Evo da imamo ovde i jednu temu posvecenu Hipogonadizmu, pre svega primarnom.
Meni je Dg. postavljana pocetkom 2003. godine na VMA tokom ponovljenog regrutacionog lekarskog pregleda. Verujem da muski deo foruma zna kako to ide. Civilna lekarska komisija vas oceni nesposobnima za sluzbu u vojsci, a onda regrutna komisija sigurnosti radi (a i iz nepoverenja) posalje u neki od regionalnih VMC-ova.
Rodjen sam sa sledecim urogenitalnim anomalijama: hipospadija, kriptohordizam i mikropenis. Kasnije ta kombinacija je dovela do primarnog hipogonadizma, koji je digagnostifikovan tek u 20. godini zivota.
Urolog u VMC "Karaburma" nije bio u stanju nista da kaze kada je video moje kongenitalne poremecaje, pa me je brze bolje prosledio nadleznoj klinici VMA. I tu pocinju peripetije i vodanja po VMA, koja su bila iskreno receno naporna, ali na kraju isplativa.
Kod lekara, specijaliste urologije slicna prica, te on poziva kolegu koji ga savetuje da s obzirom da su Op. i Dg. radjene van vojne ustanove, regruta tj. mene posalje na dijagnostiku zarad potrvde istih. Kao sto on rece:"Covece, i da nije do potvrdjivanja dijagnoza, posalji momka na preglede coveka i zdravlja radi". I hvala mu na tome. Slede posete klinici za plasticnu i rekonstruktivnu hirurgiju (zbog kontrole Op: plastica urethrae), radiologiji za snimak bubrega i mokracnih puteva i besike, medicinskoj biohemiji, nuklearnoj medicini, endokrinologiji.... Bogu hvala sve analize sem biohemijskih vezane za hormonalni segment bile su na kraju "b.o.". Konzilijarni nalaz klinike za endokrinologiju VMA daje Dg: primarni hipogonadizam, i vraca nazad na VMC.... ostatak price nebitan.
Mesec dana kasnije pocinjem da se lecim kod eminentnog endokrinologa, koji je uskospecijalizovan za gonade. Sada, nesto vise od 3 godine posle pocetka terapije ja sam sasvim nova osoba, pravi muskarac kao i bilo koji drugi. Zivot od pocetka puberteta pa do 20. godine je bio strasan kada bih pogledao unazad, ali u zivotu se ne treba secati losih stvari i vracati u proslost.
Usled primarnog hipogonadizma, imao sam i probleme sa ucenjem, blagu depresiju, ali i osteopeniju u progresiji. Sve ovo je sada iza mene.
Osteopenija je zaustavljena i stanje se popravlja, mada veoma sporo.Osecam se sjajno i to je to.
Zeleo sam da svojom porukom skrenem paznju i drugima koji pate od primarnog ili sekundarnog hipogonadizma. Javite se i vi. Niste sami. Otvoren sam za sva pitanja kao i podrsku i savet.