Moram da samu sebe ispravim !!!
Pa zar Vi niste vec imali 5-6 ultrazvukova i nije uocen zastoj rasta bebe !
Nema potrebe za bilo kakvih ponovnih UZ pregledima, kao ni za CTG.
Sledeci put izaberite jednog ginekologa i ostanite sa njim do kraja trudnoce, jer je setanje od jednog do drugog samo unijelo zabunu.
Da li neko zna kada cu da se porodim ???????
Moderatori: moderato, admin, vlada99, dr Presetnik
-
PedjaDj
- Stalni član
- Postovi: 1058
- Pridružio se: Uto Jan 11, 2005 11:01 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Kao što sam i predhodni put rekao tj. napisao vašoj bebi nemože biti ništa!
Problem je što ukoliko ne poznajete kolegu neznate koliko je on precizno odradio UZ i dali se možete osloniti na njegov nalaz!
Ja ne branim tuđe pogotovu ne pogrešne stavove, samo pokušavam da dokučim zašto je sve bilo kako je bilo, poznajući problematiku i dešavanja na ovim prostorima. Ne patim od lažne kolegijalnosti.
Ovo što mi radimo na ovom sajtu je second opinion ili "drugo mišljenje" što je na zapadu normalno ali ne i kod nas (za sada naravno), a vas zbunjuje.
Rast bebe nije pravolinijski neki kažu čak raste kampanjski te serijsko praćenje na 3 nedelje pogotovo u trećem trimestru pomaže da u spornim slučajevima otkrijemo problem na vreme. Problem je i što u trećem trimestru dolazi do izražaja genetika tj. biološki potencijal roditelja.
Dobar ultrazvučni nalaz u prvih 12 nedelja (CRL) jako bi pomogao da se utvrdi tačna starost trudnoće kod neredovne menstruacije ili nepoznatog datuma zadnje ciklusa.
Kada se utvrdi zastoj postoji precizan algoritam tj. šablon šta raditi u kojoj situaciji tako da nema šta ko da se pravi pametan ili da izmišlja.
Pozdrav i dobro zdravlje! Dr Peđa
Problem je što ukoliko ne poznajete kolegu neznate koliko je on precizno odradio UZ i dali se možete osloniti na njegov nalaz!
Ja ne branim tuđe pogotovu ne pogrešne stavove, samo pokušavam da dokučim zašto je sve bilo kako je bilo, poznajući problematiku i dešavanja na ovim prostorima. Ne patim od lažne kolegijalnosti. Ovo što mi radimo na ovom sajtu je second opinion ili "drugo mišljenje" što je na zapadu normalno ali ne i kod nas (za sada naravno), a vas zbunjuje.
Rast bebe nije pravolinijski neki kažu čak raste kampanjski te serijsko praćenje na 3 nedelje pogotovo u trećem trimestru pomaže da u spornim slučajevima otkrijemo problem na vreme. Problem je i što u trećem trimestru dolazi do izražaja genetika tj. biološki potencijal roditelja.
Dobar ultrazvučni nalaz u prvih 12 nedelja (CRL) jako bi pomogao da se utvrdi tačna starost trudnoće kod neredovne menstruacije ili nepoznatog datuma zadnje ciklusa.
Kada se utvrdi zastoj postoji precizan algoritam tj. šablon šta raditi u kojoj situaciji tako da nema šta ko da se pravi pametan ili da izmišlja.
Pozdrav i dobro zdravlje! Dr Peđa
-
iznenadjena
- Novi član
- Postovi: 13
- Pridružio se: Uto Sep 19, 2006 7:13 pm
Dragi Dr. Pedja zahvaljujem na odgovorima i Vama i ObGyn jer ocigledno posedujete i dobar psiholoski pristup iako su Vasi saveti apsolutno besplatni. Jedno je kad zena zatrudni sa 20 god. i nema pojma sta je snaslo pa ne histerise . Drugo je kad se to desi posle tridesete pa napravi celu filozofiju od toga. Uostalom zaista sam sama napravila ceo problem . Posle citanja svih onih postova gde zene pokusavaju godinama da ostanu trudne ostanete bez reci da je vama t.j. meni dato bas onda kada sam svoj zivot dovela dotle da samo dete nedostaje . I svakako trebam biti zahvalna na tome. Jos jednom Hvala
U ZDRAVLJE ZA NAJŠARMANTNIJU, NAJVREDNIJU I NAJUPORNIJU DOKTORKU CELOG INTERNETA, A I ŠIRE!-
obgyn
- Stalni član
- Postovi: 1378
- Pridružio se: Pon Feb 28, 2005 1:56 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Izgleda da cu bas morati sa Vama u kafanu dragi kolega, ovakve casice komplimenata ne mogu da odbijem...ali nisam ja sama koja radim...zato u zdravlje !
Neko od srpskih pjesnika je imao ovakav epitaf na grobu:
" Nakuc'o se casa, napev'o pesama
Napio se raja sa mednih usana,
Gde je nas'o strasti tu joj nije prast'o,
Sad gori l' mu dusa, barem znade zasto !"
Ko je to bio ? Zmaj ? Rakic ? ne mogu da se setim...
Neko od srpskih pjesnika je imao ovakav epitaf na grobu:
" Nakuc'o se casa, napev'o pesama
Napio se raja sa mednih usana,
Gde je nas'o strasti tu joj nije prast'o,
Sad gori l' mu dusa, barem znade zasto !"
Ko je to bio ? Zmaj ? Rakic ? ne mogu da se setim...
Pozdrav,
ObGyn
ObGyn
, jane_doe-
PedjaDj
- Stalni član
- Postovi: 1058
- Pridružio se: Uto Jan 11, 2005 11:01 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
Može i od Mike Antića jedna KMEZAVA PESMA
U ovoj ulici proleće je osedelo
i sve je nekako namršteno i starije.
Sad vidim de je, u stvari, jedino vredelo
detinjstvo bezbrižno i šarene lagarije.
Al' odavno smo pojeli šećerleme.
Pobegle sanke. Jurnjave. Kikot ptičiji.
Zvonici matori kašlju požutelo vreme
niz drvorede što više nisu ničiji.
Mnogo je žalosno što smo ovako umorni,
što dane odrasle i krpimo i paramo
i što, k'o nekad, ne umemo bezazleno
budni da sanjamo i sebe najlepše varamo.
Maštajte, deco! Maštajte koliko god umete!
Jer jednom kad se starost u dušu zarije,
biće vam jasno da od svega razumete
samo te davne, skupocene lagarije.
ŽIVELI!
U ovoj ulici proleće je osedelo
i sve je nekako namršteno i starije.
Sad vidim de je, u stvari, jedino vredelo
detinjstvo bezbrižno i šarene lagarije.
Al' odavno smo pojeli šećerleme.
Pobegle sanke. Jurnjave. Kikot ptičiji.
Zvonici matori kašlju požutelo vreme
niz drvorede što više nisu ničiji.
Mnogo je žalosno što smo ovako umorni,
što dane odrasle i krpimo i paramo
i što, k'o nekad, ne umemo bezazleno
budni da sanjamo i sebe najlepše varamo.
Maštajte, deco! Maštajte koliko god umete!
Jer jednom kad se starost u dušu zarije,
biće vam jasno da od svega razumete
samo te davne, skupocene lagarije.
ŽIVELI!
-
obgyn
- Stalni član
- Postovi: 1378
- Pridružio se: Pon Feb 28, 2005 1:56 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
Eto ovaj ginekolog poznaje ( izgleda ) zensku dusu, pa me osvoji ( na tren ), i podsjeti na stihove i muziku, koju dugo nisam citala i slusala...zna kako da dotakne zensku paznju...kao da je citao "Pisma zeni" Stefana Cvajga...ali imperija uzvraca udarac....
SERENADA
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno veče žuto.
Oprosti, bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oči zalutao.
I sasvim nespretno prosuo se
kao lopata vrelog snega,
nasmejan, izgužvane kose,
od ptica ranjav, od cveta pegav.
Oprosti, uvek moram da odem.
Vetrove žute jesen već plače.
Jezera - oči. Što kvase vode
obale niske za skitačem.
Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar. Pomalo tužan.
Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tuđ, na kraju ružan.
I uvek samo sebe imamo
i san pun želja, nedorečen.
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno žuto veče.
Kad god mi naidju ove 'pesme' u 'secanja' uvijek se sjetim i berbe grozdja u Backoj jedne godine poslije rata...razgrtanja lisca po Strazilovu, ispijanja vina sa prijateljima to vece, i sna u Dvorcu Dundjerskog...sto kaze da je Mika / Pedja u pravu...
Jer jednom kad se starost u dušu zarije,
biće vam jasno da od svega razumete
samo te davne, skupocene lagarije.
SERENADA
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno veče žuto.
Oprosti, bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oči zalutao.
I sasvim nespretno prosuo se
kao lopata vrelog snega,
nasmejan, izgužvane kose,
od ptica ranjav, od cveta pegav.
Oprosti, uvek moram da odem.
Vetrove žute jesen već plače.
Jezera - oči. Što kvase vode
obale niske za skitačem.
Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar. Pomalo tužan.
Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tuđ, na kraju ružan.
I uvek samo sebe imamo
i san pun želja, nedorečen.
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno žuto veče.
Kad god mi naidju ove 'pesme' u 'secanja' uvijek se sjetim i berbe grozdja u Backoj jedne godine poslije rata...razgrtanja lisca po Strazilovu, ispijanja vina sa prijateljima to vece, i sna u Dvorcu Dundjerskog...sto kaze da je Mika / Pedja u pravu...
Jer jednom kad se starost u dušu zarije,
biće vam jasno da od svega razumete
samo te davne, skupocene lagarije.
Pozdrav,
ObGyn
ObGyn
-
PedjaDj
- Stalni član
- Postovi: 1058
- Pridružio se: Uto Jan 11, 2005 11:01 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Beograd
ObGyn bravo, ali pazi ovo! 
BESMRTNA PESMA
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.
I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka večnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.
Zato živi, al sasvim!
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.
I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.
2.
A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.
Šta ga to zauvek ište.
Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.
Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?
Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.
Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.
Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.
Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao
ne znači jedan život,
stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.
I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.
3.
Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.
Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.
Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.
Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?
Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.
Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.
Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.
4.
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.
Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.
Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.
Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.
Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.
A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.
Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
Nemoj da budeš tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.
Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.
Pretvorismo ovaj topik u poetski, ali lekovito je verujte mi!
BESMRTNA PESMA
Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?
Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?
Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.
I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.
Jer svaka večnost je kratka.
Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.
Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.
Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.
Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.
Zato živi, al sasvim!
I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.
Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...
Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.
I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.
2.
A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.
Šta ga to zauvek ište.
Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.
Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?
Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.
Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.
Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.
Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.
Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.
Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.
Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.
Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao
ne znači jedan život,
stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.
I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.
I nema praznih svetova.
To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.
3.
Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.
Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.
Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.
I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.
Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.
Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.
Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?
Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?
Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.
Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.
Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.
Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.
Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.
Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.
Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.
4.
Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.
Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.
Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.
Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.
Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.
Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.
A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.
Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.
Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.
Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
Nemoj da budeš tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.
Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
To neka bude tajna.
Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.
Pretvorismo ovaj topik u poetski, ali lekovito je verujte mi!
Evo i ja da se pridruzim jednom divnom pesmom uz secanje na stare dane.Tesko nama zenama da se raznezimo...a i Vi Pedja ste omeksali :D
MOSTARSKE KIŠE
U MOSTARU SAM VOLEO NEKU SVETLANU
JEDNE JESENI
JAO KAD BIH SADA ZNAO SA KIM SADA SPAVA
NE BI JOJ GLAVA NE BI JOJ GLAVA
JAO KAD BIH ZNAO KO JE SADA LJUBI
NE BI MU ZUBI NE BI MU ZUBI
JAO KAD BIH ZNAO KO TO U MENI BERE
KAJSIJE JOS NEDOZRELE
GOVORIO SAM JOJ TI SI DERIŠTE TI SI BALAVICA
SVE SAM JOJ GOVORIO
I PLAKALA JE NA MOJE RUKE NA MOJE REČI
GOVORIO SAM JOJ TI SI ANĐEO TI SI ĐAVO
TELO TI ZRELO ŠTA SE PRAVIŠ SVETICA
A PADALE SU SVU NOĆ NEKE MODRE KIŠE
NAD MOSTAROM
NIJE BILO SUNCA NIJE BILO PTICA
NIČEG NIJE BILO
PITALA ME JE IMAM LI BRATA ŠTA STUDIRAM
JESAM LI HRVAT VOLIM LI RILKEA SVE ME JE PITALA
PITALA ME JE DA LI BI MOGAO SA SVAKOM
TAKO SAČUVAJ BOŽE
DA LI JE VOLIM TIHO JE PITALA
A PADALE SU NAD MOSTAROM NEKE MODRE KIŠE
ONA JE BILA RASKOČNO BELA U SOBNOJ TMINI
AL NIJE HTELA TO DA ČINI NIJE HTELA
IL NIJE SMELA VRAG BI JOJ ZNAO
JESEN JE TA MRTVA JESEN NA OKNIMA
NJENE OČI PTICA NJENA BEDRA SRNA
IMALA JE MLADEŽ MLADEŽ JE IMALA
NE SMEM DA KAZEM
IMALA JE MLADEŽ MALI LJUBIČASTI ILI MI SE ČINI
PITALA ME JE DA LI SAM HRVAT IMAM LI DEVOJKU
VOLIM LI RILKEA SVE ME JE PITALA
A NA OKNU SU KO BOŽIĆNI ZVONČIĆI MOGA
DETINJSTVA ZVONILE KAPI
A NOĆNA PESMA TEKLA TIHANO NIZ DONJU MAHALU
EJ SULEJMANA OTHRANILA MAJKA
ONA JE PROSTRLA SVOJE GODINE PO PARKETU
NJENE SU OČI BILE PUNE KAO ZRELE BRESKVE
NJENE SU DOJKE BILE TOPLE KO MALI PSIĆI
GOVORIO SAM JOJ DA JE GLUPAVA DA SE PRAVI VAŽNA
SVETLANA SVETLANA ZNAŠ LI TI DA JE ATOMSKI VEK
DE GOL, GAGARIN I KOJEŠTARIJE SVE SAM JOJ GOVORIO
ONA JE PLAKALA ONA JE PLAKALA
VODIO SAM JE PO KUJUNDŽILUKU PO AŠČINICAMA
SVUDA SAM JE VODIO
U PEĆINE JE SKRIVAO NA ČARDAK NOSIO
POD MOSTOVIMA SE IGRALI ZMURKE NERETVA ŽDREBICA
POD STARIM MOSTOM CRNJANSKOG JOJ GOVORIO
ŠTO JE DIVAN, ŠAPUTALA JE, ŠTO JE DIVAN
KOLENA JOJ CRTAO U VLAŽNOM PESKU
SMEJALA SE TAKO VEDRO TAKO NEVINO KO PRVI LJILJANI
U DŽAMIJE JE VODIO KARAĐOZ BEG MRTAV, PREMRTAV
POD TEŠKIM TURBETOM
NA GROB ŠANTIĐEV CVEĆE JE ODNELA MALO
PLAKALA KAO I SVE ŽENE
SVUDA SAM JE VODIO
SADA JE OVO LETO
SAD SAM SASVIM DRUGI PIŠEM NEKE PESME
U JEDNOM LISTU POLA STUPCA ZA PERU ZUPCA
I NIŠTA VIŠE
A PADALE SU SVU NOĆ NAD MOSTAROM NEKE
MODRE KIŠE
ONA JE BILA RASKOŠNO BELA U SOBNOJ TMINI
AL NIJE HTELA TO DA ČINI NIJE HTELA
IL NIJE SMELA VRAG BI JOJ ZNAO
NI ONO NEBO NI ONO OBLAČJE NI ONE,KROVOVE
BLEDUNJAVO SUNCE IZGLADNELOG DEČAKA
NAD MOSTAROM
NE UMEM ZABORAVITI
NI NJENU KOSU NJEN MALI JEZIK KAO JAGODU
NJEN SMEH ŠTO JE UMEO ZABOLETI KAO KLETVA
ONU MOLITVU U KAPELI NA BELOM BREGU
BOG JE VELIKI GOVORILA JE NADŽIVECE NAS
NI ONE TEŠKE MODRE KIŠE
O JESEN BESPLODNJA NJENA JESEN
GOVORILA JE O FILMOVIMA O DŽEMSU DINU
SVE JE GOVORILA MALO TUŽNO MALO
PLAČLJIVO O KARENJINI
GOVORILA JE KLOJD GRIFITS NE BI UMEO
NI MRAVA ZGAZITI
SMEJAO SAM SE, TI SI GLUPA, ON JE UBICA
TI SI DETE
NI ONE ULICE ONE PRODAVCE POSLEDNJEG
IZDANJA OSLOBOĐENA
NI ONO GROŽĐE POLUSVELO U IZLOZIMA NE
UMEM ZABORAVITI
ONU BESPLODNU GORKU JESEN NAD MOSTAROM ONE KIŠE
LJUBILA ME JE PO CELE NOĆI GRLILA ME I NIŠTA VIŠE
MAJKE MI NIŠTA DRUGO NISMO
POSLE SU OPET BILA LETA POSLE SU OPET BILE KIŠE
JEDNO JEDINO MALO PISMO IZ LJUBLJANE OTKUD TAMO
NI ONO LIŠĆE PO TROTOARIMA NI ONE DANE
JA VIŠE NE MOGU JA VIŠE NE UMEM IZBRISATI
PIŠE MI, PITA ME ŠTA RADIM, KAKO ŽIVIM
IMAM LI DEVOJKU
DA LI IKAD POMISLIM NA NJU NA ONU NASU JESEN
NA ONE KIŠE
ONA JE I SAD KAŽE ISTA, KUNE SE BOGOM
POTPUNO ISTA
DA JOJ VERUJEM DA SE SMEJEM DAVNO SAM
DAVNO PROKLEO HRISTA
A I DO NJE MI BAŠ NIJE STALO KLELA SE
NE KLELA
MORA SE TAKO NE VREDE LAŽI
GOVORIO SAM JOJ O LJERMONTOVU O SAGALU
SVE SAM JOJ GOVORIO
VUKLA JE SA SOBOM NEKU STARU CVAJGOVU
KNJIGU ČITALA POPODNE
U KOSI JOJ BILO ZAPRETANO LETO ŽUTILO
SUNCA MALO MORA
PRVE JOJ NOĆI I KOŽA BILA POMALO SLANA
RIBE ZASPALE U NJENOJ KRVI
SMEJALI SMO SE DEČACIMA ŠTO SU SKAKALI
SA MOSTOVA ZA CIGARETE
SMEJALI SMO SE JER NIJE LETO A ONI SKAČU BAŠ SU DECA
GOVORILA JE MOGU UMRETI MOGU DOBITI UPALU PLUĆA
ONDA SU DOLAZILE NJENE ĆUTNJE DUGE PREDUGE
MOGAO SAM SLOBODNO MISLITI O SVEMU
RAZBISTRIT SPINOZU
SATE I SATE MOGAO SAM KOMOTNO GLEDATI
DRUGE BACATI OBLUTKE
DOLE NIZ STENJE MOGAO SAM SASVIM OTIĆI
NEKUD OTIĆ DALEKO
MOGAO SAM UMRETI ONAKO SAM U NJENOM
KRILU SAMLJI OD SVIJU
MOGAO SAM SE PRETVORITI U PTICU U VODU
U STENU SVE SAM MOGAO
PRSTE JE IMALA DUGAČKE KRHKE BESKRVNE, A HITRE
IGRALI SMO SE BUBA-MARA I SKRIVALICE
SVETLANA IZAĐI, ETO TE POD STENOM NISAM VALJDA ĆORAV
NISAM JA BLESAV HAJDE ŠTA SE KANIŠ
DOBIĆEŠ BATINE
KAD JE ONA TRAŽILA MOGAO SAM POBEĆI U
U SAMU REKU NAŠLA BI ME
NAMIRIŠE ME, KAŽE, ODMAH POZNA ME DOBRO
NISAM JOJ NIKAD VEROVAO VALJDA JE STALNO
CURILA KROZ PRSTE
VOLELA JE KESTENJE KUPILI SMO GA PO RONDOU
NOSILA GA JE U SOBU VEŠALA O KONČIĆE
VOLELA JE RUŽE ONE JESENJE JA SAM JOJ DONOSIO
KAD SVENU STAVLJALA IH JE U NEKU KUTIJU
PITAO SAM JE ŠTA MISLI O OVOM SVETU VERUJE LI U KOMUNIZAM
DA LI BI SE MENJALA ZA NATAŠU ROSTOVU
SVAŠTA SAM JE PITAO
PONEKAD GLUPO ZNAM JA TO I TE KAKO
PITAO SAM JE DA LI BI VOLELA MALOG SINA
RECIMO PLAVOG
SKAKALA JE OD USHIĆENJA, HOĆE, HOĆE
A ONDA ODJEDNOM PADALA JE U NEKE TUGE KO MRTVO VOĆE
NE SME I NE SME NE BI TO ONA NI ZA ŽIVU GLAVU
VIDI TI NJEGA, MISLI TEK TAKO KAO DA JE ONA PALA S JUPITERA
KO JE TO RECIMO ZUBAC PERA DA BAŠ ON
A NE NEKO DRUGI
TAMAN POSLA KAO DA JE ON U NAJMANJU RUKU
BRANDO IL TAKVI
GOVORIO SAM JOJ TI SI GLUPA, TI SI PAMETNA
TI SI ĐAVO
TI SI ANĐEO SVE SAM JOJ GOVORIO NIŠTA MI
NIJE VEROVALA
VI STE MUŠKARCI ROĐENI LAŽOVI VI STE HULJE
SVAŠTA JE GOVORILA
A PADALE SU NAD MOSTAROM NEKE MODRE KIŠE
STVARNO SAM VOLEO TU SVETLANU JEDNE JESENI
KAD BIH ZNAO SA KIM SADA SPAVA NE BI MU GLAVA
NE BI MU GLAVA, JAO KAD BIH ZNAO KO JE SADA LJUBI
NE BI MU ZUBI NE BI MU ZUBI JAO KAD BIH ZNAO KO TO
U MENI BERE KAJSIJE JOŠ NEDOZRELE.
PERO ZUBAC
MOSTARSKE KIŠE
U MOSTARU SAM VOLEO NEKU SVETLANU
JEDNE JESENI
JAO KAD BIH SADA ZNAO SA KIM SADA SPAVA
NE BI JOJ GLAVA NE BI JOJ GLAVA
JAO KAD BIH ZNAO KO JE SADA LJUBI
NE BI MU ZUBI NE BI MU ZUBI
JAO KAD BIH ZNAO KO TO U MENI BERE
KAJSIJE JOS NEDOZRELE
GOVORIO SAM JOJ TI SI DERIŠTE TI SI BALAVICA
SVE SAM JOJ GOVORIO
I PLAKALA JE NA MOJE RUKE NA MOJE REČI
GOVORIO SAM JOJ TI SI ANĐEO TI SI ĐAVO
TELO TI ZRELO ŠTA SE PRAVIŠ SVETICA
A PADALE SU SVU NOĆ NEKE MODRE KIŠE
NAD MOSTAROM
NIJE BILO SUNCA NIJE BILO PTICA
NIČEG NIJE BILO
PITALA ME JE IMAM LI BRATA ŠTA STUDIRAM
JESAM LI HRVAT VOLIM LI RILKEA SVE ME JE PITALA
PITALA ME JE DA LI BI MOGAO SA SVAKOM
TAKO SAČUVAJ BOŽE
DA LI JE VOLIM TIHO JE PITALA
A PADALE SU NAD MOSTAROM NEKE MODRE KIŠE
ONA JE BILA RASKOČNO BELA U SOBNOJ TMINI
AL NIJE HTELA TO DA ČINI NIJE HTELA
IL NIJE SMELA VRAG BI JOJ ZNAO
JESEN JE TA MRTVA JESEN NA OKNIMA
NJENE OČI PTICA NJENA BEDRA SRNA
IMALA JE MLADEŽ MLADEŽ JE IMALA
NE SMEM DA KAZEM
IMALA JE MLADEŽ MALI LJUBIČASTI ILI MI SE ČINI
PITALA ME JE DA LI SAM HRVAT IMAM LI DEVOJKU
VOLIM LI RILKEA SVE ME JE PITALA
A NA OKNU SU KO BOŽIĆNI ZVONČIĆI MOGA
DETINJSTVA ZVONILE KAPI
A NOĆNA PESMA TEKLA TIHANO NIZ DONJU MAHALU
EJ SULEJMANA OTHRANILA MAJKA
ONA JE PROSTRLA SVOJE GODINE PO PARKETU
NJENE SU OČI BILE PUNE KAO ZRELE BRESKVE
NJENE SU DOJKE BILE TOPLE KO MALI PSIĆI
GOVORIO SAM JOJ DA JE GLUPAVA DA SE PRAVI VAŽNA
SVETLANA SVETLANA ZNAŠ LI TI DA JE ATOMSKI VEK
DE GOL, GAGARIN I KOJEŠTARIJE SVE SAM JOJ GOVORIO
ONA JE PLAKALA ONA JE PLAKALA
VODIO SAM JE PO KUJUNDŽILUKU PO AŠČINICAMA
SVUDA SAM JE VODIO
U PEĆINE JE SKRIVAO NA ČARDAK NOSIO
POD MOSTOVIMA SE IGRALI ZMURKE NERETVA ŽDREBICA
POD STARIM MOSTOM CRNJANSKOG JOJ GOVORIO
ŠTO JE DIVAN, ŠAPUTALA JE, ŠTO JE DIVAN
KOLENA JOJ CRTAO U VLAŽNOM PESKU
SMEJALA SE TAKO VEDRO TAKO NEVINO KO PRVI LJILJANI
U DŽAMIJE JE VODIO KARAĐOZ BEG MRTAV, PREMRTAV
POD TEŠKIM TURBETOM
NA GROB ŠANTIĐEV CVEĆE JE ODNELA MALO
PLAKALA KAO I SVE ŽENE
SVUDA SAM JE VODIO
SADA JE OVO LETO
SAD SAM SASVIM DRUGI PIŠEM NEKE PESME
U JEDNOM LISTU POLA STUPCA ZA PERU ZUPCA
I NIŠTA VIŠE
A PADALE SU SVU NOĆ NAD MOSTAROM NEKE
MODRE KIŠE
ONA JE BILA RASKOŠNO BELA U SOBNOJ TMINI
AL NIJE HTELA TO DA ČINI NIJE HTELA
IL NIJE SMELA VRAG BI JOJ ZNAO
NI ONO NEBO NI ONO OBLAČJE NI ONE,KROVOVE
BLEDUNJAVO SUNCE IZGLADNELOG DEČAKA
NAD MOSTAROM
NE UMEM ZABORAVITI
NI NJENU KOSU NJEN MALI JEZIK KAO JAGODU
NJEN SMEH ŠTO JE UMEO ZABOLETI KAO KLETVA
ONU MOLITVU U KAPELI NA BELOM BREGU
BOG JE VELIKI GOVORILA JE NADŽIVECE NAS
NI ONE TEŠKE MODRE KIŠE
O JESEN BESPLODNJA NJENA JESEN
GOVORILA JE O FILMOVIMA O DŽEMSU DINU
SVE JE GOVORILA MALO TUŽNO MALO
PLAČLJIVO O KARENJINI
GOVORILA JE KLOJD GRIFITS NE BI UMEO
NI MRAVA ZGAZITI
SMEJAO SAM SE, TI SI GLUPA, ON JE UBICA
TI SI DETE
NI ONE ULICE ONE PRODAVCE POSLEDNJEG
IZDANJA OSLOBOĐENA
NI ONO GROŽĐE POLUSVELO U IZLOZIMA NE
UMEM ZABORAVITI
ONU BESPLODNU GORKU JESEN NAD MOSTAROM ONE KIŠE
LJUBILA ME JE PO CELE NOĆI GRLILA ME I NIŠTA VIŠE
MAJKE MI NIŠTA DRUGO NISMO
POSLE SU OPET BILA LETA POSLE SU OPET BILE KIŠE
JEDNO JEDINO MALO PISMO IZ LJUBLJANE OTKUD TAMO
NI ONO LIŠĆE PO TROTOARIMA NI ONE DANE
JA VIŠE NE MOGU JA VIŠE NE UMEM IZBRISATI
PIŠE MI, PITA ME ŠTA RADIM, KAKO ŽIVIM
IMAM LI DEVOJKU
DA LI IKAD POMISLIM NA NJU NA ONU NASU JESEN
NA ONE KIŠE
ONA JE I SAD KAŽE ISTA, KUNE SE BOGOM
POTPUNO ISTA
DA JOJ VERUJEM DA SE SMEJEM DAVNO SAM
DAVNO PROKLEO HRISTA
A I DO NJE MI BAŠ NIJE STALO KLELA SE
NE KLELA
MORA SE TAKO NE VREDE LAŽI
GOVORIO SAM JOJ O LJERMONTOVU O SAGALU
SVE SAM JOJ GOVORIO
VUKLA JE SA SOBOM NEKU STARU CVAJGOVU
KNJIGU ČITALA POPODNE
U KOSI JOJ BILO ZAPRETANO LETO ŽUTILO
SUNCA MALO MORA
PRVE JOJ NOĆI I KOŽA BILA POMALO SLANA
RIBE ZASPALE U NJENOJ KRVI
SMEJALI SMO SE DEČACIMA ŠTO SU SKAKALI
SA MOSTOVA ZA CIGARETE
SMEJALI SMO SE JER NIJE LETO A ONI SKAČU BAŠ SU DECA
GOVORILA JE MOGU UMRETI MOGU DOBITI UPALU PLUĆA
ONDA SU DOLAZILE NJENE ĆUTNJE DUGE PREDUGE
MOGAO SAM SLOBODNO MISLITI O SVEMU
RAZBISTRIT SPINOZU
SATE I SATE MOGAO SAM KOMOTNO GLEDATI
DRUGE BACATI OBLUTKE
DOLE NIZ STENJE MOGAO SAM SASVIM OTIĆI
NEKUD OTIĆ DALEKO
MOGAO SAM UMRETI ONAKO SAM U NJENOM
KRILU SAMLJI OD SVIJU
MOGAO SAM SE PRETVORITI U PTICU U VODU
U STENU SVE SAM MOGAO
PRSTE JE IMALA DUGAČKE KRHKE BESKRVNE, A HITRE
IGRALI SMO SE BUBA-MARA I SKRIVALICE
SVETLANA IZAĐI, ETO TE POD STENOM NISAM VALJDA ĆORAV
NISAM JA BLESAV HAJDE ŠTA SE KANIŠ
DOBIĆEŠ BATINE
KAD JE ONA TRAŽILA MOGAO SAM POBEĆI U
U SAMU REKU NAŠLA BI ME
NAMIRIŠE ME, KAŽE, ODMAH POZNA ME DOBRO
NISAM JOJ NIKAD VEROVAO VALJDA JE STALNO
CURILA KROZ PRSTE
VOLELA JE KESTENJE KUPILI SMO GA PO RONDOU
NOSILA GA JE U SOBU VEŠALA O KONČIĆE
VOLELA JE RUŽE ONE JESENJE JA SAM JOJ DONOSIO
KAD SVENU STAVLJALA IH JE U NEKU KUTIJU
PITAO SAM JE ŠTA MISLI O OVOM SVETU VERUJE LI U KOMUNIZAM
DA LI BI SE MENJALA ZA NATAŠU ROSTOVU
SVAŠTA SAM JE PITAO
PONEKAD GLUPO ZNAM JA TO I TE KAKO
PITAO SAM JE DA LI BI VOLELA MALOG SINA
RECIMO PLAVOG
SKAKALA JE OD USHIĆENJA, HOĆE, HOĆE
A ONDA ODJEDNOM PADALA JE U NEKE TUGE KO MRTVO VOĆE
NE SME I NE SME NE BI TO ONA NI ZA ŽIVU GLAVU
VIDI TI NJEGA, MISLI TEK TAKO KAO DA JE ONA PALA S JUPITERA
KO JE TO RECIMO ZUBAC PERA DA BAŠ ON
A NE NEKO DRUGI
TAMAN POSLA KAO DA JE ON U NAJMANJU RUKU
BRANDO IL TAKVI
GOVORIO SAM JOJ TI SI GLUPA, TI SI PAMETNA
TI SI ĐAVO
TI SI ANĐEO SVE SAM JOJ GOVORIO NIŠTA MI
NIJE VEROVALA
VI STE MUŠKARCI ROĐENI LAŽOVI VI STE HULJE
SVAŠTA JE GOVORILA
A PADALE SU NAD MOSTAROM NEKE MODRE KIŠE
STVARNO SAM VOLEO TU SVETLANU JEDNE JESENI
KAD BIH ZNAO SA KIM SADA SPAVA NE BI MU GLAVA
NE BI MU GLAVA, JAO KAD BIH ZNAO KO JE SADA LJUBI
NE BI MU ZUBI NE BI MU ZUBI JAO KAD BIH ZNAO KO TO
U MENI BERE KAJSIJE JOŠ NEDOZRELE.
PERO ZUBAC