Moram da dodam.....

Morenluna, zadivila si me Tek posle mog posta sam se vratila unazad i videla tvoj post....Tako mlada a tako svesna svog tela i dobro informisana!
Svako dobro

I naravno, pozdravcic vrednoj Tamari(ft)

Menstruacija i seks

Menstruacija i menstrualni ciklus vrlo su važni u životu žene. Ako se uzme u obzir da žene prosečno imaju menstruaciju od dvanaeste do pedesete godine i da mesečno imaju pet dana krvarenje, zaključujemo da provede gotovo sedam godina života krvaveći. Dodatno, određeni aspekti menstrualnog ciklusa mogu je pogađati preko trideset godina. Rezultat je velika uloga menstrualnog ciklusa u seksualnom životu.

U modernom društvu postoji gotovo univerzalna averzija prema ženama s menstruacijom i simbolima menstruacije. Zašto ljudi povezuju menstruaciju s lošim stvarima? Često se bojimo onoga što ne razumemo. Ideja o ženinom normalnom "krvarenju" po rasporedu, u fazi s mesecom, i bez znakova bolesti, nekima je zastrašujuća. Usprkos čestim stereotipima o menstruaciji, ona bi trebala biti normalan i zdrav deo života.

Evo nekoliko zanimljivih činjenica o menstruaciji. U ponekim slučajevima, menstrualni ciklus se sinhronizuje s fazama meseca. Kad se ovo dogodi, ovulacija se događa u vreme punog meseca, a menstruacija počinje s početkom mladog meseca. Žene koje žive zajedno usklađuju menstrualne cikluse kao rezultat izloženosti hemikalijama iz njihovog znoja. Istraživanja pokazuju - ako se znoj jedne žene redovito stavlja pod nos druge žene tokom tri meseca će se njihovi menstrualni ciklusi sinhronizovati, čak i ako se žene fizički nikad nisu susrele. U vreme ovulacije, čulo vida i njuha se poboljšava i žena se bolje oseća. Tokom menstruacija žene su sklonije razvoju kožnih poremećaja kao što su akne i herpes. Sklonije su i vaginalnim infekcijama.

U nekim kulturama muškarci prolaze kroz simbolične menstruacije režući svoje genitalije i uzrokujući tako krvarenje. Australijski muškarci Aboridžini režu mokraćnu cev celom dužinom penisa formirajući simbolične velike usne i rade simboličnu menstruaciju, možda čak i više puta tokom života. Spremnost muškaraca na ovo ukazuje na to da vide neke prednosti menstruacije kojih su muškarci lišeni i ne žele da je samo žene imaju.

Što je menstruacija? Menstrualna tekućina sastoji se uglavnom od krvi. Jedna trećina se sastoji od sluzi, delova materičnog unutrašnjeg sloja i stanica vagine. Menstrualna krv se razlikuje od krvi koja teče u ženinim krvnim žilama jer ima više kalcijuma i ne zgrušava se jer mora izaći iz tela bez stvaranja ugrušaka. Može biti i mikroorganizama. Treba imati na umu da je pre nego je napustio telo, sadržaj menstruacije bio predviđen kao hrana i zaštita za fetus i kao takav predstavlja život. Menstruacija je pozitivan simbol ženine sposobnosti rađanja novog života.
Jedini negativni aspekt menstruacije jest ovaj koji daje život. Kako sadržaj menstruacije sadrži sastojke koji podržavaju život, na njoj mogu rasti potencijalno patogeni mikroorganizmi. Neki mikroorganizmi nisu štetni, ali proizvode neugodan miris.
Ukoliko menstrualna krv dođe u kontakt s kožom žene. Isto važi za krv skupljenu na ručnik koja se osuši. To se, nažalost, ne može reći za tampon umetnut u vlažnu i toplu vaginu ili uložak među nogama.
Ukoliko žena prihvati ideju o seksu, solo ili s partnerom/partnerkom, tokom menstruacije, mora osećati da je prihvatljivo biti neuredan. Ženama naše društvo obične ne dozvoljava nered, a menstruacijska krv se doživljava kao nečista. One ne smeju uprljati odeću i prikazati svoje telesne izlučevine na javnom mestu. Žene trebaju biti uredne, čiste i bez telesnih izlučevina, uvek. Dečaci i muškarci su prljavi i neuredni, ali ne i žene. Ono što nam propagandne poruke stalno poručuju jeste da žena mora sakriti sve izlučevine svoga tela ili se suočiti s posledicama - javnim poniženjem. Rezultat je da se nijedna žena pri zdravoj pameti ne usudi upuštati u seks tokom menstruacije. Treba mnogo hrabrosti napraviti to kad nas društvo uverava da menstruaciju trebamo skrivati.

Potrebno je mnogo snage žene i partnera/partnerke da se suoče s telesnim izlučevinama, a još više da ih zanemare. Ukoliko žena želi seks tokom menstruacije, i, štaviše, u njemu uživati, treba prihvatiti da će se "uprljati" i biti "neuredna" te se ne zabrinjavati zbog toga. Treba biti sposobna odbaciti svoj uložak ili tampon koji su dotad bili njeni "spasioci" te "unakaziti" savršeni peškir ili posteljinu. Treba biti voljna dopustiti svojim telesnim tekućinama kontakt sa stvarima oko nje.

Mnogim je ženama seks tokom menstruacije potreban i dobar. Mnoge su žene izvestile kako im nakon orgazma tokom menstruacije popuštaju grčeviti bolovi koje inače osećaju u tom periodu. Ovo nastaje zbog toga što stezanje materice tokom orgazma pomaže izbacivanju menstrualne krvi i smanjuje napetost njenih mišića, uzrokovanu hormonima. Mnoge od ovih žena se oslanjaju na masturbaciju kako bi postigle orgazam, osećaju kako su, ili bi trebale biti, neprivlačne partneru/partnerki u ovo vreme. Ostale jednostavno nisu raspoložene za seks s partnerom/partnerkom iako znaju dobrobit orgazama. Nekim ženama jako raste libido u vreme menstruacije i snažno žude za seksom. Ovaj povećani seksualni nagon rezultat je hormona, a možda i spoznaje kako nije trudna i da je malo verovatno da će zatrudnjeti u tom periodu. Neke muškarce i žene privlači menstrualna krv i partnerica je najprivlačnija u vreme menstruacije; ovo je mali vampirski fetiš. Iz ovih razloga, seks i menstruacija moraju postojati zajedno.

Neke žene i devojke se pitaju je li u redu masturbirati za vreme menstruacije. Masturbacija za vreme menstruacije ne bi se trebala promatrati nikako drugačije nego i inače. Ukoliko žena oseća grčeve za vreme menstruacije, još je poželjnije da zgrabi vibrator i zadovolji se. Iako vibrator nije nužan, neke žene tada nisu od volje da se rukom zadovoljavaju.

Ukoliko žena koristi uloške ili jednostavno želi da joj menstruacija oteče normalno, masturbacija tokom tuširanja je najbolji izbor jer će uzrokovati najmanje "nereda". Druga je mogućnost imati nekoliko "menstrualnih peškira" samo za ovu prigodu. Ukoliko se kupuju, mogu biti smeđi ili jarko obojeni tako da menstrualna krv nije tako očita na njima. No, i beli mogu biti jednako dobri ako je to ženi u redu. Menstrualni ručnik se postavi na krevet, kauč ili stolicu te se masturbira kao i inače. Dodatna vlažnost može biti od pomoći.

Žene i devojke koje koriste tampone često kažu da se ne žele zamarati s neredom. Međutim, u tome je bit, s "neredom" se ne treba zamarati. Psihološki, čak i sociološki, masturbiranje s tamponom nije isto što i masturbiranje kada krv slobodno teče. Korišćenjem tampona, iako on sigurno funkcioniše, radi se ono što društvo od žene očekuje, za razliku od onoga što je normalno. Svaka će se žena osećati bolje u pogledu svoje menstruacije i svog tela ukoliko na masturbaciju za vreme menstruacije ne gleda na nešto prljavo što se ne bi smelo raditi.

Seks s partnerom/partnerkom za vreme menstruacije može biti značajan izazov. Možda zbog toga što u početku oba partnera/obe partnerke osećaju kako seks i menstruacija ne idu zajedno, ili misle da partner/partnerka tako oseća. Rezultat je da nijedan od partnera to ne spominje. Mnoge žene osećaju kako trebaju nešto kriti i da tada nisu poželjne. To je rezultat onoga što nam društvo celi život nameće.

Muškarci možda nemaju nikakva prethodna iskustva s menstruacijom jer im je ta tema bila zabranjena i o tome znaju vrlo malo. To isto važi i za žene, one možda znaju o svojoj menstruaciji, ali je ne zanima menstruacije neke druge žene. Bojimo se onoga što ne poznajemo, i muškarci ponekad na menstruaciju vrlo nezrelo reaguju. Žene ne moraju biti tako glasne ili demonstrativne, ali njihova reakcija na menstruaciju ne mora biti ništa bolja. Sve to stvara prepreke intimnosti za vreme menstruacije.

Ponekad uopšte ne postoje prepreke. Kako se menstruacija pojavljuje jako često, seks i ona će se već nekako spojiti. Mnoge osobe, iz sebičnih razloga, neće dopustiti da ih malo krvi spreči u uživanju u seksu. Ništa osim društvenih stavova i predrasuda ne sprečava seks tokom menstruacije.

Par počinje priznavajući da je menstruacija već deo njihove svakodnevnice. Žena može početi razgovor o tome spominjući kako joj treba topla kupka za popuštanje menstrualnih grčeva, ili da joj treba mesto gde će promeniti uložak ili tampon, umesto izgovora kako "ide u kupatilo". Žena može menjati tampon ili uložak ispred partnera/ke, mogu ih kupovati zajedno pri čemu će žena objasniti zašto kupuje baš određenu vrstu. Žene koje nose uloške mogu nositi prozirne gaćice kako bi pokazale šta nose. Stav para o svakodnevnim aktivnostima tokom menstruacije ima će direktan uticaj na stav o seksu tokom menstruacije.

Pripremanje mesta za seks s partnerom/kom isti je kao i pripremanje mesta za masturbaciju - dovoljno je položiti nekoliko "menstrualnih" peškira i leći na njih. Može se izabrati "menstrualna" posteljina ili nepropusni materijali koji se stavljaju ispod. Što god se izabere, nakon seksa ne bi smela postojati potreba da se treba odmah dignuti i sve očistiti. Ukoliko se par može opustiti i zaspati nakon toga, to pokazuje koliko su opušteni u pogledu menstruacije. Međutim, ukoliko krv uđe u madrac, potrebno ju je isprati jer se na njoj mogu namnožiti bakterije s vremenom.

Oblik seksa tokom menstruacije prema kojem partneri/ke mogu osećati najveću odbojnost jest oralni seks, cunnilingus. Zbog prisutnosti krvi, oralna stimulacija se ne gleda na isti način kao tokom ostalih delova menstrualnog ciklusa. To je zbog toga što je miris i okus stidnice u to vreme drugačiji. Neki ljudi pak imaju averziju prema krvi u bilo kojem obliku. Iako je cunnilingus u redu tokom menstruacije, teško je očekivati da će se u to upustiti mnogi parovi.

Koliko je god u redu za parove da imaju seks tokom menstruacije, postoje rizici. Izmenom telesnih izlučevina mogu se izmeniti i opasne bakterije i virusi te rezultat mogu biti opasne bolesti kao što su AIDS i hepatitis. Te se bolesti vrlo lako prenose ukoliko krv dođe u kontakt s otvorenom ranom. Zbog toga nije svim parovima preporučljivo upuštati se u seks tokom menstruacije. Parovi ne bi to trebali raditi nezaštićeni. Svakako bi trebali upotrebiti kondom, latex foliju (dental dam) i rukavice.

GINEKOLOŠKI PREGLED

Kada je pravo vreme otići kod ginekologa?

Mnoge devojke zanima kada je pravo vreme da odu na prvi pregled kod ginekologa.

Poseta ginekologu jednom godišnje predstavlja jedan od načina brige za svoje zdravlje, pogotovo ako si seksualno aktivna. Redovne kontrole pomažu da se očuva reproduktivno zdravlje.

Odluka o prvom odlasku kod ginekologa je tvoja privatna stvar. Postoji nekoliko situacija koje nalažu da bi trebalo otići kod ginekologa. To su:

Ako si napunila 16 godina, a još nisi dobila prvu menstruaciju
Ako si napunila 18 godina, a još nikada nisi bila kod ginekologa
Ako si postala seksualno aktivna
Ako si postala seksualno aktivna, a izostala ti je menstruacija
Ako ti menstruacija traje duže od devet dana
Ako imaš bolne grčeve u donjem delu stomaka koji ne prolaze
Ako imaš obilan iscedak iz vagine
Ako ti se pojavio svrbež u predjelu genitalija
Ako razmišljaš o tome da počneš koristiti antibebi pilule ili neko drugo kontraceptivno sredstvo

Još jedan razlog da posjetiš ginekologa jest da se testiraš na seksualno prenosive infekcije i da saznaš kako se zaštiti od njih.

Prvi pregled nije ugodan, delimično zbog srama i preplašenosti koje devojka oseća, ali nije ni bolan. Ovaj tekst je neka vrsta vodiča kroz ovaj događaj, koji te upoznaje sa svim onim šta trebaš očekivati tokom posete. Nadam se da će ti uz njega biti lakše tokom prvog pregleda, da ćeš biti spremnija i sigurnija u sebe.

Takođe, ovaj tekst može služiti i kao podsetnik za devojke koje duže vreme nisu odlazile kod ginekologa.


Da li su bolji muškarci ili žene ginekolozi?

Potpuno je svejedno, važno je da je lekar dovoljno iskusan u svom poslu. Ali, djevojkama je ponekad lakše da razgovaraju sa ženom i lakše im je skinuti se pred ženskim ginekologom.


Kako se treba pripremiti za pregled?

Kada zakazuješ pregled, vodi računa da to ne bude u periodu kada imaš menstruaciju. To nije najpovoljniji period da bi se obavio vaginalni pregled.

PRE ODLASKA… Nemoj imati seksualne odnose 24 časa pre pregleda.
Kada se tuširaš, koristi samo blagi sapun i vodu. Neki puderi i kreme koje koristiš u predelu genitalija mogu utjecati na rezultate testova koji ćeš napraviti.

Obuci udobnu odeću koju brzo i lako možeš skinuti sa sebe i ponovo obuti. Neke devojke odluče da za pregled obuku suknju, jer kad skineš gaćice bolje ćeš se osećati u suknji. Međutim, ni pantalone nisu zabranjene i nemoj se opterećivati.

Ako osećaš nervozu, možda bi ti bilo lakše kada bi ako povedeš prijateljicu kao podršku.


Dolazak u zdravstvenu ustanovu i susret sa ginekologom

Kada dođeš u zdravstvenu ustanovu, predaješ svoju overenu zdravstvenu knjižicu na šalter, medicinska sestra je uzima i otvara tvoj zdravstveni karton u kojem će, prilikom svake tvoje posete ginekologu, biti upisane sve informacije o tebi i rezultatima ginekološkog pregleda. Posle toga ćeš u čekaonici sačekati svoj red za pregled kod ginekologa. Kada te prozovu, ući ćeš u ordinaciju.

Ginekolog će prvo uzeti tvoje podatke. To su standardna pitanja: ime i prezime, koliko imaš godina, kao i zbog kakvih tegoba ili razloga dolaziš na pregled. Nakon toga postavit će ti pitanja o tvojoj i porodičnoj medicinskoj istoriji, kao i o tvom menstrualnom ciklusu. Najbolje bi bilo da prije dolaska pripremiš odgovore na njih, kako bi bila spremna i time olakšala tu proceduru:

- Da li si imala nekih ozbiljnijih zdravstvenih problema u prošlosti (dečije bolesti, eventualne operacije, urođene bolesti…) i da li si alergična na nešto
- Da li postoje zdravstevni problemi u bližoj porodici (rak, šećerna bolest, bolesti srca, visok pritisak, psihijatrijske bolesti..)
- Koje lekove i u kojim dozama trenutno koristiš (ako koristiš).
- Kada si dobila prvu menstruaciju (ako si je dobila).
- Kada je bio tačan datum poslednje menstruacije.
- Koliko dana ti traju menstruacije.
- Da li su redovne i na koliko dana se javljaju.
- Da li su obilne.
- Da li su bolne.


Neka od pitanja koja će ti ginekolog postaviti

Pre samog pregleda, ginekolog može postaviti niz intimnih pitanja o tvojim ljubavnim vezama, seksualnom iskustvu i načinu ishrane. Ovo su možda pitanja zbog kojih će ti biti malo neugodno, ali budi sigurna i imaj poverenja u svog ginekologa da će informacija koju pružiš ostati strogo među vama. Ginekologu je ova informacija važna da bi pravilno procjenio tvoje zdravstveno stanje.

Neka od pitanja koje ginekolog može postaviti:

- Da li imaš neobična probadanja, grčeve, bolove ili peckanje u genitalnoj oblasti.
- Da li tokom seksualnog odnosa osećaš nelagodnost ili bolove.
- Da li si nekad imala neku seksualno prenosivu infekciju.
- Da se nekad rizično ponašaš (na primer koristiš droge)
- Tvoje iskustvo sa fizičkim treninzima, pušenjem, dijetama i korištenjem alkohola.
- Da li imaš jednog ili više seksualnih partnera.


Pitanja koja ti možeš da postaviš svom ginekologu

Nemoj se plašti postavit neko pitanje svom ginekologu. Imaj na umu da je ginekolog tu da odgovori na sva tvoja pitanja i da ti objasni sve što te interesira

Prije posjete, zapiši na papir svoja pitanja, jer, kada počne pregled, možda ćeš zbog nervoze neke stvari zaboraviti.

Evo primera nekih od pitanja:

- Kako mogu zaštiti se od seksualno prenosivih infekcija?
- Da li je vaginalni iscedak normalna pojava?
- Da li je normalno da su mi grudi nekada osetljivije ili da pri dodiru osećam kvržice?
- Šta mogu napraviti da se oslobodim jakih grčeva tokom menstruacije?
- Da li je vaginalni pregled bolan?
- Koji su najbolji načini kontracepcije?
- Kako se obavljaju testovi na seksualno prenosive infekcije?
- Da li je potrebno napraviti test na HIV? Kako se on radi?


Fizički pregled

Fizički pregled obuhvaća mjerenje težine, visine i krvnog pritiska. Ginekolog može takođe i poslušati tvoja pluća i srce.


Pregled grudi

Pregled grudi je veoma važan zato što je to način na koji se jednostavno otkriva rak grudi ili neka druga promjena u grudima.

Tvoj ginekolog će ti pažljivo rukama pregledati grudi, lagano pritiskajući dio po dio kružnim pokretima, obraćajući pažnju na to da li postoje neke kvržice. Pritisnuće bradavice da provjeri da li se iz njih luči neka tekućina. Obratit će također pažnju i na veličinu i oblik grudi.


Ginekološki pregled

Žene i devojke koje su seksualno aktivne bi trebalo bar jednom godišnje otići kod ginekologa na pregled. Redovni ginekološki pregledi su veoma važni jer se tako na vrijeme mogu primjetiti i najmanje promjene koje ukazuju na bolest reproduktivnog sistema, a samim tim se mogu brzo i uspešno lječiti.

Ginekološki pregled se sastoji iz pregleda spolnih genitalija i vaginalnog pregleda. Vaginalni pregled se sastoji iz pregleda spekulumom i bimanualnog pregleda.

Prilikom vaginalnog pregleda ginekolog će uzeti uzorke za razne testove kao što su papa-test ili pregled iscedka.

Ove metode su neophodne kako bi ginekolog mogao pregledati tvoje unutrašnje organe.


Ginekološka stolica

Da bi obavio ovaj pregled, ginekolog će te zamoliti da legneš na ginekološki stol sa nogama podignutim na podupirače. Pre toga ćeš skinuti donji deo odeće i gaćice.


Ginekolog će zatim pogledati otvor vagine, male i velike usne, klitoris, kako bi istražio da li postoji crvenilo, iritacija, iscedak, ciste, ili neka druga neobična promena.


Vaginalni pregled


Spekulum


a) Pregled sa spekulumom

Neposredno prije ovog pregleda ginekolog će te zamoliti da se potpuno opustiš. Tokom ovog pregleda ginekolog koristi instrument koji se zove spekulum (oblika pačijeg kljuna), a napravljen je od metala ili plastike. Spekulum služi da se njim odmaknu zidovi vagine jedan od drugoga, što mu omogućuje da vidi unutrašnjost vagine i grlić materice i da uzme različite uzorke za testove. Stavljanje spekuluma nije bolno i tom prilikom možeš osetiti malu neugodnost ili osetiti hladnoću ako je spekulum od metala. Što si opuštenija, to je manje neugodno. Drvenim štapićem na čijem se jednom kraju nalazi komadić vate ginekolog će uzeti uzorak za papa-test. Ovaj uzorak se odnosi u laboratoriju na analizu.

b) papa-test
papa-test se obično obavlja jednom godišnje tokom redovnog ginekološkog pregleda. Imaj u vidu da ovaj test se ne može raditi periodu menstruacije.

papa-test služi da se otkriju prekancerozne i kancerozne promene na grliću materice, odnosno da se pronađu eventualno promenjene ćelije

Papa-test je relativno jednostavna metoda i traje samo nekoliko minuta.

c) Bimanualni pregled

Bimanualni pregled služi da bi se provjerilo stanje i položaj tvojih jajnika, jajovoda i materice.

Ginekolog će pažljivo ući sa jednim ili dva prsta u tvoju vaginu, a drugom rukom će spolja pritiskati tvoj trbuh. Time će moći osetiti tvoje unutrašnje organe (matericu, jajnike i jajovod). To ne bi trebalo boliti, ali možda ćeš imati neugodan osjećaj. Ako te negjde zaboli, nemoj stiskati zube nego reci, jer taj podatak je ginekologu veoma važan.


Posle pregleda

Posle pregleda, moći češ opet popričati sa svojim ginekologom i da pitaš sve što te zanima. Raspitaj se kada će rezultati biti gotovi i gde i kako ih možeš preuzeti.

Svaka cast za sve sto si napisala do sada !

Volela bih da znam nesto vise o alergijskoj vaginozi.
Kako mozemo, pre odlaska lekaru i uzimanju briseva, prepoznati da li se radi o bakterijskoj ili alergijskoj vaginozi - simptomi mogu biti vrlo slicni, na ovoj temi je pisano o bakterijskoj vag, to sam videla.
Da li se alergijska vaginoza leci ili je dovoljno samo izbegavati sredstva koja dovode do njene pojave?

Alergijski vaginitis : naziva se i “hemijski vaginitis”, ovo stanje je veliki imitator drugih bolesti. Usled toga što ne zahvata samo vaginu, već i tkivo oko nje (vulvu), često biva pomešan sa gljivičnom infekcijom, ili čak genitalnim herpesom.

Javlja se kada genitalna regija dođe u dodir sa iritantnim materijama, najčešće su to lateks, komponente spermicidnih supstanci, lubrikanata, novih deterdženata/sapuna/gela za kupanje, silikonskih seks-igračaka, ili ženskih intimnih dezodoranasa. Sve što može da izazove alergijsku reakciju kože uopšte (kakav je, na primer, osip), može izazvati sličnu reakciju na sluzokožama, uključujući i sluzokožu genitalne regije.

-Simptomi: crvenilo, bol, peckanje ili svrab u predelu vulve, pojačan vaginalni sekret. Na koži vulve se mogu naći beličaste ili sivkaste promene uz ograničeni nedostatak dlaka.

-Lečenje: ako otkrijete koja supstanca vam izaziva probleme, prekinite sa njenom upotrebom. Antihistaminici mogu pomoći u otklanjanju nekih simptoma. Male doze kortikosteroidnih krema (0,5%) su takođe efikasne, ali pre njihove upotrebe konsultujte svog ginekologa.

Hvala tamaraft!

Kada uraditi test na trudnoću


Čekati izostanak menstruacije ili uraditi test pre?

Najbolji način da testirate trudnoću je da pričekate dok vam ne izostane menstruacija. Testovi na trudnoću koje možete nabaviti u apotekama će vam pričekate li do onda najbolje pokazati rezultat.

No želite li to saznati pre, navest ćemo vam još nekoliko stvari koje trebate uzeti u obzir kad odabrati vreme za testiranje.

Ovulacija, začeće i implantacija

Morate upamtiti da je svaka žena različita i da vreme potrebno da se oplođena jajna stanica smesti u maternici može varirati. Najčešća je zabluda da se implantacija dešava 7 dana nakon začeća, no istraživanja su pokazala da se prvi znak hormona trudnoće HCG, zbog implantacije, javlja 6-12 dana nakon ovulacije, s tim da se kod 84% trudnoća implantacija dogodila između 8 i 10 dana nakon ovulacije.

Ako vaš test na trudnoću nije pozitivan, to ne znači nužno da niste trudni.

Možda ste kasnije imali ovulaciju (što znači da se začeće i sljedno tome proizvodnja HCG hormona nije desila onako kako ste izračunali), ili je kod vas proces implantacije trajao duže od proseka.


Osetljivost testova na trudnoću

Osetljivost današnjih testova na trudnoću može jako varirati. Što je osetljiviji test, veća je šansa da će otkriti vašu trudnoću prije nego li trebate dobiti menstruaciju. Osetljivost testa na trudnoću znači da može otkriti manje razine hormona HCG. Na primer, neki testovi mogu otkriti 20 mIU hormona HCG dok drugi otkrivaju trudnoću tek na 150-250 mIU.

Ovo znači da će vam testovi koji mogu otkriti manje količine hormona pre dati pozitivan rezultat nego ostali testovi.

Test koji je osetljiv na 20 mIU hormona HCG može otkriti trudnoću 6-8 dana nakon ovulacije (naravno ako se desila implantacija), no vrlo mali postotak žena tako rano može dobiti pozitivan test. Ovaj postotak raste kod žena koje su uradile test 9 ili 10 dana nakon ovulacije.

Loše strane osetljivog testa za rano otkrivanje trudnoće

Osetljivi testovi na trudnoću (20 - 25 mIU) vam omogućavaju da ranije otkrijete da li su uspeli vaši napori da zatrudnite i da čim pre dobijete adekvatnu medicinsku negu, no postoji i negativna strana ovih testova.

Na žalost, 25% svih trudnoća završi pobačajem, a mnogi od njih se dese u vrlo ranom stadijumu trudnoće. Ako koristite osetljivi test na trudnoću, i napravite ga pre nego bi trebali dobiti menstruaciju, mogli bi imati pozitivan test, no usprkos tome postoji mogućnost da dobijete i menstruaciju, jer ste vrlo rano pobacili. Pričekate li do dana kad trebate dobiti menstruaciju, nećete ni znati da ste pobacili. Nekim se ženama vrlo teško suočiti s ovakvom situacijom, te ih emocionalno može jako uznemiriti.

Zaključak

Ako ste dobro upoznati s vlastitim ciklusom i emocionalno se možete nositi sa saznanjima o ranom pobačaju, testiranje 9 ili 10 dana nakon ovulacije s osetljivim testom na trudnoću ( 20 - 25 mIU ) će kod velikog postotka žena dati pozitivne rezultate.

Planiranje trudnoće

Planiranje trudnoće planiranje.jpg

Postoji mnoštvo stvari koje možete da uradite da obezbedite zdravu trudnoću čak i pre nego što zatrudnite.

• Ukoliko pušite, prestanite. Trudnicama koje puše se češće dešava da rode mrtvo novorođenče ili pak novorođenče umanjene telesne težine. Žene koje puše su u mnogo većoj opasnosti od Sindroma iznenadne smrti odojčeta. Čak je i pasivno pušenje (boravak u zadimljenom prostoru ) štetno po vaše zdravlje i zdravlje nerođenog deteta. Duvanski dim sadrži ugljen-monoksid, koji uskraćuje kiseonik vašoj bebi.

• Izbegavajte alkohol. Konzumiranje većih količina alkohola tokom trudnoće može da izazove ozbiljne poremećaje pri porođaju. Majke koje piju su u mnogo većoj opasnosti od pobačaja. Svake godine, se barem jedna od 750 novorođenih beba rodi sa FAS-om, ( Fetal Alcohol Syndrome). Ovo je termin koji objedinjuje grupu deformiteta i uključuje i mentalnu zaostalost. Ovo se u potpunosti može preduprediti ukoliko trudnice apstiniranju kada je u pitanju konzumiranje alkohola.
• Ukoliko koristite bilo koji od dole navedenih lekova i planirate da zatrudnite, porazgovarajte sa svojim doktorom o tome kakav uticaj lek može imati na vašu trudnoću.

- Kontraceptivne pilule. Iako je bezbedno zatrudneti odmah po prestanku korišćenja kontraceptivnih sredstava, moguće je da vas doktor posavetuje da koristite neko alternativno sredstvo kontrole rađanja prvih mesec-dva dana po prestanku korišćenja pilula. To je vremenski period potreban da ponovo počnu redovni ciklusi i tada se vaš termin za porođaj može izračunati lakše i sa većom preciznošću.

- Lekovi za tretman akni.
- Antikonvulzivi ili lekovi antiepileptici.
- Imuno-supresivni lekovi
- Antikoagulanti (lekovi koji se koriste za sprečavanje zgrušavanja krvi).
- Antitiroidni lekovi (lekovi koji se koriste za potiskivanje aktivnosti štitaste žlezde.
- Tetraciklini (antibiotici koji se kriste kod zapaljenskih procesa a povremeno i pri lečenju akni).
- Lekovi za tretiranje kancera.

• Uzimajte multivitamine, uključujući najmanje 400 mikorgrama folne kiseline na dnevnoj bazi. Istraživanja su pokazala da uzimanje folne kiseline u periodu pred trudnoću smanjuje opasnost od porođajnog defekta, defekta neuralne cevi.

Održavajte optimalno zdravlje. Hranite se zdravo, po savetu nutricioniste. Održavajte zdravu telesnu težinu.

Trudnoća
Trudnoća i porođaj su dva najvažnija događaja koja ćete iskusiti u životu. Oba zaslužuju pažljivu i promišljenu pripremu. Što više učite o trudnoći, porođaju i roditeljstvu to ćete biti opušteniji i komfornije ćete se osećati u vezi svih promena na vašem telu i u vašem životu. Pohađanje časova koji će vas upoznati sa porođajem, redovne posete lekaru, čitanje knjiga i razgovori sa iskusnijim roditeljima je dobra priprema za rođenje vaše bebe.

Trudnoća se meri u tromesečjima počev od prvog dana vašeg zakasnelog menstrualnog ciklusa, ukupno 40 nedelja. Prvo tromesečje se završava 13. nedelje ili oko 3 meseca nakon kašnjenja menstrualnog ciklusa. trudnoca.jpg

Prvo tromesečje (od 1. do 13. nedelje) – Možete očekivati promene u svom fizičkom i emocionalnom stanju tokom trudnoće. Možete iskusiti mučninu, učestalo mokrenje, povećanu osetljivost grudi i bradavica, iscrpljenost, nadimanje i zatvor.

Drugo tromesečje ( od 14. do 26. nedelje) - Fetus ubrzano raste. U početku drugog tromesečja, fetus je dugačak oko 15 centimetara. Do kraja šestog meseca, fetus u potpunosti podseća na bebu izuzev svoje crvene i nabrane kože. Do kraja drugog semestra plod dostižne dužinu od 30 centimetara.

Treće tromesečje (od 26. do 40. nedelje) – Beba dobija većinu svoje težine u poslednjih 13 nedelja trudnoće. Većina organa se razvija krajem osmog meseca. U ovom periodu se značajno razvija mozak. Početkom devetog meseca beba se spusti niže u predelu karlice u pripremi za porođaj.

Osnovne informacije o kontracepciji mladima je dobro preneti već na pragu adolesecencije, stoga psiholozi, pedagozi i zdravstveni radnici savetuju roditeljima da o spolnosti, ljubavi, seksu, polnim bolestima i kontracepciji razgovaraju mudro i primereno dobi, i to u vreme sazrijevanja, a najbolje između sedme i dvanaeste godine, jer ih posle jednostavno neće slušati.

Zahvaljujući naucnim otkrićima i napretku medicine i tehnologije, metode i sredstva zaštite i kontracepcije sve su bolji, pa je lakše planirati seksualni život, bez štetnih posledica po opstee i reproduktivno zdravlje.

Ipak, valja upozoriti na dva problema: na neispravan stav da o sprečavanju neželjene trudnoće brigu mora voditi isključivo žena i na pogrešno mišljenje kako su metode kontracepcije 100 posto sigurne. Da bi kontracepcija bila uspešna, oba partnera moraju biti motivisana!


Najčešće prirodne metode

Među najčešćim metodama kontracepcije su tzv. prirodne metode sigurnih dana (kojih se drže i parovi koji žele djecu pa naziv "kontracepcijske" za njih nije prigodan). Osnovne su metode:

* merenje bazalne temperature, pri čemu treba imati na umu da neka stanja i bolesti mogu poremetiti telesnu temperaturu,
* Ogino-Knausova kalendarska metoda, koja je neprikladna za žene s nepravilnim, prekratkim ili predugim ciklusima,
* Billingova ovulacijska metoda, temeljena na promeni cervikalne sluzi, koja je takođe prilično subjektivna te
* simptotermalna metoda, koja je najpouzdanija.

Prekinuti snošaj ili coitus interruptus, tokom kojega se muško spolovilo izvuče iz vagine pre ejakulacije, pa ejakulat ne dospe u matericu i cerviks, takođe je prirodna metoda. Često se praktikuje u kombinaciji sa spermicidima i vrlo je nepouzdana. Najčešće se primenjuje "u nuždi", kad par nema pri ruci ništa bolje.

U svakom slučaju, sve prirodne metode su prilično nesigurne, ali su svakako bolje od nikakve.

Mehanička sredstva

Kontracepcijsko pomagalo koje primenjuje muškarac, a ujedno je dobra zaštita od nekih polno prenosivih bolesti je kondom. Radi boljeg učinka može se kombinovati s lokalnim spermicidnim sredstvima. Pre upotrebe treba pročitati upute o čuvanju i korištenju te proveriti je li mu istekao rok valjanosti. Ne sme se nositi u džepu ili novčaniku jer ga oštećuje toplina tela. Stavlja se pre snošaja, pri čemu je važno paziti da ne pukne i ne sklizne sa spolovila. Ne sme se stavljati dva kondoma jedan na drugi, jer je zbog trenja lateksa o lateks rizik od pucanja veći.
Izuzetno hvaljeno i pouzdano kontracepcijsko pomagalo, koje ujedno štiti od prenosa polnih bolesti, je ženski kondom femidom, koji se odnedavno može nabaviti i u našim apotekama. Devojkama i ženama smeta jedino njegov neestetski izgled.

Dijafragma (cervikalna kapa) se postavlja u vaginu ispred cerviksa i štiti od ejakulata. Sastoji se od elastičnog prstena s tankom gumenom opnom i obično se koristi sa spermicidnom kremom ili penom.

Hemijska sredstva

Spermicidi - lokalni kontraceptivi (spermicidne pene, kreme, želei, vaginalete i spužvice) stavljaju se u matericu neposredno pre odnosa, a sadrže neutralnu bazu koja mehanički sprečava prodor spermatozoida kroz cervikalni kanal te aktivne stvari koje biohemijskim delovanjem uništavaju spermatozoide. Potpun učinak postižu desetak minuta nakon stavljanja u matericu, a delovanje im se smanjuje nakon jedan do dva sata. Koriste se obično uz neku mehaničku metodu (kondom ili dijafragmu) ili u kombinaciji s metodom plodnih i neplodnih dana. Zbog kratkotrajna delovanja katkad stavljanje treba ponoviti, a u nekih osoba, doduše retko, izazivaju alergijske reakcije.

Hemijsko-mehanička sredstva

Jedna od najsigurnijih i najdugotrajnijih metoda kontracepcije je intrauterini uložak ili spirala. Najviše se savetuje ženama koje su rodile, a spirala je kontraindicirana kod žena koje su imale česte upale genitalnih organa i male karlice. Deluje hemijski i mehanički sprečavajući ugradnju oplođenog jajašca u sluznicu maternice.
Najviše se koriste plastične spirale obložene bakrenom žicom, koje u nekih osoba mogu uzrokovati jače menstrualno krvarenje, ili hormonalni implantat, odnosno spirala uložena u gestagenski cilindar. Hormonska spirala ujedno smanjuje menstrualne bolove i obilne menstruacije. Pravilno postavljena, smatra se 100 posto sigurnom kontracepcijom jer deluje tako što sprečava ovulaciju.
Pre postavljanja spirale treba obaviti pregled i papa-test, jer je kod nekih stanja i bolesti primjena spirale kontraindicirana, što treba utvrditi ginekolog. Zena koja se odluči za spiralu na kontrolne preglede treba ići dva puta godišnje. Spirala s dodatkom bakra vadi se i zamenjuje u proseku nakon tri do pet godina, a s hormonima nakon godinu dana.

Intrauterina kontracepcija (spirala) ne štiti od ektopičnih trudnoća niti je zaštita od polnih bolesti i ne preporučuje se ženama koje još nisu rodile.

Hirurške metode

Sterilizacija i vazektomija hirurške su metode koje se primenjuju kod oba pola. Nisu potpuno trajne metode kontracepcije, jer je dokazano kako ipak postoji mogućnost da muškarac ili žena nakon postupka sterilizacije i vazektomije ponovno tokom vremena postanu plodni.

Sterilizacija se ne preporučuje ženama koje još nisu rodile.


Kontracepcija za žene koje doje

Dojiljama se obično savetuje kombinacija mehaničke i lokalne spermicidne kontracepcije. Za one koje koriste hormonalnu kontracepciju u tom se razdoblju savetuju tablete koje u sastavu imaju samo gestagen.


Hormonalne kontracepcijske tablete

Praktikuju se već pola veka. Ginekolozi najčešće propisuju tablete koje sadrže razne kombinacije estrogena i gestagena. Nakon prestanka njihova uzimanja jajnici ponovno normalno prorade kroz sledeća tri meseca.

Mehanizmi delovanja:

* utiču na dozrevanje jajašca i njegovo otpuštanje iz jajnika,
* smanjuju mogućnost prolaza spermija kroz cervikalnu sluzi
* deluju na sluznicu maternice (endometrij) i čine je nesposobnom za prihvat jajašca.


Prethodni pregled - Pre propisivanja tableta ginekolog treba obaviti detaljan pregled, uzeti anamnestičke podatke, a nakon pregleda i savetovanja, uputiti pacijenticu na potrebne krvne testove, s posebnim naglaskom na biohemijske pretrage jetrenih funkcija i probirne testove koagulacije (zgrušavanja krvi). Ako su svi nalazi u redu i anamnestički nema podataka o naslednoj trombofiliji i težoj bolesti jetre, može se početi s hormonalnom kontracepcijom.

Upotreba - Tabletu treba uzeti prvog dana menstruacije i kontinuirano ih piti 21 dan. Sledi sedmodnevna pauza, tokom koje žena menstruira, pa ponovno 21-dnevni ciklus uzimanja tableta... Ako žena zaboravi uzeti tabletu, treba je popiti najduze sedećih 12 sati, inače postoji opasnost od smanjenja učinka. Zaboravi li uzeti tabletu dulze od 12 sati ili pak nekoliko dana, svejedno treba popiti ostatak tableta do kraja ciklusa, a istovremeno koristiti još neku metodu zaštite. Napomena - U prvim mesecima primene katkad se javlja slabije krvarenje između dva ciklusa, što nije opasno niti razlog za strah i prestanak uzimanja jer obično traje dok se žena ne navikne na tablete. Kod jačih krvarenja, koja traju nekoliko ciklusa, treba otići ginekologu kako bi se otklonila sumnja na neke bolesti. Hormonalne tablete u izvanrednom slučaju ginekolog može propisati i kao kontracepciju nakon nezaštićenoga polnog odnosa koji se dogodio neplanirano u terminu ovulacije. Tada se propisuju veće doze, prema različitim terapijskim algoritmima ovisno o vrsti pripravka, a delotvorne su ako se uzmu najkasnije do 72 sata nakon polnog odnosa.

Prednosti - Uz kontracepcijski učinak, prednost je hormonalnih kontraceptiva u tome što se njima mogu regulisati neredoviti ciklusi, smanjiti preobilna krvarenja i bolovi, smanjiti rizik od razvoja karcinoma jajnika ili endometrija te nekih bolesti dojke.

Mjere opreza - Ako žena puši, pati od pretilosti, hipertenzije, povišenih masnoća u krvi i srčanih bolesti, hormonske tablete mogu štetiti, pa treba razmisliti o drugim vrstama kontracepcije. Tablete ne štite od polnih bolesti.

Kontrolni pregledi - Na redovne kontrolne preglede svaka polno aktivna žena trebala bi otići jednom do dva puta godišnje, a kod primene hormonskih kontraceptiva ginekološki je pregled potreban i:

* ako ima neredovite menstrualne cikluse,
* ako tokom sedmodnevne pauze nema menstrualnog krvarenja,
* ako se jave migrenozne glavobolje, grčevi, bolovi, oticanje ekstremiteta ili poremećaj vida.

Niko se ne javlja vec danima, gde ste ljudi? Zene?

Da nastavimo...

Nadjoh odlichan tekst o kontracepciji, vredi prochitati ga i ako nikada niste pili oralne kontraceptivne pilule, i ako ste ih nekada pije i ako ih trenutno pijete. Verujem da niste neke detalje znale.



KONTRAINDIKACIJE ZA PRIMENU ORALNIH HORMONSKIH KONTRACEPTIVA I INTERAKCIJA S DRUGIM LEKOVIMA



Oralna hormonska kontracepcija (OHK) najpopularnija je reverzibilna kontraceptivna metoda. Nena je primena počela pre vise od 40 godina u SAD-u, a u svetu je danas koristi 60-70 miliona žena na godinu, od toga 10 miliona Amerikanki.

Oralnu hormonsku kontracepciju uzimaju žene kroz duze razdoblje, stoga je vrlo važan odnos škodljivosti prema dobrobiti te terapije. Da bi upotreba oralne hormonske kontracepcije bila što sigurnija za zdravlje žene, vrlo je važno procijeniti kod kojih se stanja i bolesti ta terapija može i sme primenjivati, a kod kojih je ona kontraindikovana.

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i vodeći autoriteti iz područja planiranja porodice danas se radije koriste definicijom "mere opreza" nego "kontraindikacije", kako bi korištenje OHK bilo što sigurnije za zdravlje žene.

Postoje četiri kategorije "mera opreza" za primenu OHK.

U četvrtoj kategoriji dijagnoza, oralne se kontraceptivne pilule ne bi smele davati.

Treću kategoriju čine stanja kod kojih lekar može prepisati hormonsku kontracepciju uz veliki oprez te pozorno praćenje neželjenih učinaka.

Drugu kategoriju čine stanja kod kojih prednost davanja oralne hormonske kontracepcije nadmašuju teoretske ili dokazane nedostatke te terapije te se ona najčešće može davati bez ograničenja.

Prvoj kategoriji pripadaju stanja koja u osnovi nisu povezana s metabolizmom hormonsko-kontraceptivnih sastojaka, pa nema ograničenja za upotrebu hormonske kontracepcije.



WHO kategorija 4 (kontraindikacije za korištenje OHK):

1. Tromboflebitis ili tromboembolijski poremećaji (prisutni ili preboleli, porodicna anamneza najbližih rođaka);
2. Cerebrovaskularne bolesti i bolesti koronarnih krvnih žila (prisutne ili prebolele, prisutni faktori rizika za te bolesti);
3. Dijagnostikovan ili sumnja na karcinom dojke;
4. Karcinom endometrija ili neki drugi o estrogenu ovisan tumor;
5. Nerazjašnjeno krvarenje iz genitalnih organa;
6. Bolesti jetre: akutni hepatitis (do normalizacije funkcionalnih jetrenih testova), holestatska žutica u trudnoći ili žutica kod prijašnje upotrebe OHK, hepatocelularni adenom i karcinom jetre, dekompenzirana ciroza jetre;
7. Trudnoća i moguća trudnoća;
8. Preosetljivost na sastojke kontraceptivnog preparata;
9. Dojenje kraće od šest nedelja nakon poroda;
10. Zene koje puse, starije od 35 godina (više od 20 cigareta na dan);
11. Povišeni krvni tlak (160/100 mm Hg);
12. Glavobolja s fokalnim neurološkim simptomima;
13. Predviđen veći operativni zahvat koji zahteva dulzu imobilizaciju;
14. Dekompenizrane srčane greške;
15. Šećerna bolest s vaskularnim komplikacijama (nefropatija, retinopatija i neuropatija) ili trajanje bolesti dulje od 20 godina.

WHO kategorija 3 (povećan oprez)

1. Puerperij kraći od tri tjedna;
2. Dojenje (6 nedelja do 6 meseci);
3. Nerazjašnjeno genitalno krvarenje;
4. Pušačice starije od 35 godina (manje od 20 cigareta na dan);
5. Preboleli karcinom dojke bez recidiva zadnjih pet godina;
6. Interakcija s drugim lekovima;
7. Žučni kamenci.

WHO kategorija 2 (prednost nadmašuje rizik terapije)

1. Jake glavobolje nakon početka uzimanja OHK;
2. Diabetes mellitus;
3. Veći hirurški zahvati bez imobilizacije;
4. Srpasta anemija;
5. Povišeni krvni pritisak od 140/100 do 159/109 mmHg;
6. Nerazjašnjen tumor dojke;
7. Karcinom cerviksa;
8. Starost veća od 50 godina;
9. Porodicna anamneza dislipidemije i srčanog infarkta u mlađoj životnoj dobi bližih rođaka;

WHO kategorija 1 (bez ograničenja)

1. Puerperij 21 dan ili duze;
2. Nakon pobačaja (prvi i drugi trimestar);
3. Anamneza gestacijskog dijabetesa;
4. Varikozne vene;
5. Blage glavobolje;
6. Nepravilni menstruacijski ciklus bez anemije;
7. Prebolela ili postojeća karlicna upalna bolest (pelvic inflammatory disease- PID);
8. Prebolela ili postojeća polno prenosiva bolest (sexual transmited disease- STD);
9. Vaginitis bez purulentnog cervicitisa;
10. Povećan rizik za STD;
11. HIV pozitivnost ili visoki rizik za AIDS;
12. Benigni tumori dojke;
13. Porodicna anamneza karcinoma dojke, ovarija i endometrija;
14. Pozitivni markeri na hepatitis;
15. Miom uterusa;
16. Ranija izvanmaternična trudnoća;
17. Pretilost.


Mere opreza za korištenje OHK u posebnoj populaciji žena

Pušačice: svim pušačicama treba se preporučiti prekid pušenja. U svih pušačica povišen je rizik za kardiovaskularne bolesti. U mladih žena taj je rizik nizak, ali je nakon 35. godine starosti znatnije povišen. Ako je pušenje kombinirano s OHK, znatno je veći rizik za zdravlje nego što ga čini sama upotreba OHK.

Adolescentice: medicinski i socijalni rizici neplanirane trudnoće nadmašuju rizik od uzimanja OHK, iako su ciklusi još nepravilni. Nema podataka da estrogeni u sadašnjim niskodozažnim kontraceptivima deluju na rast. U adolescentica koje su još seksualno neaktivne OHK se koristi za regulisanje nepravilnih ciklusa i dismenoreju.

Žene starije od 35 godina: u zdravih žena starijih od 35 godina i nepušačica dobrobit upotrebe OHK najčešće nadmašuje rizik te se OHK može uzimati do menopauze. Dobrobit se sastoji od prevencije ovarijskog i endometrijskog karcinoma, bolje očuvane mineralne gustoće kostiju te smanjenih klimakteričnih tegoba.

Puerperij i laktacija: žene koje ne doje i nemaju drugih kontraindikacija mogu uzimati OHK 3-4 nedelja nakon poroda. U žena koje doje OHK može smanjiti količinu i kvalitet mleka u puerperiju. OHK se može dati šest nedelja nakon poroda, kad je već dobro uspostavljeno dojenje. Danas se u tu svrhu najčešće koristi kontracepcija samim gestagenima koja ne deluje na produkciju mleka.

Porodicna anamneza za kardiovaskularne i tromboembolijske bolesti: ako postoje podaci o srčanom infarktu ili ishemičnom moždanom udaru u oca pre 55. i majke pre 65. godine života, prije prepisivanja OHK trebaju se odrediti lipidi u krvi. Idiopatska tromboembolijska bolest zahteva ispitivanje na deficit antitrombin III, protein C ili protein S, mutaciju faktora V (Leiden) te lupus antikoagulant faktora.

Predviđeni veći hirurški zahvati: preporuka da se hormonska kontracepcija prekine četiri nedelje pre većeg hirurškog zahvata temelji se na upotrebi visokodozažne OHK. Danas postoje različita mišljenja o tomu trebaju li žene ili ne trebaju prekinuti s hormonskom kontracepcijom prije predviđenoga većeg operativnog zahvata. Ako je reč o zahvatu koji ograničava fizičku aktivnost ili dovodi do imobilizacije, ili je razlog maligni proces, razumno je prekinuti OHK.


Postojeće bolesti i davanje OHK

U žena kod kojih postoje neke bolesti važno je proceniti je li rizik od trudnoće veći od rizika koji je povezan s upotrebom OHK.

Hipertenzija: žene koje boluju od hipertenzije, a inače su zdrave, a krvni pritisak im je dobro reguliran lekovima, mogu uzimati OHK. Ako hipertenzija nije regulisana, kontracepcija je zabranjena.

Hiperlipidemija: hiperlipidemija je rizičan faktor za aterosklerozu. Novije epidemiološke studije pokazuju da gestageni treće generacije (norgestimat, desogestel i gestoden) popravljaju profil lipida (HDL, LDL) te tako smanjuju rizik srčanog infarkta u nepušačica. Ako je u bolesnice hiperlipidemija viša od 3,0 mmol/L, to je relativna kontraindikacija za upotrebu OHK, zbog povećanog rizika od pankreatitisa.

Diabetes mellitus: ne postoje podaci da OHK pogoršava šećernu bolest tipa 1 i tipa 2, ako je bolest bez vaskularnih komplikacija. Uspešna prevencija trudnoće premašuje mali rizik vaskularnih komplikacija u dijabetičarki koje su inače zdrave i čiji je dijabetes dobro reguliran.

Gestacijski dijabetes: gestacijski dijabetes nije kontraindikacija za OHK. Potrebna je jednom na godinu kontrola glukoze u krvi natašte.

Pretilost: niskodozažnu kontracepciju mogu uzimati debele žena koje su inače zdrave.

Bolesti jetre: ciroza i pre preboleli hepatitis nisu kontraindikacije za kontracepciju. OHK se ne bi smela rabiti kod aktivne bolesti jetre ili u žena koje boluju od benignih ili malignih tumora jetre. Ako su jetreni enzimi urednih vrednosti, OHK se može davati.

Žučni kamenci: uzimanje OHK nije povezano s nastankom žučnih kamenaca, iako se može ubrzati pojava simptoma ako su postojali otpre.

Miomi: nema kontraindikacije za uptrebu niskodozažne OHK. U studiji Nurses health study nije nađen smanjen niti povećan rizik od mioma. Niskodozažna OHK u žena s miomima ne stimulise njihov rast, a smanjuje menstruacijsko krvarenje.

Benigni tumori dojke: benigni tumori dojke nisu kontraindikacija za upotrebu OHK.

Epilepsija: OHK mogu uzimati i bolesnice s epilepsijom. Mora se samo voditi računa o vrsti lekova koje bolesnica uzima u lečenju osnovne bolesti jer neki od njih umanjuju učinkovitost OHK. Antiepileptici mogu imati teratogene efekte, stoga je potreba za kontracepcijom u tih žena vrlo važna.

Glavobolje: neke žene s glavoboljom uzimanjem OHK osećaju poboljšanje, dok neke u razdoblju neuzimanja kontracepcije imaju pojačane glavobolje – u njih se preporuča preskočiti "pill free week". Migrene su često povezane s povećanim rizikom od ishemičnog moždanog udara, a rizik je još viši ako postoji hipertenzija, aura, neurološki ispadi ili su pušačice. Tada se OHK ne smije koristiti jer se rizik od ishemičnog udara povećava za dva do tri puta.

Enterokolitis: apsorpcija oralnih kontraceptiva nije odgovarajuća kod proliva, pa se tada mora uzimati dodatna kontracepcija.

Ulcerozni kolitis: žene s tom bolešću mogu uzimati OHK jer se lik apsorbuje najviše u tankom crevu.

Sistemski lupus erythematosus: kod SLE korištenje kontracepcije s estrogenima može pogoršati vaskularne komplikacije, pa je ta vrsta kontracepcije kontraindicirana.

Srpasta anemija: žene sa srpastom anemijom mogu upotrebljavati OHK, a rizik od tromboze je teoretski.

Srčane greške: kod dekompenziranih srčanih grešaka ili kad postoji predispozicija za trombozu OHK je kontraindicirana.

Prolaktinom: niskodozažna OHK može se koristiti kod mikroadenoma hipofize, bez straha za rast tumora.



Interakcije oralnih hormonskih kontraceptiva s lijekovima

Lekovi koji induciraju jetrene enzime smanjuju koncentraciju estrogena i gestagena u serumu u žena koje rabe OHK. Smanjujući učinkovitost terapije, povisuju rizik od neplanirane trudnoće. Interakcija s lekovima može nastati pri apsorpciji, vezivanju na serumske proteine, vezivanju na receptore ili u metabolizmu jetre.


Lekovi koji uzrokuju neučinkovitost OHK:

Antiepileptici koji induciraju hepatičke enzime umanjuju nivo hormonskih kontraceptiva u serumu i do 40 posto te tako povećavaju rizik od neplanirane trudnoće. Ti su lekovi: karbamazepin, fenitoin, fenobarbiton, primidon, etosuksimid i troglitazon.

Mogućnost da i neki antibiotici umanjuju učinkovitost OHK često je sporadično objavljivana, ali je statistički potvrđeno jedino za rifampicin i griseofulvin.

Ako se primenjuje hormonska oralna kontracepcija sa spomenutim lekovima, potrebno je ženama preporučiti korištenje kondoma.


Lekovi čiji učinak pojačava OHK:

Kortikosteroidi, teofilin, alprazolam, klordiazepoksid, diazepam, nitrazepam, triazolam, ciklosporin, propranolol.


Lekovi čiji učinak smanjuje OHK:

Imipramin, acetaminofen, acetilsalicilna kiselina (12-16).


Zaključak

Hormonska oralna kontracepcija ne deluje štetno na zdravlje žene i učinkovita je kontraceptivna metoda ako se vodi računa o:

* izboru žena (uvažavajući faktore rizika)
* upotrebi niskodozažnih preparata.

PAPA test


PAPA test ili citološka analiza vrste, izgleda i abnormalnosti celija grlica maternice se sastoji u uzimanju obriska grlica maternice, pri čemu se koriste drvena špatula, štapić s vatom i predmetno stakalce; njegovom fiksiranju u alkoholu i specijalnom bojanju u citološkom laboratoriju.

Metodu bojanja je pre pedesetak godina otkrio američki nauchnik grčkog porekla Papanicolau, po kojem je i nastao naziv PAPA test.

U stalnoj potrazi za poboljšanjem tačnosti u otkrivanju patoloških promena, nauchnici su razvili nove tehnologije, čija primena bi mogla dati više informacija o anomalijama epitela grlica maternice, nego što to može isključivo PAPA test.


Godišnja PAPA kontrola smanjuje rizik umiranja od raka grlica maternice za 90%. Optimalna je PAPA kontrola na šest meseci, obvezna jednom godišnje. Najbolje vreme za uzimanje uzorka je oko sredine ciklusa. Ukoliko se promene otkriju dovoljno rano, lečenje je jednostavno, relativno lako i poštedno. Tačnost PAPA testa je oko 75 - 80%, u kombinaciji s drugim metodama (kolposkopija i histologija) tačnost raste do 95%.


Abnormalnosti u PAPA testu obuhvataju pre svega različite stupnjeve cervikalne displazije - promene celija grlica maternice, osobito jezgara (diskarioza) u izgledu, obliku, veličini i intenzitetu obojenosti, kao i smetnje u sazrevanju epitela, odnosno početni ili mikrokarcinom. Displazije su prisutne u oko 2 - 5% žena. Njihov maligni potencijal (rizik prelaza u karcinom) iznosi 10 - 15%, a ako se radi o CIS 30 - 50%.




Displazija lakog stupnja - CIN 1


Radi se o najblažem vidu displazije, a promene koje se vide u PAPA testu obuhvaćaju nalaz diskarioze na superficijalnim celijama: citoplazma je intaktna i izdiferencirana, a jezgre blago povećane, nepravilnog oblika s hiperkromazijom ili zgrudvanim hromatinom. Kod lake displazije je za očekivati spontanu regresiju u oko 70% slučajeva unutar 1 godine.



Displazija srednje teškog stupnja - CIN 2


Srednje teška displazija obuhvata nalaz diskarioze na superficijalnim i intermedijarnim celijama. Promene inače histološki zahvataju do 2/3 debljine epitela, pri čemu je sloj bazalnih stanica jasno proširen s većim brojem mitoza, kao i većim brojem celija s atipičnim jezgrama, odnosno atipičnog izgleda



Displazija teškog stupnja - CIN 3


Teška displazija ili CIN 3 zahvaća više od 2/3 debljine epitela. U PAPA testu se diskariotične celije nalaze u slojevima superficijalnih, intermedijarnih i parabazalnih stanica. Kod carcinoma in situ - CIS diskariotične promjene se nalaze na svim slojevima celija, a znaci regularne građe epitela kao i sazrevanje celija u potpunosti nedostaju. Razlika prema invazivnom karcinomu je histološke naravi - očuvana je naime bazalna membrana, membrana koja razdvaja epitel i vezivno tkivo s krvnim i limfnim žilama koje se nalazi ispod epitela.



Lečenje: Istraživanja pokazuju da se veliki deo abnormalnosti u PAPA testu vraća na normalu bez lečenja, čak i ako je pozitivan nalaz HPV high-risk. Ponekada se PAPA test ipak brzo pogoršava. Upravo iz tog razloga, kod nalaza cervikalne displazije u PAPA testu najvažniji savet je redovita PAPA kontrola. U slučaju sumnje na prateće infekcije rade se mikrobiološki brisevi (aerobi, anaerobi, mikoplazme, ureaplazme, hlamidije, HPV) i provodi lečenje prema antibiogramu.

U lečenju CIN-a prevladava stav o što poštednijem lečenju, koje će omogućiti što ranije "rešavanje" displazije, bez značajnijih ili trajnijih posledica. S obzirom na znatnu mogućnost spontane regresije nalaza: kod CIN 1 do 60%, kod CIN 2 i CIN 3 prosečno 35%, pogotovo nakon lečenja upalnih promena, prvi korak je bakteriološka i virusološka obrada grlica materice, te lečenje prisutne infekcije.

U slučaju nalaza HPV infekcije visokorizičnim tipovima, nužno je načiniti kolposkopiju, a ovisno o kolposkopskom nalazu i dijagnostičku biopsiju ili "see and treat". Regresija nalaza - povlačenje displazije nakon biopsije iznosi i do 70%.

Hvala tamaraft, za sve dosad. Imam jednu molbu, sve vise zena oko mene ima problema sa bertolinijevim zlezdama, pa ako moze nesto vise o njima.