Infarkt je zahvatio zadnju desnu predkomoru. Zovu ga "mali infarkt."
Prosao je sa atipicnim simptomima: nelagodnost, teskoba i potmuli bol slabog intenziteta.
Kako se posle oporavka s ovim treba odnositi?
Treba li praviti koronarografiju? Postoji li neka neinvazivna metoda, da bi se utvrdilo stanje krvnih sudova...

Mnogi u inostranstvu preporučuju da svaki pacijent koji je imao infarkt treba da uradi koronarografiju u cilju kompletne procene koronarnih krvnih sudova. U našim uslovima je na kardiolozima da procene da li je koronarografija potrebna ili ne u svakom pojedinačnom slučaju jer nema uslova da se radi baš svakom pacijentu. Ukoliko se radi preporučljivo je da se uradi posle terapije da bi se procenio uspeh lečenja i ukoliko je potrebno da se odmah primeni balon dilatacija ili ugradnja stenta. U svakom slučaju, ukoliko vam je preporučena koronarografija treba da je uradite jer je to najbolja metoda za procenu stanja krvnih sudova koja je uz to i vrlo bezbedna (iako rizici uvek postoje).

Neinvazivne metode za procenu funkcije srca i stanja koronarnih krvnih sudova postoje, ali sve daju manje precizne informacije u odnosu na koronarografiju. Evo ih nekoliko:
1. Nuklearno-medicinske metode
Za procenu stanja srčanog mišića posle infarkta koristi se scintigrafija talijumom, i tu se vide zone u kojima je krvotok slabiji i tako se indirektno zaključuje koliko je zapušena arterija koja snabdeva taj deo srca. Ovaj test se može kombinovati sa opterećenjem. Ovo je vrlo dobar test koji odlično procenjuje funkciju srca (jer daje još mnogo informacija) ali se o krvnim sudovima procenjuje indirektno. Radi se kada se proceni da pacijenti ne mogu da podnesu koronarografiju.
(Da spomenem i PET skener - ali to kod nas ne postoji.)
2. Snimanje skenerom
Običan skener i nije od neke koristi u dijagnozi koronarne bolesti, ali ovi novi multislajs skeneri (postoji samo 1 u Beogradu) mogu da urade "virtuelnu" koronarografiju. Zahvaljujući ogromnoj brzini snimanja može da napravi veliki broj preseka srca koji kada se spoje daju prikaz ne samo krvnih sudova, nego i kompletne građe vrlo detaljno.
3.Nuklearna magnetna rezonanca (NMR)
Može da se uradi ta virtuelna angiografija i NMRom, ali je to definitivno dosta lošije od koronarografije ili multislajs skenera i radi se samo kad baš mora.

Drugi testovi koji moraju da se urade posle otpuštanja iz bolnice su test opterećenjem (ili njegove zamene ukoliko pacijent nije sposoban), ambulantni holter. Uz ove metode gore treba (po mogućnosti i još dok je pacijent u bolnici) uraditi i neki od onih testova od 1 do 3 (najbolje koronarografiju).

hvala, hvala...