Drage mame,


Imam sincica od 4, 5 meseci, pre 10 dana je imao 6300, a rodjen je sa 3300kg, imam utisak da je mrsav, nisu mu sada merili tezinu, imao je 59 sa 3 meseca.Hranim ga od rodjenja formulom bebelac, jer nemam mleka.Dr nam je rekla da ga pocnemo hraniti milupinim cerealijama i baby king.Milupa su ok.Interesuje me da li neka od vas ima iskustva, da li on ima normalnu tezinu? razmislajm da pocnem da mu dajem malo plazmice.Imam uttisak da je mrsav za svoj uzrast.

Nije mrshav verujte mi

Svaki bebac ima poseban metabolizam i pre svega tezina i anatomski sklop bece ce zavisiti od gena koje nosi u sebi, ako ste vi i muz ljudi koji ceo zivot imaju problema sa kilazom i dete ce biti takvo i obrnuto, ali sve zavisi i od toga sa koliko je rodjen, na kojoj hrani zivi, koliko kaki, koliko je aktivna beba, a ako on ne plache i nema poremecaj rada creva, nema problemasa stolicom i napreduje shto se tiche psihomotornog razvoja nemate razloga da brinete. Ako ga hranite po pravilu koje je prepisano za hranu kojom ga hranite chemu onda briga

Ne znam kako i zashto vash pedijatar nije merio tezinu svaki put kada odete na kontrolicu ali to je neshto shto se podrazumeva posebno ako vi kazete da se brinete bog toga.

U svakom sluchaju, vash pedijatar ako ne zadovoljava vase potrebe i ne daje odgovore na vasha pitanja uvek postoji mogucnost da nadjete drugog pedijatra ili za pochetak ako bash zelite da proverite josh na nekom mestu pozovite hallo bebu servis i iznesite im svoj problem, oni su uvek ljubazni i odgovorice vam na sva pitanja koj im postavite.

Beba nije mrsava sigurno,

obicno se majke plase da im je beba mrsava ako nije onako debela i bucmasta kao mozda veci procenat beba.

Bebe bi trebale da sa 6 meseci udvostruci porodjajnu tezinu, ja imam blizance od kojih je jedan mrsica,a ne mora da znaci ako nije debela beba da mu nesto manjka, ne sekirajte, najbitnije je da je beba zdrava, a sa 6.meseci ce se proveravati prvi put i krvna slika.

Ja sam isto pocela sa Milupinim ceralijama, tako sto sam nedelju dana davala samo pirincanu kasicu, koja je u zutoj kutiji, nije nesto ukusna, ali takav je pocetak. Trebaju da se naviknu uopste na hranu sa kasikice, posle nedelju dana sam presla na kasicu Rice-Corn tj pirinac-kukuruz, Milupinu koja je ukusna, obicno je sve bebe prihvate.

Sto se plazme tice, moji je nisu prihvatili, mada nisam ni insistirala, plazma ima secera u sebi sto nije preporucljivo pre prve godine, a i ona posebna plazma namenjena za decju ishranu, imate navedeno da je za decu od 12 meseci, jednostavno nije preporucljivo davati secer pre 12 meseci, mada sad kako ko, svi smo mi na plazmi ili nekom slicnom keksu i papicama odrasli.

Da se javim i ja, malo ste me prepali vezano za plazmu.
Moja bebica je rodjena sa 2550 a dug je bio 49 cm. Pravo malena beba.
Dojijo je prvih 20 dana i onda mi je naglo mlijeko oslabilo i kroz par dana se skoro skros povuklo. Tada sam mu nastavila sa Novalac AC, koji su mi preporucili pedijatri jer je imao jake kolike. Vjerovali il ne odma se prvi dan vidjeo napreedak. od 3-ceg mj sam mu presla na Novalac Standard a od 2,5 mj sam mu uvela plazmu ujutro i pred spavanje. Vec sada jede 80%plazmu a ima 4 mj. Malo ste me prepali vezano za secer da se uvodi tek od 12-tog mj. On je od rodjena do 2-gog mj pio prokuhanu vodu sa kockicom secera i po kap-dve sam mu stavljala narance il limuna. Vec sada pije 50-50 narance i vode sa dosta secera i to mu je regulisalo stolicu jer je imao problema.
21.10-tog smo ga vagali i imao je 5870. Mislim da je to dovoljno, nije mrsavica al nije ni bucko. Lagano mu uvodim sokice i vocne kasice a od 5-tog mj ce mo poceti sa supicama.
tamaraft molila bih vas za vase misljenje vezano za prehranu moje bebe, dal puno grijesim?

Evo jako lepog teksta!

Do treće godine, dete ima specifične nutritivne potrebe jer se njegova težina od rođenja do tog perioda povećava četiri puta, a visina dva puta. Pri svemu tome, organi za varenje još nisu dostigli punu zrelost.

Do četvrtog ili šestog meseca: isključivo mleko. Majčino mleko je jedina savršena namirnica za bebu.

Ipak, zahvaljujući savremenoj tehnologiji, sastav dečijih formula umnogome se približio sastavu majčinog mleka:

* One sadrže manje proteina – oko 10 g/l, dok ih u majčinom mleku ima 12 g/l.
* Obogaćene su nezasićenim masnim kiselinama kako bi se što više približile sastavu majčinog mleka.
* Neke formule sadrže i probiotike (mikroorganizme koji blagotvorno deluju na zdravlje).

Dečije mlečne formule odgovaraju i zdravstvenim potrebama deteta:

* Beba je podložna alergijama: lekari u tom slučaju preporučuju hipoalergenska mleka koja se mogu koristiti od prvog dana.
* Beba ima problema sa varenjem: grčevi često nastaju usled otežanog varenja laktoze (mlečnog šećera). Fermentirana mleka sadrže mlečne fermente koji olakšavaju varenje.
* Beba često povraća mleko: gušća mleka sadrže kukuruzni ili pirinčani skrob tako da se učestalost i količina povraćanja znatno smanjuju njihovom upotrebom.

Raznovrsna ishrana: sledeći korak

Najpogodniji period za uvođenje novih namirnica u bebinu ishranu je posle šestog meseca, a nikada pre četvrtog.
Šta treba raditi?

* Mleko: između četvrtog i šestog meseca, prelazi se na drugu generaciju mleka do navršene prve godine. Ova formula sadrži kalcijum, fosfor, minerale i vitamine. Do prve godine života, beba mora dnevno da popije 500 ml ovog mleka. Preporučuje se čak da se ono zadrži do treće godine, barem za doručak i užinu, zbog uravnoteženog unosa proteina, lipida, kalcijuma, vitamina D i gvožđa.
* Voće i povrće: preporuka je da se sačeka do šestog meseca. Voćni plodovi treba uvek da budu zreli i pripremaju se kuvanjem i mlevenjem. Povrće bebi ponudite u obliku pirea. Počinje se sa nekoliko kafenih kašičica pre ili posle flašice. I voće i povrće se uvode jedno po jedno zbog eventualne alergije. Oko druge godine se prelazi na seckano voće i povrće.
* Meso i riba: u ishranu se uvode u sedmom mesecu i to u mlevenom obliku. Količine: 10 g dnevno (dve kafene kašičice) do osmog meseca, 20 g dnevno (četiri kafene kašičice) do prve godine i 30 g dnevno (šest kafenih kašičica) do treće godine.
* Jaje: pošto je reč o jakom alergenu, ne treba ga detetu davati pre osmog meseca i to najviše jednu trećinu.
* Hleb, testenina i pirinač: ne preporučuje se uvođenje u ishranu pre osmog meseca.

Loša ishrana: posledice

Greške u detetovoj ishrani imaju, naravno, i svoje posledice. Ako se sa raznovrsnom ishranom počne pre četvrtog meseca, organi sa varenje nisu u stanju da pravilno svare hranu, tako da se odbrambeni sistem organizma, još nezreo, izlaže opasnosti od alergije. Pored toga, roditelji koji suviše sole ili šećere bebinu hranu ili preteruju sa količinom mesa, stvaraju potencijalne probleme sa bubrezima, organiza za varenje ili kilogramima.

Postepenim uvođenjem namirnica u ishranu, dete polako otkriva nove ukuse i stiče pravilne navike u ishrani.


Mene su davnoooooooo uchili da se bebama od prvog dana daje odvar, voda u kojoj se kuvalo par zrna pirincha, kako bi ta technost stvorila zashtitni sloj u zeludcu i smanjila grcheve, tako je i danas napisano u knjigama za srednje shkole koliko znam, a onda kuvana voda i kapi narandze ili limuna, pa onda rendanje shargarepe, jabuke pa se bebcu daje sok koji iscuri iz toga, pa plazma moze vec od 3ceg meseca....sve je to vrlo individualno, bitno je da vi pronadjete pravi nachin da hranite vashe dete a da vas to ne opterecuje na svakodnevnoj bazi, da nauchite da uobrochite dete i da mi dajete raznovrsnu hranu i naravno, najbitnije, da vasha beba napreduje i da ima normalne stolice i psihofizichke reakcije koje su za njen uzrast.

Daleko od toga da sad morate ceo svoj dan da utroshite samo za apremanje obroka za bebu, shto je suludo, ali potrudite se da se organizujete tako da to ne predstavlja problem i razlishljanje.

Uvođenje čvrste hrane

Dohranjivanje beba je uvođenje u ishranu drugih namirnica osim mleka (majčinog ili adaptiranog), a sprovodi se postupnim dopunjavanjem i zamenjivanjem pojedinih mlečnih obroka nekom drugom hranom (voćnom kašicom, povrćem, kašicom od žitarica i raznim drugim namirnicama).

Vreme uvođenja druge hrane uglavnom počinje oko šestog meseca (ukoliko se beba samo doji), ili između 4. i 6. meseca starosti (ukoliko se beba hrani adaptiranim mlekom).

Nakon 6 meseci prihranjivanje bebe je neophodno zbog normalnog rasta i razvoja deteta kao i zbog povećanih prehrambenih potreba deteta. Ako je dete zadovoljno, ako dobro i stalno napreduje, dohranjivanje treba započeti u uzrastu oko šestog meseca. Kod deteta ovog uzrasta sazreli su sistem za varenje i bubrezi, ono je udvostručilo svoju težinu koju je imalo na rođenju, drži glavu čvrsto, žvaće i guta, tako da uzimanje čvrste ili tečne hrane ne predstavlja rizik od ugušenja. Naročito je važno da se pre šestog meseca ne počne sa dohranjivanjem dojene bebe u čijoj porodici neko boluje od alergijskih bolesti (bronhijalne astme ili neurodermitisa).
Opšti saveti

Nove namirnice se u ishranu uvode postepeno, jedna po jedna u razmacima od 5 - 7 dana, u malim količinama, da se vidi kako ih dete podnosi. Nikako ne uvoditi u ishranu više od dve namirnice nedeljno. Novu hranu bi trebalo dodavati 1 - 2 puta dnevno nakon dojenja kako bi se izbeglo zamenjivanje majčinog mleka i prestanak dojenja. U kašicu možete da stavite i malo izdojenog majčinog mleka.

Hrana mora biti sveža (ili ispravno zamrznuta), dobro oprana, očišćena, čisto pripremljena, skuvana, pasirana, umerene temperature. Povrće se daje sirovo ili kuvano, onako kako se priprema i za odrasle. Ne treba dodavati ni so, ni šećer. Dečji ukus je drugačiji od ukusa odraslog, zbog čega hranu ne treba prilagođavati svom ukusu. Razblaživanje hrane vodom sprečava odojče da oseti prirodni ukus hrane.

Obzirom da se dete sreće sa ukusom hrane po prvi put u životu, ne treba ga prisiljavati da jede. Ukoliko odbije neku hranu, pokušajte ponovo narednog dana. Za prihvatanje nove hrane presudno je strpljenje roditelja. Kada dete prihvati novu hranu, postepeno povećavajte količinu hrane u obroku.

Kada je dete sito (okrene glavu, izbaci hranu) ne treba dalje insistirati da jede.

Pre svakog kontakta sa hranom operite ruke (kao i ruke deteta). Kašastu i kasnije čvrstu hranu trebalo bi davati kašičicom, a tečnost kašičicom ili iz šolje. Ne upotrebljavajte flašice i cucle. Želju deteta da samo uzima hranu (uzima hranu prstićima, što prerasta u hranjenje upotrebom kašičice u uzrastu oko godine dana) treba ohrabriti. Poželjno je da dete jede istovremeno kada i ostali članovi porodice. Preporučuje se davanje kapi “AD vitamina” i uzimanje tableta fluora tokom prve godine života.
Šta davati od šestog meseca?

Započnite davanje one hrane koja je dostupna i nastavite sa onom hranom koju dete rado prihvata.

Od šestog meseca možete davati jabuke, kruške, kajsije, šljive, kompot ili kašu od breskve, šargarepu, bundevu, krompir, bistru supu od nemasnog mladog mesa (jagnjetina, piletina, teletina) ili jogurt. Ova hrana sadrži gradivne materije. Kaša od skuvanog pirinča ili kukuruznog griza, može biti dobra osnova za svaki obrok. U kašu možete dodati nekoliko kapi ulja. Sokovi ili kaše od gore navedenog povrća i voća su dobri izvori energije, vitamina i minerala. Ravnomerno davanje svih navedenih grupa namirnica je neophodno za pravilan rast i razvoj deteta (npr. kaša od pirinča + majčino mleko; kaša od kukuruza + šargarepa + bundeva + supa). Nakon ovih obroka dete može da traži vodu. Dajte mu da pije prokuvanu (nezašećerenu) vodu. Nemojte davati nikakve čajeve.

Zbog mogućnosti pojave alergija (i infekcija), do navršene godine dana, nemojte davati detetu: svež paradajz, jagode, maline, kupine, narandže, limun, grejpfrut, mandarine, kivi, med, kvasac, orah, badem, lešnik, eurokrem, belance jaja, školjke, konzerviranu ribu, drugu hranu sa konzervansima.
Šta raditi u sedmom i osmom mesecu?

Osnova je i dalje dojenje (4 do 5 puta dnevno). Nastavite sa davanjem pirinčane kaše, kukuruznog griza, voća i povrća koje ste davali tokom proteklog meseca, ali sada sveže ribanog ili seckanog na komadiće. Postepeno uvedite novu hranu: tvrdo kuvano žumance jajeta izmešano sa mlekom (postepeno, svake sedmice po jednu četvrtinu više) i mlado meso. Krajem osmog meseca možete uvesti ražani ili pšenični hleb/keks. Od pojave prvih zuba, redovno perite zube detetu.
Bitne promene u devetom i desetom mesecu

Tokom ovog perioda nastavite sa dojenjem, ali sada prvo dajte čvrstu hranu, a na kraju obroka ponudite bebi da sisa, po želji. Uvedite novu hranu: karfiol, sočivo, spanać, sir, meso bele ribe, jaču mesnu supu.

Ishrana bebe u 11. mesecu

Održavajte dojenje i nastavite sa davanjem voća i povrća. Uvedite grašak, pasulj, kupus i mleveno juneće meso. U hranu možete dodavati malo jodirane soli. Primer jelovnika: jutro: dojenje; doručak: kaša od pirinča + voćni sok; užina: jogurt + hleb; ručak: kukuruzni griz + spanać + meso; užina: voće; večera: hleb + sočivo + sir; pred spavanje: podoj.

Ishrana odojčeta u 12. mesecu

Dojite bebu najmanje dva puta dnevno – ujutro i uveče. Ustalite 5–6 obroka, tri glavna i dve užine. Dete treba da uzima svu hranu bez prisiljavanja. Sastav obroka je raznovrstan.
Ishrana deteta nakon prvog rođendana

Dojite dete po želji, obično dva do tri puta dnevno. Količina voća, povrća i ostale hrane koju dete uzima zavisi od apetita, dnevne aktivnosti i potrebe deteta i ne treba je ograničavati. Dete sada ravnopravno jede sa ostalim članovima porodice, osim kada se servira jako masna i začinjena hrana, Nemojte detetu davati tečnost za vreme obroka. Nakon obroka, dete može da pije vodu, čaj ili voćni sok bez šećera koliko želi. Kravlje mleko prokuvajte pre upotrebe i ograničite davanje na oko pola litre dnevno. Takođe ograničiti unos čokolade, keksa, bombona, slatkih napitaka zbog opasnosti od kasnije gojaznosti, kao i zbog sprečavanja kvara zuba.

Koliko je vode potrebno bebi?


Potrebe odojčeta za vodom zavise od unosa kalorija, temperature okoline, vlažnosti vazduha, brzine vazdušnog strujanja, telesne temperature, aktivnosti deteta I brzine njegovog rasta.

Voda sačinjava najveći deo telesne mase čoveka. Njena zastupljenost u odnosu na ukupnu telesnu masu je znatno veća kod novorođenčeta i mladog odojčeta nego kod starije dece i odraslih. Voda čini 94 odsto ukupne telesne mase fetusa u trećem mesecu razvoja, 80 odsto u 32. nedelji (nedonošče) i 78 odsto kod donešenog novorođenčeta. Glavni organ koji reguliše promet vode u telu je bubreg. S obzirom da još nije zreo u prvim danima života, organizam novorođenčeta ne valja opterećivati velikom količinom tečnosti. Stoga se priroda i pobrinula da prvo majčino mleko bude oskudno, poput «vodice». Ono se naziva kolostrum i prepuno je važnih hranljivih i zaštitnih materija, dok vode sadrži taman koliko bebi treba. Tek rođena beba će uzimati kolostrum u manjim obrocima, ali češće nego «zrelo» mleko u kasnijem periodu.

Beba unosi vodu u organizam putem mleka, a nakon navršenih četiri do šest meseci I putem hrane. Gubitak vode se, osim preko bubrega, odvija I preko kože - znojenjem, kao i disanjem u vidu vodene pare…Za razliku od odojčeta na veštačkoj ishrani, kod odojčeta na prirodnoj ishrani (koje sisa) opterećenje solima je nisko, zbog čega mu ne treba davati dodatnu vodu, čak ni u veoma toplim klimatskim uslovima. Izuzetak su slučajevi: ako se prihranjuje adaptiranim ili kravljim mlekom, ukoliko izgubi veliku količinu vode u toku bolesti (proliv, povraćanje, povišena temperatura), ili ako se previše utopli.

Redovno davanje vode odojčetu (u slučajevima kada to nije potrebno)može da dovede do smanjenja intenziteta dojenja, ili da utiče na pojavu nepravilnih navika kod bebe i da smanji priticanje mleka u dojke. Osim toga, voda u nekim regionima može da bude zagađena, a nesterilna flašica za hranjenje da postane izvor infekcije. Inače, voda smanjuje zaštitna svojstva i nutritivnu vrednost majčinog mleka, što je povezano sa učestalijom pojavom novorođenačke žutice.

Kada bebi treba dati vodu?

Odojčetu na prirodnoj ishrani treba dati vodu ako je dehidrirano. Znacidehidracije su: pospanost, koja usledi nakon perioda intenzivnog plača, suva koža i vidljive sluznice, obložen jezik, uvučena fontanela (mekani deo glave na temenu) ispod nivoa svoda lobanje i smanjeno mokrenje do potpunog prekida. Ovo poslednje je najvažnije. Naime, zdrava i dobro hidrirana beba svaki čas mokri, pa su pelene svaka tri sata vlažne. Dehidrirana beba «štedi» vodu, pa su joj pelene tri sata nakon presvlačenja suve. Kod sumnje na dehidraciju, bebi treba staviti pamučne pelene, kako bi se lakše uočilo da li i koliko mokri.

Šta učiniti kada je dete klonulo,ne budi se spontano da sisa, pa zbog smanjenog unosa tečnosti zapada u još veću dehidraciju?

Ako se beba ne budi sama, a slabo mokri, treba je buditi i pojiti kašičicom. U početku se može dati prokuvana i nezaslađena voda - svakih pet minuta po nekoliko kašičica. Kada se postigne zadovoljavajuća hidracija, dete će da «živne» i da promokri. Dalji unos tečnosti treba nastaviti mlekom. Kod svakog slučaja dehidracije odojčeta treba utvrditi zašto je nastala. Najčešće je u pitanju nedovoljan unos mleka. Razlog može da bude nedovoljna količina majčinog mleka, ali je češće u pitanju problem u tehnici dojenja. Tada beba nije u mogućnosti da izvuče iz dojke mleko koga, inače, ima dovoljno. Ukoliko je vaša beba dehidrirana i pored punih dojki-popravite tehniku dojenja, makar koristili veštačku (silikonsku) bradavicu.

Koju vodu dati bebi?

Bebi se može dati prokuvana vodovodska voda, prokuvana flaširana, negazirana, niskomineralna voda, ili specijalna voda namenjena pripremanju mlečnih formula. Izvorska i bunarska voda moraju da budu pregledane pre upotrebe. Neophodno je da se od nadležnih stručnjaka zatraži mišljenje u vezi davanja ove vode odojčetu, zbog nepoznatog mineralnog sastava i moguće kontaminacije nitratima iz veštačkih đubriva ili septičkih jama (ni prokuvavanje ne može da ih odstrani). Nitrati se pretvaraju u nitrite, koji menjaju glavni sastojak krvi-hemoglobin u methemoglobin, nesposoban da otpušta kiseonik i predaje ga ćelijama. Beba sa methemoglobinemijom je izrazito modra I ima simptome nedostatka kiseonika, što može da joj ugrozi život.

Kada je voda bakteriološki ispravna?

PROKUVAVANJE: Da bi voda bila bakteriološki ispravna, treba da ključa bar jedan minut na temperaturi od 100 stepeni. Izuzetak su vanredni uslovi, u kojima postoji veći rizik od kontaminacije (elementarne nepogode, ratovi i sl.), kada dužina ključanja vode ne treba da bude ispod 30 minuta. Pošto je prokuvana voda bljutava zbog gubitka kiseonika, češće se daje u vidu čajeva. Mada bi, zbog sadržaja šećera u njima, bilo bolje da se daje čista voda, koju je moguće obogatiti kiseonikom brzim presipanjem iz suda u sud, pri čemu se stvaraju mehurići vazduha.

HLORISANJE: Vodu je moguće dezinfikovati i hlorisanjem. Ovo je dobra metoda, mada treba napomenuti da se pri tom procesu iz hlora oslobađaju nusprodukti (trihalometani), koji dodatnim prokuvavanjem mogu da se delimično odstrane.Inače, njihova koncentracija u vodovodskoj vodi je 10 puta manja od maksimalno dozvoljene, pa je ovakva voda i bakteriološki i hemijski bezbedna.

FILTRIRANJE: Prečišćavanje vode je moguće obaviti i filtriranjem. Mali, kućni filteri, na bazi aktivnog uglja - otklanjaju samo organske elemente, i moraju da se često menjaju. Vodu dobijenu ovakvim filtriranjem ipak treba prokuvati - ako se daje bebi. Veći (i mnogo skuplji) filteri, koji rade na bazi „reverzne osmoze“ – prečišćavaju vodu hemijski i, donekle, bakteriološki. Međutim, saprofitna flora (bakterije koje u normalnim imunološkim uslovima ne izazivaju infekcije kod ljudi) se uništava završno dezinfekcijom pomoću ultravioletne lampe. Ovakvi filteri do te mere demineralizuju vodu da sadrže remineralizator koji joj vraća potrebne minerale.

Da li je bebama bolje davati flaširanu vodu?

Nije ni bolje, ni gore. Jedina flaširana voda koja sme da se da odojčetu – bilo da pije, bilo da se sa njom pravi mlečna formula je niskomineralna i negazirana voda (od domaćih samo «Aqua viva» i «Rosa»). S obzirom da za bebe do tri, četiri meseca nije dovoljno pouzdana u bakteriološkom smislu, treba je prokuvati jedan minut. Tako prokuvana voda može da stoji u frižideru najviše tri dana. Starijoj odojčadi se može dati i neprokuvana flaširana voda iz tek otvorene boce, ukoliko postoji garancija proizvođača da je bakteriološki ispravna. Vodu iz načete flaše treba jednom prokuvati.


Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Sanja,

ne verujem da bebi moze biti lose od plazme koju dajes, napominjem svi smo mi odrasli na takvim papicama, ali prosto sad sami proizvodjaci se pridrzavaju saveta pedijatara, ako ste mogli da primetite, na svim gotovim kasicama renomiranih proizvodjaca kao sto je recimo HIPP, imate istaknuto da ne sadze secer tj kristale secera, ni vocne kasice niti sokovi, a slane ne sadrze soli vec im se ukus poboljsava zacinima koji su dozvoljeni.

I moji bebani su rodjeni sa malom tezinom, bilizanci imali su po 2.800, ali su napredovali sasvim dobro, sto nam je pedijatar rekla da su ona zlatna sredina, niti mrsavi niti buce. Takodje sam i ja njima davala zacerenu kamilicu zbog zatvora posebno dok su kao mali imali grceve, ali je to bilo kafena kasicica na 100ml caja.

Sto se tice uvodjenja druge hrane, jedan od bebana je odbijao mleko da pije vec u 4.mesecu, kad oseti cuclu bukvalno vristi i jedva popije 60ml mleka. Onda sam nasla na internetu da ima takvih beba i jedino resenje je pored promena mleka, ako ne upali da im se ubrzano uvede druga hrana, jer naravno moraju jesti.

Tako da sam ja pocela prvo od milupinih kasica, a onda pocela sa povrcem prvo, po savetu pedijatra, koji mi se cinio logican, da se bebe prosto lakse naviknu na sladak ukus voca nego malo bljutavog povrca. Zato smo poceli sa krompirom, saragrepom i tikvicom, a onda uvodila kuvano voce radi regulisanja stolice, jabuke i kruske. Davala sam sve u formi pirea. zbog ogranicenosti vremenom, svaku namirnicu sam testirala tri dana, i sve je bilo u redu. To sam pocela od njihovih 4.5meseci, do tad su iskljucivo pili Milupin Aptamil, adaptirano mleko.

Zbog tog odbijanja mleka i problema sa stolicom, doktorka je pomislila da je mozda u pitanju alergija na kravlje mleko, pa smo radili testove, tad se videlo na nisu alergicni ni na jaja, ni na gluten.

Kolicine mesa koje Tamaraft navela, ne znam, ja sam dobijala drugacije savete a to je da se pocinje od 30gr i to od 6.meseca, tako sto se prvo uvode zivinska mesa pilece i curece, i daje jedan zumanac nedeljno (mozete dva puta po pola), u kominaciji sa povrcem. Posebno ako je dete malokrvno, a vecina beba iako nije, ima zalihe gvozdja do nekih 6 meseci, nakon cega treba promeniti ishranu i obezbediti bebi to. Radeci tako, moji bebani obozavaju rucak, mleko i mlecne kasice jedu ali ne sa zadovoljstvom, voce isto vole.

Pazite, ako vi pocnete od nekih 4.5 mesaca da uvodite namernice i testirate jednu po jednu, sto mora, naravno, prodje vreme, za 5 namirnica vam treba minimum 2 nedelje, ako ubrzano uvodite, kao sto sam ja, inace vam treba i vise, tako da dolazite do toga da ustvari bebe i zaista od 6.meseca imaju i neke druge obroke. Ako krenete sa testiranjem i uvodjenjem u 6.mesecu, to se oduzi, pa cesto bebe znaju da odbijaju nove ukuse, posebno one koje vole mleko.

Ali vi ste majka i vi donosite odluke, super je dok beba lepo napreduje, plazma je slatka, verovatno ce vas beban samo pre prihvatiti slatkise klasicne iza prve godine jer se vec navikao na taj ukus, moji za sad pljuju cokolade, ne prihvataju taj ukus, ima za to vremena.

Vedo,

Hvala vam puno na ovom obrazlozenju.... Moj beban je danas napunio tacno 4 mj. Ima par dana pocela sam sa uvodjenjem vocnih kasica i sokica. Sokice zeli razne, tj. od mrkva-jabuka; jabuka-bijelo grozdje; jabuka-sipak, do sada sam mu samo te tri vrste davala, al od kasica jede samo "Prva jabuka za dojence" od HIPP-a. Nju pojede sa uzitkom, al ostale ne zeli ni da proba, a posebno na bananu se jezi i odma je izbaci. Svi mi kazu, citiram : " Ti budi svjesna da ti njemu ne smijes davati HIPP kasice jer on nije dojio, uvijek ce ti biti bolestan bolje je da mu sama pravis kasice od svjezeg voca" na sta se ja grozim i onda ne znam ko je u pravu. Ja ipak mislim da je za njega bolje da pocne sa vec spomenutim kasicama jer su one prilagodjene njegovom uzrastu, a kasnije da mu ja sama pocnem praviti dok navikne na novu hranu. Voljela bih mu poceti i sa supicama, al ne znam jel to previse i prebrzo za njega. Tako puno novog u isto vrijeme.
On pravo fino napreduje, oko 1 kg mjesecno dobije. 4, 5, i 6 mj bi trebalo da dobija manje na tezini pa ce mo da vidimo.
Pusa za sve moram da idem da ga hranim

Postovana Sandra,

mlecne kasice tj HIPP od jabuke koju ste poceli davati svom bebanu slobodno nastavite i ako vam jedni kazu jedno a drugi drugo, vi na internet ili pitajte pedijatra pa cete imati vise informacija, ali dete posle 4.meseca jedan mlecni obrok zamenjuje mlecnom kasiceom (HIPP koju vi dajete i radite skroz ispravno), ja sam mojima davala pirincane, pa druge milupine, namenjene deci posle 4.meseca. ali tad je jedan obrok jedna ksica i NE GRESITE!

Slobodno dajte i te sokice, moji nisu hteli vodu pa sam ja te sokice razblazivala vodom i nudila im kad god su hteli, jer nikad ne bi popili od jednom 100ml tecnosti vec po par gutljaja.

Kad se navikne na mlecnu kasicu i zameni jedan obrok sa tim onda pocnite sa uvodjenjem povrca i voca. Ja nisam supice davala jer se smatra da 'prazna' voda u kojoj se kuvalo povrce i meso nije dovoljno za bebe, to ide posle godinu dana kad u supicu nadrobite hleb pa je to obrok za bebu, do tad cete vodu u kojoj se kuvalo povrce a kasnije i meso i povrce dodavati uz blendanje ili pasiranje kako bi dobili kasicu koju beba moze da guta, tako da tu vodu ne bacate vec koristite tako.

Ja sam prvo uvela krompir, pa sargarepu pa tikvice, i onda presla na voce, jabuku i krusku, kuvanu za svaki slucaj do 6.mesaca, pa onda uvela sveze voce, ali izbor je vas.

Znaci negde posle 4.mesec asam pocela da uvodim mlecne kasice a onda negde od 4.5-5.meseca povrce i voce.

Dajem vam savete iz licnog iskustva, dok ih jos pamtim, a i na osnovu saveta koje sam ja dobijala, pridrazavala se i sve je bilo u redu.

U principu nigde ne mozete pogresiti, ali jedino sto smatram ukoliko bebana naviknete sto pre na druge ukuse bar kroz testiranje, lakse cete ga navici kasnije na drugu hranu.

I jos nesto, deca koja nisu dojena lakse se naviknu na drugu hranu, takoo da spominjana HIPP kasica je sasvim u redu, mozete probati i druge namenjene bebama posle 4.meseca. Znaci jedan mlecni obrok sad zamenjujete jenom mlecnom kasicom i to je tako i to ce vam svaki pedijatar reci sem onih koji smatraju da beba treba biti na mleku do 6.meseca, ja se sa tim ne slazem i kod mojih bebana to nije bilo moguce.

Ako vam jos nekako mogu pomoci, slobodno pitajte,

Pozdrav!

Ja sam svojoj bebi isto davala u pocetku Hippove i Nestline kasice. Ovde je sve po prodavnicama prskano, a Bio radnje su mi bile daleko i jako su skupe. Negde oko godinu dana, dete je pocelo da jede hranu koju jedemo i mi (naravno trudim se da pravim sto zdraviju hranu, sa sto manje zacina) i od tada pojedemo nesto iz teglice jedino kada meni nije dobro pa ne mogu da skuvam ili ako idemo negde pa mi je zgodno da ponesem.
Inace osudu sto svom detetu ne kuvam nego kupujem kasice sam dozivela od mnogih a li ja sam bila sigurna da moje dete u to vreme dobija sve sto mu treba (ovde se ta hrana jako rigorozno kontrolise.
Svako radi ono sto misli da je za njegovo dete najbolje i niko nema pravo za to da ga osudjuje. Cak sam i u mnogim knjigama nasla da kasice nisu ne zdravije od hrane koje majke kuvaju svojoj deci. Zato ako si se odlucila da bepca u prvo vreme tako hranis, mislim da ne treba da se osecas krivom!

Hvala vam puno, pa vi ste carice. Malo je onih koji hoce reci istinu, obicnu insistiraju na svjeze pripremljenim obrocima. Naravno sto cu uvesti i ja al prvo zelim da se djete adaptira na novu hranu bas na ovaj nacin o kome i pricamo.
Danas je prvi put jeo kasicu od kruske i presretan je bio, vjerovali il ne pojeo je malo al je do slijedeceg obroka preplakao . Sve sto mu dajem prvi put pocnem ujutro i tokom cjelog dana svako 1h mu dam po kasicicu. Sutra ce mo da pojedemo pola jer danas nije bilo nikakve reakcije . Jedva cekamo . Moj beban je savrsen, fino napreduje i pedijatri uvijek misle da ima oko 6-7 mj . Oko 20h pojede 120ml Novalac Standard i uz nju zaspe, pa tek oko 02 mu dam kroz san plazmu koje pojede po 250ml i do ujutro 9-10 se ne budi . Zato po cjeli dan s mamom posprema po kuci i kuha rucak, nema sanse da zaspe. Al noc nam je naj bitnija, mirno je provedemo svi .
Stavili bi smo slicicu da nas vidite al ne znamo dal je dozvoljeno .
Ljubimo vas i saljemo puno toplih pozdrava iz Mostara

Hajde da ti ipak predložim nešto.
Prvi put daj po kašičicu dve i nema potrebe dalje tog dana da ponavljaš. Neka ta količina bude samo mali dodatak postojećim obrocima.
Sledeći dan udvostruči količinu, dakle 3-4 kašičice, a potom tek treći ili čak i četvrti dan daj malo više.
Alergijske reakcije prvi put i ne može biti, organizam ne funkcioniše baš tako (mada je možda i to moguće). Najpre se organizam upozna s novom namirnicom i ako je preozna kao napadača (alergen) proizvodiće antitela. Tek pri narednom obroku, verovatno za dan-dva, ako se isti alergen ponovo nađe, shvata ga kao pretnju i reaguje. Tako nekako najprostije objašnjeno.
Ako imate u porodici neke sklonosti ka alergijama moja je preporuka da se probni period za svaku namirnicu produži na pet dana i tek nakon toga smatraj da je sve ok. Možda zvuči komplikovano, ali vremenom klizi ko podmazano, videćeš, a opreznosti kod takvih stvari nikad dosta.

Kašice mu daj koje god hoćeš, samo biraj tako da uvek imaš samo po jednu novu namirnicu u njima. Često su pravljene od više sastojaka, pa to zna biti problem, zbog toga mnogi pribegavaju domaćoj pripremi. Meni više paše ukus onoga što ja pripremam, a i lakše mi je kad uvodim nešto novo ili kad hoću manju količinu, ali ne libim se ni gotovih, pogotovo kad negde putujemo.
Neke bebe će prespavati noćm neke neće ko zna do kad, to retko ima veze sa hranom, a često sa karakterom
Nisam sigurna da nekom tako malenom treba plazma, pogotovo noću, ali ako ste je već uveli i odlučili da se toga držite i to je vaša stvar. Meni se samo čini da je to ipak previše za tako mali i nerazvijen želudac.

Sve najbolje.

Pokusat cu tako s kasicama, i sa svim novim sto mu uvodila vremenom kako rastao. Za plazmu nisam ni ja bila sigurna, dok me mama nije natjerala "jer sam i ja odrasla na njoj" znate vec te mamine price. Razgovarala sam sa pedijatrom vezano za to i on mi je rekao da se ne preporucuje al eto kao i on svojoj bebi daje plazmu al s vrlo malo secera pa ne vidi nista lose u tom ako i ja to uvedem. Medjutim, kako je on to probao ne moze dan zamisliti bez bar 2-3 obroka plazme. Jednostavno odbija hapicu. na 250 ml mlijeka ja mu stavim samo jednu mjericu plazme i mlijeko razblazim sa vodom (50-50) i kockica secera. Pa nije valjda tako opasna????????