Iako smo vec pisali o tome bash u ovom podrofumu, ali nije na odmet ponoviti, pa neka sve bude ovde na jednom mestu!
ANATOMIJA Bartolinijeve zlezde:
Bartolinijeva zlezda je parna sekretorna zlezda smestena u velikim usnama, levo i desno od vaginalnog otvora.
Normalno je velicine graska i ne moze se napipati.
Izvodnim kanalima (duzine oko 2,5 cm) obezbedjuje lubrikaciju (vlazenje) vaginalnog trema (njena funkcija nije od vitalnog znacaja, tako da i u slucaju da se mora izvaditi nije strasno).
SIMPTOMI CISTE/ABSCESA Bartolinijeve zlezde:
Cista i absces su dva razlicita patoloska stanja Bartolinijeve zlezde i zahtevaju drugacije tretmane (tj. vrsta terapije ili intervencije koja moze biti primenjena zavisi od toga da li se radi o cisti ili o abscesu-gnojnoj upali).
-c i s t a: je mali (recimo velicine lesnika ili manji), bezbolni, NEinficirani otok, koji ukoliko nastavi da se uvecava moze prerasti u...
-a b s c e s: veliki (od velicine oraha pa do manje narandze, a redje cak i do vel. grejpa), bolan, INFiciran otok.
UZROCI ciste/abscesa:
u oba slucaja otok nastaje jer se iz "nekog" razloga zapusi izvodni kanal, a zlezda se puni sopstvenom sluzi. Uzroci mogu biti:
-i n f e k c i j a: bakterijska (gonococci, streptococci, escherichia coli, proteus, chlamydia,...)
-p o v r e d a: (mehanicka povreda...)
-hronicna u p a l a
-k a n c e r: najcesce kod zena starijih od 40 god.
DIJAGNOZA:
....se postavlja ginekoloskim pregledom i na osnovu simptoma.
TERAPIJA:
Pre svega zavisi od simptoma, tj. da li je po sredi cista ili absces.
-c i s t a (ukoliko je u fazi mirovanja, ne uvecava se):
-bez tretmana, samo posmatranje i pracenje
-"sitz bath"
-analgetici
-a b s c e s:
-antibiotici (daju slabe rezultate,zbog cestih recidiva)
-analgetici
-"sitz bath"
h i r u r s k e _intervencije:
-incizija i drenaza (zasek duzine ~2,5cm + drenaza, kako bi se odstranio gnoj, ali su takodje cesti recidivi)
-kateterizacija (postupak slican prethodnom ali se nakon ciscenja postavlja mali kateter, oko kog okolno tkivo treba da zaraste i formira novi kanal, za neometano lucenje sluzi)
-marsupijalizacija (cilj je, takodje, da se stvori novi kanal, ali tako da se zaseceno tkivo sluzokoze i zlezde medjusobno zasiju. Malo je teze objasniti recima, ali dodacu na kraju adrese nekih sajtova gde postoje vrlo slikovite ilustracije. (Verovatnoca recidiva posle ove intervencije je 10%)
-exscizija (odstranjivanje) cele zlezde. Nuzna je kod zena starijih od 40god jer ima izvesni kancerogeni potencijal, i kod zena bilo kojih godina ako ni jedna druga metoda ne da trajne rezultate.
INCIDENCA, ili ti ucestalost pojave ciste/abscesa Bartolinijeve zlezde je 2% (od ukupnog broja zena u jednoj populaciji), a najcesce se javlja kod zena starosti izmedju 20 i 30 godina.
__________________________________________________________
Bartolinijeva zlezda
Bartolinijeva zlezda se nalazi u stidnim usnama i nekada se moze zacepiti njen izvodni kanal, cime se nakuplja veci deo sadrzaja koji zlezda ne moze da izluci, time se zlezda uvecava i nekada moze da dostigne velicinu jajeta. Takav nalaz smeta zeni, a veoma cesto sadrzaj se inficira i pretvori u gnoj. To izaziva veoma jake bolove, tako da je i samo kretanje veoma otezano.
Hirurski je mnogo lakse preduprediti nastanak bolova, jer je intervenciju mnogo lakre i pacijentu i lekaru obaviti kada nema bolova, dok postoji takozvana cista Bartolinijeve zlezde, kada sadrzaj nije jos inficiran i upaljen (absces Bartolinijeve zlezde). Najkomfornija intervencija je ako se na samoj cisti napravi prorez u duzini od 1-2 cm, isprazni sadrzaj, a potom se ubaci u zami lumen zlezde parce srebro-nitrata (lapis). Napravljeni otvor se usije, a sutradan u isto vreme se cela zlezda kroz isti otvor evakuise, jer srebro-nitrat adstrigentno deluje na zid same zlezde, ‘‘zguzva’’ ga i odvoji od okolnog vezivnog i masnog tkiva, te se cela uvecana zlezda lako izvadi. Obicno je intervencija beskrvna, a sprovodi se u lokalnoj anesteziji.
