Evo prije otprilike sat vremena, nazvala me majka s posla i kaze da je otac danas bio na nekakvim pretragama radi srcanih problema.
Nije mi tocno znala reci o cemu se radi, ali kaze da u zadnjih par tjedana on ponekad osjeti nekakvo stezanje oko srca.
Prema nalazima, radi se o krvnoj zili, pretpostavljam da negdje u blizini srca. Ta zila se navodno steze ili tako nesto.
Da li mi mozete barem otprilike reci sto bi to moglo biti, i da li je opasno?
On ima 61. godinu, 180cm je visok i 85 kilograma. Ne pusi niti ne pije, povremeno igra nogomet ali ove godine dosta rijetko.
Molim vas lijepo da mi pokusate odgovoriti, jer bojim se uopce majku pitati za detalje jer sam se jako zabrinuo dok sam cuo da se radi o srcu.
Unaprijed zahvalan
Rijec je o mome ocu
Reč je o tome da vaš otac ima začepljenje (delimično ili potpuno) neke od koronarnih arterija (to su arterije koje idu površinom srca i daju grane koje ulaze u srčani mišić i hrane ga krvlju).
Delimično zapušenje tih arterija dovodi do oboljenja koje se zove angina pectoris (tada je smanjen dotok krvi, ali ipak postoji, pa je nedostatak kiseonika delimičan, ali proizvodi bol koji prestaje i javlja se opet, zavisno od napora i veličine suženja). Potpuno zapušenje neke grane koronarne arterije daje infarkt.
Suženje može da se reši samo balon dilatacijom (to se skoro više ne radi), balon dilatacijom sa stentom (najčešće se to radi, objasniću kako posle) i operativnim zahvatom koji se zove by-pass (rezervisan za slučajeve sa puno zapušenja, 3 pa naviše ili gde ne može da se stavi stent).
Stent je metalna mrežica i izgleda ovako
Postavljanje stenta radi se u lokalnoj anesteziji. Lokalna anestezija da se u predeo prepone. Napravi se mali rez iznad butne arterije. Posebnom tehnikom se u arteriju uvede kateter. Na vrhu tog katetera nalazi se izduvani balončić a oko njega se nalazi obavijen stent. Kada se dođe do zapušenja, lekar ga probije i postavi balon sa stentom tačno u redinu zapušenja. Sve se to prati preko rendgena. Kada se nađe na pravom mestu, balon se naduva i raširi arteriju na onu veličinu koliko treba da bude. Stent se raširi sa balonom, a balončić se izduva. Stent dalje drži arteriju proširenom i omogućava da postoji normalan protok krvi kroz nju.
Ovde ima jedna slika kako izgleda zapušenje, kako izgleda taj balončić i kako izgleda kada se stavi stent.
, a original link je http://www.harthosp.org/cardi/des.htm
Samo ukucajte stent u Google i imaćete gomilu sajtova. To je nešto što se danas dosta radi.
Procedura je prilično bezbedna, ali kao i kod svega što se radi moguće su komplikacije, ali to je retko.
Delimično zapušenje tih arterija dovodi do oboljenja koje se zove angina pectoris (tada je smanjen dotok krvi, ali ipak postoji, pa je nedostatak kiseonika delimičan, ali proizvodi bol koji prestaje i javlja se opet, zavisno od napora i veličine suženja). Potpuno zapušenje neke grane koronarne arterije daje infarkt.
Suženje može da se reši samo balon dilatacijom (to se skoro više ne radi), balon dilatacijom sa stentom (najčešće se to radi, objasniću kako posle) i operativnim zahvatom koji se zove by-pass (rezervisan za slučajeve sa puno zapušenja, 3 pa naviše ili gde ne može da se stavi stent).
Stent je metalna mrežica i izgleda ovako
Postavljanje stenta radi se u lokalnoj anesteziji. Lokalna anestezija da se u predeo prepone. Napravi se mali rez iznad butne arterije. Posebnom tehnikom se u arteriju uvede kateter. Na vrhu tog katetera nalazi se izduvani balončić a oko njega se nalazi obavijen stent. Kada se dođe do zapušenja, lekar ga probije i postavi balon sa stentom tačno u redinu zapušenja. Sve se to prati preko rendgena. Kada se nađe na pravom mestu, balon se naduva i raširi arteriju na onu veličinu koliko treba da bude. Stent se raširi sa balonom, a balončić se izduva. Stent dalje drži arteriju proširenom i omogućava da postoji normalan protok krvi kroz nju.
Ovde ima jedna slika kako izgleda zapušenje, kako izgleda taj balončić i kako izgleda kada se stavi stent.
, a original link je http://www.harthosp.org/cardi/des.htmSamo ukucajte stent u Google i imaćete gomilu sajtova. To je nešto što se danas dosta radi.
Procedura je prilično bezbedna, ali kao i kod svega što se radi moguće su komplikacije, ali to je retko.
Internet ne sme da bude zamena za posetu lekaru!
mnogo Vam hvala što ste si dali toliko truda da mi odgovorite.
Recite mi jos, da li su te "smetnje" simptomi angine pectoris, dakle da li ona u vecini slucajeva vec postoji kad se jave te tegobe ili se ona tek kasnije razvija? Jer, on kaze da mu se taj neugodan osecaj pritiska u prsima poceo da javlja u mesecu martu, prema tome, da li je vec to znak da zacepljenje postoji vec duze vreme?
Recite mi jos, da li su te "smetnje" simptomi angine pectoris, dakle da li ona u vecini slucajeva vec postoji kad se jave te tegobe ili se ona tek kasnije razvija? Jer, on kaze da mu se taj neugodan osecaj pritiska u prsima poceo da javlja u mesecu martu, prema tome, da li je vec to znak da zacepljenje postoji vec duze vreme?
Pitanje baš i nisam razumeo, ali da napišem nešto.
Kada se te tegobe jave, onda je to angina pectoris. Pre nego što se pojave tegobe postoji zapušenje. Zapušenje neće da da tegobe čak dok se krvni sud ne zapuši 75%. Tada počinju tegobe pri fizičkom napadu i javljaju se anginozne tegobe. Kada se krvni sud zapuši 90% tada se tegobe javljaju i u stanju mirovanja. Ovako veliki procenti su posledica velike funkcionalne rezerve koronarne cirkulacije, tako da je potrebna velika redukcija protoka da bi se osetile posledice.
Delimično začepljenje sasvim sigurno postoji već dugo vremena, samo je sad dostiglo toliki stepen da su počele tegobe.
Kada se te tegobe jave, onda je to angina pectoris. Pre nego što se pojave tegobe postoji zapušenje. Zapušenje neće da da tegobe čak dok se krvni sud ne zapuši 75%. Tada počinju tegobe pri fizičkom napadu i javljaju se anginozne tegobe. Kada se krvni sud zapuši 90% tada se tegobe javljaju i u stanju mirovanja. Ovako veliki procenti su posledica velike funkcionalne rezerve koronarne cirkulacije, tako da je potrebna velika redukcija protoka da bi se osetile posledice.
Delimično začepljenje sasvim sigurno postoji već dugo vremena, samo je sad dostiglo toliki stepen da su počele tegobe.
Internet ne sme da bude zamena za posetu lekaru!
Hvala na objašnjenju, prije nisam tačno razumeo razliku.
Evo ovako, danas smo došli do novih saznanja o bolesti. Moraju da mu ovaj tjedan ugrade 2 ili 3 bypass-a jer je došlo do začepljenja čini mi se levog koronarnog stabla.
Malo sam pogledao na google-u kakav je to postupak i operacija mi se čini dosta rizična zar ne? premda kaže da je postotak uspešnosti ove operacije 95 - 98%. Isto tako piše da za vreme operacije moraju da zaustave srce kako bi se što lakše mogle ugraditi premosnice.
To zaustavljanje srca me več užasava kad pomislim na to.
Recite mi molim Vas koliko je rizična ta operacija, da li se može dogoditi da ne mogu opet "pokrenuti" srca kad jednom ugrade premosnice.
Molim vas da me malo uputite u taj ceo postupak i na rizike.
Hvala
Evo ovako, danas smo došli do novih saznanja o bolesti. Moraju da mu ovaj tjedan ugrade 2 ili 3 bypass-a jer je došlo do začepljenja čini mi se levog koronarnog stabla.
Malo sam pogledao na google-u kakav je to postupak i operacija mi se čini dosta rizična zar ne? premda kaže da je postotak uspešnosti ove operacije 95 - 98%. Isto tako piše da za vreme operacije moraju da zaustave srce kako bi se što lakše mogle ugraditi premosnice.
To zaustavljanje srca me več užasava kad pomislim na to.
Recite mi molim Vas koliko je rizična ta operacija, da li se može dogoditi da ne mogu opet "pokrenuti" srca kad jednom ugrade premosnice.
Molim vas da me malo uputite u taj ceo postupak i na rizike.
Hvala
danas je radio dodatna testiranja, otkrili su mu lipide u krvi, sad ja ne znam kolika je to kolicina, uglavnom mora da pije nekakve tablete zbog toga pre operacije.
e sada, mene zanima, kolike su mogučnosti da nastane nekakva komplikacija tekom operacije? da li se to često događa? gde god čitam svugde piše da čak bolesnici koji imaju masnoču u krvi i kolesterol, pa usto su i pušači imaju visok postotak oporavka posle operacije.
ne znam više kako da se nateram da razmišljam pozitivno, jer ne znam dosta o tome i o uspešnosti te operacije. sam tek operacije sam proučio, več me zanimaju moguči rizici i uspešnost
hvala
e sada, mene zanima, kolike su mogučnosti da nastane nekakva komplikacija tekom operacije? da li se to često događa? gde god čitam svugde piše da čak bolesnici koji imaju masnoču u krvi i kolesterol, pa usto su i pušači imaju visok postotak oporavka posle operacije.
ne znam više kako da se nateram da razmišljam pozitivno, jer ne znam dosta o tome i o uspešnosti te operacije. sam tek operacije sam proučio, več me zanimaju moguči rizici i uspešnost
hvala
Operacija je vrlo uspešna i bezbedna u najvećem broju slučajeva. Od procenata nemate neke koristi, akoje operacija uspešna 99.9% mogli bi da se pitate: "A šta ako je moj otac u onih 0.1%".
Srce se prvo pospe ledom, pa se preko koronarnh arterija sipa rastvot kalijumhlorida koji parališe srce. To se zove kočenje srca ili kardioplegija. Kada se srce smiri, moguće je pristupiti koronarnim arterijama i napraviti premosnice, odnosno by-pass. Najčešće se koristi vena sa noge koja se koristi da poveže aortu i deo koronarne arterije koji je ispod zapušenja kako bi taj deo dobijao krv direktno iz aorte. Takođe može da se koristi i unutrašnja grudna arterija (a. mammaria interna), u tom slučaju se ona odvaja od zida grudnog koša i prišiva na koronarnu arteriju i snabdeva je krvlju. Koji metod će da se upotrebi videće hirurzi u toku operacije.
Posle prišivanja premosnica ispere se KCl, srce se zagreje i stimuliše el. strujom da proradi. Uglavnom hoće, ali vrlo retko neće da proradi ponovo.
To je nemoguće predvideti, gledajte pozitivno na stvari i biće onako kako mora da bude.
Ostalo ste vidim i sami saznali.
Srce se prvo pospe ledom, pa se preko koronarnh arterija sipa rastvot kalijumhlorida koji parališe srce. To se zove kočenje srca ili kardioplegija. Kada se srce smiri, moguće je pristupiti koronarnim arterijama i napraviti premosnice, odnosno by-pass. Najčešće se koristi vena sa noge koja se koristi da poveže aortu i deo koronarne arterije koji je ispod zapušenja kako bi taj deo dobijao krv direktno iz aorte. Takođe može da se koristi i unutrašnja grudna arterija (a. mammaria interna), u tom slučaju se ona odvaja od zida grudnog koša i prišiva na koronarnu arteriju i snabdeva je krvlju. Koji metod će da se upotrebi videće hirurzi u toku operacije.
Posle prišivanja premosnica ispere se KCl, srce se zagreje i stimuliše el. strujom da proradi. Uglavnom hoće, ali vrlo retko neće da proradi ponovo.
To je nemoguće predvideti, gledajte pozitivno na stvari i biće onako kako mora da bude.
Ostalo ste vidim i sami saznali.
Internet ne sme da bude zamena za posetu lekaru!
