) delo Prof. dr sci. Ljubomira Erica pod nazivom "Panicna stanja" i pokusam na taj nacin da nam svima olaksam da shvatite ne tako jednostavan proces koji se odigrava u nasem organizmu, bilo psihicki, bilo fizicki, dok se ti napadi odigravaju.Naravno, sve ovo nam je omoguceno zahvaljujuci plemenitosti dr Ivice koji mi je ovu knjigu poklonio uz moje obecanje da cu da je predstavim svima Vama koji imate ovakve i slicne probleme, svima koji se mozda stide da o tome pricaju, a sto Vas tisti i sputava u svakodnevnom zivotu, cini nesigurnim i "hrani" vec postojece strahove.
Kako budem citala knjigu, tako cu ovde prekucavati bitne stvari, tako da Vas molim za strpljenje, prekucavacu u skladu sa svojim slobodnim vremenom i svakako planiram da to obavim na najbolji moguci nacin (u skladu sa svojim mogucnostima
).************************************************************
Imam samo jednu molbu za sve koji ce citati, a to je da se ne pisu komentari na ovom topicu, kako bi bilo svima lakse i preglednije da se uhvati nit, neki ce ovo i stampati, a za sva pitanja i druge komentare, mozemo otvarati nove teme i na njima diskutovati o svemu.
Nadam se da cete uslisiti ovu moju molb(ic)u
************************************************************
Nekima ce se uciniti dosadni pojedini delovi knjige, zato Vas sve molim za strpljenje dok se ne dodje do glavnih stvari koje moze razumeti svako od nas ko se u medicinu uopste ne razume, a na zelju pojedinaca koji poseduju neko znanje, da se udje u srz problema i sa medicinske, biohemisjske, geneticke i mnogih drugih tacaka gledista, a u knjizi je to detaljno opisano, te cu ja prekucavati i takve delove, jer zelim da ovaj "posao" odradim najbolje moguce kako bi svima nama neke stvari bile jasnije i kako bi pokusali da ta stanja prihvatimo i na najbolji moguci nacin uspemo da ih prevazidjemo. Naravno, mnogo moze i da koristi svima onima koji "su osudjeni" da zive sa panicarima i da bar malo sebi docaraju da je to stvarno, da nije plod njihove maste, i mozda na taj nacin pokusaju sebi bar malo da priblize sliku o tom problemu, kako bi uspeli da sto lakse shvate to stanje kod svojih zivotnih sapAtnika!!
Uhhhh, bas sam nesto mnogo ozbiljna
sto i nije u skladu sa mojim temperamentom, pa cu da prekinem ovaj kratki uvod i da predjem konacno na stvar. 
Inace, knjiga za sada ima dva izdanja, nema je vise u prodaji, a ja imam ovo drugo, dopunjeno, mada uzmite u obzir da datira iz 1990. i da se do sada verovatno vec podosta poradilo na mnogim stvarima i pitanjima koja su tada bila nejasna, ali na zalost, toga (za sada) nema u prodaji.
Nadam se da cete uzivati u svemu ovome (bar delom koliko uzivam i ja) i da cemo ovim putem uspedi da se "prizovemo" malo i shvatimo da se ne razlikujemo mnogo od ostalih, ali eto, imamo tu nesrecu da smo "malo osetljiviji" od vecine.
Uzivajte i svako dobro Vam zelim, majja
Predgovor prvom izdanju
Opste je prihvaceno shvatanje da strah, kao psiholoski i psihopatoloski fenomen, predstavlja centralni problem savremene psihijatrije. On je svakako crvena nit u zivljenju svih ljudi, kako onih koje uslovno nazivamo zdravim, tako posebno onih cije je zivljenje krenulo putevima koje se ne zele.
Sirom sveta sve je vise lekara – psihijatara i istrazivaca, biohemicara, genteicara epidemiologa, koji posvecuju ceo svoj radni vek izucavajuci strah i njegove brojne morbidne ekspresije. Vec davno u svetu postoje specificna odeljenja, centri pa I cele klinike, koji se bave specijalizovanim lecenjem obolelih od straha.
Tokom samo jedne godine u razvijenim zemljama biva publikovano toliko strucnih i naucnih radova, studija i udzbenika o strahu, da su potrebne godine i godine da se sve to procita i obradi.
I pored toga strah je i dalje velika zagonetka, i dalje ima vise pitanja o njegovoj prirodi, poreklu, dijagnostikovanju i lecenju, nego odgovora potrvrdjenih naucnim dokazima.
Od pre desetak godina, kada je rec o strahu, u prvi plan teorije i prakse izbio je napad panike, kao osnovni psihopatoloski fenomen u ispoljavanju straha. Otvorio se nov i nepoznat prostor za klinicare, istrazivace i psihoterapeute. Napad panike i panicni poremecaj, izdvojen kao poseban nozoloski entitet, postali su sredisnja preokupacija psihijatara sirom sveta. Naravno da taj i takav izazov nije ni nas ostavio ravnodusnim. Opredelili smo se da kroz pregled literature i iznosenje naseg vlastitog iskustva uhvatimo korak sa savremenim psihijatrima i novootkrivenom oblascu istrazivanja. Svesni smo da je zadatak veoma delikatan, ali zeleli smo da ga obavimo, jer smatramo da sve sto radimo u tom pravcu bice od koristi nasim brojnim pacijentima. Tako smo I sacinili ovu studiju koju iznosimo pred kriticki sud javnosti, pre svega nasih pacijenata.
.........................................................................................................
.........................................................................................................
..............................................................................LJUBOMIR ERIC
U Beogradu, jula 1989.
Predgovor drugom izdanju
Veoma sam zadovoljan sto je prvo izdanje knjige "Panicna stanja" brzo rasprodato. Lekari opste medicine i psihijatri, koji se bave lecenjem stanja straha, dobro su pripremili knjigu. Posebno sam obradovan cinjenicom da su mnogi pacijenti dolazili na lecenje posto su knjigu procitali.
Panicni poremecaj i dalje pleni paznju klinicara i istrazivaca sirom sveta. O njemu se sve vise zna, ali se otvaraju i novi problemi koje treba resavati. Neke od njih sam osvetlio u ovom novom, dopunjenom i prosirenom izdanju. Ono se sasvim priblizilo postavljenom cilju da bude prakticno i jednostavno uputstvo za lekare koji lece ovakve pacijente i podstrek pacijentima da bolje sagledaju svoje stanje i otpocnu na vreme sa lecenjem.
..............................................................................LJUBOMIR ERIC
Beograd, septembar 1990.
Definicija panicnog poremecaja
Panicni poremecaj je oblik stanja straha koji karakterisu napadi panike kao specificno dozivljavanje straha, anticipatorni strah ili strah od straha i fobicno ponasanje izbegavanja.
Napad panike ima svoj pocetak, traje nekoliko minuta, redje sati, i ima svoj spontani zavrsetak. To je paroksizimalna provala vrlo intenzivnog straha ili uzasa, koji nastaje najcesece spontano, bez vidljivog predznaka ili aktuelnog povoda, ima tendenciju da se ponovo javi i predstavlja emocionalno iskustvo koje se razlikuje od drugih oblika dozivljavanja straha.
Napad panike pracen je brojnim i dramaticnim dozivljavanjem telesnih, psihickih i ponasajnih simptoma i znakova straha. Oboleli najcesce traze hitnu medicinsku pomoc, zahtevaju brojna i veoma skupa medicinska ispitivanja i sveukupno predstavljaju veliki problem savremene medicine.
Panicni poremecaj moze da se ispolji samo sa dominacijom spontanih napada panike ali se u nekim slucajevima napadima panike pridruzuju i nastanak i razvoj vrlo intenzivnog anitcipatornog straha (strah od straha) i fobicno ponasanje izbegavanja, koji cine bitnu karakteristiku agorafobicnog ponasanja.
U panicni poremecaj se ne svrstavaju brojni oblici panicnih stanja izazvanih psiholoskim ili sociopsiholoskim ciniocima, drugi oblici stanja straha, kao ni panicna stanja kod granicne ogranizacije licnosti, depresije, shizofrenije ili nekog drugog psihijatrijskog poremecaja (Roberts 1984.)
Izdvajanje panicnog poremecaja u poseban nozoloski entitet namece i izmenu u shvatanju etiologije
Izdvajanje panicnog poremecaja u poseban nozoloski entitet nije zasnovano samo na fenomenoloskom principu primarnosti napada panike nad drugim sadrzajim a u klnickom ispoljavanju straha, vec vise na cinjenicama koje ukazuju da je panicni poremecaj - bioloska disfunkcija sa znacajnom naslednom komponentom.
To nalaze klinicarima da jedan poremecaj, koji je donedavno svrstavan u neuroticke poremecaje i objasanjavan psiholoskim odrednicama, konvertuju u poremecaj sa bioloskom osnovom. Psihijatri koji neguju tradicije dinamicke psihijatrije i psihoanalize to nerado prihvataju. Oni sumnjaju u ispravnost postavki na osnovu kojih se zeli izdvajanje panicnog poremecaja u poseban nozoloski entitet i sve objasnjavaju "periodom mode bioloske psihijatrije". Ocekuju i zahtevaju cvrste dokaze za takav postupak navodeci svoja iskustva iz svakodnevnog rada sa obolelima od straha, koja nedvosmisleno ukazuju na postojanje psiholoskih cinilaca u nastanku i razvoju ovih poremecaja. Konfrontacija u sirem smislu postoji vec mnogo godina kao neresen odnos izmedju telesnog i psihickog.
Ovako otvoren problem odnosa telesno/psihicko nalaze da se i dalje traga za granicom koja bi mogla da razdvoji ove dve grupe poremecaja. Ta nejasna i fluidna granica izmice nasem odredjenju ne zbog toga sto mi ne poznajemo naucne principe njenog utvrdjivanja, vec zbog toga sto je nemoguce utvrditi sta je u beloj odnosno crnoj vizuri. Ne treba naglasavati da covek, pa i oboleli, nikada nije samo bioloska datost, vec je i drustveno bice, subjekt u psiholoskom i kulturnom smislu.
Do konacnih naucnih dokaza da je panicni poremecaj bioloska disfunkcija treba biti strpljiv, valja pomno porecenjivati koji pacijenti pripadaju toj kategoriji poremecaja, a koji ne. To je od bitnog znacaja za uspeh u lecenju. Prvi se lece uglavnom lekovima, drugi iskljucivo psihoterapijom.