MOLBA ZA UCESTVOVANJE U ISTRAZIVANJU!!!!

[mina pejic]

Dobar dan svima,
zovem se Mina Pejic i apsolvent sam psihologije na Filoyofskom fakultetu u Beogradu.
Ja bih zelela da uradim diplomski rad koji bi se bavio problemima, teshkocama, novim zadacima i ulogama u porodicama u kojima je dete obolelo od Diabeta (stecenog oblika).
Medjutim bez pomoci vas, roditelja, to bi bilo nemoguce.
Ja bih volela da u formi intervjua, saznam sto vise o tome kako je bolest deteta uticala na vasu porodicu, koje su to nove obaveze i dnevni zadaci koje imate, kakva je podela obaveza, koje su najvece teshkoce koje imate...
Pretpostavljam da postoji otpor da se o tome razgovara, ali cilj mog rada bi bio pravljanje broshure ili plana strategije pomoci i podrshke za sve porodice u kojima je nekom od clanova utvrdjen Diabet.
Molim Vas za vashu pomoc i iskreno se nadam da cete i vi imati koristi od mog rada
Srdacan pozdrav
Mina Pejic


Mozete me kontaktirati na forumu ili na email: [email protected]

Hvala unapred

[Sladjana G.]

Drago mi je da ste nas odabrali kao temu za diplomski.Ja sam voljna da Vam dam podatke iz naseg iskustva,ako Vam odgovaramo.Cerka mi ima dijabetes od svoje 12. godine,a sad joj je 16.Zivimo u Novom Sadu.

[kdanijela]

Ja sam takodje voljna da Vam dam sve potrebne informacije. Moja devojcica ima diabetes od svoje 6. godine, sada ima 10. Takodje smo iz Novog Sada. Mozete me kontaktirati na PP za vise informacija.

[tija_tish]

Sjajno. i ja sam student psihologije, treca godina, i jedna sam od obolelih. Drago mi je da iz nashe struke pocinje interesovanje za problem dijabetesa jer mislim da je neophodno pokriti i taj aspekt dijabetesa. Stojim na raspolaganju

[Filos]

Tija_tish, nisi "obolela". Samo imaš poremećaj u metabolizmu ugljenih hidrata... fali ti jedan hormon koji dodaš bocom. Gledaj tako na dijabetes, jer on zaista to i jeste, a ne bolest!

[BoJJo]

Tija_tish, dobro je sto studiras psihologiju

[MRKI_NS_89]

Moji su poceli da piju,i na kraju su se rastali...
A ti Fijos,diabetes nije bolest nego poremecaj?
Ma idi si pucaj u glavu!

[Filos]

Ovo ne zaslužuje komentar... ovde zaista treba mnogo, mnogo više optimizma i pozitivnog gledanja na ceo život. Pa nije život samo dijabetes, ima tu još mnogo toga. Glavu gore!
To je poremećaj metabolizma ugljenih hidrata, a bolest postaje kada, zbog neregulisanog šećera, počinju da stradaju drugi organi. Treba dobro regulisati glikemije, a negativno gledanje i prepuštanje apatiji ti u tome neće pomoći.
Moj sin ima dijabetes, ima 21 godinu, studira, ima devojku, izlazi, skita, putuje, vodi potpuno normalan život, jede sve (podvlačim reč sve), osim belog šećera (za to stvarno nema potrebe jer postoje mnogo zdravije zamene - trebalo bi svi da ga izbace iz ishrane), i ima HbA1c 5.8. Gde je tu bolest?
Čitaj, informiši se, pitaj... i budi pozitivan!

[MRKI_NS_89]

Bolest je tu sto on ima potrebu da radi nivo hemoglobina,sto mora da se bode,a njegove kolege sa faksa i njegova devojka ne moraju !!! Sto ide po bolnicama na preglede,po lekarima i apotekama !!! TU JE BOLEST !
ALI,niko nije rekao da to ne moze da bude normalan zivot!
Ja imam velik broj komplikacija,a nemam ni 20 godina,jer sam od 13. godine morao da se borim za svoj zivot,da se prehranim i obucem,mada ni to ne moze da me opravda.Ali nisam JA kriv zbog toga,vec diabetes,koji je "odlucio" da me prati za zivot.
Oprosti,ali to je kao da si rekao da invalid u kolicima kaze: "Ja niam invalid,imam kolica"!
Priznajte sebi da je to bolest,ali uz adekvatno lecenje mozemo biti zdravi,ili da kazem "uslovno zdravi".
Sto se tice optimizma i pozitivnosti,pa i hedonizma,pun sam toga,jer se ne predajem nikako,nikada,i takvo "globalno" gledanje na zivot u opste,a i sa diabetesom zelim da podarim svima kojima mogu!
Bio sam na mnogim ekskurzijama dece sa diabetesom.Veoma mali broj dece zivi kao tvoj sin (kako i treba) 85% dece dan prozivljava sa mislima na iglu,insulin,shuk,shum,hemoglobin,obroke,i na njihovim licima se doslovno vidi patnja!
Ako mogu da kazem s obzirom da nisam roditelj,ali sam kroz svoj "hobi" - psihu,citajuci mnoge knjige,shvatio da su tu roditelji krivi!
sigurno ste culi da kada se malo dete udari,ne treba imati odnos "Jao,jel si dobro,jel te boli,proci ce" nego "hehe,ma nista,eh,bupnuo si"...
Ako razumete sta hocu da kazem.Ta deca sa patnjom na licu,ona su bolesna,jer ih kroz zivot prate sva ta pitanja,a ne mora biti tako.Diabetes jeste poremecaj,ali sta je poremecaj ako ne bolest,na ovaj ili onaj nacin.
Vidim da je ovde dosta roditelja cija su deca obolela,i da je njima to teze palo ! Naravno,kome tesko ne pada bolest rodjenog deteta? Ali deca se ugledaju na vas! Vi treba da ste puni optimizma i kazete: "Ma,nije ti nista sine". (sto ne iskljucuje potpunu brigu i kontrolu bolesti).
Hvala

[Filos]

Tako je... optimizam na prvom mestu!

Volela bih da mi neko pokaže samo jednog "zdravog" čoveka. Šta je to uopšte? Ko je taj koji nema nikakav poremećaj i nikakav zdravstveni problem?
Da li znaš koliko ljudi pati od onih "poremećaja" koji se ne smatraju bolestima, a koji im zagorčavaju život, kao što su razne problemi sa kožom (recimo, psorijaza po celom telu i po licu), sa zubima (večno po zubarima, uz stalne bolove - uz mogućnost raznih komplikacija sa srcem), sa holesterolom kod mladih ljudi (on se ne oseća ali je podmukliji nego dijabetes kod koga se zna šta treba da se radi), sa raznim reumatskim problemima, sa raznim virusima kao što je koksaki... i šta još sve ne? Ko je taj koji nema problem sa nečim od ovoga? Misliš li da je drugima lakše? Svakom je njegov problem najteži. Ja samo mislim da život svakome postavi nekakve okvire u kojima mora da se kreće i da u tim okvirima treba uraditi najbolje i najviše moguće. I to što se ide kod lekara par puta godišnje na kontrolu i što se ide po insulin u apoteku (a što drugi ne moraju da rade - pri čemu ko zna gde sve oni moraju da idu ali se to ne zna i ne vidi) nije BOLEST, to je samo odgovoran odnos prema svom zdravlju.

I mislim da bi trebalo da pokušaš da regulišeš svoje glikemije tako da nemaš takve strašne hipo (ako si pričao o svom slučaju), tj. da odstraniš uzrok toga, a ne da se baviš samo posledicom. Veruj mi, to je moguće i nije nikakav strašan problem. Ali, iako si se brecnuo na brojanje ugljenih hidrata, moraš da shvatiš da je to osnova svega i jedini način da glikemije dovedeš u normalu (ne možeš insulin uzimati proizvoljno i otprilike jer je organizam prilično precizna i predvidiva mašina), a ostalo će se onda mnogo lakše kontrolisati. Jesi li razmišljao o insulinskoj pumpi? Vidim da ljudi reše gomilu problema na taj način. Moj sin je na penovima, pa sa pumpom nemamo iskustva.

Na ovom forumu se puno pisalo o brojanju ugljenih hidrata. Nađi malo strpljenja pa pročitaj nešto o tome (ako već nisi) i videćeš da se to jako lako savladava. Moj sin, kada sedne da ruča, očas posla prebroju UH u svom tanjiru, bilo da jede kod kuće ili u restoranu, ili u Meku ili hamburger na kiosku kad je na faksu. I zna tačno koliko treba da uzme insulina i nema nikakvih problema. Jedina njegova razlika u odnosu na druge je to što mora malo da misli o tome šta jede, a na to se navikao i to je sada rutina.

Uz to još da ti kažem da je i moj brat dijabetičar i to od svoje 13. godine (sada ima 37), i potpuno je ostvaren čovek u svakom smislu. Živi i radi u inostranstvu, bavi se softverskim inženjeringom, putuje po svetu i nije ljut ni na koga i ni na šta.

Ako si raspoložen za priču o ugljenim hidratima, verujem da ovde postoji još raspoloženih za razgovor. Naravno, ovom pričom ni na koji način ne želim da omalovažim tvoje probleme... samo mislim da za njih postoji rešenje.

Pozdrav!

[MRKI_NS_89]

Moje porodicno-finansisko stanje mi onemogucuje da brojim i vodim racuna o UH. Verujem da se kamiondzije hrane bolje od mene.
Insulinsku pumpu si mi nudili pre par godina,besplatno preko neke humanitarne pomoci.Retko ko je tada imao pumpu.Odbio sam,jer sam znao da ce trajati koliko i sve ostale elektronske sprave u mom prisustvu.
Pored kompjutera,veoma sam "analogan",jos uvek ne volim,ako se i mogu zavoleti digitalne stvari tipa fotoaparata,mobilnih telefona i ostalog.
Ja sebe smatram starom skolom,i gramafon je za mene jos uvek korisna stvar.
Cesto padam sa bicikla i motora,posto su oni moj zivot,i pri tom nista ne prezivi sto se nadje kod mene...

[Filos]

Što se tiče insulinske pumpe za nju ti ne treba humanitarna organizacija... možeš je, kao i svi, dobiti preko socijalnog, kao i sav potrošni materijal.

Za brojanje ugljenih hidrata ti nisu potrebna nikakva materijalna sredstva. Bitno je samo da znaš koliko ih je u onome što pojedeš, ma šta to bilo.
Potrebno je da savladaš dve osnovne stvari. Prvo je da zapamtiš podatke o UH za određene namirnice na 100g (npr. jabuka od 100g - 12g UH, hleb-50g UH kao i većina peciva u pekari, kruška-9g UH, kuvan krompir-20g UH..., a na svim kupovnim proizvodima ti piše broj UH na 100g, u mesu ih nema, a za zeleno povrće možeš da ih ne računaš). Praktično treba da zapamtiš dvadesetak podataka za najčešće namirnice koje se kod nas koriste i to od voća, testenina i hleba, za krompir i pirinač i to je sve.
Druga stvar je da možeš "na oko" da proceniš koliko od svake vrste hrane pojedeš u obroku. Znači, bitno je da kada uzmeš jabuku u ruku proceniš da li ona ima 100 ili 150g i da li u tanjiru imaš 150 ili 200g krompira a, veruj mi, to se savlada iz tri puta.
Kada znaš koliko ćeš u obroku uzeti UH možeš prilično tačno da doziraš insulin i onda nema ni hipo ni hiper, a ni straha...
Ako hoćeš, poslaću ti kratku listu podataka.
Ako je godina u tvom nicku godina tvog rođenja onda si ti jako mlad čovek (kao i moj sin) i život je pred tobom, a ovo o čemu ja pričam je samo jedna malecko žrtvovanje tvog vremena i strpljenja iz koga treba da proizađe veliko poboljšanje tvog celokupnog zdravlja, a veruj mi (to znam po svom sinu) zadovoljstvo koje prati šećer 5.5 je ogromno.

[MRKI_NS_89]

Mozes mi poslati to o UH,sto se kaze,ne "bezim" od takvih podataka,ali sam ja zaista osoba koja nema puno mogucnosti da se bori sa svime.Iz finansiske sitvacije sma prestao da pijem Berlition koji moram zbog tezeg oblika polineuropatije perifernih i VECIH nerava...
Pupmu znam da mogu dobiti preko socijalnog,ali onda to nije bio slucaj,iskljucivo se morala kupovati,kada je meni ponudjena...Smatrao sam da je neko vishe zasluzuje od mene.
Da,godine mog rodjenja su tacne.

[LePepe]

Filos da li mozes i meni to da posaljes, najvise me muci kako znas koliko jedinica insulina dajes u odnosu na broj UH...tu se zbunjujem

[Filos]

Izvinjavam se... nekoliko dana nisam bila na forumu. Sutra šaljem listu...
Pozdrav!