ma slazem se ja sa tobom,ja sam u boljoj kondiciji i zdravstveno sposoban od velikog broja ljudi koji skacu ali problem je sa zakonom,ti zdravstvenu dozvolu moras da obnavljas svake godine,i ne postoji varijanta(sem ako neznas ljude)da skocis na sopstvenu odgovornost jer nepostoji papir koji treba potpisati da bi skocio;ja bih ga odmah potpisao.posalji mi neke adrese ljudi ako znas,ali ako me doktori nepuste kako ce padobranci to neznam to nije pozakonu jer u slucaju nesrece neko bi morao da odgovara. u inostranstvu postoji papir kojim ti snosis odgovornost za sve posledice koje ti se dese ali kod nas ne...

Pozdrav svima, nadam se da će mi neko odgovoriti s obzirom da je tema od pre par godina. Naime, ja sam decku uplatila tandem skok padobranom kao iznenadjenje za rodjendan, i prilikom zakazivanja napomenula sam da je dijabetičar tipa 2 i pitala da li sme da skače, rekli su da sme, ali da je preporučljiv tandem skok. Za tri dana trebam da ga odvedem tamo, ali se brinem kako će sve to uticati na njega. On je jako disciplinovan u pogledu terapije(insulin 4x dnevno), ishrane, i svih aktivnosti generalno. Ide na ronjenje svake godine, ali to ne smatram pod ovakvom vrstom uzbudjenja. Tako da me zanima generalno kako dijabeticari reaguju na pozitivan stres, i da li mi savetujete da mu kažem ili da ipak bude iznenadjenje sve dok ne stignemo tamo?

Ballerini bi odgovorio svojim iskustvom. Možda je već kasno, ali može još nekome kotistiti.
Imam 67 godina, a od toga 33 godina potvrđenog diabetesa tipa II. 10 godina sam na inzulinskoj terapiji, a od toga godinu dana na intenzivnoj (5 bockanja na dan ). Mlađa kći mi je aktivni padobranac i pre 4 godine ma častila tandem skokom sa 4.000 m. Prošle godine sam takav skok ponovio o svom trošku. O tim skokovima mogu reći samo jedno: fenomenalan osećaj. Bilo bi šteta propustiti tako nešto. Uredno regulisani šećer ( moj nedavno mereni hemoglobin je 6,9) omogućuje ti tandem skok bez ikavog problema. Nije bilo nikakvog poremećaja šećera. Dakle moja preporuka: skakati. Pre spomenutih skokova, jedan u Zgrebu, drugi u Osijeku, niko me nije ništa pitao za junačko zdravlje.
Dugo godina vozim motocikl i to na duge ture, po Alpima, Karpatima i naravno Balkanu. Ove godine sam, u septembru, sam sa svojom Yamahom i anđelom čuvarom, napravio krug po Hrvatskoj, Hercegovini i Srbiji od preko 2.000 km.
Sve ovo govorim da ohrabrim diabetičare. Ne trebamo se odreći ničega što rade i ljudi koji nisu "slatki". Sve se može samo treba kontrolisati nivo šećera i imati određenu disciplinu. Dijabetes, za mene, nije bolest već stanje sa kojim se može nositi.