laparoskopska operacija zucne kese i magnetna rezonanca
-
bozadevojcica
- Novi član
- Postovi: 32
- Pridružio se: Čet Dec 13, 2007 1:56 pm
laparoskopska operacija zucne kese i magnetna rezonanca
Da li je tacno da nakon laparoskopske operacije zucne kese ne smete da radite magnetnu rezonancu zbog magneta koji se koriste pri operaciji i ostaju u telu?
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Magneti?
Operacija žučne kese danas u svetu predstavlja najčešće izvodjenu hiruršku proceduru
Kamenci neće sami po sebi nestati. Simptomi bolesti mogu se privremeno ukloniti upotrebom dijete i odredjenih lekova, ali će se oni ponovo javiti i to sa težom kliničkom slikom. Zato je hirurško odstranjivanje žučne kese najsigurnije i najkraće lečenje obolele žučne kese, bilo da se radi o akutnom ili hroničnom holecistitu sa ili bez kalkuloze ili se radi o polipima žučne kese.
Prva operacija žučne kese uradjena je u Berlinu 1882 godine. Od tada do danas operativna tehnika je usavršavana, ali je ideja ostala ista: “Žučnu kesu ne treba odstraniti zato što sadrži kamence, već zato što ih stvara“.
Danas u razvijenom svetu se preko 95% operacija žučne kese izvodi laparoskopskom tehnikom. Laparoskopska holecistektomija se umesto klasičnog operativnog reza od oko 15 - 20cm izvodi kroz 3 od 4 incizije promera 0.5 do 1 cm, bez presecanja struktura prednjeg trbušnog zida. Postavljaju se na odredjena mesta na trbuhu trokari kroz koje se uvode kamera - teleskop i radni instrumenti. Za izvodjenje ove tehnološki zavisne procedure neophodno je posedovanje laparoskopske opreme koja se sastoji iz laparoskopskog stuba i laparoskopskih instumenata. Sastavni delovi stuba su monitor za operatera i asistenta, kamera, elektrohirurška jedinica, insuflator za gas sa bocom ili centralnim napajanjem, pumpa za irigaciju i insuflaciju, kao i stativ na kome su smešteni svi delovi laparoskopskog stuba. Laproskopski instrumenti su posebni instrumenti koji se razlikuju od običnih hirurških elemenata, jer su prilagodjeni dužinom i oblikom radu kroz trokare.
Operacija se izvodi tako što je pacijent u opštoj anesteziji u odgovarajućem položaju. Pacijentu se kroz pupak uvodi tanka igla (Veress), kroz koju se insuflira gas (najčešće CO2 ), koji može biti na odredjenoj temperaturi i vlažnosti. Gas u trbuhu ima zadatak da odigne prednji trbušni zid i na taj način stvori „radni prostor“, neophodan za dalji hirurški rad. Nakon postizanja radnog pritiska od 12 - 14 mmHg, uvodi se trokar kroz koji se uvodi teleskop - laparoskop koji je spojen sa kamerom i monitorom i kojom prilikom se dobije slika unutrašnjih organa. Zatim se uvode i preostali trokari kroz koje se postavljaju radni instrumenti, pomoću kojih hirurg oslobađa biliovaskularne elemente (arteriju i vod žučne kese), zatim se oni podvezuju - klipsuju i presecaju.
Najčešće se koriste odgovarajući titanijumski klipsevi koji mogu biti različitih veličina i čiji je zadatak slepo zatvaranje duktus cistikusa i arterije cistike. Nakon toga se žučna kesa skida iz svoje lože i kroz jedan od portova izvlači iz trbuha. Ponekd je potrebno da se kroz jedan od potrova postavi i abdominalni dren. Zatim se vrši desuflacija gasa, vađenje portova i šivenje incizija. Nakon toga se pacijent izvodi iz anestezije i tako se završava hirurška intervencija.
Nakon operacije pacijent nekoliko sati kasnije može da ustaje i da počne sa unosom tečnosti i lake hrane, a bolnicu napušta istog dana ili sutradan. Aktivnosti pacijenta zavise od toga kako se on oseća. Preporučuje se rana aktivacija i šetnja. Dan nakon operacije može da se skine zavoj i da se tušira. Kontrolni pregled se zakazuje za sedam dana.
Kod malog broja pacijenata (2 - 4%) ne može se završiti ova operacija do kraja zbog nemogućnosti vizueliziranja biliovaskularnih elemenata i struktura i nemogućnosti da se njima manipuliše. U ovom slučaju radi se takozvana konverzija - prelazak u otvorenu - klasičnu operaciju. Ovo nije komplikacija, već stvar hirurške procene da se bezbedno hiruška intervancija završi do kraja.
Značajno kraći period oporavka u odnosno na standardnu proceduru
Nakon laparoskopske operacije žične kese pacijent se vraća na posao nakon 7 dana, za razliku od klasične operacije, gde taj period iznosi 4 do 6 nedelja. Nakon laparoskopske operacije prisutni su minimalni postoperativni bolovi, brži je oporavak i estetski efekat je dominantan, jer nema 15 cm dugačkog ožiljka. Operativni rizik je manji nego kod klasičnog operativnog zahvata. Brojne studije su pokazale da je broj komplikacija izuzetno nizak, a i ako se jave komplikacije, one su lako rešive.
__________________________________________________________
Šta je to laparoskopija?
Laparoskopija je mini invazivna indirektna hiruška operativna metoda kojom se pristupa žučnoj kesi koja se zajedno sa kamencima vadi. Operacija se izvodi tako sto koristimo video sistem i indirektno izvodimo operaciju prateći je na video ekranu. Za to su nam potrebna tri do četiri reza veličine do jednog santimetra na trbušnom zidu kroz koje uvodimo video sistem i instrumente. U suštini operacija je ista kao i klasična osim što nema velikog reza. Vadi se dakle žučna kesa sa kamencima.
Zašto vadimo žučnu kesu a ne samo kamence?
Zato što je iskustvo pokazalo da kada se vade samo kamenci a žučna kesa sačuva ona će ih ponovo posle izvesnog vremena stvoriti. Dakle poremećaj je u sluzokoži žučne kese koja nepravilno koncentriše žučne soli.
Šta ćemo bez žučne kese?
Na sreću žučna kesa nije hormonski organ te i nije neophodna u normalnom životu što dokazuje i veliki broj operisanih kao i rođenih bez žučne kese oko nas.
Koja je onda funkcija žučne kese?
Uloga je da u određenom trenutku varenja, skladištenu žuč oslobodi u dvanaestopalačno crevo i time omogući varenje masti.
Kako ćemo onda variti masti ako nemamo žučnu kesu?
Priroda angažuje rezervni mehanizam pa žučni putevi preuzimaju ulogu žučne kese.
Kakve će to posledice doneti?
Ponekad se događaju privremeni poremećaji u ritumu varenja i pražnjenja te su česte nešto brže stolice. Međutim ove tegobe uglavnom vremenom prestaju.
Koje su prednosti laparoskopske operacije žučne kese?
Prednosti su:
* Više malih rezova, a ne jedan veliki
* Kratak boravak u bolnici, najčešće 24 časa
* Manja mogućnost infekcije operativnih rana
* Nema postoperativnih kila
* Mnogo brzi postoperativni oporavak i vraćanje u redovan život i posao
Kako ćemo se odlučiti za laparoskopsku a ne za klasičnu intervenciju?
Laparoskopska intervencija najčešće a klasična samo kada postoje ograničenja.
Kakva su to ograničenja koja nameće laparoskopska intervencija?
* Anatomska, zbog velike mogucnosti odstupanja u gradji zucne kese i zucnih puteva od standardne anatomske seme koje dovodi hirurga u nedoumicu cime se ugrozava sigurnost operacije.
* Kada je bolesnik bolovao od zutice mehanickog porekla sto govori da su oboleli zucni putevi ili njima bliski organi te tada laparoskopska intervencija nije prikladna
* Kod teskih zapaljenja zucne kese ili okolnih organa koji onemogucavaju laparoskopski rad
* Izrazena gojaznost pacijenta
* Visestruke hiruske intervencije u trbusnoj duplji koje dovode do mogucih visestrukih priraslica sto onemogucava laparaskopski pristup.
Da li velicina kamena predstavlaj prepreku za laparoskopsku intervenciju?
Ne, jer kamenje koje ne moze proci kroz napravljen otvor moze da se zdrobi te se takvo vadi.
Da li je starosno doba prepreka laparoskopskoj intervenciji?
Kado i u drugim domenima zivota, starost je relativam pojam pa se hirurzi rukovode medicinskim parametrima kao sto su: stanje srca, pluca, jetre, krvnih sudova, bubrega sto se utvrdjuje preoperativnom pripremom pacijenta koja je obavezna za svaku hirusku intervenciju pa i za laparoskopsku metodu.
Da li se laparoskopska operacija mora izvoditi u opstoj anesteziji?
Da, i to neizbezno jer je za ovu vrstu intervencija neophodno da trbusni misici budu opusteni sto uslovljava uvodjenje pacijenta u relaksaciju a samim tim i u opstu anesteziju.
Kakva je to laserska operacija žučne kese?
Ova operacija zucne kese ne postoji nego je u narodu doslo do jezicke zamene.
Operacija žučne kese danas u svetu predstavlja najčešće izvodjenu hiruršku proceduru
Kamenci neće sami po sebi nestati. Simptomi bolesti mogu se privremeno ukloniti upotrebom dijete i odredjenih lekova, ali će se oni ponovo javiti i to sa težom kliničkom slikom. Zato je hirurško odstranjivanje žučne kese najsigurnije i najkraće lečenje obolele žučne kese, bilo da se radi o akutnom ili hroničnom holecistitu sa ili bez kalkuloze ili se radi o polipima žučne kese.
Prva operacija žučne kese uradjena je u Berlinu 1882 godine. Od tada do danas operativna tehnika je usavršavana, ali je ideja ostala ista: “Žučnu kesu ne treba odstraniti zato što sadrži kamence, već zato što ih stvara“.
Danas u razvijenom svetu se preko 95% operacija žučne kese izvodi laparoskopskom tehnikom. Laparoskopska holecistektomija se umesto klasičnog operativnog reza od oko 15 - 20cm izvodi kroz 3 od 4 incizije promera 0.5 do 1 cm, bez presecanja struktura prednjeg trbušnog zida. Postavljaju se na odredjena mesta na trbuhu trokari kroz koje se uvode kamera - teleskop i radni instrumenti. Za izvodjenje ove tehnološki zavisne procedure neophodno je posedovanje laparoskopske opreme koja se sastoji iz laparoskopskog stuba i laparoskopskih instumenata. Sastavni delovi stuba su monitor za operatera i asistenta, kamera, elektrohirurška jedinica, insuflator za gas sa bocom ili centralnim napajanjem, pumpa za irigaciju i insuflaciju, kao i stativ na kome su smešteni svi delovi laparoskopskog stuba. Laproskopski instrumenti su posebni instrumenti koji se razlikuju od običnih hirurških elemenata, jer su prilagodjeni dužinom i oblikom radu kroz trokare.
Operacija se izvodi tako što je pacijent u opštoj anesteziji u odgovarajućem položaju. Pacijentu se kroz pupak uvodi tanka igla (Veress), kroz koju se insuflira gas (najčešće CO2 ), koji može biti na odredjenoj temperaturi i vlažnosti. Gas u trbuhu ima zadatak da odigne prednji trbušni zid i na taj način stvori „radni prostor“, neophodan za dalji hirurški rad. Nakon postizanja radnog pritiska od 12 - 14 mmHg, uvodi se trokar kroz koji se uvodi teleskop - laparoskop koji je spojen sa kamerom i monitorom i kojom prilikom se dobije slika unutrašnjih organa. Zatim se uvode i preostali trokari kroz koje se postavljaju radni instrumenti, pomoću kojih hirurg oslobađa biliovaskularne elemente (arteriju i vod žučne kese), zatim se oni podvezuju - klipsuju i presecaju.
Najčešće se koriste odgovarajući titanijumski klipsevi koji mogu biti različitih veličina i čiji je zadatak slepo zatvaranje duktus cistikusa i arterije cistike. Nakon toga se žučna kesa skida iz svoje lože i kroz jedan od portova izvlači iz trbuha. Ponekd je potrebno da se kroz jedan od potrova postavi i abdominalni dren. Zatim se vrši desuflacija gasa, vađenje portova i šivenje incizija. Nakon toga se pacijent izvodi iz anestezije i tako se završava hirurška intervencija.
Nakon operacije pacijent nekoliko sati kasnije može da ustaje i da počne sa unosom tečnosti i lake hrane, a bolnicu napušta istog dana ili sutradan. Aktivnosti pacijenta zavise od toga kako se on oseća. Preporučuje se rana aktivacija i šetnja. Dan nakon operacije može da se skine zavoj i da se tušira. Kontrolni pregled se zakazuje za sedam dana.
Kod malog broja pacijenata (2 - 4%) ne može se završiti ova operacija do kraja zbog nemogućnosti vizueliziranja biliovaskularnih elemenata i struktura i nemogućnosti da se njima manipuliše. U ovom slučaju radi se takozvana konverzija - prelazak u otvorenu - klasičnu operaciju. Ovo nije komplikacija, već stvar hirurške procene da se bezbedno hiruška intervancija završi do kraja.
Značajno kraći period oporavka u odnosno na standardnu proceduru
Nakon laparoskopske operacije žične kese pacijent se vraća na posao nakon 7 dana, za razliku od klasične operacije, gde taj period iznosi 4 do 6 nedelja. Nakon laparoskopske operacije prisutni su minimalni postoperativni bolovi, brži je oporavak i estetski efekat je dominantan, jer nema 15 cm dugačkog ožiljka. Operativni rizik je manji nego kod klasičnog operativnog zahvata. Brojne studije su pokazale da je broj komplikacija izuzetno nizak, a i ako se jave komplikacije, one su lako rešive.
__________________________________________________________
Šta je to laparoskopija?
Laparoskopija je mini invazivna indirektna hiruška operativna metoda kojom se pristupa žučnoj kesi koja se zajedno sa kamencima vadi. Operacija se izvodi tako sto koristimo video sistem i indirektno izvodimo operaciju prateći je na video ekranu. Za to su nam potrebna tri do četiri reza veličine do jednog santimetra na trbušnom zidu kroz koje uvodimo video sistem i instrumente. U suštini operacija je ista kao i klasična osim što nema velikog reza. Vadi se dakle žučna kesa sa kamencima.
Zašto vadimo žučnu kesu a ne samo kamence?
Zato što je iskustvo pokazalo da kada se vade samo kamenci a žučna kesa sačuva ona će ih ponovo posle izvesnog vremena stvoriti. Dakle poremećaj je u sluzokoži žučne kese koja nepravilno koncentriše žučne soli.
Šta ćemo bez žučne kese?
Na sreću žučna kesa nije hormonski organ te i nije neophodna u normalnom životu što dokazuje i veliki broj operisanih kao i rođenih bez žučne kese oko nas.
Koja je onda funkcija žučne kese?
Uloga je da u određenom trenutku varenja, skladištenu žuč oslobodi u dvanaestopalačno crevo i time omogući varenje masti.
Kako ćemo onda variti masti ako nemamo žučnu kesu?
Priroda angažuje rezervni mehanizam pa žučni putevi preuzimaju ulogu žučne kese.
Kakve će to posledice doneti?
Ponekad se događaju privremeni poremećaji u ritumu varenja i pražnjenja te su česte nešto brže stolice. Međutim ove tegobe uglavnom vremenom prestaju.
Koje su prednosti laparoskopske operacije žučne kese?
Prednosti su:
* Više malih rezova, a ne jedan veliki
* Kratak boravak u bolnici, najčešće 24 časa
* Manja mogućnost infekcije operativnih rana
* Nema postoperativnih kila
* Mnogo brzi postoperativni oporavak i vraćanje u redovan život i posao
Kako ćemo se odlučiti za laparoskopsku a ne za klasičnu intervenciju?
Laparoskopska intervencija najčešće a klasična samo kada postoje ograničenja.
Kakva su to ograničenja koja nameće laparoskopska intervencija?
* Anatomska, zbog velike mogucnosti odstupanja u gradji zucne kese i zucnih puteva od standardne anatomske seme koje dovodi hirurga u nedoumicu cime se ugrozava sigurnost operacije.
* Kada je bolesnik bolovao od zutice mehanickog porekla sto govori da su oboleli zucni putevi ili njima bliski organi te tada laparoskopska intervencija nije prikladna
* Kod teskih zapaljenja zucne kese ili okolnih organa koji onemogucavaju laparoskopski rad
* Izrazena gojaznost pacijenta
* Visestruke hiruske intervencije u trbusnoj duplji koje dovode do mogucih visestrukih priraslica sto onemogucava laparaskopski pristup.
Da li velicina kamena predstavlaj prepreku za laparoskopsku intervenciju?
Ne, jer kamenje koje ne moze proci kroz napravljen otvor moze da se zdrobi te se takvo vadi.
Da li je starosno doba prepreka laparoskopskoj intervenciji?
Kado i u drugim domenima zivota, starost je relativam pojam pa se hirurzi rukovode medicinskim parametrima kao sto su: stanje srca, pluca, jetre, krvnih sudova, bubrega sto se utvrdjuje preoperativnom pripremom pacijenta koja je obavezna za svaku hirusku intervenciju pa i za laparoskopsku metodu.
Da li se laparoskopska operacija mora izvoditi u opstoj anesteziji?
Da, i to neizbezno jer je za ovu vrstu intervencija neophodno da trbusni misici budu opusteni sto uslovljava uvodjenje pacijenta u relaksaciju a samim tim i u opstu anesteziju.
Kakva je to laserska operacija žučne kese?
Ova operacija zucne kese ne postoji nego je u narodu doslo do jezicke zamene.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Kod pregleda MR postoje i kontraindikacije, koje se dijele u dve grupe:
a) apsolutna kontraindikacija: pacijenti sa ugrađenim pace-makerima ili predmetima od feromagnetnih materijala.
b) relativna kontraindikacija: klaustrofobija, nemirni pacijenti i mala deca koju treba anestezirati.
Za sada nema poznatog štetnog delovanja kod pregleda MRI!
Samo ne znam odkuda mageti pri laparaskopiji?
a) apsolutna kontraindikacija: pacijenti sa ugrađenim pace-makerima ili predmetima od feromagnetnih materijala.
b) relativna kontraindikacija: klaustrofobija, nemirni pacijenti i mala deca koju treba anestezirati.
Za sada nema poznatog štetnog delovanja kod pregleda MRI!
Samo ne znam odkuda mageti pri laparaskopiji?
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.