Imam ubrzan rad srca bez ikakvog oprerecenja, kad mirujem je od 83 do 87. Osecam srce kako radi, kako lupa. Ponekad osecam i neku toplinu oko srca ili neki teret, kako kad.
Ponekad mi i bride ruke i usne. Slabije vrtoglavice ponekad.
Ne osecam malaksalost i umor.
Isao sam kod lekara, radio krvnu sliku i stitnu zlezdu i sve je ok, pritisak je dobar, secer takodje, sve je u granicama normalnog ali se ja i dalje ne osecam dobro. EKG je pokazao da imam 87 otkucaja (tahikardija) ali doktor kaze da je ok, nema sum na srcu ili tako nesto.
Inace od kako znam za sebe imam ubrzan rad srca.
Imam 28god, 178visok i 90kg, pusac sam.
Ja vise neznam kome da se obratim pa bi vas zamolio da mi pomognete.
puls 83-87 i cudan osecaj u grudima
Hvala na brzom odgovoru drbgd.
Kod mene ovo traje vec skoro 5-6 meseci. Da li je moguce da taj poremecaj moze toliko dugo da drzi?
Malo sam citao o anksioznom poremecaju ( http://www.anksioznost.net i http://www.krnetic.com/anksioznost.html ) neke stvari odavde osecam ali dosta toga ne.
Kod mene ovo traje vec skoro 5-6 meseci. Da li je moguce da taj poremecaj moze toliko dugo da drzi?
Malo sam citao o anksioznom poremecaju ( http://www.anksioznost.net i http://www.krnetic.com/anksioznost.html ) neke stvari odavde osecam ali dosta toga ne.
-
Predsednik
- Novi član
- Postovi: 49
- Pridružio se: Pet Jun 17, 2005 5:08 pm
Sve ali apsolutno sve se i meni desava sem toga sa usnama ali meni se znoje ruke . Malo kontradiktorno ali ovo meni je pocelo da se desava cim sam smanjio cigare (sad popusim 3-4 dnevno) a nekada i po 2 kutije. Samo sto se ja bojim i skoro konstatno mislim o tome da ce mi se desiti nesto.
Prema meni (nisam doktor) trebao bih da smanjis tezinu, kod mene je npr suprotno ja moram da povecam posto imam 60 kg.
Pitanje za drbgd da li se moze bez psihijatra posto me daljinsko rastojanje ubija?
Mozda da ponovo vratim dozu nikotina
Prema meni (nisam doktor) trebao bih da smanjis tezinu, kod mene je npr suprotno ja moram da povecam posto imam 60 kg.
Pitanje za drbgd da li se moze bez psihijatra posto me daljinsko rastojanje ubija?
Mozda da ponovo vratim dozu nikotina
Re: puls 83-87 i cudan osecaj u grudima
Nedavna studija je pokazala da je cak i mala prekomerna tezina (npr. 5-10kg iznad normalne tezine) je sama za sebe rizik za nastanak srcanog obolenja. Ta studija objavljena je u zadnjih par meseci. Takodje, druga studija je pokazala da postoji uzrocna veza izmedju obima struka i srcanog obolenja. Sto je "kruskolikiji" oblik osobe tim je veci rizik od obolenja, to jest cak i ako osoba nije gojazna nego samo ima tu naslagu oko struka, sama ta masna naslaga dovedena je u vezu sa oboljenjem srca i krvnih sudova. 178/90 vi imate taj rizik.sato napisao:Imam ubrzan rad srca bez ikakvog oprerecenja, kad mirujem je od 83 do 87. Osecam srce kako radi, kako lupa. Ponekad osecam i neku toplinu oko srca ili neki teret, kako kad.
Ponekad mi i bride ruke i usne. Slabije vrtoglavice ponekad.
Ne osecam malaksalost i umor.
Isao sam kod lekara, radio krvnu sliku i stitnu zlezdu i sve je ok, pritisak je dobar, secer takodje, sve je u granicama normalnog ali se ja i dalje ne osecam dobro. EKG je pokazao da imam 87 otkucaja (tahikardija) ali doktor kaze da je ok, nema sum na srcu ili tako nesto.
Inace od kako znam za sebe imam ubrzan rad srca.
Imam 28god, 178visok i 90kg, pusac sam.
Ja vise neznam kome da se obratim pa bi vas zamolio da mi pomognete.
Osim te dve studije nebrojene su studije o pusenju kao uzroku srcanih obolenja. I taj rizik vi imate.
"Iznenadna smrt od srca" je srcano obolenja za koje je prekjuce objavljeno da je glavni uzrok genetske prirode (nekih 10-ak gena je u pitanju). Dosada se mislilo da je glavni uzrok ove bolesti koronarna arterijska bolest (to se mislilo do prekjuce) ali od prekjuce se zna da je glavni uzrok mutacija u ovoj grupi gena.
Od iznenadne srcane smrti umiru i tinejdzeri i 30-godisnjaci, i 40-godisnjaci, i stariji. Niko nije imun. Nema nacina da se dijagnostikuje danas. Genetski test ce tek u daljnjoj buducnosti biti moguc.
Ja bih vam preporucio kompjutersku tomografiju srca na nekoj od klinika u Evropi, Austrija i sl. Kalcijum skor moze da vam kaze da li ste u neposrednoj opasnosti od ove bolesti. Svaki puls iznad 80 u mirovanju smatra se abnormalan. Imate dva ili tri 100% potvrdjena srcana rizika, a godine ne igraju ulogu kod ove bolesti. Studijama je potvrdjeno da 50% ljudi koji iznenada umru od srca imaju normalan pritisak, 50% imaju normalan holesterol.
nedkit,
vi imate ozbiljan problem sa strahom od srcane smrti! ne postoji nikakva indikacija da se clan foruma @sato posalje na dalju neinvazivnu dijagnostiku, a kamoli na ct-srca!
vi navodite tacne podatke, ali ih niste shvatili! stavili ste ih u pogresan kontekst! da bi se znanje nadgradilo pracenjem studija, potrebno je prethodno zavrsiti medicinski fakultet, sto podrazumeva da su osnovna znanja anatomije (oko 1200 stranica), patologije (oko 1500 stranica), patofiziologije (oko 800 stranica), interne medicine (oko 2500 stranica) "slozena" u glavi!
uopste nije moguce da vam ja na ovom mestu adekvatno odgovorim zasto @sato ne treba na ct-koronarografiju!!!
vi imate ozbiljan problem sa strahom od srcane smrti! ne postoji nikakva indikacija da se clan foruma @sato posalje na dalju neinvazivnu dijagnostiku, a kamoli na ct-srca!
vi navodite tacne podatke, ali ih niste shvatili! stavili ste ih u pogresan kontekst! da bi se znanje nadgradilo pracenjem studija, potrebno je prethodno zavrsiti medicinski fakultet, sto podrazumeva da su osnovna znanja anatomije (oko 1200 stranica), patologije (oko 1500 stranica), patofiziologije (oko 800 stranica), interne medicine (oko 2500 stranica) "slozena" u glavi!
uopste nije moguce da vam ja na ovom mestu adekvatno odgovorim zasto @sato ne treba na ct-koronarografiju!!!
Pa dal si ti normalan nedkit! Citajuci tvoj post covek moze odmah pistolj da uzme i ubrza citav proces. Kako neko ovako moze javno da ser* ! Procitao negde nesto i posisao svu pamet. Po toj tvojoj teoriji 50% populacije zasigurno umire. Zivimo u nezdravoj sredini izlozeni stresu, jedemo i pijemo ko zna kakve otrove; pa ko od nas nema 2 ili 3 100% potvrdjena srcana rizika? Nisam ni ja optimista neki veliki ali ti si promasio. Neko ce procitiati ovaj post i na osnovu toga sto si ti napisao nabiti sebi fobije i svoje zdravstveno stanje jos vise pogorsati.
Molio bi moderatore da uklone moj odgovor ako misle da je nedolican ili promasen.
Molio bi moderatore da uklone moj odgovor ako misle da je nedolican ili promasen.
-
Predsednik
- Novi član
- Postovi: 49
- Pridružio se: Pet Jun 17, 2005 5:08 pm
@drbgd
Zaista hvala na odgovoru, stvarno pomazete ljudima na forumu.
Ako je to kod mene u vezi pusenja ja sam onda srecan, mislim hvala bogu da nije nesto gore.
A kako se resiti napada "panike" kad puls pici u stanju mirovanja 100, i kad krenem u laganicu setnju sa devojkom a ruke kaplju od znoje?
Hvala jos jednom.
Citam sad na netu u vezi tog apstinencijalnog sindroma i samo da kazem da naravno nije povezano sa drogama ali mozda jeste sa alkoholom posto sam i to ostavio i napomena da sam skoro imao jedan ozbiljniji stres koji je trajao duze malo.
Zaista hvala na odgovoru, stvarno pomazete ljudima na forumu.
Ako je to kod mene u vezi pusenja ja sam onda srecan, mislim hvala bogu da nije nesto gore.
A kako se resiti napada "panike" kad puls pici u stanju mirovanja 100, i kad krenem u laganicu setnju sa devojkom a ruke kaplju od znoje?
Hvala jos jednom.
Citam sad na netu u vezi tog apstinencijalnog sindroma i samo da kazem da naravno nije povezano sa drogama ali mozda jeste sa alkoholom posto sam i to ostavio i napomena da sam skoro imao jedan ozbiljniji stres koji je trajao duze malo.
Znas kako kaze nas narod: necu ti nista odgovoriti, samo cu te znacajno pogledati! A i ona druga je dobra: Ja u bubanj, vi u dobosh. Evo ovo je danas objavljeno, pa svako neka izvuce zakljucke za sebe:sato napisao:Pa dal si ti normalan nedkit! Citajuci tvoj post covek moze odmah pistolj da uzme i ubrza citav proces. Kako neko ovako moze javno da ser* ! Procitao negde nesto i posisao svu pamet. Po toj tvojoj teoriji 50% populacije zasigurno umire. Zivimo u nezdravoj sredini izlozeni stresu, jedemo i pijemo ko zna kakve otrove; pa ko od nas nema 2 ili 3 100% potvrdjena srcana rizika? Nisam ni ja optimista neki veliki ali ti si promasio. Neko ce procitiati ovaj post i na osnovu toga sto si ti napisao nabiti sebi fobije i svoje zdravstveno stanje jos vise pogorsati.
Molio bi moderatore da uklone moj odgovor ako misle da je nedolican ili promasen.
Medicinski stručnjaci navode da čak i zdravi ljudi mogu da umru od straha – odnosno, od posledica nekog traumatičnog događaja.
Za mnoge od nas, povećan nivo adrenalina koji uzrokuje gledanje filmova strave i užasa, više je zabavan nego zastrašujući. Srce vam radi ubrzano, dlanovi se znoje ali znate da ćete izaći iz bioskopa kad se film završi. Međutim, realan susret sa životnom opasnošću, poput terorističkog napada ili prirodne katastrofe, izaziva daleko veći stres.
Doktor Martin Semjuels sa Medicinskog fakulteta u Bostonu, stručnjak je za uzroke iznenadne smrti. „Da li se čovek može uplašiti na smrt? Da. Postoje neopozivi dokazi da čovek, u izvesnim okolnostima, može da umre od straha” - tvrdi doktor Semjuels koji je proučavao slučajeve mnogih ljudi koji su umrli pod stresnim okolnostima.
On kaže da je fizička reakcija često uzrokovana onim što on naziva odgovorom „sukobi se ili beži”. Emocionalna reakcija pokreće čitav niz procesa - nervne ćelije emituju hemijske supstance u krvotok, zenice se šire, disanje ubrzava, krv dotiče u mišiće, to stvara višak energije, potrebne da pobegnemo ili se sukobimo sa opasnošću.
Za najveći broj ljudi, sindrom „beži ili se sukobi” traje vrlo kratko: „Hemikalija ide nazad u krvotok, rad srca se vraća u normalu i mi se opuštamo” - izjavio je za Glas Amerike doktor Samjuels.
Međutim, nisu svi takve sreće. Bez obzira da li je u pitanju gubitak voljene osobe ili pretnja od neposredne opasnosti, dr. Semjuels tvrdi da postoje osobe čije srce pretrpi preveliku štetu.
„Mislim da je svaka osoba potencijalno izložena ovom riziku. Svi mi u sebi nosimo malu ´bombu´. Svi smo izloženi riziku. Ukoliko se nađemo u situaciji da je stres dovoljno snažan, ako nema izlaza, bilo ko od nas može umreti pod takvim okolnostima” - upozorio je Semjuels.
I same statistike su zastrašujuće. Svetska zdravstvena organizacija beleži da svake godine najmanje 12 miliona ljudi umire od srčanog ili moždanog udara. Američko Udruženje za praćenje srčanih bolesti procenjuje da iznenadni smrtni slučajevi čine gotovo polovinu infarkta sa smrtnim posledicama u SAD.
Mnogi umiru u roku od jednog sata od prvih simptoma, čak i pre nego što stignu u bolnicu. I dok je većina istraživača fokusirana na ono što je već poznato o srčanim bolestima, izgleda da postoji sve veća naučna zainteresovanost da se pronađe razlog zbog čega neki ljudi umiru i bez prethodnih simptoma bolesti"
Ljudi s krvnom grupom A daleko cesce obolevaju od hipertenzije nego ljudi s krvnom grupom B. Viskoznost krvi varira u skladu sa ABO krvnom grupom pri cemu A i AB pokazuju najvecu viskoznost a grupe B i O najmanju. Takodje studija iz 1964. u Engleskoj je pokazala da je sistolni pritisak mnogo visi kod ljudi sa NN tipom nego kod onih sa MN i MM tipom. Uzorak populacije je bio 179 stanovnika Easter Island-a koji su se odselili sa ostrva i poprimili uticaje okruzenja na kopnu.
Ne moze se zanemariti ni uticaj stresa, pogotovo hronicnog stresa.
U uslovima fizioloskog ili emotivnog stresa telo se stiti obrtanjem svog polariteta, pomerajuci relativni balans autonomnog nervnog sistema koji je u stvari dvojni sistem. Simpaticki nervni sistem je odgovoran za inicijalni odziv tipa "borba ili beg".Parasimpaticka grana je odgovorna za opustanje nervnog sistema posle onoga sto je trigerovalo alarme oznacavajuci da je opsanost prosla. Pravilno funkcionisanje oba sistema je kriticni uslov za dobro zdravlje. Zajedno, ove dve grane nervnog sistema komuniciraju sa endokrinim sistemom i internim organima da potpomognu odrzavanje odgovarajucih funkcija i odgovore na potencijalne izazove.
U najvecoj meri, dve grane nervnog sistema su antagonisti. One imaju tendenciju da najbolje dejstvuju u izbalansiranoj opoziciji jedne spram druge. Simpaticka aktivnost uzrokuje da srce lupa brze i jace dok parasimpaticka aktivnost usporava rad srca i opusta misice oko arterijalnih zidova, dopustajuci slobodniji protok krvi i oksigenizaciju srcanog misica. Kljuc za pravilno funkcionisanje nervnog sistema je balans.
Problem se javlja kada jedan od dva dela ovog sistema preuzme primat nad drugim delom i to kroz duzi period. U tom slucaju govorimo o hronicnom stresu. Hronicni stres je kao uteg na vagi koji se pomera izazivajuci naginjanje na jednu, simpaticku stranu skale, a na ustrb parasimpaticke grane. Posto su mnoge od telesnih aktivnosti povezanih sa zdravljem i izlecenjem vodjene parasimpatickom aktivnoscu, dugacki intervali sa skalom koja je van balansa neizbezno vode do sloma sistema.
Za razliku od lekova, naturopatski/homeopatski preparati i trave deluju holisticki i na esencijalnom nivou posto je i sam disbalans
biokibernetskih sistema kao primarni uzrok, holisticke i sveobuhvatne prirode.
Mehanika normalnog odziva na stres obuhvata sinhronizovanu akciju tri endokrine zlezde: hipotalamusa,hipofize i nadbubrezne zlezde. Ova sinergija se oznacava kao HPA osa.U stresnim situacijama, hipotalamus u mozgu, cesto nazivan glavnom zlezdom, oslobadja molekul za prenosenje poruka koji se zove hormon oslobadjanja kortikotropina. Ovaj hormon prenosnik obavestava hipofizu da oslobodi ACTH adenokortikotropni hormon. ACTH signalizuje nadbubreznoj zlezdi da oslobodi svoj sadrzaj hormona stresa - adrenalina i kortizola. Kada se stres okonca, hipotalamus dobija signal da zaustavi proizvodnju hormona prenosnika i homeostaza - balans - je restaurirana.
Dva tipa hormona stresa su kateholamini i kortizol, i ovo su ujedno hormoni koji su u najvecoj meri povezani sa krvnim grupama. Dva kateholamina se oslobadjaju iz nadbubrezne zlezde kao odgovor na stres: epinefrin (poznatiji kao adrenalin) i norepinefrin (poznat kao noradrenalin). Kada se ove mocne hemikalije nadju u krvi, povecava se srcani ritam i krvni pritisak a smanjuje digestivna sposobnost, povecava se budnost a svi resursi se stavljaju u sluzbu borbe, bega ili vezbe ili nekog drugog oblika fizicke aktivnosti. Kateholamini mogu da se posmatraju kao shok trupe nervnog sistema tj. kratkorocni odziv na stres.
Kortizol je, s druge strane, vise neka vrsta okupacione trupe koje je stacionirana na duzu stazu.
Kortizol je katabolicki hormon, on razara misicno tkivo i konvertuje proteine iz tkiva u energiju (i ostavlja masti u telu za kasniju upotrebu). Nadbubrezne zlezde preplave telo sa kortizolom u svakoj traumatskoj situaciji. Svaka izlozenost hladnoci, gladi, krvarenju, operaciji, infekcijama, povredama, bolovima i preteranim vezbama bice pracena kortizolom. Emocionalni i mentalni stres takodje uticu na povecanje ovog hormona. Medjutim, kortizol takodje stimulise i marsrutira mocne sile unutar telesnog sistema, a sve u cilju prezivljavanja. Kortizol je od esencijalne vaznosti za zivot. Posto omogucava da se izbegne opasnost, mi bismo brzo umrli od izlozenosti stresu ako bi nase nadbubrezne zlezde prestale da proizvode ove hormone. Medjutim, kortizol je mac sa dve ostrice. Neumereno ili produzeno oslobadjanje kortizola poremecuje balans celog niza internih sistema. Dok odgovarajuci nivoi kortizola redukuju upale, smanjuju tendencije prema alergijama, pomazu u iscelenju tkiva i rana, neodgovarajuci nivoi ce da stvore potpuno suprotan efekat. Ulceri, visoki krvni pritisak, obolenja srca, gubitak misicne mase, starenje koze, povecan rizik od preloma kao i nesanica, samo su neke od posledica toksifikacije kortizolom. Hronicna prekomerna proizvodnja kortizola takodje znacajno kompromituje imunoloski sistem, smanjujuci otpornost na viralne infekcije. Visoki nivoi kortizola mogu da stvore tzv. "mozdanu maglu" poznatu pod nazivom diurna kognitivna disfunkcija. U stvari, ljudi sa Alchajmerovom bolescu i senilnom demencijom hronicno imaju visoke nivoe kortizola.
Istrazivanja su jasno pokazala da akutni stres u virtuelno bilo kojoj formi uzrokuje privremeno smanjenje imunoloskih odbrana; hronicni stres ce da uzrokuje dugotrajne efekte na imuni sistem.
Celije-ubice (NK celije) odgovorne za unistenje celija inficiranih virusima i kanceroznim celijama, u znacajnoj meri su pod uticajem stresa. Hronicni stres - bez obzira da li zbog vanjskih izazova kao izlozenost teskim metalima, zagadjenost, beli sum, nedovoljan san, preteran rad, emocionalni izazovi, stresni dogadjaji, slaba ishrana, ili bilo koja druga komponenta - uvek ce da rezultira smanjenjem aktivnosti NK celija koja cak moze da ide i do 50% od normalnog nivoa. U stvari impakt stresa na NK aktivnost je mnogo veci nego sto su neke od najlosijih zivotnih navika kao sto su alkoholizam i pusenje. Pored toga, proizvodnja IgA (najvaznijeg antitela koje se nalazi u mukoznim sekrecijama digestivnog sistema, usta, pluca, urinarnog trakta i drugih telesnih supljina) snizava se u znacajnoj meri pod stresom.
Stres, kao i emocije povezane sa stresom, su vazan faktor rizika kod kardiovaskularnih bolesti. Mayo klinika je izvestila da je psiholoski stres najjaci prediktor buducih srcanih smetnji kao sto su srcana smrt i srcani napad. Emocionalni stres je bolji prediktor smrti od kanceroznih i srcanih obolenja nego sto je to pusenje. Ljudi koji ne mogu da upravljaju efektivno svojim stresom imaju 40% vecu smrtnost nego ljudi koji zive bez stresa.
Sve krvne grupe odgovaraju na stres pojacanim lucenjem kortizola, medjutim grupa A i u manjoj meri i grupa B pocinju sa visim bazalnim nivoom celo vreme. Osim toga grupa A proizvodi vise adrenalina pri odzivu na stres nego ostale krvne grupe, iako grupa A ima ujedno i najvecu sposobnost da razbije ili eliminise kateholamin hormone kao sto je adrenalin, restaurirajuci normalne nivoe brze nakon sto je stres prosao.
U vreme stresa, individue sa grupom O a u manjoj meri i grupom AB, imaju tendenciju da luce vece nivoe kateholamina noradrenalina i adrenalina. Ovo im omogucuje brz kao i efikasan odziv na opasnost.
Njihov oporavak je tezi jer im treba i duze vremena da razbiju kateholamine. MAO enzim je, izmedju ostalog, odgovoran za deaktivaciju adrenalina i noradrenalina. Pri merenju MAO aktivnosti istrazivanja su pokazala da krvna grupa O ima najnizu aktivnost ovog enzima. Ovim se i objasnjava njihova poteskoca u razbijanju kateholamina i odrzavanju normalnog balansa u odsustvu stresa (Locong AH, Roberge AG. Cortisol and catecholamines response to venisection by humans with different blood groups. Clin Biochem. 1985;18:67-69)
Najnovije studije su pokazale da se pozitivni efekti smanjenja krvnog pritiska iskazuju sve do iznosa od 115/75 pa se sada taj pritisak uzima kao optimalni krvni pritisak. Smanjenje pritiska ispod nivoa 115/75 ne doprinosi smanjenju smrtnosti od kardio obolenja. S druge strane, posto su studije pokazale da je poviseni krvni pritisak samo u 50% slucajeva uzrok iznenadne smrti od infarkta, u preventivno kardioloskom smislu potrebno je dostici sledece parametre da bi se smanjio rizik od kardio obolenja:
homocistein < 7 mmol/L
fibrinogen < 300mg/dL
C-reaktivni protein < 1.3 mg/L
LDL-holesterol < 100 mg/dL
glukoza < 100 mg/dL
zelezo < 100 mcg/dL
HDL-holesterol > 50 mg/dL
Trigliceridi < 100 mg/dL
DHEA 400 - 560 mcg/dL
Ne moze se zanemariti ni uticaj stresa, pogotovo hronicnog stresa.
U uslovima fizioloskog ili emotivnog stresa telo se stiti obrtanjem svog polariteta, pomerajuci relativni balans autonomnog nervnog sistema koji je u stvari dvojni sistem. Simpaticki nervni sistem je odgovoran za inicijalni odziv tipa "borba ili beg".Parasimpaticka grana je odgovorna za opustanje nervnog sistema posle onoga sto je trigerovalo alarme oznacavajuci da je opsanost prosla. Pravilno funkcionisanje oba sistema je kriticni uslov za dobro zdravlje. Zajedno, ove dve grane nervnog sistema komuniciraju sa endokrinim sistemom i internim organima da potpomognu odrzavanje odgovarajucih funkcija i odgovore na potencijalne izazove.
U najvecoj meri, dve grane nervnog sistema su antagonisti. One imaju tendenciju da najbolje dejstvuju u izbalansiranoj opoziciji jedne spram druge. Simpaticka aktivnost uzrokuje da srce lupa brze i jace dok parasimpaticka aktivnost usporava rad srca i opusta misice oko arterijalnih zidova, dopustajuci slobodniji protok krvi i oksigenizaciju srcanog misica. Kljuc za pravilno funkcionisanje nervnog sistema je balans.
Problem se javlja kada jedan od dva dela ovog sistema preuzme primat nad drugim delom i to kroz duzi period. U tom slucaju govorimo o hronicnom stresu. Hronicni stres je kao uteg na vagi koji se pomera izazivajuci naginjanje na jednu, simpaticku stranu skale, a na ustrb parasimpaticke grane. Posto su mnoge od telesnih aktivnosti povezanih sa zdravljem i izlecenjem vodjene parasimpatickom aktivnoscu, dugacki intervali sa skalom koja je van balansa neizbezno vode do sloma sistema.
Za razliku od lekova, naturopatski/homeopatski preparati i trave deluju holisticki i na esencijalnom nivou posto je i sam disbalans
biokibernetskih sistema kao primarni uzrok, holisticke i sveobuhvatne prirode.
Mehanika normalnog odziva na stres obuhvata sinhronizovanu akciju tri endokrine zlezde: hipotalamusa,hipofize i nadbubrezne zlezde. Ova sinergija se oznacava kao HPA osa.U stresnim situacijama, hipotalamus u mozgu, cesto nazivan glavnom zlezdom, oslobadja molekul za prenosenje poruka koji se zove hormon oslobadjanja kortikotropina. Ovaj hormon prenosnik obavestava hipofizu da oslobodi ACTH adenokortikotropni hormon. ACTH signalizuje nadbubreznoj zlezdi da oslobodi svoj sadrzaj hormona stresa - adrenalina i kortizola. Kada se stres okonca, hipotalamus dobija signal da zaustavi proizvodnju hormona prenosnika i homeostaza - balans - je restaurirana.
Dva tipa hormona stresa su kateholamini i kortizol, i ovo su ujedno hormoni koji su u najvecoj meri povezani sa krvnim grupama. Dva kateholamina se oslobadjaju iz nadbubrezne zlezde kao odgovor na stres: epinefrin (poznatiji kao adrenalin) i norepinefrin (poznat kao noradrenalin). Kada se ove mocne hemikalije nadju u krvi, povecava se srcani ritam i krvni pritisak a smanjuje digestivna sposobnost, povecava se budnost a svi resursi se stavljaju u sluzbu borbe, bega ili vezbe ili nekog drugog oblika fizicke aktivnosti. Kateholamini mogu da se posmatraju kao shok trupe nervnog sistema tj. kratkorocni odziv na stres.
Kortizol je, s druge strane, vise neka vrsta okupacione trupe koje je stacionirana na duzu stazu.
Kortizol je katabolicki hormon, on razara misicno tkivo i konvertuje proteine iz tkiva u energiju (i ostavlja masti u telu za kasniju upotrebu). Nadbubrezne zlezde preplave telo sa kortizolom u svakoj traumatskoj situaciji. Svaka izlozenost hladnoci, gladi, krvarenju, operaciji, infekcijama, povredama, bolovima i preteranim vezbama bice pracena kortizolom. Emocionalni i mentalni stres takodje uticu na povecanje ovog hormona. Medjutim, kortizol takodje stimulise i marsrutira mocne sile unutar telesnog sistema, a sve u cilju prezivljavanja. Kortizol je od esencijalne vaznosti za zivot. Posto omogucava da se izbegne opasnost, mi bismo brzo umrli od izlozenosti stresu ako bi nase nadbubrezne zlezde prestale da proizvode ove hormone. Medjutim, kortizol je mac sa dve ostrice. Neumereno ili produzeno oslobadjanje kortizola poremecuje balans celog niza internih sistema. Dok odgovarajuci nivoi kortizola redukuju upale, smanjuju tendencije prema alergijama, pomazu u iscelenju tkiva i rana, neodgovarajuci nivoi ce da stvore potpuno suprotan efekat. Ulceri, visoki krvni pritisak, obolenja srca, gubitak misicne mase, starenje koze, povecan rizik od preloma kao i nesanica, samo su neke od posledica toksifikacije kortizolom. Hronicna prekomerna proizvodnja kortizola takodje znacajno kompromituje imunoloski sistem, smanjujuci otpornost na viralne infekcije. Visoki nivoi kortizola mogu da stvore tzv. "mozdanu maglu" poznatu pod nazivom diurna kognitivna disfunkcija. U stvari, ljudi sa Alchajmerovom bolescu i senilnom demencijom hronicno imaju visoke nivoe kortizola.
Istrazivanja su jasno pokazala da akutni stres u virtuelno bilo kojoj formi uzrokuje privremeno smanjenje imunoloskih odbrana; hronicni stres ce da uzrokuje dugotrajne efekte na imuni sistem.
Celije-ubice (NK celije) odgovorne za unistenje celija inficiranih virusima i kanceroznim celijama, u znacajnoj meri su pod uticajem stresa. Hronicni stres - bez obzira da li zbog vanjskih izazova kao izlozenost teskim metalima, zagadjenost, beli sum, nedovoljan san, preteran rad, emocionalni izazovi, stresni dogadjaji, slaba ishrana, ili bilo koja druga komponenta - uvek ce da rezultira smanjenjem aktivnosti NK celija koja cak moze da ide i do 50% od normalnog nivoa. U stvari impakt stresa na NK aktivnost je mnogo veci nego sto su neke od najlosijih zivotnih navika kao sto su alkoholizam i pusenje. Pored toga, proizvodnja IgA (najvaznijeg antitela koje se nalazi u mukoznim sekrecijama digestivnog sistema, usta, pluca, urinarnog trakta i drugih telesnih supljina) snizava se u znacajnoj meri pod stresom.
Stres, kao i emocije povezane sa stresom, su vazan faktor rizika kod kardiovaskularnih bolesti. Mayo klinika je izvestila da je psiholoski stres najjaci prediktor buducih srcanih smetnji kao sto su srcana smrt i srcani napad. Emocionalni stres je bolji prediktor smrti od kanceroznih i srcanih obolenja nego sto je to pusenje. Ljudi koji ne mogu da upravljaju efektivno svojim stresom imaju 40% vecu smrtnost nego ljudi koji zive bez stresa.
Sve krvne grupe odgovaraju na stres pojacanim lucenjem kortizola, medjutim grupa A i u manjoj meri i grupa B pocinju sa visim bazalnim nivoom celo vreme. Osim toga grupa A proizvodi vise adrenalina pri odzivu na stres nego ostale krvne grupe, iako grupa A ima ujedno i najvecu sposobnost da razbije ili eliminise kateholamin hormone kao sto je adrenalin, restaurirajuci normalne nivoe brze nakon sto je stres prosao.
U vreme stresa, individue sa grupom O a u manjoj meri i grupom AB, imaju tendenciju da luce vece nivoe kateholamina noradrenalina i adrenalina. Ovo im omogucuje brz kao i efikasan odziv na opasnost.
Njihov oporavak je tezi jer im treba i duze vremena da razbiju kateholamine. MAO enzim je, izmedju ostalog, odgovoran za deaktivaciju adrenalina i noradrenalina. Pri merenju MAO aktivnosti istrazivanja su pokazala da krvna grupa O ima najnizu aktivnost ovog enzima. Ovim se i objasnjava njihova poteskoca u razbijanju kateholamina i odrzavanju normalnog balansa u odsustvu stresa (Locong AH, Roberge AG. Cortisol and catecholamines response to venisection by humans with different blood groups. Clin Biochem. 1985;18:67-69)
Najnovije studije su pokazale da se pozitivni efekti smanjenja krvnog pritiska iskazuju sve do iznosa od 115/75 pa se sada taj pritisak uzima kao optimalni krvni pritisak. Smanjenje pritiska ispod nivoa 115/75 ne doprinosi smanjenju smrtnosti od kardio obolenja. S druge strane, posto su studije pokazale da je poviseni krvni pritisak samo u 50% slucajeva uzrok iznenadne smrti od infarkta, u preventivno kardioloskom smislu potrebno je dostici sledece parametre da bi se smanjio rizik od kardio obolenja:
homocistein < 7 mmol/L
fibrinogen < 300mg/dL
C-reaktivni protein < 1.3 mg/L
LDL-holesterol < 100 mg/dL
glukoza < 100 mg/dL
zelezo < 100 mcg/dL
HDL-holesterol > 50 mg/dL
Trigliceridi < 100 mg/dL
DHEA 400 - 560 mcg/dL