MOLIM SVE CIJA SU DECA IMALA NEKAD NOCNE STRAHOVE DA PODELE TO SA MNOM. CERKA MI IMA 7 GOD I SVAKU NOC SE BUDI I VRISTI NE ZNAM STA DA RADIM???

Moja starija cerka (8,5) ima cesto problem sto ne moze da zaspi, zaspi pa je probudi ruzan san i sl.
Moj stav je da o tome porazgovaramo ako ona insistira, a inacve ignorisem. Kazem joj da pojava "nocna mora" ne postoji, da je to izmisljeno i da se time ne opterecuje, da pred san razmislja o lepim stvarima, o dragim ljudima, o planovima za sutra i sl...

Imali smo prosle godine smrtni slucaj u porodici (umro joj je deda, moj svekar) i imala je fazu kad nocu place zbog toga.

Pricali smo da je u redu sto joj je zao, ali da se trudi da ne rtazmislja nocu o tome (znam da to ne moze da ispostuje potpuno, ali se trudim da ona bude jaca od toga).

Kako koja noc. Nekad je ok, uglavnom je ok, ali ima dana kad joj je teze.

Nisam jos uvek sigurna da treba da posetim psihologa: ona ima bujnu mastu, mnogo cita, pise, crta, jako je kreativna, i mislim da je to posledica toga. Ja pred njom ignorisem problem, da bi ga i ona minimizovala, i da joj ne predstavlja kasnije jos gori problem.

Ali vristanje... Ne znam.
Ja bih probala sa nekim bas,, bas opustajucim stvarima pred spavanje (nezne pesmice, mazenje, ...) , zabranila bih na neko vreme crtane filmove i tv uopste, izbacila bih grube igre sa bracom i sestrama u kasnijim satima... tako nesto. DA eliminisete spoljne uticaje. Probajte.

HVALA STO SI TO PODELILA SA MNOM SAMO NE ZNAM DALI PRETERUJEM AKO JE ODVEDEM KOD PSIHOLOGA. ONA LEPO UVECE ZASPI MIRNA I SPOKOJNA NEKAD SAMA NEKAD SA MNOM SVAKI DAN JOJ JE BURAN AKTIVAN MAKSIMALNO.SVAKO VECE SE BUDI I PLACE ALI SPAVA NE VIDI ME ALI KAD JE ZAGRLIM I KAZEM MAMA JE TU ONA SE SMIRI I NASTAVI NORMALNO DA SPAVA KAO DA SE NIJE NI BUDILA.NIJE IMALA NIKAKVIH STRESNIH SITUACIJA BAR KOLIKO JA ZNAM.MOZDA JE NESTO UTICALO LOSIJE NA NJU NEKA GLUPOST KOJU MI NI NE PRIMECUJEMO.

poremecaj sna je u pitanju svakako, somnabulacije ili nocne more, aktivni dogadjaji u snu! U to spadaju i mesecharenje, poremecaju ponashanja u snu. Jedenje u snu tj kroz san! Najbitnije je da se ona ujutru ne seca sadrzaja sna i da nisu trumatichni za zivot u javi!

Smeshkam se zato shto sam ih ja imala od kad znam za sebe, psiholog i psihijatar su to objashnjavali uvek, i dan danas, kao dete sa bujnom mashtom, koje dozivljava kroz san sve sto eventualno dozivi u dok je budna. Jednostavno jedno od 10 dece ce imati nocne more tokom odrastanja a pomoc traziti tek ako to zaista pochne da narushava normalno ponashanje deteta u budnom stanju ili ko ima strah od uspavljivanja ili spavanja i sanjanja!

Ako je to problem samo vama onda ne bi bilo loshe i vi da poprichate sa nekim, poshto deca su mnogo otpornija nego shto to njihovi roditelji misle Ako se dete otvoreno ne zali na snove i ako je to trauma za nju samo dok to sanja, onda je samo treba pustiti da raste

Ja i dan danas sanjam, jako slikovito, jako, neobichno, znazno, realno i opet je to sve samo razlika mog organizma i mozdanog sklopa u odnosu na neki drugi Ne treba se samo opterecivati snovima! Ali naravno, josh jednom kazem, ako pochnu da opterecuju budan zivot obavezno se javiti stuchnom licu!

TO MENI NE PREDSTAVLJA NIKAKAV PROBLEM DA USTANEM ZAGRLIM JE I ONA NASTAVLJA DA SPAVA, NEGO SAM SE JA PLASILA DA NJU NESTO MUCI PODSVESNO A DA TO NOCU PREZIVLJAVA . PSIHOLOG PRI UPISU U SKOLU MI JE REKAO DA JE TO NORMALNO KOD DECE TOG UZRASTA DA IM MOZAK PRERADJUJE DOGADJAJE KOJE NIJE USPEO U TOKU DANA I DA JE TO DOBRO. JA SAM MALO PARANOICNO PO PITANJU DECE PA MALO NEKAD I PRETERUJEM U ISTRAZIVANJU SVEGA.INACE I JA SE BUDI M NOCU I PRICAM TO MI SUPRUG PRICA SVADJAM SE NOCU NE ZNAM DALI TO MOZE BITI MALO I GENETSKI.ONA JE JEDNO NE ZATO STO JE MOJA TO JE PSIHOLOG REKAO PREPAMETNA AMBICIOZNA DEVOJCICA KOJA UVEK ZELI DA JE U CENTRU NE PAZNJE NEGO SVEMIRA.NE ZNAM SAMO DALI JE OK DA SE BUDI BAS SVAKU NOC I TO SE BUDI U REM FAZI LAKOG SNA UVEK SAT DO DVA POSTO JE ZASPALA?HVALA VAM STO STE SE POTRUDILE DA MI TO MALO POJASNITE I JOS NESTO KAKO DA ZNAM DA JOJ TO NARUSAVA SVAKODNEVNI ZIVOT?

Znachi da nema razloga za drigu, imate jednu pametnu devojchicu

A primeticete ako iz snova i dogadjaja u snovima prenese neke strahove u javu, mada verujte mi to se jako retko desava, obichno se u san ubaci ono shto je dozivela a ne obrnuto. I naravno ako joj nocne more ne daju da se naspava dovoljno, iako je i to sve privremeno. A ako i vi imate takve dogadjje u toku sna koji vas teraju na prichanje onda nema shta da se brinete, vama nishta ne fali, pa nece ni njoj posebno shto znate da se budite i prichate a vi se toga ne secate pa mor neko drugi da vam kaze, tako je i kod deteta

Opustite se i uzivjte sa svojom decom u javi snove ostavite mozgu

Kada smo kod nocnih strahova....mene zanima kad pocinju da se javljaju. Moj sin ima dve godine i 4 meseca, i poceo je da se budi nocu i da se plasi senki...dodje kod nas u sobu i onda objasnjava sta je sve video ..razne zivotinje itd. i kaze da se mnogo plasi...onda mene tera da spavam sa njim u njegovom krevetu...neki put spava i kod nas, ali se kako on kaze vise plasi kod nas jer su kod nas senke strasnije...
Ja se generalno ne brinem jer znam da je to sve normalno, samo me zanima da li mu je to rano pocelo..kada deci pocne masta da radi na taj nacin...

I moja cera (3godine i 4 meseca) je odnedavno pocela da se plasi (do tada se ama bas niceg plasila nije, a kamo li mraka). Sad kad krene da spava obavezno pita mamice a hoces i ti da spavas. Sad prica o nekim cudovistima i sl. Pokusavam da joj objasnim da cudovista u stvarnosti nema, ali mislim da to puno ne pomaze. Nadam se da ce proci, secam se da sam ja kao veca (krenula sam bila u skolu) znala da budem po celu noc budna jer mi se cinilo da me vreba neko cudoviste, da bi se recimo ujutru ispostavilo da je to bila nogavica pizame koja je virila iz fijoke....

Kod mog deteta, priča kao priča nije imala efekta koliko konkretno rešenje. Ideja mi je pala na pamet jedne večeri u toku objašnjavanja da duhovi i čudovišta ne postoje...i u sred priče, zastanem, nasmejem se i u najstrožem poverenju mu kažem da i ta silna stvorenja iz mašte imaju jednu slabu tačku, i otkriću mu je rado, ali ne sme nikom da kaže....
Dete je raširilo okice, načisto se ozarilo od ushićenja dok sam mu ja konspirativnim glasom šaputala da su duhovi užaaasnooo golicljivi i da beže glavom bez obzira kad ih neko zagolica četkicom za vodene bojice...
Mislila sam da će me iz stopa provaliti jer gluplju laž nisam odvalila u životu, ali prihvatio je i odmah doneo četkicu koju je danima držao na noćnom stočiću. I od tada, pljuc, pljuc, pljuc,mirno spava.

Dobra ideja, koliko ti je tad dete imalo godina?

Otprilike, uzrasta tvoje ćere. Krenuo je u vrtić sa tri godine i susreo se sa raznim Digimonima, Pokemonima, Blejderima...Mislim da je fora u tome da im daš rešenje, spoznaju da imaju neko tajno, konkretno oružje protiv strahova. Priča da nije to ništa banalizuje njihov strah i problem..bar sam ja to tako videla.

Nadjoh jedan teks nije bas konkretno vezan za temu, ali ima nesto malo i o decijim strahovima...
http://www.*/index.php?show=new ... ewsID=6132

Mozda ce vama zvucati kao praznoverje, ali ja sam moje dete odvela da mu salivaju olovo, i tek posle toga je poceo normalno da spava, bez nekontrolisanog vristanja u snu koje je trajalo skoro dve godine.
Probajte ne moze da skodi, a verujem da ce vam pomoci.

No comment!