jesenje radosti na mom stolu!!!!

NJOKE (GOMBOCE)

(za 4 osobe)
# 1kg krompira
# 200gr brašna
# 2 žumanca
# so


Krompir oljustite, operite i kuvajte u posoljenoj vodi oko 20 monuta. Ocedite krompir i ispasirajte ga dok je još vruć.
Pomešajte krompir sa brašnom, žumancima i solju i zamesite testo.
Njoke možete ili razvizi na radnoj površini praveći valjčiće debljine 1cm i dužine 3cm, na koje čete utisnuti trag viljuškom, da bi dobile rebrastu površinu, ili jednostavno odvađati kašičicom dajući im neformalan oblik.
Njoke kuvajte u kipućoj vodi 3 minuta(dok ne krenu ka površini), a zatim ih procedite.


preliv koji ja predlazem uz njoke je :

HLADNI PRELIV

# 2dl pavlake
# 200 grama majoneza
# 2 kašike seckanog peršuna
# 1 sveži krastavac
# 1 čen belog luka
# 100gr dimljenog vrata
# jedno žumance
# biber

Udubljoj posudi izmešati pavlaku, majonez i žumance,a beli luk žgnječiti u presi,pa i njega dodati u masu. Krastavac opreti i iseći na štapiće (ne skidati koru), suvi vrat iseći na trakice.
Sve izmešati i preliti njoke.
Odozgo posuti sitno seckanim peršunom.

Voćni blanmanže



Potrebno:

1kg sremskog neslanog sira, 4 supene kašike želatina, 0,5I mleka, 200gr pavlake, 1,5 čaša kristal šećera, 2-3 supene kašike kakaa, 3-4 samlevena oraha, voće (sveže, zamrznuto ili iz kompota), vanilin šećer
Želatin rastvorite u mleku i ostavite ga sa strane jedan sat. Uzmite dve činije, u jednu si¬pajte polovinu sira, pavlake, po¬lovinu šećera i vanilin-šećera. Masu mešajte mikserom dok se šećer ne rastvori. Drugu polovi¬nu materijala sipajte u drugu či¬niju i ulupajte i nju. U jednu činiju umešajte ora-he, u drugu kakao. Želatin postepeno zagrevajte dok se sasvim ne otopi. Po pola sipajte u obe činije i dobro promešajte. Na dno činije za služenje pore¬dajte kolutove kajsija ili drugog voća. Sipajte prvu masu, pa poredjajte kolutove npr. jagoda, pa sipajte drugu masu. Ostavite u frižideru da se hladi najmanje dva sata.

Ne bih da kvarim koncept, ali u receptu za sos se dodaje i zivo zumance. Ja to svom detetu u danasnje vreme salmonele, pticijeg gripa i sl. zaista ne bih dala.... Recepti jesu lepi, ali ajde da pazimo da budu stvarno prilagodjeni za klince....
Ja inace sve sosove pravim bez zivih jaja, pa cak i tiramisu tako pravim. U ukusu se i ne primeti razlika, ali me manje boli glava....

Spargle

Vrlo su zastupljene ovde kod mene na trzistu, a mislim da se i kod nas u Srbiji mogu naci.
Bogate su vitaminom C i A, i dobar su izvor folne kiseline.
Treba ih oprati i odstraniti krajeve. Kuvaju se oko 3 min. u posoljenoj vodi.
Mogu se kuvati i na pari (oko 8 min) ili ono sto ja najcesce radim stavim ih u foliju, umoram i stavim u rernu, desetak minuta.
Lepo ih je preliti sa beshamel sosom, tartar sosom, cak i ovaj gore sos za njoke moze lepo da ide uz njih.....

JAGNJECA DŽIGERICA

# 1 crni luk oljušten i isečen na kockice
# 2 kafene kašičice maslinovog ulja
# 4 parčeta jagnjeće džigerice
# 1 šargarepa
# 1 crvena paprika, očišćena od semena i iseckana
# 1 zelena paprika, očišćena od semena, isečena
# 1 kafena kašičica instant pirea od krompira
# 1 šolja supe

Propržite luk na ulju, dok ne postane staklast. Dodajte džigericu i nastavite prženje 5 – 10 min. Dodajte rendanu šargarepu i seckanu papriku i propržite još 2-3 min. Dodajte prah za pire i supu i prokuvajte još 10 min.


dea,ja skuvam jaje pa usitnim zumance i onda dodam sosu!!!!

e, to je vec druga prica.... treba to dodati u receptu (dakle bareno zumance). Eto ko cita gore, videce to i ovde....

KORISNI SAVETI-PRIPREMANJE,PROVERAVANJE I CUVANJE RIBE

Pre svega, treba napomenuti da je meso riba veoma zdrava hrana, pogodna za ishranu dece, odraslih, zdravih i bolesnih. Smatra se univerzalnom namirnicom za ishranu zato što sadrži belanćevine visoke biološke vrednosti, vrlo malo masti, a obiluje mineralima i vitaminima.
Hranljiva vrednost ribe uglavnom zavisi od vrste ribe, kao i od njene starosti, što doprinosi povećanju procenta masti. Veću hranljivu vrednost imaju ribe sa više belančevina, a manje masti i obrnuto.
Kalorična vrednost ribljeg mesa zavisi, u prvom redu, od procentualnog sadržaja masti u mesu ribe, koji može biti, kod različitih vrsta veoma različit. Meso oslića ima 0,5% masti, a meso jegulje čak oko 21% masti. U poređenju sa drugim vrstama mesa, riba pripada "lakšim" kategorijama i približno je po kaloričnoj vrednosti jednaka sa govedinom.
Riba je bogata belančevinama, zavisno od vrste , procenat balančevina se može kretati od 15% kod pastrmke, do 25% kod tunjevine. Sušena riba je daleko bogatija belančevinama, a jedinstven slučaj je sušeni bakalar sa 80%, što ga svrstava u malu grupu namirnica sa ovako visokim procentom belančevina. Belančevine ribljeg porekla su i izvanredne biološke vrednosti zbog dobrog sastava aminokiselina i visokog stepena iskoristljivosti, čak oko 80%, što doprinosi stvaranju novih i regeneraciji istrošenih ćelija u ljudskom organizmu.

Odnos masti i belančevina u mesu riba je daleko povoljniji nego u mesu životinja. Tako 1 gr. belančevina mesa ribe prati znatno manja količina masti, što ribu čini nezamenljivom u svim vrstama dijetetske ishrane, tim pre, ako se zna da meso ribe natrijumove soli sadrži samo u tragovima.
Posebnu vrednost ribe čini obilje minerala koje njeno meso sadrži, a kojih nema u dovoljnoj količini u drugim vrstama namirnica. Pre svega treba istaći: fosfor, kalcijum, jod (naročito kod morskih vrsta), fluor i magnezijum. Količine i odnosi pomenutih minerala, naročito fosfora i kalcijuma, kao i prisustvo tzv. esencijalnih aminokiselina, neophodni su za normalan rast i razvoj, intelektualni rad i niz drugih vitalnih funkcija ljudskog organizma.
Meso ribe, takođe je vrlo bogato vitaminima A, D i E, kao i vitaminima B kompleksa. Ovakav vitaminski sastav bitan je za regulaciju metabolizma. Vitamina C gotovo i da nema, ali se riba zato najčešće i priprema uz upotrebu limuna, koji joj, inače, znatno popravlja ukus, a bogat je i C vitaminom.
Na kraju, želimo samo da podsetimo, na odavno poznatu činjenicu, da neki narodi koji u ishrani upotrebljavaju pretežno meso ribe, neuporedivo manje obolevaju od arterioskleroze i drugih bolesti srca i krvnih sudova, a testovi inteligencije kod ovih grupa ispitanika daju neuporedivo bolje rezultate, nego kod onih koji u ishrani retko upotrebljavaju ribu.

PROVERAVANJE KVALITETA RIBE

Proveravanje da li je riba sveža može se vršiti prema nekoliko pokazatelja. Riba je sveža kada su joj:
1. oči sjajne, pune i prozirne
2. škrge sveže crvene boje, sa poklopcima koji čvrsto zatvaraju škržnu šupljinu
3. koža, sjajna i prirodne boje
4. krljušt mora čvrsto da prijanja uz telo
5. meso mora da bude čvrsto i elastično na pritisak, odnosno, da se po prestanku pritiskanja vrati u prvobitni položaj
6. miris ribe treba da je karakterističan za svežu ribu. Ne sme biti neprijatan.

Ako riba nije sveža, oči su joj mutne, škrge sivkastobele, krljušti se lako skidaju, meso je neelastično, a miris neprijatan. Ako je riba isečena, njena svežina se može proveriti i po boji mesa: meso sveže ribe koja nije više za upotrebu je šućkasto ili modro. Ako se prilikom čišćenja ribe rebra odvajaju od bokova, onda je to dobar razlog da ozbiljno proverite da li je riba sveža.
Za nabavku ribe, pored ocenjivanja njene svežine važno je imati na umu jos nekoliko stvari:
- Najbolje je nabaviti "ribu sezone", odnosno onu vrstu ribe koja se upravo u to doba godine lovi.
- Meso ribe je najukusnije pre i između mrešćenja, a najslabijeg kvaliteta je za vreme mresta. Tu treba praviti razliku između ribe koja ima ikru i ribe koja ima mlečac. Riba sa ikrom je, za razliku od mlečca, napetog i tvrdog stomaka. Mlečac je daleko ukusniji od ribe koja ima ikru.
- Starije ribe su tvrde i dosta masnije. Starenjem se kod svih vrsta riba povećava procenat masnoće u odnosu na proteinski sastav mesa ribe, što ujedno smanjuje i kvalitet.
- U principu, grabljivice imaju ukusnije meso od mirnih riba.
- Više se cene vrste riba koje imaju manje kostiju, iako i ribe sa dosta kostiju mogu imati vrlo ukusno meso.

Čuvanje ribe do pripremanja

Najbolje je nabaviti još živu ribu, tada nema nikakve sumnje da je ona i sveža, što ne znači da ne treba proveriti da li nije eventualno boravilia u zatrovanim vodama!
Do samog pripremanja, riba se može čuvati živa, u posudi u koju stalno dotiče sveža voda - i to je najbolji i najsigurniji način. Ako se, iz bilo kojeg razloga, riba ne može održati u životu, a želi se pripremati i sutradan, treba je očistiti, izvadtiti utrobu, namočiti u vinsko sirće, pa zatim uviti u čistu salvetu ili krpu. Umesto krpe, mogu poslužiti i posušeni listovi zelene salate. Staviti u porculanski sud, pa u hladnjak.
Ako riba treba da stoji 3 do 4 dana, a ne želimo je zamrzavati, treba joj još dok je živa u usta staviti polovinu zemičke koja je prethodno natopljena u belo vino, pa blago oceđena.

Važan je način pripreme

Pored zastuplenosti u jelovniku, važan je i način pripreme ribe. Savetuje se priprema na grilu ili pečenjem u rerni na masnoj hartiji, a prženje i pohovanje nisu dozvoljeni.

Sadržaj mineralnih materija u ribi sličan je sadržaju mineralnih materija u mesu, osim značajno većih količina kalcijuma koji se nalazi u kostima. Zato je korisno da se prilikom pripreme odstrane samo kičma i krupne kosti, a da se riba jede zajedno sa sitnim kostima kao odličnim izvorom kalcijuma.

Na primer, sampleti ribu zajedno sa sitnim kostima i uz dodatak začina napraviti ukusnu i zdravu paštetu.

Riba je lako kvarljiva

Veoma je važno znati da zbog visokog sadržaja vode, belančevina i nezasićenih masnoća ribe lako podležu dejstvu mikroorganizama i brzo se kvare.

Ribu koju kupite svežu treba da pripremite i pojedete istog dana, a do pripreme čuvate u frižideru (najduže jedan dan) u odgovarajućoj ambalaži (najbolje staklenoj sa poklopcem). Ukoliko je zamrznete, možete da je čuvate i do šest meseci u zamrzivaču na temperaturi od -18 stepeni.

MASNA RIBA CUVA PAMCENJE



Konzumiranje tune i druge ribe bogate masnim kiselinama može da pomogne u sprecavanju gubitka pamcenja, a uz to smanjuje i rizik od šloga, zakljucili su strucnjaci s finskog Univerziteta Kuopio.
Ljudi koji jedu pecenu ili kuvanu ribu (ali ne i prženu), bogatu masnim kiselinama omega-3, manje su izloženi takozvanim tihim lezijama tkiva u mozgu, koje mogu da izazovu gubitak pamcenja i demenciju, a dovode se u vezu i sa vecim rizikom od šloga, ustanovili su finski strucnjaci
. Vec su neka ranija istraživanja pokazala da riblje meso i ulje mogu da pomognu u prevenciji šloga, ali ovo je prvo koje se bavilo utacijem konzumiranja masne ribe na lezije u mozgu kod zdravih, starijih ljudi.
Omega-3 masnih kiselina takode ima u lososu, skuši, haringama i sardinama, kao i u koštunjavim plodovima, pre svega u orasima. Ustanovljeno je da ove masne kiseline imaju antiinflamatorno dejstvo i da se mogu dovesti u vezi i sa manjim rizikom od srcanih bolesti. Finski tim je pratio 3.660 ljudi starih 65 i više godina. Oni su u razmaku od pet godina bili podvrgnuti skeniranju mozga radi otkrivanja „tihih” lezija, koje se nazivaju i infarktima i mogu se naci kod oko 20 odsto inace zdravih starijih osoba.
Ustanovljeno je da su muškarci i žene koji jedu masnu ribu tri puta nedeljno ili cešce, izloženi gotovo 26 odsto manjem riziku od pomenutih oštecenja moždanog tkiva. Samo jedna porcija masne ribe nedeljno smanjuje izloženost oštecenjima mozga za 13 odsto. Ipak, iz nekog razloga pržena riba nije pokazala ovo blagotvorno dejstvo, bez obzira na to koliko se cesto konzumira.