Hitno mi treba pomoc nekog lekara.Srcane probleme imam od svoje 14-te godine a u novembru punim 27.Bila sam kod bezbroj lekara ali nikako da utvrde sta je samnom.U pocetku sam samo imala napade palpitacija pa mi je konstatovana sinusna tahikardija- prepisan mi je betablokator inderal.Lek sam uzimala preko 2 godine ali nije bilo nekog ucinka.Da stvar bude gora imam uzasno nizak pritisak prirodno pa mi je lek kao hipertenzik dodatno i smetao.Zatim sam pocela da treniram fitnes redovno i smetnje su skoro nestale.To je bilo negde oko moje 18-te godine.Diplomirala sam za grafickog dizajnera 2004 godine i posto sam zelela da se osamostalim morala sam da se odmah zaposlim.To je naravno dovelo do toga da radim prekovremeno i to ukupno po 12-13h dnevno, lose se hranim,prestanem da treniram, i jako malo spavam.Tada su se tahikardije vratile i ponovo sam morala da pocnem sa inderalom.Naravno stanje se samo pogorsavalo.Stalno sam imala epizode, uz to sam imala nesvestice, vrtoglavice, iznenadno budjenje nocu.U jednom trenutku sam odlucila da prestanem sa inderalom i da pokusam sa nekim drugim lekom.Otisla sam kod drugog lekara koji je konstatovao isto i dao mi kombinaciju verapamila sa sotalexom.U pocetku je valjalo ali nazalost ni to dugo nije trajalo.Na toj terapiji sam i dan danas, a stanje mi se pogorsava.Negde pre godinu ipo dana sam pocela da imam i gusenja, i nekakve napade panike sa nemogucnoscu da udahnem, da se smirim...Onda su lekari poceli da sve prepisuju mom psihickom stanju.Prvo sam bila anksiozna pa su me kljukali bromazepamima a zatim anksiozno-subdepresivna, do finalne konkluzije od strane moje sadasnje psihijatrice da sam depresivna i da imam sindrom panicnih napada.Tako da dnevno pijem tri puta po polovinu sotalexa i po jedan verapamil, i 2 puta dnevno po polovinu anafranila i 1/4 rivrotila a za spavanje koristim lorazepam.Pa i pored svih tih medikamenata moje stanje se nije promenilo, sve cesca su gusenja, nesvestice, trnjenje lica prilikom napada tahikardije,neobican osecaj nemogucnosti da se probudim kad legnem popodne da spavam, neobican umor i konstantna neispavanost iako sada normalno spavam u proseku 8h.Zivot mi jeste uzasno stresan, i ja jesam hiperosetljiva osoba ali mora da nesto nije fizioloski u redu samnom.Poslednji kardioloski pregled koji sam obavila pre jedno mesec dana nasao je da imam zalizak na srcu s tim sto mislim da uopste to nije lepo ispitano i da je konkluzija " trenutno smatram da nema indikacija ka prolapsi" krajnje amaterski data.Radila sam sve moguce nalaze, od ehokardiograma, do 3D sonera srca, do EKG-a, testa opterecenja i svi rezultati su bili odlicni.Samo je onako olako dopisan taj detalj o zalisku.Naravno meni djavo nije dao mira pa sam radila sama na tome da saznam sta je zalizak i prolapsa i dosla sam do neverovatnih otkrica.Mitralna prolapsa objasnjava sve moje simptome redom, cesto se prouzrukuje napade panike i depresivna stanja.Ja bih samo da se ovaj zacarani krug vec jednom zavrsi.Da znam da li mi psiha utice na srce a samim tim i sve ostalo ili je obrnut slucaj.Ocajna sam jer mi se zivot pretvorio u nocnu moru konstantne bolesti, lezanja u krevetu i straha od novih problema.Treba mi strucno misljenje nekoga ko ima bilo kakvih iskustava na ovu temu, kako da pomognem sebi, kako da ponovo budem zdrava i srecna.Molim vas
.
.Hvala ti sto si odgovorila u svakom slucaju, o sistolnim aritmijama znam dosta jer je meni konstatovana sinusna tahikardija a to je dosta povezano...mada meni se oba puta na holteru nije uhvatio nikakav preskok, cak ni ubrzanje ritma...Takodje sam radila skoro krvnu sliku i sve je ok, nisam malokrvna cak sta vise imam dobru sliku s tim sto su mi i hormoni super ali su mi otkrili cistu na levom reznju shtitne zlezde za koju su opet zakljucili da je nastala usled konstantnog stresa...s tim sto kad su je otkrili negde pocetkom 2006 bila je oko 3mm a sada u junu je bila 6mm sto znaci da raste progresivno...ali i to su olako shvatili rekavsi mi samo da kontrolisem TSH na svakih 6 meseci i tek kada tu rezultati pokazu promenu onda je vreme za reakciju.Sta reci? Cemu tolika nesavesnost, ne znam.I cemu toliko neintresovanje?!Zar im je radje da spasavaju stare ljude koji su na samrti umesto da se bore oko nas mladih kojima je neizvesna buducnost?!?
) da je to saaaamo u glavi, i da će da prodje (uz pomoć lekara,lekova ili već naći ćeš šta ti godi)
Ali, i dalje se nisam resila panicnih napada, i mislim da nikad necu. Ponekad ih nemam mesecima, a nekad me sastave dva ili tri uzastopno. Imam srecu sto imam podrsku mog verenika, koji zaista ima razumevanja za moje maltretiranje.