|
Ne bih da vas obeshrabrujem, moj otac (1959. god.) je preminuo pre 2 nedelje, 10 meseci smo se borili sa bolescu. U novembru prosle godine mu je dijagnostikovan karcinom desnog bubrega sa metastazama na plucima, nakon 15 dana je operisan, bubreg je izvadjen ali doktor koji ga je operisao kazao je da je jako lose stanja i da nije bio u mogucnosti sve da ukloni jer je i renalna vena zahvacena. Oporavak od operacije je tekao dobro prvih 7 dana, vrlo brzo se vratio gotvo u normalu, medjutim prilikom stavljanja katetera (nestrucnog), ostecen je mokracni kanal, sto je rezultiralo infekcijom i stenozom. Nakon toga mu je direktno u besiku plasiran cistofix i sa tim je ostao do kraja zivota (i izazivalo povremene urinarne infekcije).
U januaru je uradjen skener pred konzilijum na IORS i utvrdjeno je da su se nakon operacije metastaze pojavile i na jetri. Na konzilijumu je odluceno da bude lecen sa cetiri ciklusa HT Gemzar. U toku prvog ciklusa razvila mu se tromboza dubokih vena na desnoj nozi i ciklus je prekinut. Poceo je da prima fraxiparin (protiv tromboze) sledecih 5 meseci u okviru klinicke studije. Dalje su ciklusi HT tekli normalno, u januaru, februaru i martu je fizicki jako lose bio, malaksao, uglavnom je spavao, bolovi u ledjima, slab apetit, od novembra je smrsao oko 30kg.
Pocetkom aprila je pocelo da mu bude mnogo bolje i ceo maj jun i jul je gotovo normalno funkcionisao, za mesec i po dana vratio 15kg, bez ikakvih bolova. U junu je uradjen skener krajem IV ciklusa HT gde se pokaza 50% regresija. Zatim su mu odredili jos II ciklusa HT Gemzar.
Izmedju V i VI ciklusa (sredinom jula) ponovo mu se razvila tromboza dubokih vena (i pored fraxiparina) samo ovaj put na levoj nozi. Tada su stvari ponovo krenule naopako. Tromboza je ubrzo smirena ali u kucim uslovima jer je odbio da ostane u bolnici (sto je velika greska, nikad ne odbijajte hospitalizaciju). Prekinua je studija (fraxiparin) koja je trebala trajati jos mesec dana i od tog trenutka doktori su nam na neki nacin okrenuli ledja. Primao je u kucnim uslovima duplu dozu fraxiparina 10 dana, nakon toga farin.
U avgustu je poceo da biva slabiji, pao je dosta i psihicki, opet malaksalost i lagani gubitak apetita, bolovi u ledjima krajem avgusta. Krajem avgusta je uradjen ponovo skener gde se pokazala progresija bolesti. Cekala se sredina septembar da se doktorka vrati sa odmora kako bi se nastavilo sa lecenjem. U septembru je bio relativno dobro, uz malaksalost i slabiji apetit, i onda mu se 4 dana pred smrt naglo stanje pogrosalo, krvna slika je bila uzasna INR 10, povisen kalcijum. U urgentnom centru je primio smrznutu plazmu, a nakon toga je trebalo da bude primljen na onkologiju, medjutim doktori kada su videli krvnu sliku nisu hteli da ga prime iako je imao na osnovu kalcijuma preduslove za hitan prijem, kazali su da nije smeo da odbije hospitalizacuju u julu. Jedva smo uspeli da sredimo prijem na intezivnu negu (nadali smo se da je to samo neka trenutna kriza, kao i zimus), medjutim sutradan je preminuo.
Ispisao sam sve ovo u nadi da ce nekome pomoci da prepozna neke simptome, ono sto je najbitnije je da sam bolesnik i svi oko njega ne klonu duhom jer je onda sigurno kraj. Moj otac je pao psihicki na kraju i brzo otisao, u principu kada je u avgustu saznao da verovatno nece nikad moci da ukloni cistofix i mokri normalno stanje je pocelo naglo da se pogorsava.
Ukoliko imate pitanja, stojim vam na raspolaganju.
Pozdrav.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
