortalnom obdukcijom, serumska koncentracija kofeina iznosila je 19 ml/l, što je prototip kofeinu iz popijenih 15-20 šoljica kafe. Naročito je opasna primena guarane u asmatičara, kada se kao najteži stepen trovanja dešava respiratorna insuficijencija, koja u kombinaciji sa kardijalnim simptomima može biti uvod u kardio-pulmonalni zastoj.
Lečenje u ovakvim slučajevima zahteva lavažu želuca [13], uz infuzionu i simptomatsku terapiju za korekciju acidobaznog disbalansa, elektrolitskog disbalansa i hiperglikemije. Kod kardiopulmonalnog aresta neophodno je primeniti mere KPCR-a, uz monitoring vitalnih funkcija. Hipotenzija se popravlja na unos tečnosti, a ako je rezistentna dati vazopresorne amine (dopamin). Konvulzije povoljno reaguju na diazepam, a poremećaje srčanog ritma tretirati propranololom. Hemoperfuzija sa aktivnim ugljem [14], mada vrlo efikasna, primenjiva je samo u hospitalnim uslovima.
Prikazujemo sedamnaestogodišnjeg astmatičara na redovnoj terapiji teofilinskim preparatima koji doživljava srčani zastoj nakon konzumacije ovog energetskog napitka.
Cilj rada je da se još jednom skrene pažnja na mogućnost interakcije guarane i teofilina u smislu ispoljavanja simptoma akutnog trovanja kofeinom, njeno blagovremeno prepoznavanje i lečenje.

PRIKAZ SLUČAJA
12.12.2004. god. u 5h doktorki na telefonskoj centrali GZZHMP u Beogradu panično je upućen poziv za hitnom medicinskom intervencijom: "dete ne diše". Lekarska ekipa zatiče 17-ogodišnjaka bez pulsa, srčane radnje i disanja sa širokim, jednakim ali nereaktivnim zenicama na SAK. Odmah su primenjene mere KPCR-a: kompresija grudnog koša, plasiranje erveja i ventiliranje ambu balonom, otvaranje dva venska puta i u brzoj i.v. infuziji primena 0,9% NaCl i Ringer lactata. Na EKG monitoru registruje se VF i nakon DC šoka jačine 200J uspostavljen je sinusni ritam frekvence 110/ min.
Tokom reanimacije od roditelja se dobija heteroanamnestički podatak da je mladić dugogodišnji astmatičar, na redovnoj terapiji tbl. Aminofilina a' 100 mg, da je oko 22 h prethodne noći uzeo redovnu noćnu dozu leka i nakon toga otišao na žurku, gde je pored 2 šoljice kafe popio i 3 flašice energetskog napitka "guarane". Po povratku kući, subjektivno se loše osećao i ubrzo ga roditelji zatiču bez svesti, agonalnog disanja, u kom momentu je i pozvana služba "94".
Nakon ovih podataka, primenjeno je oko 300 mg Urbasona i.v. Tokom 30-minutne reanimacije dolazi do oporavka ROSC i disanja, svest je na nivou sopora, a zenice se diskretno sužavaju i tromo reaguju na svetlost. Prebačen je do UC na dalju opservaciju i lečenje.
Mladić je i danas živ sa minimalnim neurološkim sekvelama u smislu dizartrije.
ZAKLJUČAK
Proizvodi zdrave hrane, a među njima i energetski napici. na deklaraciji moraju imati prošireni spektar upozorenja o riziku ispoljavanja neželjenih interakcija sa lekovima.

GOJAZNOST

Definicija

Gojaznost se definiše kao višak telesnih masti.
Ovaj termin se često poistovećuje sa pojmom prekomerna uhranjenost pod kojim se podrazumeva povećanje telesne težine u odnosu na idealnu težinu na račun viška vode (edemi) ili mišićne mase (atlete,bodi bilderi), ili pak teških kostiju, a manje na račun telesnih masti. Gojazna osoba ima više kilograma od svoje idealne telesne težine, a taj višak je uglavnom mast (85 %), a malim delom voda i mišići. Umerena gojaznost je idealna telesna težina povećana za 15 %. Izrazita gojaznost je idealna težina povećana za 25 %, dok je maligna (ekstremna) kada je idealna telesna težina povećana preko 60 %. Žene su češće gojazne dok su muškarci češće prekomerno uhranjeni. Gojaznost kod žena najizraženija je posle dvadesete godine kao i posle menopauze. Muškarci su najčešće gojazni od 25 do 40 godine.

Istorijat

Gojaznost je najstariji i još uvek najčešći metabolički poremećaj kod čoveka. O tome svedoče razne skulpture drevnih civilizacija, grčke kariatide, egipatske sfinge kao i mnoge umetničke slike.

Zašto nastaje gojaznost?

Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veći od energetskih potreba u dužem vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. Tada se višak kalorija skladišti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troši u slučaju povećanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. Jasno je, dakle, da do gojaznosti neće doći ako postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje.

1 g masti=9 kcal
1000 g ciste masti=9000 kcal
1000 g telesne masti=85% masti+15% vode i ćelija
1000 g telesnih masti=85/100*9000 kcal=7600 kcal, tj. za svakih 3000-3500 kcal koje uzmemo viška, a ne potrošimo dobićemo 1/2 kg masnog tkiva.

Koji su uzroci gojaznosti?

Do sada su poznati mnogi faktori koji utiču na pojavu gojaznosti, dok su neki još u fazi ispitivanja. Danas se smatra da gojaznost nastaje kao posledica dejstva više raznih faktora (naslednih osobina, psiholoških, kulturoloških, socijalnih, metaboličkih i fizioloških) tj. da je gojaznost multikauzalno oboljenje koje najčešće nastaje kao posledica interakcije genotipa (naslednih genskih odlika individue) i faktora spoljne sredine.

Nasledni faktori

Nasleđe se navodi kao jedan od najvažnijih faktora u nastanku gojaznosti. Po nekim autorima smatra se da ono čini 90 % uzroka gojaznosti, mada nedavne studije navode nižu cifru 30-40 %. Činjenica je da se gojaznost češće javlja u porodicama sto ukazuje da genetski faktor ima uticaja. Međutim, članovi porodice dele ne samo gene već i životni stil i navike u ishrani, a odvajanje ovih uticaja od genetskih je teško. Studije usvojenih odraslih osoba potvrđuju ovu činjenicu jer je zapaženo da je telesna težina ovih usvojenih ljudi bliža telesnoj težini njihovih bioloških roditelja, nego osoba koje su ih usvojile. Brojne studije blizanaca nam takođe potvrđuju činjenicu da nasleđe ima velikog uticaja. Primer: Dvanaest pari blizanaca je stavljeno na dijetu koja je bila za 1000 kcal viša od njihovih potreba u trajanju od 100 dana. Praćeno je povećanje telesne mase. Zapažene su veće sličnosti u broju dobijenih kilograma i rasporedu masnog tkiva kod istog para blizanaca (i to veća sličnost kod homo nego kod heterozigotnih) nego među pojedinim članovima ispitanika. Gotovo istovetni rezultati dobijeni su kada je sprovedena naknadno redukciona dijeta.

Takođe se pomije poremećaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvođači energije. Mitohondriji se nasleđuju od majke i to objašnjava koleraciju između težine deteta i težine biološke majke. Ako je biološka majka gojazna u kasnijim godinama postoji 75 % šanse da dete bude gojazno i obratno.

Poslednjih godina govori se o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu i odgovoran je za osećaj sitosti. Ako je ovaj protein abnormalan osoba koja pojede obilan obrok ne oseća sitost. 1995 godine otkriven je abnormalni gen za B3 adrenergički receptor koji je odgovoran za iskorišćavanje masti tako da je metabolizam usporen, a masti se nagomilavaju u adipoznom tkivu. Drugi istraživači smatraju da je poremećaj na nivou hipotalamusa i to feet back mehanizma.

Defektan metabolizam, tj. nesposobnost efikasnog iskorišćavanja energije (ATP), smanjeni enzimi (lipaze), smanjena aktivnost enzima za mobilizaciju masti i povišen nivo enzima za skladištenje masti.

Urođeno veći broj masnih ćelija kod gojaznih osoba ili poseban tip masnih ćelija koje lako hipertrofiraju mogu biti jedan od uzroka gojaznosti. Dobijanje u telesnoj težini u periodu između 12 i 18-og meseca života, 12 i 16 godine i u odraslom periodu.

Faktori sredine

U raznim sredinama, kulturama i vremenu postojali su različiti ideali za lep izgled. Punije osobe dugo su smatrane za simbol zdravlja i bogatstva. Ritual uzimanja hrane vezan je za radosne trenutke (svečanosti, slavlja, ispoljavanje gostoprimstva), kao i tužne trenutke (daće).

Psihološki faktori

Mnogi ljudi jedu da bi odagnali lose emocije (frustracije, dosadu, nesigurnost, ljutnju, tugu); hrana cesto sluzi kao zamena za nešto što je izgubljeno (ljubav, posao), slično kao pušenje, opijanje. Oko 30 % gojaznih ima faze prejedanja (bingle eating disorder). Društvo zahteva lepe i vitke, a gojazna osoba je samim tim diskrimisana za razna zanimanja, ona se oseća nepoželjno, depresivno, jede više, a zbog svog izgleda postaje još vise depresivna i opet utehu nalazi u hrani (začarani krug).

Fiziološki faktori

Bazalni metabolizam (osnovne energetske potrebe za održavanje života) smanjuje se posle 25 godine, jer prestaje rast i smanjuje se dejstvo hormona koji utiču na izgradnju tela, a povećavaju se katabolički procesi za koje nije potrebna dodatna energija. Tako da životno doba ima uticaja na pojavu gojaznosti.

Fizička aktivnost je važan faktor koji utiče na potrošnju energije. Ona se takođe smanjuje sa godinama života. Kod osoba koje žive u istoj porodici stvara se uslovni refleks da unose vise hrane po ugledu na ostale članove porodice.

Procena željene telesne težine

Postoji više načina za izračunavanje idealne telesne težine:
Standardne tabele (Weight to high tables) - prihvatljiva težina za osobu poznate visine


Nedostatci:

- ne određuju procenat masti, tj. ne razgraničavaju masno od mišićnog tkiva
- ne prave razliku između prosečne i željene telesne težine;
- 5 % populacije (izrazito niski ili visoki) ne uzimaju u obzir;
- neke ne uzimaju u obzir uzrast i pol;
- najveći problem za lekara je koju tablicu da izabere;

Pravilo palca (palac i kažiprst jedne ruke stave se oko ručnog zgloba druge ruke).


Tabele rasta za decu
Formula po Demole-u


Za muškarce: ITT=(TV-100) - (TV-150/4) + (G-20/4)
Za žene: ITT=(TV-100) - (TV-150/2.5) + (G-20/4)


ITT-idealna telesna težina; TV-telesna visina; G-godine
Ova formula je prilično zastarela i danas se sve ređe koristi. Razlozi su ti što je ograničena na razdoblje od 20-40 godine, savremene preporuke zahtevaju manji kalorijski unos zbog modernijeg i lakšeg stila življenja (nove tehnologije, automobili, daljinski upravljači, itd.). ITT-idealna telesna težina; TV-telesna visina; G-godine

Merenje gojaznosti

Svaka pojedinačna je teška 0.5 µg je "Sizifof posao". Napori internacionalne grupe bili su usmereni na jedinstvenu meru nezavisnu od drugih parametara i tako je 1990. godine usvojen kao metod izbora u merenju gojaznosti - BMI.

Sta je BMI?

BMI (Body Mass Index)- je odnos između težine i visine koji se koristi za procenu uticaja gojaznosti kao faktora rizika na zdravlje. To je matematička formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba, a izračunava se kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat.
BMI=TT (kg)/[TV (m)] 2
TT=telesna težina
TV=telesna visina
TT=telesna težina
TV=telesna visina

Kako se određuje zdravstveni rizik na osnovu Body Mass Index-a?
BMI Uhranjenost
Rizik za obolevanje na osnovu BMI
Rizik za obolevanje na osnovu BMI i komorbiditeta*
< 18.5 Mršavi Minimalni Nizak
> 18.5 - 25 Normalno uhranjeni Nizak Umeren
> 25 - 30 Prekomerno uhranjeni Umeren Visok
> 30 - 35 Umereno gojazni Visok Vrlo visok
> 35 - 40 Jako gojazni Vrlo visok Ekstremno visok
> 40 Ekstremno gojazni Ekstremno visok Ekstremno visok


*Komorbiditet je stanje udruženo sa gojaznošću koje se pogoršava sa povećanjem BMI, a cesto poboljšava ukoliko se gojaznost uspešno tretira.

Komorbiditet vezan za gojaznost:

Hipertenzija
Kardiovaskularne bolesti
Dislipidemija
Tip II dijabetes
Sleep apnea
Osteoartritis
Sterilitet


Druga patološka stanja:

* idiopatska intrakranijalna hipertenzija
* prosirene vene donjih ekstremiteta
* gastroezofagealni refluks
* urinarna stres inkontinencija

Prisustvo jednog ili vise komorbidnih stanja povećava zdravstveni rizik vezan samo za BMI.
Kada je procena zdravstvenog rizika adekvatna?
BMI se koristi za procenu zdravstvenog rizika kod odraslih osoba. Ne zavisi od pola i uzrasta jer ima širok dijapazon primene (od 19 do 70 godina).

Kada se BMI ne može primeniti?

* kod dece u fazi rasta,
* kod trudnica i dojilja,
* kod osoba kod kojih je izražena muskulatura (body bilderi i atlete),
* kod osoba za skoliozom i kifozom ili drugim anomalijama gde ne može da se adekvatno proceni visina.

Distribucija masti

Iako je ukupna količina masti u telu značajan parametar za procenu zdravstvenog rizika, raspored (distribucija) masti je, takođe, značajan parametar, cak nezavisan.

Razlikujemo dva tipa rasporeda (distribucije) masti:

1. "Apple shape"-jabuka-androidni tip gojaznosti-upper distribution-gornja distribucija. Adipozno tkivo je koncentrisano oko trbuha i u gornjim partijama tela. Ovaj vid gojaznosti javlja se kod muškaraca i zena posle menopauze jer se smanjuje estrogen, a povećava testosteron. To, međutim, nije uvek pravilo. Ovaj tip gojaznosti nosi povećan rizik za hipertenziju, dijabet tip II, srčana oboljenja i izvesne forme karcionoma.

2. Pear shape"-kruska- ginoidni tip gojaznosti -lower distribution- donja distribucija. Adipozno tkivo se koncentriše oko bokova, kukova i butina. Češći je kod gojaznih žena.

Distribucija masti može se proceniti merenjem:

Obim kuk-struk (WHR-Waste to Hip Ratio), tj. krojačkim santimetrom izmeri se obim struka i deljenjem sa obimom kuka u cm.
WHR

Pol
>1

Muškarci
>0.8

Žene

Ovaj odnos je značajan indikator distribucije masti, naročito abdominalne masti i dobar indikator za procenu zdravstvenog rizika. Vrednosti do 1 za muškarce i do 0.8 za žene su donje granične vrednosti. Vrednosti preko pomenutih nose rizik za obolevanje, nezavisno, ali i udruženo sa gojaznošću.

Obim struka

Merenje obima struka je drugi način da se proceni distribucija masnog tkiva. On je adekvatan indikator intraabdominalnih masti kao i zdravstvenog rizika. Zapaženo je da osobe (muškog pola) koje imaju obim struka preko 94 cm imaju povećan rizik, a preko 102 cm jako povećan rizik za obolevanje. Osobe (ženskog pola) koje imaju obim struka preko 80 cm imaju povećan rizik, a preko 88 cm imaju jako povećan rizik za obolevanje. Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najčešće povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). Ovi simptomi se označavaju danas kao sindrom X. Izvesne forme karcinom su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srčana oboljenja. Svi pacijenti sa BMI manjim od 40 trebalo bi da izmere i obim struka jer on sam ili udružen sa povišenim BMI predstavlja faktor rizika. Osobe koje imaju BMI preko 40 ne moraju da mere obim struka jer je njihov zdravstveni rizik već ekstremno visok.

Znači, šak i umerena ili blaga gojaznost treba da se leči ako je abdominalno tkivo bogato mastima jer povećani broj i veličina masnih ćelija-adipociti udružena je sa njihovom povećanom metaboličkom aktivnošću. Iz ovog tkiva oslobađaju se masne kiseline direktno u portnu cirkulaciju što dovodi do nagomilavanja triglicerida u plazmi i kao posledica toga nastaje lučenje insulina-hiperinsulinemije jer nastaje rezistencija na glukozu i dolazi do povećanja i glukoze u krvi.

Posledice i komplikacije gojaznosti (komorbiditet)

Gojaznost je ozbiljno hronično oboljenje koje može dovesti do mnogih medicinskih komplikacija koje umanjuju kvalitet života i skraćuju dužinu života, a čije lečenje ima visoku cenu. Gojazne osobe imaju veći morbiditet i mortalitet (svakih pola kg preko idealne telesne težine smanjuje životni vek za mesec dana).

1. Hipertenzija. Jedna je od najčešćih komplikacija. Smatra se da je uzrok ovog poremećaja u stvaranju materije koju produkuje adipozno tkivo i povećanju insulina koji se javlja kod gojaznih. Oko 30 % osoba koje imaju telesnu težinu preko 15 kg od idealne imaju povišen pritisak. Takođe, i distribucija masti ("jabuka" - androidni tip gojaznosti), a ne samo povećana količina masti utiče kao nezavisni faktor rizika za visok pritisak. Masno tkivo je metabolički aktivno i masne kiseline putem vene porte odlaze u jetru gde se sinetetišu trigliceridi što dovodi do insulinske rezistencije i hiperinsulinemije.

2. Kardiovaskularna i cerebrovaskularna oboljenja. Mnogobrojne studije su pokazale da bez obzira na druge faktore rizika ova oboljenja nastaju kao posledica gojaznosti, naročito "jabuka" (androidne) gojaznosti. Osobe koje imaju 10 % prekomernu telesnu težinu imaju u proseku 20 % povećan rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti. Za svakih 10 % povećanja TT, sistolni pritisak se poveća za 6,5 mmHg, plazma holesterol za 12 mg, a glukoza za 2 mg/dl krvi. Kao što smo pomenuli povećana količina adipoznog tkiva u predelu stomaka udružena je sa insulinskom rezistencijom, hiperinsulinemijom, povećanim krvnim pritiskom i aterogenim plazma lipid profilom. Ova komplikacija najčešće nastaje kod ljudi koji su duži niz godina gojazni (15 i više), tako da kod njih nalazimo povišen pritisak, tip II dijabet (insulin nezavisni) i povišene vrednosti holesterola (LDL). Rizik od nastanka ove komplikacije je veći kod muškaraca do 50 godina, nego kod žena do 50 godina zbog povećane androgene aktivnosti koja utiče na povećanje slobodnih masnih kiselina u jetri i sintezu triglicerida. Kod žena posle menopauze zbog povećane androgene aktivnosti menja se distribucija masti tako da se i kod njih mast nagomilava u gornjim partijama tela ("jabuka", androidni tip), a samim tim povećava rizik za ova oboljenja. Smatra se da je HDL u plazmi smanjen kod ovih osoba zato što ga vezuju masne ćelije u adipoznom tkivu.

3. Hiperholesterolemija. Holesterol je određen genetskim faktorima (2/3) i ishranom (1/3). Svako povećanje ukupnih masti povećava i holesterol. Kod gojaznih osoba čak 53 puta je povećan rizik za povišen holesterol u krvi.

4. Dijabet. Čak i umerena gojaznost naročito abdominalna može povećati rizik od insulin nezavisnog dijabeta. Masno tkivo ima dvostruku ulogu u nastanku dijabeta:

- povećava potrebu za insulinom (hiperinsulinemija) i stvara insulinsku rezistenciju, a samo ostaje osetljivo na insulin,
- smanjuje se broj receptora za insulin (smatra se da je to posledica dejstva citokina hormonu slične supstance).
Redukcija telesne težine dovodi do poboljšanja kontrole šećera u krvi kao i hiperlipidemije.

5. Karcinom. Kod muškaraca povećava se rizik od nastanka karcinoma prostate, kolona, a kod žena se rizik od karcinoma dojke povećava za 3 puta, a uterusa za 7 puta i ovarijuma. Za ovaj rizik pored ukupne masti veliku ulogu ima i distribucija masti ("jabuka" ili androidni tip).

6. Artritis. Uzrok degenerativnog artritisa kod gojaznih nije razjašnjen, ali postoji jasna korelacija između povišene mokraćne kiseline (acidum uricuma) u krvi , koja izaziva giht i gojaznosti. Neki smatraju da adipozno tkivo produkuje citokine koji uništavaju rskavicu u zglobu, dok su mnogi mišljenja da je to mehanički, a ne metabolički problem.

7. Oboljenja žučne kese - holelitijaza. Glavni razlog je hiperholesterolonemija. Povišen unos masne hrane povećava holesterol u krvi, a i žuč je više zasićena holesterolom. Žučna kesica se otežano kontrahuje, hipomotilitet i česta je pojava holesterolskih kamenaca i upala žučne kesice kod gojaznih osoba. Gojazne mlade zene (20 do 30 godina) imaju 6 puta veći rizik u poređenju sa normalno uhranjenim, dok je kod žena preko 60 godina koje su gojazne jedna trećina sa holelitijazom.

8. Picwikov sindrom (sleep apnea, hipoventilacioni sindrom). Gojaznost je jedini najvažniji uzrok ovog sindroma koji se karakteriše kratkim prestankom disanja u toku sna (oko 1 min), srčani otkucaji su iregularni, i može doći do fatalnog srčanog udara u snu. Pacijenti se najčešće probude kada prestanu da dišu. Ovo se može ponoviti i više puta u toku noći i zato se pacijenti bude umorni, radna sposobnost biva smanjena.

9. Poremecaji digestivnog trakta. Kod gojaznih je česta hijatus hernija zbog gastroezofagealnog refluksa, pankreatitis, hemoroidi (zbog venske staze) i dr.

10. Komplikacije u trudnoći. Kod gojaznih trudnica česte su toksemije (gravidne toksikoze), porođaj je produžen.

11. Psihički poremećaji. Variraju od osećanja beskorisnosti, emocionalne patnje (nervoza) do teške depresije.

12. Nemedicinske komplikacije gojaznosti.

- Skuplji život (hrana, odeća, obuća, nameštaj i transport),
- nelagodnost pri kretanju (bolovi u leđima i stopalima),
- teže nalaze bračnog druga, posao,
- usamljenost (smanjeni socijalni kontakti),
- neaktivnost.

Lečenje gojaznosti

"Mnogi gojazni pacijenti se nikad ne podvrgavaju terapiji. Od onih koji se podvrgnu terapiji za redukciju telesne težine, mnogi neće izgubiti kilograme, a oni koji ih i izgube ponovo će ih dobiti",reči su čuvenog nutricioniste dr A. J. Stunkarda sa Standfordskog univerziteta.*

Zašto je mršavljanje teško? (Zašto se pacijenti ne pridržavaju dijete?)

menjanje navika svakom teško pada; kaže se čovek je rob navike. Ako je osoba mlađa, obrazovanija i motivisana, menjanje navika će joj biti lakše,
rezultat dijete se ne vidi odmah,
mnogi pacijenti su obeshrabreni ako vide da je i osoba koja im propisuje dijetu gojazna,

Šta treba pacijent da uradi da bi se lakše pridržavao dijete?

-Da nauči osnovne pojmove o gojaznosti i zdravoj ishrani
-Da pronađe motiv i postavi realan cilj
-Da promeni navike
-Da nauči da prepozna znake uspeha (zategnuti mišići, gubitak zamora, promena konstitucije)
-Da se ne obeshrabri neuspehom i da ne prekine posete lekaru. Treba da ima na umu da je gojaznost hronično oboljenje koje zahteva stalno praćenje i tretman

Gubitak telesne težine je samo deo problema lečenja gojaznosti. Drugi deo, mnogo teži i važniji, je kako održati postignutu, željenu (idealnu) telesnu težinu. Najbolji način je kombinovati redukcionu dijetu, povećati fizičku aktivnost i promeniti navike u hranjenju.

Opšta uputstva

Najbezbednije je da se nedeljno gubi 1/2 kg do 1 kg.
Fizička aktivnost je integralni deo terapije.
Spremno sačekati period stabilizacije, period kada se telesna težina duži period zadržava na istoj vrednosti.
Održavati postignutu težinu i ne biti obeshrabren.
Potrebno je ohrabrenje pacijentu od strane lekara, okoline, grupe i samopodrška.

Naučni metodi redukcije telesne težine

-Redukcija kalorijskog unosa

-Povećanje fizicke aktivnosti

-Promena ponašanja

-Terapija lekovima

-Hirurški način lečenja gojaznosti

-Terapija gladovanjem

I Najjednostavniji način je jesti nutritivno adekvatnu hranu (posno meso, mlečne proizvode sa niskim procentom masti, cela zrna, voće i povrće), siromašnu kalorijama. Poželjno je imati najmanje tri obroka i dve užine. Doručak i večera trebalo bi da iznose po 20 % ukupnog energetskog unosa, ručak 30 %, a užine po 15 % ukupnog energetskog unosa. Izbegavati sosove, masnu hranu, torte, kolače, testa i jake začine koji povećavaju apetit (ljuta papričica, feferoni, biber, ljuta "Alevu" paprika itd.). Prestati sa "grickanjem" između obroka. Skidati vidljive masti (masnoću sa mesa, supe i drugih jela). Preferirati meso i povrće kuvano ili suvo pečeno, a ne prženo. Voditi računa o uzimanju visokokaloričnih napitaka, kao što su koka-kola i druga gazirana pića, kakao, alkohol, sirupi, gusti sokovi. Umesto njih radije uzimati nezaslađene blage, biljne čajeve, prirodno ceđene sokove i mineralnu vodu. Da bi se najbolje isplanirao dnevni unos potrebno je:

a) napraviti dijetu po grupama namirnica gde se svaka namirnica iz grupe može zamenjivati drugom iz iste grupe i

b) davanjem gotovog jelovnika. Najbolji vodič za adekvatan unos svih grupa namirnica je poštovanje preporuka "nutritivne piramide" koja nam daje podatke o tome koliko treba da budu zastupljene pojedine grupe namirnica u dnevnom unosu.

II Uporedo sa redukcionom dijetom predlaže se pacijentu da poveća svoju fizičku aktivnost, ali postepeno i obazrivo. U početku to može biti svakodnevna, rutinska aktivnost: pešačenje-umesto vožnje kolima; stepenice-umesto vožnje liftom; svakodnevna šetnja-umesto sedenja ispred TV-a. Kasnije treba preći na sistematičnu aktivnost u slobodnom vremenu. Najbolje je opredeliti se za jednu od sledećih aktivnosti: brzi hod, vožnja biciklom, plivanje ili tenis. U početku dovoljno je 10-15 minuta brzog hoda ili neke druge aerobne aktivnosti, a vremenom povećavati dužinu, trajanje i frekvencu. Npr. pacijent treba u početku da brzo hoda 10-15 minuta, tri puta nedeljno. Zatim treba da poveća ili dužinu staze, a samim tim i vreme treninga do najmanje 30 minuta svakodnevno. Kasnije treba da se trudi da tu stazu pređe za kraće vreme, a time će se povećati i intezitet trening ili će nastaviti istim tempom, a povećavaće postepeno dužinu staze. Kod pacijenata koji maju ma kakav zdravstveni problem potrebno je da se konsultuju sa lekarom pre početka treninga. Savetuje im se da urade "step test", "trade mill" i EKG. To se savetuje i zdravim osobama muškog pola preko 40 godina i osobama ženskog pola preko 50 godina. Kontraindikacije za fizičku aktivnost su angina pektoris, aritmije, maligne hipertenzije, teška anemija, varikozne vene, nekontrolisani dijabet.

Dobrobiti fizičke aktivnosti

-Dobro opšte osećanje, redukcija depresije, stresa i anksioznosti (nervoza).
-Povoljan efekat na kardiovaskulrni respiratorni i mišićno-koštani sistem.
-Povećava se HDL ("dobar holesterol").
-Snižava se krvni pritisak
-Tolerancija na insulin se smanjuje što dovodi do značajne regulacije šećera u krvi,
-Smanjuju se kardiovaskularne komplikacije i ostali uzroci mortaliteta,
-Povećava se mišična masa na račun telesnih masti, koža i mišići postaju zategnuti zbog toga sto se vežbanjem više troše masti i ugljeni hidrati, a manje proteini, dok se samom dijetom bez vežbanja troše više proteini.
-Fizička aktivnost mnogo pomaže u održavanju postignute telesne težine.

Postoji kontraverzan odnos između fizičke aktivnosti i gladi. Dok neki smatraju da se glad povećava posle fizičke aktivnosti zbog gubitka energije, drugi su zapazili da osoba nije gladna i da se čak i apetit smanjuje. Međutim, opšti je zaključak da brzi hod, jogging (1.5-3 km distance) i druge fizičke aktivnosti u trajanju do 30 minuta ne utiču na uobičajeni apetit pacijenta.

III Smatra se da je gojaznost rezultat loših navika u vezi sa hranjenjem koje su naučene tokom života i da je menjanje tih navika osnov za uspešnost lečenja gojaznosti. To se zasniva na činjenicama:

-Gojazna osoba unosi prekomernu količinu hrane (kalorija),
-Gojaznost je naučeni ili stečeni poremećaj,
-Gojazne i normalno uhranjene osobe se razlikuju u načinu hranjenja,

Bihevioralno ponašanje podrazumeva:
Definisati problem (istorija gojaznosti, odnos prema prijateljima, poslu, emocije); Usredsređivanje na neposredan uzrok koji je doveo do preobilnog uzimanja hrane u prošlosti; uzrok koji ga sada navodi da nekontrolisano jede. Promena ponašanja odnosi se na to da se smanji količina, vrsta i učestalost uzimanja hrane. Ovakvo lečenje zahteva psihijatrijski tretman koji se može odvijati kroz individualnu terapiju ili radom u grupi, a kao vid lečenja može se koristiti i hipnoza. Ona se koristi u slučajevima kada pacijent ne može da definiše svoj problem tako da se mora vratiti u prošlost uz psihoterapeutsku pomoć i ispraviti svoj model ponašanja vezan za hranjenje prvo na nivou podsvesti.

IV Gojaznost je vrlo ozbiljno hronicno oboljenje koje kao i sva druga hronicna oboljenja (dijabet, hipertenzija) zahteva dugotrajan tretman (lečenje) da bi se postigla kontrola telesne težine i sprečile brojne komplikacije.
Terapija lekovima je korisna pomoćna terapija uz strogo indikovanim slučajevima, ali ne zamena za redukcionu dijetu, promene navika i fizičku aktivnost. Lekovi za gojaznost mogu se podeliti u dve velike grupe:
Anorektični lekovi (lekovi koji suprimiraju apetit)

Dele se na:

1. one koji deluju preko centralnog nervnog sistema (CNS agensi), tj. povećavaju produkciju serotonina i kateholamina (norepinefrin) u mozgu i tako smanjuju apetit i povećavaju osećaj sitosti. Oni mogu biti kateholinergici (amfetamin i fentermin) i serotoninergici (dexfenfluramin i fenfluramin) i kombinacija ova dva leka,
oni koji nisu CNS agensi (vlakna).

2. Lekovi koji smanjuju resorpciju masti. Najpoznatiji je Orlistat (Xenical). Ovi lekovi vrse selekciju receptora masti i interferiraju se sa masnim receptorima ne vršeći selekciju među masnim receptorima što je razlog neapsorpcije vitamina rastvorljivih u mastima uključujući beta-karotin.
Indikacije: za pažljivo odabrane pacijente koji imaju BMI preko 30 što predstavlja veliki zdravstveni rizik i pacijenti sa BMI preko 27 sa već izraženim komplikacijama gojaznosti.
Kontraindikacije:
-radi poboljšanja estetskog izgleda,
-trudnoća i dojenje,
-narkomani i alkoholičari,
-poremećaj hranjenja (bulimija nervosa, bingeating),
-depresija i upotreba antidepresivnih lekova,
-migrena,
-glaukom,
-dijabet,
-srčana oboljena, aritmija, visok krvni pritisak,
-planiranje operativnog zahvata u opštoj anesteziji.

Ovi lekovi se uzimaju kratko, nekoliko nedelja ili meseci da bi olakšali pacijentu koji je na redukcionoj dijeti, a nikako kao jedini vid lečenja. Duža upotreba od tri meseca se ne preporučuje jer se tada javljaju komplikacije, a zapaženo je da se posle šest meseci telesna težina ne menja što se dovodi u vezi na pojavu rezistencije na lek. Studije na preko godinu dana na upotrebu ovih lekova nisu rađene. Inače, upotreba većine ovih lekova ne izaziva neželjene efekte sem kod izvesnih koji su skinuti sa liste (off lable use), odnosno zabranjeni. Efekti su pospanost, nervoza, euforija, povećanje pritiska i pulsa. Primarna pulmonalna hipertenzija je redak, ali potencijalno fatalan poremećaj koji može nastati kod primene ovih lekova (pentermin koji pogađa krvne sudove pluća i rezultira smrtnim ishodom u 45 % slučajeva). Treba na vreme prepoznati simptome kod pacijenata koji su na ovom leku, a to su kratak dah, bol u grudima, zamor i otoci zglobova, te odmah prekinuti lečenje. Zapaženo je da se oni javljaju kod pacijenata koji uzimaju ove lekove duže od tri meseca. 1997. godine 24 žene su obolele od srčane valvularne mane (promene koje su jedino viđene kod karcinoid tumora koji produkuje serotonin), a zajedničko im je da su uzimale kombinaciju lekova za gojaznost fenfluramina i dexfenfluramina koji su kao što smo rekli povučeni iz upotrebe.

Orlistat (Xenical)

Ne deluje na CNS. Selektivno interferira sa mastima u apsorpciji, ne deluje sistemski i ne utiče na apetit. On redukuje apsorpciju masti za 30 %. Međutim, osoba koja je na ovom leku mora biti i na redukcionoj dijeti. Preporučena doza je tri puta po 120 mg. Kontraindikovan je kod pacijenata koji imaju hroničnu malapsorpciju ili holestazu i kod organskih uzroka gojaznosti kao što je hipotireoidizam. Negativna dejstva leka su masne stolice, nemogućnost zadržavanja stolice, nadimanje.
Dobrobiti medikamentozne terapije
Telesna težina se smanjuje kao i brojni zdravstveni rizici (krvni pritisak, holesterol, trigliceridi, potrebe za insulinom).

Potrebne su duže studije da bi se utvrdilo da li gubitak telesne težine od strane apetit supresanata može zaista unaprediti zdravlje. Ovi lekovi nisu čarobne formule i ne deluju posle jednokratne upotrebe. Oni ne mogu zauzeti mesto redukcionoj dijeti i zauzeti mesto fizičke aktivnosti već samo mogu pomoći osobi da istraje na dijeti i vežbama i da izgubi kilograme i zadrži takvo stanje. S obzirom da je bazalni metabolizam povećan kod osoba koje imaju viška tireoidnog hormona logično je bilo ispitati njegov efekta u lečenju gojaznosti, međutim, ova terapija je odbačena jer se može više naškoditi pacijentu zbog povećane razgradnje proteina (negativan azotni bilans) nego što bi mu se smanjio zdravstveni rizik od gojaznosti.

V Ove metode su ograničene na pacijente sa BMI preko 40 i ako im je BMI 30-35 sa teškim komorbiditetom.
Jedna od metoda je podvezivanje vilice (Jow Wiring). Pacijent može da uzima samo tečnu hranu, mleko, sokove, suplemente vitamina i minerala, a ne može da žvače. Obično se unosi 1000 kcal dnevno. Nedostaci: bolovi u desnima, infekcije i monotonost dijete, uzimanje visokokaloričnih napitaka što umanjuje efikasnost metode.
Lipetomija je stara tehnika ekscizije subkutanog adipoznog tkiva (isecanje dela masnog tkiva).
Liposukcija podrazumeva lokalno usisavanje masti iz masnih ćelija pri čemu se ne menja broj masnih ćelija.
Parcijalna gastrektomija je česta procedura kod ekstremne gojaznosti da se smanji kapacitet želuca i unos hrane.

Komplikacije:
Dumping sindrom zapaža se kod 15-30 % pacijenata. Postoji rani (5-15 minuta posle jela) i kasni (1-3 sata posle jela) Dumpingov sindrom,
steatoreja - gubitak masti putem stolice. Uzrok je nepoznat. Smatra se da nastaje usled nedovoljne aktivacije pankreasne lipaze ili pod dejstvom crevnih bakterija.
deficit vitamina i minerala (folna kiselina, B12, A, D, E i K vitamini, kalcijum i gvožđe)

Intestinalni by pass (premošćavanje) može da bude:
odstranjenje dela tankog creva ("end to end") i
premošćavanje jednog dela tankog creva ("end to side").

Rezultati ove procedure su ti da se smanjuje apsorpcija masti na samo 25-75 % (normalno se masti resorbuju 95 %).
Komplikacije:
-stvaranje oksalatnih kamenčića nepoznate etiologije,
-hipokalijemija, hipokalcijemija, hipomagnezemija,
-najnepoželjniji efekat je insuficijencija jetre i smrt. Nepoznat uzrok.

Prednosti metode:
-gubitak telesne težine
-smanjuje se holesterol kao i trigliceridi u krvi tako da lipoproteinski profil postaje normalan
-krvni pritisak se normalizuje
-dijabetičari imaju manju potrebu za insulinom i bolju toleranciju glukoze

Sve ove metode nose rizik od morbiditeta i mortaliteta posebno by pass procedure.

VI Parcijalno ili totalno gladovanje je jedan od najstarijih metoda u gubljenju kilograma. Poslednjih godina post je popularan zbog gubitka kilograma i dobrog duhovnog osećanja. Ako je dijeta manja od 1200 kcal dnevno osoba mora biti pod nadzorom lekara. Jako niske kalorične dijete (400 kcal na dan) i niskokalorične dijete (800 kcal na dan) mogu biti uspešne mada su opisani i iznenadni smrtni slučajevi kod malog broja pacijenata. Mogu se javiti i druge komplikacije koje nisu opasne po život pacijenta: usporeni srčani otkucaji, usporen puls, gubitak kose, slabost, pad krvnog pritiska, poremećaj menstrualnog ciklusa, infekcija desni. Kod ovih pacijenata potrebno je pratiti enzime jetre, elektrolite (naročito gubitak kalijuma), keto tela, dehidrataciju, povećanje acidum urikuma i psihičke promene. Ako osoba nije pod nadzorom lekara može doći do: poremećaja tečnosti i elektrolita, ozbiljnih kardiovaskularnih poremećaja, deficita minerala i vitamina i pojave žučnih kamenčića (50 % spontano nestaje, 25 % nema simptoma, a kod 25 % pacijenata neophodno je hirurško lečenje). Ako se ove dijete primenjuju duže od dva meseca koža postaje suva, perutava, kosa i nokti prestaju da rastu, srčani otkucaju postaju nepravilni, dolazi do oštećenja CNS-a i smrti. U početku se može javiti euforija zbog visokih keto tela koji prolaze kroz moždanu barijeru. Uspeh terapije: reguliše se krvni pritisak, šećer i lipidi u krvi. Ovu terapiju iskusni lekari koriste u lečenju gojaznih pacijenata sa preko 25-100 kg prekomerne težine, a ne za gubitak nekoliko suvišnih kilograma.

Ukoliko se koriste ove dijete za smanjenje nekoliko suvišnih kilograma početni efekat kod pacijenata je odmah vidljiv jer se najvećim delom gubi voda, zatim mišićna masa i na kraju masti s tim što se, kao po pravilu, takva dijeta drži do deset dana te masti i ne uspevaju da započnu proces razgradnje, a pacijent ohrabren početnim efektom nastavlja sa uobičajenom ishranom i ciklus se ponavlja.
Zapaženo je da na dugoročne staze dijeta od 400 kcal i dijeta od 800 kcal imaju iste efekte.
Modifikovana metoda terapije gladovanja


1. Hardvard liquid diet 400-600 kcal plus laka večera od 200 kcal
Ova dijeta sadrži esencijalne aminokiseline (biftek, piletina, obrano mleko, jaja, sir).


2. Komercijalni preparat koji sadrži esencijalne aminokiseline, elektrolite, minerale i vitamine.


3. Formula koja sadrži samo aminokiseline.
Međutim, ove gotove formule su počele da se probijaju po prodavnicama i zbog brojnih smrtnih slučajeva koji su registrovani (kipokalemija) povučeni su iz slobodne prodaje što je još jednom potvrdilo da svaka dijeta mora da bude strogo individualna.

Stanja koja isključuju dijetu

Uprkos tome što pacijenti imaju potrebu ili želju da se oslobode viška kilograma prisustvo izvesnih psihičkih ili kliničkih patoloških stanja mogu da budu razlog zbog kojeg pacijent ne može, privremeno ili stalno, da se podvrgne lečenju dijetom.

Dijeta se privremeno isključuje kod:
- trudnoće
- laktacije
- nestabilni psihički poremećaji
- nestabilna klinička stanja

Dijeta se sprovodi uz kliničku procenu isključuje se kod:
- holelitijaza
- osteoporoza

Stalno isključena dijeta:
- anorexia nervosa
- terminalni stadijumi

Gubitak telesne težine za vreme trudnoće i laktacije se ne preporučuje. Ako majka doji bebu ona ima povečane kalorijske potrebe (prosečno 500 dodatih kalorija dnevno) da bi obezbedila adekvatnu produkciju mleka. Ako je majka preterano uhranjena ili gojazna gubitak telesne težine od 2 kg mesečno neće uticati na smanjenje produkcije mleka, ali takva majka mora pažljivo motriti da li je apetit njene bebe zadovoljen. Gubitak telesne težine preko 2 kg mesečno u prvim mesecima posle porođaja se ne preporučuje.
Pacijenti koji pate od mentalnih poremećaja (npr. šizofrenija) moraju prethodno biti stabilizovana kod neuropsihijatra pre nego što pristupe režimu redukcione dijete. Stabilizacija stanja je vrlo važna za efekasnost tretmana gubitka težine.
Nestabilna klinička stanja - ukoliko pacijent ima neko oboljenje koje zahteva lečenje ili hiruršku proceduru koja se može pogoršati usled sprovođenja dijete, tretman se mora odložiti.

Holelitijaza - ukoliko pacijent ima holelitijazu (kamenčići u žučnoj kesi) stanje se može pogoršati sa gubitkom telesne težine. Zbog toga pre nego što se donese odluka o redukcionoj dijeti moraju se proceniti rizici i dobrobiti za pacijenta od tretmana. Povećan rizik za stvaranje žučnih kamenčića nastaje ako im je BMI preko 25. Oni su mnogo češći među gojaznim pacijentima nego kod normalno uhranjenih, a njihova učestalost javljanja je upravo srazmerna stepenu gojaznosti, naročito kod žena. Gubitak težine, posebno brzi, nagli gubitak može pogodovati pogoršanju holelitijaze, tj. stvaranje novih kamenčića, pa se takvo stanje neće poboljšati primenom dijete.

Osteoporoza - ovo stanje, takođe, može biti pogoršano gubitkom telesne težine. Zbog toga se i ovde mora doneti odluka i proceniti rizik i dobrobit kod redukcije telesne težine. Evidentno je da povišena telesna težina i telesne masti čuvaju integritet kosti (gustinu kosti), a da gubitak telesne težine rezultira u smanjenju mineralizacije kosti i povećava rizik od fraktura. Dobrobiti gubitka težine kod ovakvih pacijenata (veća mobilnost, smanjen rizik od artritisa) moraju biti uzete u obzir kao i rizik od fraktura koji nastaju kao posledica gubitka težine. Ukoliko se donese odluka da se sprovodi redukciona dijeta, njoj se moraju dodavati suplementi vitamina i minerala, potrebno je uključiti fizičku aktivnost i eventualno hormonalnu terapiju koja bi zaštitila demineralizaciju kostiju kod ovih pacijenata.

Kod anorektičnih osoba sam BMI manji od 18 isključuje dijetu.
Terminalni stadijumi bolesti - zahtevi za redukcijom telesne težine kod ovih pacijenata su izuzetno retki. Njima se obično prepisuje adekvatna dijeta za postojeće stanje.

Lekar se može dogovoriti sa pacijentom da li će se sprovoditi redukciona dijeta ili samo dijeta za održavanje postojeće telesne težine kojom bi se prevenirao eventualni razvoj gojaznosti.

Ukoliko se donese odluka o sprovođenju redukcione dijete:

1. Potrebno je proceniti BMI i odrediti koja bi nova vrednost bila prihvatljiva za pacijenta, npr. ako je BMI manji od 30 može se težiti da se on smanji na 20-27. Međutim, ako je preko 30 realan cilj je ne smanjivati ga više od dve jedinice od postojećeg;

2. Objasniti pacijentu da mora da stvori energetski deficit, tj. da troši kalorije kako bi slabio.

To se moze postići na tri načina:
smanjenim unosom hrane, tj. redukcionom dijetom kao i edukacijom pacijenta da bira namirnice koje su manje masne pri kupovini, da poveća unos voća i povrća, da promeni tehniku pripreme hrane, da smanji porcije i da se rukovodi preporukama nutritivne piramide. Redukciona dijeta može da bude umerena (1200-1500 kcal za žene i 1400-2000 kcal za muškarce), niskokalorična (800-1200 kcal) i vrlo niskokalorična (manje od 800 kcal). Opšte prihvaćeno mišljenje je da ne treba gubiti više od 2-4 kg mesečno, tj. da se kalorijski unos smanji za 500 cal od potrebnog energetskog unosa.
povećanom potrošnjom energije kroz fizičku aktivnost koja će pored pomoći u gubljenju masnih naslaga otkloniti stres i napetost;
Kombinovanjem redukcione dijete i fizičke aktivnosti.

3. Promena životnog stila omogućava pacijentu da zdravo hranjenje i povećanu fizičku aktivnost sprovede u praksi. Za to je potrebna podrška lekara, porodice i prijatelja što pomaže pacijentu da promeni svoj stav i verovanje da je gubitak kilograma nerealan.

Prevencija gojaznosti

Gojaznost skoro da postaje najveći svetski zdravstveni problem 21. veka. Sve do nedavno gojaznost se smatrala više estetskim nego medicinskim problemom, odnosnozdravstvenim problemom. Tek od 1980. godine gojaznosti se pridaje veliki značaj kao zdravstvenom problemu. Većina ljudi je zastrašena AIDS-om ili malarijom kao globalnim zdravstvenim problemom, ispuštajući iz vida gojaznost koja ima daleko veći uticaj na pojavljivanje različitih bolest i preranu smrtnost. Interesantno je sada da je gojaznost u porastu ne samo u razvijenim zemljama Zapada već i u zemljama u razvoju gde je pothranjenost bila gorući problem. Tako, npr. u Gani ispitivanjem uhranjenosti stanovništva nađeno je da veći procenat stanovništva ima BMI preko 25 što nije bio slučaj ranije kada je on kod većine stanovništva iznosio manje od 18.4.

Takođe se povećava broj gojaznih osoba u većini evropskih zemalja uprkos kampanji koja se vodi za borbu protiv gojaznosti. Za poslednjih deset godina broj gojaznih se povećao u ovim zemljama za 10-40 %. Veoma brine što je gojaznost dece, takođe, u porastu, a 30 % gojazne dece prema studijama postaju gojazni odrasli ljudi. 22 miliona dece (manje od 5 godina) je gojazno, a smatra se da je 10 % školske dece u industrijskim zemljama, takođe, gojazno.

Ova mirna epidemija gojaznosti vodi do povećanja broja ljudi koji imaju čitav niz zdravstvenih problema uslovljenih gojaznošću kao faktorom rizika (hipertenzija, hiperholesterolemija, srčana oboljenja, dijabet tip II, holelitijaza, maligna oboljenja, degenerativni artritis, psihički problemi, kvalitet života je umanjen, mortalitet povećan).

Zdravstveno ekonomske i psihosocijalne posledice gojaznosti su evidentne. Mnogo novca se daje na lečenje posledica gojaznosti (komorbiditet) dok se tek u poslednje vreme putem uključivanja čitavog društva (sociolozi, arhitekti, tehnolozi, mas mediji) radi na prevenciji gojaznosti za koju nije dovoljno angažovanje samo zdravstvenih radnika već i čitavog društva. Smatra se da je gojaznost postala veliki problem tek posle industrijske revolucije kada je rad postao lakši, radno vreme kraće, a unos hrane je i dalje ostao isti ili čak i viši jer je čovek postao okružen obiljem hrane. Automatizacija procesa rada, sedenteran stil života, takođe, su doprineli da se manje kalorija utroši.


Prevencija gojaznosti je od životnog značaja. Ona je ključ za smanjenje broja oboljevanja i umiranja svih oboljenja od kojih pati savremeni čovek. Kada se govori o prevenciji oboljenja koriste se termini primarna, sekundarna i tercijalna prevencija.

Pod primarnom prevencijom se podrazumeva uticanje na sprečavanje pojave gojaznosti zdravstveno vaspitnim delovanjem u najranijem uzrastu. Pod sekundarnom prevencijom podrazumeva se lečenje gojaznosti i sprečavanje nastanka komplikacija. Tercijalana podrazumeva lečenje nastalih komplikacija. Danas se smatra da ove termine treba zameniti širim terminom, tj. onim koji obuhvata opštu prevenciju gojaznosti i usvojen je naziv primordijalna prevencija. S obzirom da je gojaznost globalni problem na ovoj prevenciji potreban je angažovanje čitavog društva, zaključeno je u Stokholmu na kongresu prevencije gojaznosti.

Primordijalna prevencija podrazumeva:


Zdrav životni stil koji podrazumeva uvođenje fizičke aktivnosti kao integralnog dela svakodnevnog života i zdravo hranjenje.


1. Fizička aktivnost-fizičke aktivnosti se lako mogu uklopiti u raspored dnevnih obaveza. Šetanje, vožnja biciklom, korišćenje stepenica umesto lifta, brzi hod mogu lako postati deo vašeg životnog stila. Njih treba upražnjavati najmanje 30 minuta svakodnevno.


2. Zdravo hranjenje podrazumeva rukovođenje principima pravilne ishrane, odnosno pridržavanje pravila koje nam daje nutritivna piramida:

Bazu piramide čine razne vrste žita, proizvodi od žita i brašna. Ova grupa namirnica treba da obezbedi 40 % od ukupne energetske vrednosti namirnica. Pri izboru namirnica prednost dati crnom hlebu i proizvodima od crnog brašna kako bi se povećao unos biljnih vlakana. Smanjiti unos testenina;
Nesto uži deo piramide čine povrće i voće koji treba da obezbede oko 35 % od ukupne energetske vrednosti. Od toga na voće otpada 17 % energije, a na povrće 18 %. Pri odabiru namirnica voditi računa da je češće zastupljeno sočno voće i povrće, a u mnogo manjoj količini voće bogato mastima (lešnici, bademi, orasi) i skrobno povrće (krompir);

Jos uži deo piramide čine meso i proizvodi od mesa, mleko i mlečni proizvodi. Svaka od ovih grupa namirnica treba da je zastupljena sa po 10 %. Prednost uvek dati mršavim vrstama mesa (belo živinsko meso, teletina, riba, junetina). Odabirati obrano mleko i mlečne proizvode sa manjim procentom masti;


Najuži deo piramide predstavljaju masti, ulja i šećeri. Njih treba jesti u najmanjim količinama koje ce obezbediti 5 % ukupnog energetskog unosa;


Pravilna ishrana počinje već pri kupovini namirnica!

Voditi računa o pripremi hrane (kuvanje, pečenje na teflonu, roštilju, uz minimalnu količinu masnoće, izbegavati pohovanje, prženje);

Ukupnu količinu hrane rasporediti na više obroka tako da razmak ne bude veći od 5 niti manji od 3 h. Najbolje je da postoje 3 glavna obroka i dve užine;

Ograničiti unos soli samo na pripremu hrane, ne dosoljavati gotovo jelo, salate;

Obratiti se stručnjaku za pravilnu ishranu koji će vam dati stručna i praktična uputstva o zdravom hranjenju, odrediti BMI koji će pacijent održavati (uzimajući u obzir eventualni komorbiditet);

Kreirati ravnotežu između unetih i potrošenih kalorija kroz fizičku aktivnost; nastojati da promenite loše navike u ponašanju vezanih za ishranu.

GINSENG - ZEN SHEN - SUSENI KOREN

Ginseng ili Zen-Sen, lat. naziv Panax ginseng, porodica Araliaceae.
Nalaziste : Mandzurija, Koreja, Kina i Daleki istok- (neki delovi Rusije). U hladu uspeva bolje.
Ta biljka je poznata odavna, ali nazalost tek odnedavna bolje poznata zapadnom svetu. Ginseng s pravom nosi naziv "koren zivota", koji je vec odavno dobio od starih kineskih farmaceuta. Uzgaja se i u ostalim delovima sveta.

Biljka se bere u punoj zrelosti, a koren rano, pre cvatnje ili nakon nje, nakon zavrsetka fizioloske funkcije nadzemnog dela biljke. Buduci da se razmnozava samo semenom, prodje i 5-7 godina dok rodi plod, i kada se vadi koren.
Kad se iskopanom korenu oguli spoljni sloj, on je bele boje, pa ga zovu "beli ginseng", za razliku od "crvenog", kada pod uticajem kipuce vode ili jako vruce pare postaje crven - poput crvenosmedjeg stakla. U prodaji su vecinom jednogodisnji ili trogodisnji korijeni.

Ginseng sadrzi nekoliko vrsta secera (saharoza,glukoza,galaktoza,ramnoza i arabinoza) koje vezu na sebe aglikon i prenose ga putem krvotoka do bolesog mesta u organizmu. Nadalje, sadrzi panocen, koji je topiv i u vodi, te D- glikozid u obliku zute amforaste mase, saponin, panax-saponozid, panoksinsku kiselinu, neke amino i masne kiseline, sterin, fitosterol, vitamin C i B1 i B2, amilazu, holin, te minerale - aluminijum, arsen,bakar,fosfor,germanijum,kalcijum,kobalt,mangan,vanadijum, gvozdje...
Njegov cudotvorni deo je koren koji mora ostati u zemlji nekoliko godina i tako prikupiti u korenu korisne sastojke, koji su u takvim spojevima da stimulativno deluju na covecji organizam. Uz stimulativno delovanje, deluje i umirujuce na zivcani sistem na taj nacin da uklanja umor a ujedno deluje protiv nesanice. Vrlo uspesno uklanja ili ublazuje sve vrste glavobolja.
Normalizuje krvni pritisak i krvotok, a ujedno pomaze kod probavnih smetnji. Snizava kolicinu secera u krvi i pomaze dijabeticarima.
Sprecava infarkt, poboljsava puls i minutni volumen srca i disanje, te izostrava vid i hormonalne disfunkcije koje su uglavnom endogeni uzroci oboljenja i razvitka vecine bolesti.
Jos jedno korisno delovanje: stimulise sintezu ribonukleinske kiseline i proteina u jetri, ledjnoj mozdini i testisima- povecava DNS- ( zbog toga mu se pripisuje afrodizijacka moc), aktivira metabolizam i pomaze kod anemije (malookrvnost).


Valja napomenuti da kod HIPOGLIKEMIJE GINSENG SE NE SME UPOTREBITI !takodje, treba znati da NISKE DOZE GINSENGA POVISUJU A VISOKE DOZE SNIZUJU KRVNI PRITISAK !
Sve to potvrdila su istrazivanja americkih strucnjaka u Central Medical Manufactory.
Delovanje ginsenga nije ograniceno samo na telo, odnosno jedan organ u telu, vec podjednako na sve delove tela, pa ga strucnjaci preporucuju narocito meteoropatima, ljudima koji su osetljivi na promene vremena, kada se kod vecine ljudi javlja bezvoljnost,umor, glavobolja i vrtoglavica.

U kom obliku uzimati ginseng? Najbolji je onaj koji se nabavlja iz Kine i to ceo koren! U apotekama se prodaju kapsule ili tablete izradjene od njegovog korena ali se tu zaista ne zna poreklo. U bilo kom obliku naskoditi nece , ali je dokazano da najbolje dejstvo ima cist kore od koga se previ caj , supa itd.
Preparati ginsenga se u pravilu uzimaju NA PRAZAN ZELUDAC sa mnogo tecnosti.
NARAVNO: GINSENG OD STARCA NE MOZE NAPRAVITI MLADICA, ALI MOZE USPORITI PROCES STARENJA !

Razume se, konkurencija vijagri i dalje ostaju svi oni preparati za jacanje potentnosti koji se dobijaju takoreci neposredno iz prirode.
Ginseng je medu njima svakako najpoznatiji koja se u Kini moze naci u sva cetiri godisnja doba. Sadrzi mnoge aktivne supstance, pre svih ginsenosid, za koje se smatra da oslobadaju postojece hormone u organizmu, verovatno testosteron, sto dalje dovodi do povecanja seksualnog nagona i potentnosti. Korisnik se upozorava da samo redovno uzimanje ginsenga moze da dovede do povecanja potentnosti. Drugo upozorenje odnosi se na nuspojave koje su moguce kod prekomernog uzimanja i koje se, uglavnom, manifestuju promenama na kozi, povecanim krvnim pritiskom i osecanjem teskobe u grudima.

U svekolikoj basti prirode nema nijedne biljke koja bi se po legendarno-mitoloskim svojstvima i interesu koji pobuduje mogla meriti s korenom zen-sena, koji jos nazivaju korenom zivota. Na Dalekom istoku on ima jos mnogo imena koja otkrivaju njegov znacaj i vrednost: dar bogova, duh zemlje, bozanstvena trava, stosila i druga, a latinski naziv za ovo cudo prirode ukazuje na njegove isceljujuce osobine (panaks - lek za sve).
Kinezi su ostroumno zapazili slicnost zen-sena sa telom coveka, pa su ga prema tome i nazvali. Poznata je i sledeca izreka, koja potice iz prastarih ruskih bilinarskih knjiga: ?Car sumskih zveri je tigar, car morskih zveri je zmaj, a car sumskih biljaka je zen-sen?.

Najstariji zapisi o zen-senu poticu iz prvog veka pre Hrista, ali ga narodna medicina poznaje dve-tri hiljade godina pre toga. U Evropi se pojavio relativno kasno, tek u 17. veku, i odmah izazvao odusevljenje. Doneli su ga misionari i diplomate, zajedno sa receptima.

U Americi je, pocetkom 18. veka, zavladala prava zen-senska groznica - takva navala na ovu biljku da je vlada morala zakonom da je zastiti, ali ni to nije pomoglo. Zen-sen je gotovo potpuno istrebljen, a time su pali u zaborav i recepti Siu Indijanaca, koji su takode znali za njegove moci.

Danas se mogu naci preparati od zen-sena, koji poticu iz Kine, Rusije, Japana, Koreje. Uz preparate ide i uputstvo za upotrebu. Ipak, ako se nadete na nekom od dalekih meridijana gde ovo lekovito bilje uspeva, nemojte se zacuditi ako vam lekar preporuci da pojedete komadic korena ili skuvate od njega uvarak, ili ako vam lokalno stanovnistvo ponudi kasicu od piletine pirjanjene na pari sa korenom ginsenga.
Ovaj koren krije u sebi riznicu za zivot vaznih tvari: vitamine, makro i mikro elemente te, kao sto su: fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum, cink, horm, molibden... Pun je bioloski visokoaktivnih supstanci, sto ga cini tonizirajucim, stimulativnim i adaptogenim sredstvom.
Sudeci po broju tegoba koje leci, zen-sen nije samo lek proslog vec i buduceg vremena. Jos jedan savet vezan za zen-sen: ne zurite s njegovom upotrebom. Strucnjaci kazu da je najbolje da ga koristite ako imate vise od 40 godina. Deci ga nemojte davati jer je previse snazno stimulativno sredstvo.

Za zensen je naucno dokazano da poboljsava misljenje, ubrzava vreme reakcije na stimule i povecava otpornost na virusne infekcije.

U kineskoj medicini smatra se odlicnim lekom za sve probleme sa varenjem, mada ova tvrdnja nije naucno dokazana.

Ipak Kinezi imaju veoma dugu tradiciju koriscenja ovog preparata. Tacnije preko 2000 godina se zensen koristi u medicini i bio je dugo toliko cenjen i vredan da je samo car imao pravo da ga koristi.
U svakom slucaju Azijci ga koriste za poboljsanje fizickih i mentalnih sposobnosti.

Aktivne supstance u ekstraktu bilje zen sen su jinsenoidi koji imaju mnoge efekte na organizam. Pored stimulacije nervnog sistema ove materije smanjuju nivo secera u krvi, imaju antioksidativno dejstvo, stimulisu imuni sistem i smanjuju nivo loseg holesterola.

Zvuci savrseno za sve osobe koje su pod velikim stresom, mentalnim ili fizickim.

U sportu zen sen se koristi za povecanje fizicke snage i mentalnog fokusa na vezbanje, kao i na povecanje kapaciteta pluca.

Zen sen takode smanjuje umor i pokrece rezervne izvore energije (trosi masti).

Zen sen se moze preporuciti svima. Ipak odredjene grupe ljudi treba da ga koriste obazrivo. Oni koji imaju povisen krvni pritisak ili istoriju kardiovaskualrni bolesti treba da ga koriste pazljivo jer zen sen povecava krvni pritisak u manjim dozama dok ih u vecim dozama smanjuje. Slicno vazi i za osobe sa secernom bolesti jer ovaj ekstrakt povecava nivo secera u krvi. Zen sen se ne sme uzimati u kombinaciji sa Aspirinom i slicnim lekovima
Konzumacija ginsenga nekad je bila povlastica samo clanova kraljevske obitelji, obicni su ga smrtnici imali pravo brati, no ne i upotrebljavati, a danas ga naveliko i uzgajaju.
Celi moderan svet koji drzi do zdravlja iz prirode danas poznaje gin-seng, ginseng, lat. Melancholia departus, lekovitu biljku Koreje i Kine. Taj koren, koji se cesto pojavljuje u obliku covekova tela, preradjuje se u cajeve, napitke, bombone... Dok ga konzumiramo i ne razmisljamo o tome da je to u proslosti smatrano srecom i cascu jer je konzumacija ginsenga u davnini bila povlastica samo clanova kraljevske obitelji.
Lekovitost ginsenga znana je Kinezima vec 5000 godina, a 207. g. posle Krista zabeleezena je kao godina kada se za ginsengom pocelo svesno tragati u pojedinim kineskim pokrajinama. Sve to govori ne samo o staroj i razvijenoj kineskoj kulturi nego i o tome da ginseng nikada nije bio pomodarstvo i hit, nego trajna dokazana vrednost.

Kinezi smatraju ginseng najlekovitijom biljkom na zemlji. Lekovitost joj je pribavila aureolu ne samo kraljevske nego i bozanske biljke o kojoj postoje mnoge legende. Najpoznatije su one sto govore da je ginseng zapravo nebeski duh, koji je malo prilegao u zemlju da se odmori. Dok lencari u zemlji, cezne za svojim zvezdanim domom. Njegova zvezda Orion covekolikog je oblika, pa stoga i nije cudno da i ginseng cesto poprima takav oblik. Po prirodi je dobar duh i ljudima daje svoju belu krv da bi dugo ziveli.
Kako cesto biva, ni tu nije sve bas idilicno i mirno jer gde god ima dobra, ima i zla. I tako, dok ginseng mirno i dobronamerno lencari u zemlji, remeti zivotni mir planinskom bogu, kojem smeta kada se ljudi vrzmaju po njegovim senovitim sumama trazeci ginseng. On stoga postaje sebican i ljubomoran, pa ginseng krije od ljudi i ne dopusta da ga pronadje svako nego samo izabrani, dobri ljudi koji su to necim zasluzili. Njima planinski bog na tajnovit nacin otkrije mesto na kojem je sakrio ginseng. Ponekad se to, kazu, dogodi u snu, a ponekad na javi. Nekada se to dogodi prividjenjem ili posebnim osecajem, a nekima se planinski bog licno ukaze, dok drugima poruku posalje po dobroj vili.

Stari Kinezi bili su mudri i domisljati, postovali su svoje bogove, ali nisu sedili skrstenih ruku cekajuci da sve oni rese. Osim toga, ginseng je oduvek bio skupocena biljka, koja je i te kako mogla pomoci kucni budzet, pa su i bez bozjeg znaka kretali u potragu za njim. Ipak, mere opreza nisu bile na odmet; u strahu da im planinski bog ne razabere planove, izmislili su posebni, tajni jezik kojim su se sluzili samo u tim prilikama. I tako su beraci ginsenga cesto uspevali nadmudriti planinskog boga. Te su im pobjede, medjutim, bile kratkotrajne.
Bog nije bio stedljiv bez razloga, znao je on sto radi kad skrtari s otkrivanjem ginsenga. Neke su pokrajine, , zbog prekomernog iskopavanja skoroo ostale bez ginsenga. Ljudi ga zato danas moraju uzgajati.
Prema mestu uzgoja i nacinu prerade kineski se ginseng deli na nekoliko grupaa i kategorija. Medju njima samonikli "san-sam" je, naravno, najcenjeniji. Beli ginseng "baek-sam" susi se na suncu, crveni "hong-sam" u hladu, a nepreradjeni se naziva "su-sam". S obzirom na to da je ginseng danas vrlo vazan kineski izvozni artikl, postoji i posebna vrsta ginsenga koja se pre susenja smota u formu najpogodniju za pakovanje, a naziva se "gok-sam".

Ginseng otklanja umor, nervozu i osecaj slabosti

Jos pre deset godina su dva odlicno pripremljena medunarodna simpozijuma u Luganu i Koreji predlozila sveobuhvatni studijski materijal o ginsengu. Na osnovu tog materijala delovanjeg Ginsenga je prvenstveno tonizirajuce sa centralnim stimulativnim svojstvima. On predstavlja opsti tonik kojim se povecava radna sposobnost i opsta kondicija.

Povoljna svojstva na depresivna stanja i slabu koncentraciju uzrokovanu staroscu preporucuju ga kao preparat koji otklanja umor, nervozu i osecaj slabosti (nemoci), posebno ako su godine uzrok ovih problema. Za pomenute pacijente vazno je tonizirajuce delovanje na srce, krvotok i nervni sistem.

Ginseng, kao dodatak ishrani, koristi vrlo sirok krug ljudi diljem svijeta. Celokupno iskustvo vezano uz tu biljku, kao sto je vec receno, jeste da ona podstice mentalnu i fizicku snagu i sposobnost.

Prema zapisima kineske medicine, ginseng delotvorno leci, izmedu ostalog, impotenciju i poremecaje krvnog pritiska na poseban nacin: snizava pritisak osobama koje pate od povisenog, a povisuje onima koji imaju problema s niskim pritiskom. Ova delovanja su potvrdena i u evropskim ispitivanjima, a delovanje na impotenciju se takode objasnjava njegovim opste tonizirajucim delovanjem.

Ginseng posebno pomaze u potpunom iskoriscavanju vitamina i mineralnih supstanci u organizmu. Ova uloga posebno je znacajna kod ljudi koji u ishrani, iz raznih razloga, nemaju dovoljnu kolicinu nuznih vitamina i minerala. Bez vitamina i minerala organizam ne moze preraditi i pretvoriti u energiju secere i masti, odnosno belancevine u nuzne gradivne supstance.

Sto je koren ginsenga stariji, to je kvalitetniji, jer sadrzi vise delotvornih supstanci. Pravi kvalitet korejskog ginsenga oznacava podatak da je ekstrakt potekao iz koriena starog najmanje 5-7 godina. Uzimanje ginsenga moze koristi svima, bez obzira na uzrast i pol.

Nije slucajno da se ginseng u Kini naziva jos i koren zivota, jer su stari Kinezi uocili da usporava proces starenja i omogucava ocuvanje zivotne snage i mentalne svezine. Kineski i korejski ginseng (panadz ginseng ) vec je davno proucen i o njemu postoje zapisi stari nekoliko hiljada godina. Kao sto vidimo najveci deo ovih starih zapisa nauka je potvrdila.

Mogucnost primene ginsenga sportu i kod sportista danas je predmet intenzivnih istrazivanja. Zasad je sigurno utvrdeno da je za dobre ucinke vazno uzimati dovoljno velike kolicine, odnosno doze. U ginsengu se, naime, nalazi 12-13 razlicitih aktivnih supstanci, napred vec pomenutih ginsenozida, koji se cak i u korenju najkvalitetnijih biljaka nalaze u veoma niskim koncentracijama (cine svega oko 1-2 % sadrzaja ekstrakta).

Klinicka ispitivanja pokazala su da ginseng pojacava mozdanu aktivnost i, sto se moze kvantitativno dokazati, pojacava izlucivanje adrenalina. Jedno od njegovih znacajnih delovanja je podizanje mozdanih funkcija na visi nivo i odgadanje psihofizickog umora.

Tokom treninga i takmicenja ginseng stedi visinu secera u krvi na taj nacin sto podstice intenzivnije iskoriscavanje masnih kiselina (kao i sagorevanje rezervnih masti koje su izvor oslobodenih masnih kiselina) u procesu stvaranja energije za rad misica.

Rezultati istrazivanja pokazali su da ginseng pojacava funkciju pluca tako sto povecava koncentraciju kisenika u tkivima, cime se kontrolise stvaranje mlecne kiseline i znacajno smanjuje proces anaerobne glikolize. Time se stede misici, misicni umor nastupa znatno kasnije i manje je izrazen, a oporavak je puno brzi. Ove osobine ga preporucuju kao izvrstan preparat, koji, kao dodatak hrani i terapiji, treba da koriste dijabeticari.

Ginseng ima antistresno delovanje slicno vitaminu C, tj ?stisava? hormone stresa! To bi moglo biti ono najvrednije za vrhunske sportiste koji su cesto pod velikim pritiskom! Za razliku od kofeina koji stimulise s depresivnom fazom posle, ginseng blago stimulise bez tih posledica.

Utvrdjeno da Kinezi imaju ravno 42 formule u kojima se koristi ginseng!

Jedna od mogucih hipoteza kako ginseng poboljsava izdrzljivost je prema dr Samuri, sto stimulise mozak i sistem nadbubreg/hipofiza u lucenju hormona ?uzbudenja? koji mobiliziraju celi organizam..

Za ginseng su vezana razna verovanja o podmladivanju, produzivanju zivota, vecoj snazi i izdrzljivosti, pa nije nikakvo cudo da se masovno koristi . Uzima se protiv stresa, napora, infekcije pa cak i straha! Ruski olimpijski tim svakodnevno koristi preparate na bazi ginsenga. Imitirajuci Ruse, koriste ga i Amerikanci . Treneri uveravaju kako su inace ceste infekcije gornjih disajnih puteva sportista znatno manje prisutne. Dovoljno je spomenuti da je celo ugrozeno podrucje nakon akcidenta u Cernjobilu koristilo ginseng protiv bolesti radijacije. Na Orijentu ginseng tradicionalno uzimaju starije osobe s svrhom poboljsanja mentalnih i fizickih sposobnosti

Isticemo da je od prave sume preparata ginsenga koji se nude do sada klinicki testiran samo cist koren da su ispitivanja visestruko proverena naprosto zato sto su svi istrazivaci trazili samo koren kao pouzdanu (standarizovanu) supstancu


Zdrave osobe koje uzimaju 3 puta po 2 cajne kasike dnevno tinkture ginsenga, pokazat ce vec nakon nedelju dana povecan broj limfocita i drugih obrambenih celija! Koren ginsenga u obliku praha moze se uzimati 2-3 grama dnevno . Naravno, moze se uzimati i 200-400 mg koncentrata tj. ekstrakta u obliku praha dnevno. Buduci da jednokratna doza nema nikakvo dejstvo, rezultati se mogu ocekivati tek nakon 2 nedelje .