Divertikulitis,polipi,unutrasnji hemoroidi,iritabilni kolon
Divertikulitis,polipi,unutrasnji hemoroidi,iritabilni kolon
Da li neka od ovih bolesti moze izazvati gasove, manje kolicine sluzi i povremena izrazito blaga krvarenja (jedva vidljiva svetlo crvena krv) u duzem periodu? Tumori, ulcerozni kolitis i Chron su odbaceni od strane gastroenterologa, sto zbog izostataka svih simptoma sto zbog urednih bio-hemijskih, hematoloskih i urino analiza, urednih tumor-markera koji su dobri, sto zbog zdrave ishrane celog zivota (pogotovo veliki unos antikancerogenih materija iz belog/crnog luka, dosta mleka/Ca), sto zbog mladosti...Moze li mi neko reci simptome ove 4 bolesti i da li to moze biti to, posto cekam kolonoskopiju. Oni sumnjaju na polipazu (moze li krvariti?), hemoroid ili iritabilni kolon koji bi trebao spontano proci...
-
rainymanyu
- Novi član
- Postovi: 1
- Pridružio se: Pet Avg 29, 2008 9:08 pm
-
tamaraft
- Stalni član
- Postovi: 6556
- Pridružio se: Uto Mar 25, 2008 1:32 pm
- Koliki je zbir brojeva cetiri i pet: 5
- Lokacija: Planeta Zemlja
Hemoroidi mogu biti spoljašnji ili unutrašnji. Unutrašnji nastaju blizu početka analnog kanala, a spoljašnji na analnom otvoru. Unutrašnji hemoroidi potiču od unutrašnjeg venskog hemoroidnog pleksusa u gornjem delu analnog kanala i rektumu. Oni se uvećavaju, zahvataju kožom prekriveni donji deo analnog kanala i čine vidljivim spoljnji hemoroidalni venski pleksus.
Na početku i kraju defekacije moguće je bezbolno svetlocrveno krvarenje, često u vidu štrcanja. Krv je na stolici, nije pomešana s njom. Čest je prolaps šuljeva pri defekaciji, koji može da postane stalan. Hemoroidi uglavnom nisu opasni i ne ugrožavaju ljudski život. Simptomi najčešće nestaju u roku od nekoliko dana. Simptomi unutrašnjih hemoroida su: stolica prekrivena svetlom krvi, krv na toalet papiru ili na toalet šolji. Međutim, unutrašnji hemoroidi mogu izaći iz anusa i tada mogu biti bolni. Simptomi spoljašnjih hemoroida uključuju bol oko anusa. Čitavo područje oko analnog otvora je osetljivo, bolno i svrbi.
Dijagnoza
Pažljivi pregled i ispravna dijagnoza važna je prilikom svakog krvarenja iz rektuma ili nalaza krvi u stolici. Krvarenje može biti simptom i drugih bolesti gastrointestinalnog trakta, pa tako i tumora debelog creva. Rektalni pregled često je dovoljan za dijagnozu. U predelu anusa naći će se otečeni krvni sudovi, a potrebno je i da doktor napravi digitorektalni pregled (pregled zadnjeg creva prstom) tražeći abnormalnosti.
Pa onda http://www.doktor.rs/forum/viewtopic.php?p=88367
Pa...
Divertikularna bolest debelog creva
KIinička slika
Glavni simptom je bol ili kolika u donjem delu trbuha, posebno levom, koji pogoršavaju obroci, a donekle olakšava defekacija. Kontinuirane epizode mogu trajati nedeljama ili mesecima. Česte su promene u pražnjenju creva, zatvor (mada se može javiti i proliv) i nadimanje. Divertikulitis je najčešća komplikacija divertikuloze debelog creva i karakterišu ga bol, temperatura i nadimanje trbuha. Krvarenje, obično kod starijih osoba, nastaje naglo, po pravilu je masivno, bezbolno, intermitentno (povremeno) ili kontinuirano u toku nekoliko dana i prestaje spontano u oko 80% slučajeva.
Dijagnoza
Postavlja se irigografski (rentgensko snimanje uz korišćenje kontrasta). Sedimentacija i kompletna krvna slika su normalni u nekomplikovanoj divertikulozi. Kolonoskopija (uvođenje posebnog instrumenta u debelo crevo) je neophodna kada se na irigografiji nađu i druge promene, ili kad postoji anemija. Kolonoskopija je kontraindikovana u akutnom divertikulitisu. Neophodna je kada se na osnovu irigografije, urađene po smirivanju zapaljenjskog procesa, ne može utvrditi razlika izmedju divertikuloze i karcinoma ili Kronove bolesti. Ultrazvuk, posebno CT (kompjuterizovana tomografija-skener), od posebnog su značaja za otkrivanje komplikacija (apscesi, fistule). U krvarenju iz divertikuluma dijagnoza se postavlja kolonoskopski. Opstrukcija zahteva kolonoskopiju da bi se isključio karcinom.
Lečenje
Ako su simptomi blagi, treba povećati količinu vlaknastih supstanci u ishrani. To znači jos i mnogo voća, povrća i tečnosti. Lekar može propisati i lekove koji stimulisu crevnu peristaltiku ili one koji je usporavaju, što zavisi od simptoma. Simptomi koji upućuju na upalu ili infekciju, zahtevaju bolničko lečenje.
Prevencija
Izbegavanje opstipacije, što podrazumeva uzimanje mnogo vlakana ishranom, dovoljno tečnosti i fizičku aktivnost.
Na početku i kraju defekacije moguće je bezbolno svetlocrveno krvarenje, često u vidu štrcanja. Krv je na stolici, nije pomešana s njom. Čest je prolaps šuljeva pri defekaciji, koji može da postane stalan. Hemoroidi uglavnom nisu opasni i ne ugrožavaju ljudski život. Simptomi najčešće nestaju u roku od nekoliko dana. Simptomi unutrašnjih hemoroida su: stolica prekrivena svetlom krvi, krv na toalet papiru ili na toalet šolji. Međutim, unutrašnji hemoroidi mogu izaći iz anusa i tada mogu biti bolni. Simptomi spoljašnjih hemoroida uključuju bol oko anusa. Čitavo područje oko analnog otvora je osetljivo, bolno i svrbi.
Dijagnoza
Pažljivi pregled i ispravna dijagnoza važna je prilikom svakog krvarenja iz rektuma ili nalaza krvi u stolici. Krvarenje može biti simptom i drugih bolesti gastrointestinalnog trakta, pa tako i tumora debelog creva. Rektalni pregled često je dovoljan za dijagnozu. U predelu anusa naći će se otečeni krvni sudovi, a potrebno je i da doktor napravi digitorektalni pregled (pregled zadnjeg creva prstom) tražeći abnormalnosti.
Pa onda http://www.doktor.rs/forum/viewtopic.php?p=88367
Pa...
Divertikularna bolest debelog creva
KIinička slika
Glavni simptom je bol ili kolika u donjem delu trbuha, posebno levom, koji pogoršavaju obroci, a donekle olakšava defekacija. Kontinuirane epizode mogu trajati nedeljama ili mesecima. Česte su promene u pražnjenju creva, zatvor (mada se može javiti i proliv) i nadimanje. Divertikulitis je najčešća komplikacija divertikuloze debelog creva i karakterišu ga bol, temperatura i nadimanje trbuha. Krvarenje, obično kod starijih osoba, nastaje naglo, po pravilu je masivno, bezbolno, intermitentno (povremeno) ili kontinuirano u toku nekoliko dana i prestaje spontano u oko 80% slučajeva.
Dijagnoza
Postavlja se irigografski (rentgensko snimanje uz korišćenje kontrasta). Sedimentacija i kompletna krvna slika su normalni u nekomplikovanoj divertikulozi. Kolonoskopija (uvođenje posebnog instrumenta u debelo crevo) je neophodna kada se na irigografiji nađu i druge promene, ili kad postoji anemija. Kolonoskopija je kontraindikovana u akutnom divertikulitisu. Neophodna je kada se na osnovu irigografije, urađene po smirivanju zapaljenjskog procesa, ne može utvrditi razlika izmedju divertikuloze i karcinoma ili Kronove bolesti. Ultrazvuk, posebno CT (kompjuterizovana tomografija-skener), od posebnog su značaja za otkrivanje komplikacija (apscesi, fistule). U krvarenju iz divertikuluma dijagnoza se postavlja kolonoskopski. Opstrukcija zahteva kolonoskopiju da bi se isključio karcinom.
Lečenje
Ako su simptomi blagi, treba povećati količinu vlaknastih supstanci u ishrani. To znači jos i mnogo voća, povrća i tečnosti. Lekar može propisati i lekove koji stimulisu crevnu peristaltiku ili one koji je usporavaju, što zavisi od simptoma. Simptomi koji upućuju na upalu ili infekciju, zahtevaju bolničko lečenje.
Prevencija
Izbegavanje opstipacije, što podrazumeva uzimanje mnogo vlakana ishranom, dovoljno tečnosti i fizičku aktivnost.
Zdravlje je stanje potpunog telesnog (fizičkog), duševnog (psihičkog) i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti.