Od pre nekog vremena sam oboleo od Pejronijeve bolesti.
Pokušaj lečenja sa hortikosteroidom u telo penisa u 10 terapija nije uspelo,a trenutno istim načinom koristim ampule Hyalart,takođe bez rezultata.

Da li neko nešto zna o toj bolesti.?

Čuo sam da je autoimunog karaktera i nepoznatog porekla.Na internetu sam našao ponudu dr.Dejana Ćirića iz Beograda , ali sam shvatio da je njegov način hirurški i uz put za mene skup.


Molim za pomoć.

Pejronijeva bolest predstavlja pojavu tvrdih nodula u penisu koji dovode do otežanih i bolnih erekcija.

Uzrok nastanka

Po nekim istraživanjima se smatra da se Pejronijeva bolest razvija posle traume koja je uzrokovala krvarenja unutar penisa. Međutim ovako se može objasniti nastanak akutne bolesti, ali nikako hroničnog, sporog progrediranja bolesti. Tako da je pravi uzrok oboljenja nepoznat.

Klinička slika

Pejronijeva bolest se karakteriše postojanjem nodula ili tvrde izrasline na jednom delu penisa. Uglavnom počinje u vidu lokalne inflamacije koja se vremenom pretvara u tvrdi ožiljak, odn. ožiljno tkivo. Promena je benigna nekanceriozna. Najčešće se promena nalazi pri korenu penisa, zbog čega nastaje iskrivljenje penisa pri erekciji u položaj na gore. Ukoliko je nodul na donjoj strani, penis se krivi na dole. Ove promene su praćene bolom ali i emocionalnim stresom što može negativno da utiče na sposobnost erekcije ili ejakulacije, a penetracija pri seksualnom odnosu je najčešće nemoguća. Ukoliko je erekcija i moguća, vrlo često je veoma bolna.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze i kliničkog pregleda.

Lečenje

Manje promene, ne dovode do navedenih simptoma pa lečenje i nije potrebno. Neki oblici prolaze spontano. Još uvek nije utvrđena tačna terapija koja dovodi do izlečenja. Daju se vitamin E, a lokalno kortikosteroidi, verapamil, interferon alfa direktno u promenu. Hirurška terapija se primenjuje samo kod najtežih slučajeva, jer može da dovede do impotencije ili skraćenja erektilnog tkiva.


http://www.doktor.rs/forum/viewtopic.php?t=4230

Pejronijeva bolest često predstavlja težak psihofizički poremećaj, ali se danas veoma uspešno leči, prvenstveno primenom najsavremenijih hirurških metoda


Pejronijevu bolest prvi put je opisao 1743. godine francuski lekar Fransoa de la Pejroni kao ozbiljno, nekancerozno zadebljanje ispod kože penisa, s bolnim erekcijama i zakrivljenjem penisa. Tačan uzrok bolesti nije jasan, ali se smatra da ponavljana mikrovaskularna trauma prilikom seksualnih odnosa može da prouzrokuje perivaskularno zapaljenje koje dovodi do patološke fibroze - taloženje fibrina u belom omotaču penisa u vidu zadebljanja - plaka, koji u nekim slučajevima može da se kalcifikuje.


Smatra se da neki ljudi imaju genetsku predispoziciju za ovu bolest. Pejronijeva bolest počinje na jedan od dva načina: većina pacijenata opisuju akutnu pojavu bola udruženu sa izbočenjem na osovini penisa, praćenu progresivnim povećanjem zakrivljenja sa ili bez bola. S druge strane, mali broj pacijenata opisuje zakrivljenje osovine penisa koja nastaje odjednom i ostaje stabilno, bez progresije. Zadebljanje ili plak javlja se na gornjoj strani penisa; on smanjuje elastičnost belog omotača penisa u tom delu i izaziva iskrivljenje nagore pri erekciji. Većina pacijenata se žali na generalizovano sužavanje ili skraćenje penisa.

Glavni razlog što se ovi pacijenti obraćaju lekaru su bolne erekcije i otežani ili onemogućeni seksualni odnosi. Moguća je bilo koja kombinacija simptoma: zakrivljenje penisa, jasno zadebljanje - plak, bolne erekcije i smanjena ili nemoguća sposobnost postizanja erekcije.


Bilo koji od ovih fizičkih deformiteta direktno utiče na kvalitet života pacijenata: kod 50 odsto njih dovodi do impotencije, a kod većine dovodi do značajnog psihološkog poremećaja. I pored toga, mnogi muškarci pogođeni ovim teškim stanjem pate ne javljajući se za pomoć. Bolest se, prema istraživanjima, javlja kod četiri odsto muškaraca između 40 i 70 godina. Smatra se da je stvarna učestalost bolesti znatno veća jer se zbog stida mali broj pacijenata javlja lekaru za pomoć. Od pojave vijagre kao leka za impotenciju zabeležena je povećana incidenca Pejronijeve bolesti.

Dijagnoza se postavlja pregledom, pri čemu se tvrdi plak može napipati u penisu. Ponekad je potrebno indukovati erekciju. Kalcifikovani plak se može potvrditi i ultrazvučnim pregledom.

Bolest odlikuju dve faze:

1. akutna zapaljenska faza, koja traje 6-18 meseci, u toku koje pacijenti osećaju bol, krivljenje penisa i stvaranje čvorića,
2. hronična faza kad se formira stabilan plak, značajno zakrivljenje penisa i erektilna disfunkcija.
3. U veoma retkim slučajevima bolest spontano prolazi sama od sebe u toku prvih šest meseci do godinu dana; zbog toga mnogi hirurzi savetuju operaciju tek posle akutne faze.


Lečenje

Postoje dva pristupa u lečenju Pejronijeve bolesti - konzervativni i hirurški.
Hirurško lečenje kao jedini efikasan vid lečenja primenjuje se kod svih pacijenata sa ozbiljnim deformitetima penisa, koji onemogućavaju normalne seksualne odnose, i u većini slučajeva se savetuje nakon stabilizacije bolesti. Pre hirurgije, neophodno je izazvati veštačku erekciju penisa radi provere očuvanosti erektilne funkcije, a, samim tim, i izbora adekvatne operacije.