ureaplasma urealyticum

[dane_nenadic]

UREAPLASMA UREALYTICUM: KOMENSAL ILI PATOGEN?
D. Nenadić, i sar
Ginekološko odeljenje , Institut za naučna istraživanja *, Institut za mikrobiologiju§
Vojnomedicinska akademija, Beograd
CILJ: Ispitati korelaciju detekcije Ureaplasme urealyticum (UU) u cerviksu trudnica sa mikrobiološkim nalazom donjih partija genitalnog trakta i lokalnim koncentracijama citokina (INF-γ, IL-8, IL-10 i IL-12) i proceniti značaj kolonizacije cerviksa UU u trudnoći..
PACIJENTI I METODI: Prospektivna studija januar 1999. - septembar 2002. godine; 91 pacijentkinja bez simptoma prevremenog porođaja. Mikroskopskim pregledom nativnog preparata određivana je grupa vaginalnog sekreta na osnovu modifikovanih kriterijuma (Dondersu i sar.): Grupe I i IIa (normalan nalaz), Grupa IIb (intermedijaran) i Grupa III (patološki); Određivan broj polimorfonukleara na velikom povećanju (X400) i izvršena podela na četiri grupe PMNG 1: manje od 10 PMN/VP; PMNG 2: preko 10 PMN/VP, ali manje od 10 PMN po jednoj epitelijalnoj ćeliji; PMNG 3: 10-20 PMN po jednoj epitelijalnoj ćeliji;Grupa 4 preko 20 PMN po jednoj epitelijalnoj ćeliji i detektovano prisustvo specifičnih uzročnika ( C.albicans i T.vaginalis). Dijagnoza bakterijske vaginoze (BV) na osnovu Amselovih kriterijuma. Koncentracije INF-γ, IL-8, IL-10 i IL-12 su određivane komercijalnim ELISA testovima.
REZULTATI: Učestalost UU u ispitivanoj populaciji iznosila je oko 37% (34/91). Kod normalnog nalaza vaginalnog sekreta UU je detektovana kod 33,3% (11/33); Intermedijarnog: 23% (3/13); Patološkog: 55% (11/20); BV 43,8% (7/16); V.kandidoza 22% (2/9).Statističkom obradom podataka (Hi-kvadrat-test i Spermanova korelacija ranga za parove po dva distributivna obeležja) nije nađena značajnija povezanost detekcije UU sa mikroskopskim pregledom nativnog preparata ( ρ=0,048; p>0,05). Na osnovu distribucije po grupama takođe nismo našli značajne razlike učestalosti UU ( χ2=5,239; p>0,05). Pacijentkinje sa BV i V.kandidozom nisu uključene u obradu grupa sa različitim brojem PMN, tako da je kod preostalih 66 pacijentkinja učestalost UU bila sledeća: PMNG 1= 39% (15/38); PMNG 2= 26% (5/19); PMNG 3= 33% (2/6); PMNG 4= 100% (3/3) statističkom obradom nismo našli značajnu povezanost detekcije UU sa brojem PMN( ρ=0,20; p>0,05). Vrednosti ispitivanih citokina u odnosu na prisustvo UU prikazani su u Tabeli 1.
Tabela 1. Koncentracije citokina u cervikalnom sekretu trudnica u odnosu na detekciju U.Urealyticum
Citokini U.Urealyticum N Xˉ SD SE Min Max
Interferon-γ Negativna 57 4,189 4,751 0,629 0,5 29,2
Pozitivna 34 4,632 3,820 0,655 0,5 17,6
IL-8 Negativna 57 199,28 170,37 22,57 19 856
Pozitivna 34 189,82 119,38 20,47 21 522
IL-10 Negativna 57 393,34 2820,21 373,55 0,0 21 311
Pozitivna 34 33,21 119,27 20,43 0,0 704.3
IL-12 Negativna 57 8,95 8,60 1,14 0,0 28
Pozitivna 34 10,18 20,83 3,57 0,0 116
Testirana je značajnost (ANOVA) razlike vrednosti IFN-γ, IL-8, IL-10 i IL-12 u odnosu na detekciju UU: ni jedna od ovih vrednosti se ne razlikuje značajno u odnosu na detekciju UU u cerviksu trudnica: IFN- γ ( F=0,213 p>0,05); IL-8 (F=0,81 p>0,05); IL-10 (F=0,551 p>0,05); IL-12 (F=0,155 p>0,05).
DISKUSIJA I ZAKLJUČAK: Prevalencija UU u trudnoći je od 35-93%, i UU predstavlja najčešće izolovanu pojedinačnu bakterija kod trudnica sa horioamnionitisom. Uticaj UU na status vaginalne flore i značaj u nastanku cervikovaginalnih infekcija, kao i uticaj na tok i ishod trudnoće su predmet mnogobrojnih kontraverzi. U našem ispitivanju nismo našli značajniju povezanost UU u odnosu nalaz vaginalnog sekreta, broj PMN i koncentracije ispitivanih citokina. Ipak, nešto veća učestalost kod pacijentkinja sa patološkim nalazom vaginalnog sekreta (55%) i BV (43%), kao i detekcija UU kod sve tri pacijentkinje sa PMNG 4, ne isključiuje mogućnost učešća UU u nastanku ovih stanja. Mada rezultati našeg ispitivanja više govore u prilog mišljenju da je UU pre komensal nego patogen, mali broj pacijentkinja uz dobro poznate činjenice o visokoj učestalosti, asimmptomatskom toku, čestoj udruženosti sa drugim patogenima, postojanju 16 različitih serotipova, antigenskoj varijabilnosti, imunskim i genetskim faktorima domaćina, ne dozvoljavaju zaključke nego ukazuju na potrebu daljih ispitivanja u odgovoru na pitanje Ureaplasma urealyticum: komensal ili patogen?