moj problem je sledeci i ja vas sve molim za pomoc
Moj decko je od detinjstva dijabeticar, nisam utvrdila koji tip, mislim da je tip 2. Inace zivi u Becu gde je sistem pregleda i kontrole drugaciji nego ovde pa mi je teze da se orijentisem sto se tice ishrane i racunanja sa onog aparatica, ali plivam nekako. Kuvam ono sto mislim da bi trebalo, dosta saveta sam pokupila odavde, trudim se maksimalno u svemu, vodim ga napolje da setamo, secer sam proterala sve do kraja sveta...itd. Problem je pre svega u njegovom stavu "mrzi me da se bockam pet puta dnevno" i "ja mogu sve da jedem". Secer mu je izmedju 20 i 50 (koliko je max za aparat) i on APSOLUTNO ne cini nista da to promeni. Odbija da ode kod doktora jer ce ga zadrzati u bolnici, insulin uzima neke dve Lilly, zelena i crvena (sta god to bilo) po potrebi, jede sve, pije energetska pica i sedi po ceo dan ispred kompjutera
Ok, ajde ruku na srce par puta mu je bio oko 9, ali sve ostalo preko 15 sto vidim da su katastrofalne cifre i da je, ne za bolnicu nego za intezivnu negu. Ja njega mesec dana nisam mogla da nateram da naruci trakice 
, sve ostalo spada u domen SF-a i filozofira do besvesti, sve najbolje zna, za sve ga bas brigaI hiljadu puta sam pokusala da mu objasnim da ne mogu ja umesto njega bilo sta da uradim i svaki razgovor se zavrsio njegovim pustanjem muzike do daske i ignorisanjem jer "on je taj koji zna najbolje sta moze", da ne pricam o pratecim problemima tipa losa koza, impotencija, vene koje prate njegovo stanje. Trudim se da ga ne pritiskam, znam da mu nije lako, a najradije bi ga zadavila ponekad kad otvori kutiju napolitanki i krene da zvace, kao da nema uopste zelju da brine o sebi i svom zdravlju.
I zato vas pitam, koliko nisko smem da udarim jednog dijabeticara, cime da ga ucenim i sta da uradim da mu pomognem i promenim taj njegov bolestan stav
Hvala svima unapred
