gadno podrigivanje

[Nenad M]

Poceo sam da koristim ksalol pre dva dana (po receptu lekara) i od jutros sam poceo da stalno pomalo tiho podrigujem. To ne primecuje niko drugi (nije glasno, nego kao da stalno po malo vazduha izbacujem) ali mi je gadno iritirajuce. Da li je moguce da sam nekako ostetio zeludac i da li to uopste ima veze sa tim tabletama? Zanima me da li je to nesto prolazno ili bih trebalo da se obratim lekaru.

Pozdrav, Nenad

[Nenad M]

Poceo sam da koristim ksalol pre dva dana (po receptu lekara) i od jutros sam poceo da stalno pomalo tiho podrigujem. To ne primecuje niko drugi (nije glasno, nego kao da stalno po malo vazduha izbacujem) ali mi je gadno i iritirajuce. Da li je moguce da sam nekako ostetio zeludac i da li to uopste ima veze sa tim tabletama? Zanima me da li je to nesto prolazno ili bih trebalo da se obratim lekaru.

Pozdrav, Nenad

[tamaraft]

KSALOL pripada grupi triazolo-benzodiazepina. Kao i ostali benzodiazepini, KSALOL ispoljava anksiolitičko, sedativno-hipnotičko, muskulorelaksantno i antikonvulzivno dejstvo. Ovo je omogućeno njegovim vezivanjem za specifične benzodiazepinske receptore u CNS-u, čime se olakšavaju i potenciraju prirodni procesi inhibicije.
Zahvaljujući njegovoj specifičnoj hemijskoj strukturi, KSALOL ispoljava i antidepresivnu aktivnost tipa klasičnih tricikličnih antidepresiva. Smatra se da je antidepresivno delovanje posledica efekta na ushodnu beta-adrenergičnu transmisiju.
KSALOL se brzo resorbuje iz digestivnog trakta. Maksimalne koncentracije u krvi se postižu za 1-2 časa. U visokom procentu (80%) vezuje se za proteine plazme; poluživot u plazmi iznosi oko 11 sati (u starijih osoba oko 16). Metaboliše se u alfa-hidroksialprazolam i najvećim delom izlučuje urinom.

TERAPIJSKE INDIKACIJE

– Anksiozni poremećaji (generalizovana anksioznost, kao i pojedini simptomi anksioznosti),
– anksiozna stanja udružena sa depresivnim poremećajima,
– panični poremećaj sa ili bez agorafobije.

DOZIRANJE I NAČIN PRIMENE

Za lečenje anksioznosti početne doze iznose 0,25-0,5 mg tri puta na dan. Doze se mogu povećavati u intervalima od 3-4 dana do maksimalno 4 mg dnevno (podeljeno u više doza). U starijih i iscrpljenih pacijenata doze iznose 0,25-0,5 mg dva do tri puta dnevno i mogu se povećati ukoliko je potrebno.
Za lečenje depresivnih poremećaja u sklopu anksioznog stanja početne doze iznose 0,25-0,5 mg tri puta dnevno; maksimalni raspon doza iznosi 0,5-4 mg (podeljeno u više doza).
Za lečenje od paničnih poremećaja potrebne su doze veće od 4 mg dnevno. Efikasno lečenje se postiže dozama od 1-10 mg dnevno, pri čemu srednje doze iznose 5-6 mg. Doziranje se obično počinje dozom od 0,5 mg tri puta dnevno, a povećanje treba vršiti na 3-4 dana dozom od 1 mg, do postizanja efekta.
S obzirom na moguću pojavu razvoja zavisnosti, potrebno je da se lečenje počne nižim dozama, koje se postepeno povećavaju u intervalima najmanje pet puta dužim od poluživota leka u plazmi.

NEŽELJENI EFEKTI

Najčešći neželjeni efekti su sedacija, laka glavobolja, mamurluk, smušenost i nesanica. Javljaju se u početnoj fazi lečenja i iščezavaju tokom dalje primene ili smanjenja doze. Ređi neželjeni efekti su suvoća usta, opstipacija ili dijareja. Veoma retko (u manje od 1% pacijenata) mogu se javiti halucinacije, konvulzije, depersonalizacija, diplopija ili mišićna slabost.

KONTRAINDIKACIJE

– Preosetljivost na benzodiazepine,
– mijastenija gravis i
– glaukom uskog ugla.

UPOZORENJE

S obzirom da je KSALOL benzodiazepin sa intermedijarnim poluvremenom života u plazmi, prilikom naglog prekida terapije postoji opasnost od razvoja apstinencijalnih simptoma (disforija, nesanica, mišićni grčevi, povraćanje, znojenje, tremor, konvulzije). Stoga se preporučuje da se na završetku terapije, doza redukuje postepeno - za najviše do 0,5 mg svakog dana.
U starijih osoba, u pacijenata sa oštećenjem jetre, bubrega ili plućne funkcije, potreban je poseban oprez, pa je u ovim slučajevima potrebno davati niže doze.
U slučajevima kad se jave znaci preosetljivosti na lek, pri predoziranju ili pojavi paradoksalnih reakcija, terapiju treba prekinuti. U slučaju akutnog trovanja primeniti simptomatsku suportivnu terapiju i specifični antidot flumazenil (Anexat) u stacionarnoj ustanovi.
Primenu KSALOLA treba izbegavati u trudnoći, posebno u prvom trimestru trudnoće, kao i u periodu dojenja.
Potrebne su mere opreza tokom uzimanja leka ukoliko osoba upravlja složenim mašinama ili vozilom.

MOGUC UTICAJ LEKA NA PSIHOFIZIČKE SPOSOBNOSTI.

INTERAKCIJE

KSALOL, kao i ostali benzodiazepini, potencira delovanje svih depresora CNS-a, uključujući i alkohol.
Svi lekovi koji se metabolišu putem oksidativne reakcije u jetri (fluoksetin, cimetidin), stupaju u interakciju sa alprazolamom. Oralni kontraceptivi koji sadrže estrogen povećavaju koncentraciju alprazolama u krvi i produžavaju njegov poluživot u plazmi.
Propranolol može da uspori apsorpciju alprazolama iz digestivnog trakta.


Lek nije uzrok podrigivanju vec verovatno neshto od hrane shto jedesh poslednjih dana! Pokushaj da se setish shta si to jeo i koliko i kako, podrigivace hoce i od kolichine vazduha koja se unese tokom jela!