imam 30 godina i već neko vreme razmišljam o trudnoći. muž je meni prepustio odluku: kad ja budem htela, pravićemo bebu. jednu trudnoću smo pre nekoliko godina odbacili, jer nismo bili spremni (pre svega finansijski, ali ni emotivno, prolazil smo kroz jako težak period), i ne kajemo se, ali smo se pre izvesnog vremena dogovorili da kontracepciju ne koristimo, pa šta se desi.
ne znam kako se čuje kucanje biološkog sata i šta mu dođe taj "materinski instinkt", ali ja već godinu dana samo o bebi mislim, ali me je strah.
uvek imam nešto preče - te fakultet, te posao, te letovanje, te selidba, uvek sama nalazim neki izgovor, uvek ću naći nešto što moram da uradim pre nego što rodim bebu.
pa onda, kada je sve leglo na svoje mesto (posao, stan...), onda sam se bacila na doterivanje linije, kao, da se dovedem u red pre trudnoće, da bi mi posle bilo lakše da se oslobodim viška kilograma (a linija mi je sasvim normalna, to znam, imam, po rečima trenera, 5 kg viška, a to se skoro i ne računa). pa onda strah od propadanja trbušnih mišića i tegljenja stomaka, strija, obešenih grudi, dojenja, pupka u trudnoći (to mi je toliko jezivo da nemam reči!)...
i "opravdanja" i razlozi za odlaganje tako idu u nedogled.
a, sa druge strane, samo na tu bebu mislim i želim je. skupljam kučiće i mačiće po ulicama, plačem za njima kao da sam ih ja rodila. čitam forume i sajove o bebama i trudnoći, krišom, da niko ne zna.
i mnogo sam frustrirana - telo mi žudi za bebom, a mozak se opire.
i kako ja sad da se oslobodim toga, da rodim dete, a da nemam osećaj da ću nešto sebi oduzeti, uskratiti? gde da nađem hrabrost?

u tome sto ces se potruditi da ostanes trudna, pa umesto da razmisljas o eventuelnim problemima u trudnoci i o tome kako ces da izgledas (trudnice su najlepse zene na svetu!!!), ustvari uzivas u svemu sto ti se desava. A to posle trudnoce sada i tada nece biti isto, sada mislis o visku kilograma , dojenju i td, a tada ces samo gledati u svog malog andjela i ziveti za njega.

Kazu da je najbolji nacin za prevazilazenje svakog straha - suocavanje sa njim.

Probaj najpre da racionalizujes strah. Cega se konkretno plasis? Napravi listu. Isto tako napravi listu razloga iz kojih bi volela da postanes majka. Trudi se da razlozi budu sto precizniji.

Onda napravi strategije za resavanje problema sa prve liste. Plasis se da ces se mnogo ugojiti? Nateraj sebe da se hranis zdravo i pravilno i ne odstupaj od tog rezima ni u trudnoci. Odredi sebi koliko smes da se ugojis u trudnoci, recimo 10 kilograma (to bi znacilo da ces posle trudnoce morati da skines 2-3 kilograma). Setaj svaki dan po sat vremena. Plasis se strija? Raspitaj se koje kreme su najbolja prevencija i redovno ih koristi. Plasis se da ce ti se grudi opustiti posle dojenja? Pocni mesecno da odvajas neku sumu novca za operaciju grudi. Vazno je da sada osecas da sve drzis pod kontrolom, cak i ako se recimo nekad u buducnosti predomislis ili ti se bude svidelo kako tvoje grudi izgledaju.

Ako mislis da nisi dovoljno toga prozivela u zivotu, da li zaista nesto od toga neces moci da uradis i kao majka? Putovanja, letovanja, planinarenja, izlasci - sve to mogu da rade i roditelji pod uslovom da se dobro organizuju!

Iako imam vec jedno dete i ja osecam strah od druge trudnoce posto sa prvom nisam bas najbolje prosla.

Jos uvek imam 5 kg viska i posle 5 godina ali sama sam kriva zbog toga.

Verujmi ja sam cekala pravi trnutak kao i ti ali nas je beba malo preduhitrila.
Iskreno nismo radili na bebi pazili smo ali ipak se desilo i hvala bogu da se desilo.

Verujmi dete je nesto najlepse sto mi se desilo u zivotu.

Ta ljubav i sreca ne moze se meriti nisacim na svetu.

Moj savet ti je da se ne opterecijes previse sta ce biti i kako ces izgledati jer cekajuci pravi momenat verujmi nece doci.

Meni da se nije desila ova trudnoca nikad mi nebi dosao pravi trnutak jer sam se svega bojala.


A sto se tice letovanja i zimovanja nista nismo propustili.

Ja sam vodila dete na letovanje sa 8 meseci i to ti je najbolji period jer je u kolicima i jede jednostavnu hranu mleko i kase a to sve mozes kupiti bilo gde.


Uzivaj opusti se i radjaj decu . Neki su cekali godinama pravi trenutak a kad je dosao onda su imali zdravstvenih problema koje nisu mogli da rese .

Ja sam 9 godina sa suprugom. Pazaili smo se do pre godinu ipo dana, a sada muke da ostanem trudna, nisam imala pobacaja namernih, samo u maju ove godine spontani. Zao mi je sto nisam ranije...mada kazem hvala Bogu nisam uzaludno potrosila godine, ipak sam dostigla neke ciljeve u zivotu koje sam zelela, sad samo ostaje da se krunise bebom koja malo zejki pa nece...
Vodi racuna, sve sto si starija, sve je teze, imas vise anovuliranih ciklusa tokom godine, evo ja sa 27 osecam kako u toku godine sigurno nemam dve ovulacije. Mojoj mami je ciklus prestao sa 38 godina, pa se palsim da ce i meni, ali sve sto vise tezim ka tome sve je gore i gore, zato je mozda tebi sada pravi trenutak, mozda bas sada kad te je strah svega toga to se desi. Izgubi se i meni majcinski instikt i to cesto, valjda mi bude svega dosta...

Slican strah sam i ja imala godinama. Imala sam takvih razmisljanja kao i ti, a jos uz to sto i dugo nisam imala odgovarajuceg partnera. Iskreno mislim da sam se najvise plasila obaveza koju beba nosi sa sobom.
Onda sam od svog sadasnjeg muza pre par godina dobila na poklon zeku. Glupo zvuci ali kroz tu ljubav sam shvatila da kada nekoga volis nista nije tesko uraditi! Onda sam sela, "popricala" sa sobom i shvatila da sam spremna za bebu.
Deca jesu zaista nesto najlepse na svetu, ali iskreno pogotovo zeni promene zivot iz korena. Menja se odnos medju partnerima, ritam zivota. Moras da imas celicnu volju i strpljenje, a ostalo uradi ljubav sama po sebi. Iskreno mi nije zao sto ranije nisam dobila dete, jer da mi se sve ovo dogodilo a da nisam bila spremna, bogme bilo bi jako tesko.
Zato najbolje da budes sama sa sobom iskrena i da rascistis da li je to ono sto sto posto zelis, jer ako jeste onda nemoj da gubis vreme sa tim mislima koje te muce jer ni jedno od tih pitanja nije prava prepreka jednom malom lucetu.
Trudnoca prodje brze sto mislis.Recimo ja sam se ugojila 10 kg, nisam dobila ni jednu striju, sada imam 2 kg viska (koja mi ne smetaju) grudi su mi i posle dojenja sasvim ok.

I ono najvaznije gledam je svaki dan kako raste i uzivam i prava sam ponosna mama.

Skupo ce da te kosta!!!

ne razumem ovo poslednje. šta će me skupo koštati? zašto?

hvala vam svima na ohrabrenju.
svega što ste mi rekle sam i sama svesna, znam da je sve stvar organizacije (i samu me nerviraju one mame kojima se život zaustavio nakon trudnoće i beba i deca im postaju izgovor za lenjost), ali opet sve to u mojoj glavi postoji.
te ne bih da me seku, da se cepam, to boli, ne bih želela indukciju koju gotovo svima daju da bi se što pre porodile, pa nepristojno i neljubazno osoblje... sve me to plaši i odbija.


a verovatno sam samo razmažena...

draga... beba je nesto najlepse na svetu sto mozes dobiti. Imam kod kuce curicu od mesec i 3 dana, i imala sam da kazem tezak porodjaj koji je na kraju zavrsio carskim rezom. Znas kad kazu sve se zaboravi... zaista je tako. Rana vise ne boli cak i zaboravim da sam carskim porodjena kad god vidim moju malenu... Nemoj se plasiti, ne bi bilo ovoliko ljudi na svetu da je porodjaj strasan!!!!! A trudnoca... i to je jako lep osecaj, kada osetis da ti beba mrda, a da ne pricam o tome da kada odes na UZ i vidis maleno srce koje kuca i malo dupence koje se mrda... neprevazidjeno. Naravno - odluka je tvoja, ali strah je najnormalnije sto jednu zenu cini kada je trudnoca u pitanju i samo pitanje da li ces moci sve da postignes. Veruj mi ako si dobro organizovana osoba - sve ces stici i imaces vise volje ako budes imala jednu bebicu koja ce ti samo dati snage za sve, i za posao i za lep izgled i za sve ostalo... Zelim ti srecu kako god odlucila !!!

Nisi razmazena, to su sasvim normalne zelje. U inostranstvu bi te verovatno samo cudno pogledali kada ne bi imala nikakav plan kako hoces da se porodis, tamo zene biraju ono sto im najvise odgovara, od elektivnog carskog reza do prirodnog porodjaja bez indukcije, anestezije, epiziotomije... maltene ikakve lekarske intervencije.

Sto vise novca imas za razne dodatne bolnicke troskove (zvanicne i nezvanicne), to je veca verovatnoca da ces imati porodjaj kakav zelis, i uz to ljubazno osoblje. Tako da, ako ce te to ohrabriti i dati ti osecaj sigurnosti, baci se na stednju.

Eto sama si odgovorila na svoja pitanja!

Razmazenost!

Mada, chini mi se, vreme je da odrastesh!

Uz razmazenost bih rekla da si i jako nesigurna, neorganizovana, ali i malko sebichna, uplashena, tj niko ti nije nikad rekao kako izgleda zivot zaista!

Ako si nesrecna nemoj ni pomishljati na trudnoocu, nece te bebac izvuci iz toga, nema nishta gore nego da ti odrastash uz bebu, vec prvo sredi svoje probleme pa onda odluchi da li zelish da svoj zivot obogatish decom ili ne!

nisam nesrećna, daleko od toga, tj. jedini "problem" koji imam je upravo beba. život mi je prilično sređen: stan u vlasništvu, relativno dobro plaćen posao ("relativno" jer uvek može više i bolje), imam da platim sve račune, jedem, obučem se, izađem u grad, odem na letovanje, festivale.
i znam šta je život i svet u kojem živimo, na žalost, i to što znam mi je dovoljno da ne poželim da gledam da moje dete prolazi kroz ono što sam ja prolazila (jer znam i koliko je mojoj mami bilo teško da gleda svoje dete u teškoj situaciji, a da ne može nikako da mu pomogne).
a isto tako i znam da ne možemo živeti misleći "šta bi bilo kad bi bilo".

zato samo želim da se oslobodim tog straha, ali ne znam kako.

mislim da jos uvek ne zelite bebu dovoljno, da biste se oslobodili straha. mislim, da me ne razumete pogresno, ali strije, gojenje, epiziotomija i ostalo nisu stvari o kojima razmisljate kada zelite bebu... lici da niste spremni jos uvek a da , iz nekog razloga, mislite da vam je vec vreme jer je sve drugo "pod konac"...


ja imam dve devojcice od 4,5 i 6,5 godina. ni jedne godine nismo propustili letovanje (mladja je isla prvi put sa 2,5 meseci), unazad tri godine idemo avionom u inostranstvo na letovanje, nosili smo pelene, kolica, nose, flasice, gume, duseke, ali i kameru... to je nesto nezaboravno, moja su deca proiputovala afriku, dok jos nisu znala da kake u nosu...

hocu da kazem da je sve stvar dobre organizacije, da ne treba da se bojite jer je imati decu nesto zaista najlepse na svetu. to nikako ne moze da vam poremeti zivot, samo moze da ga obogati. tacno je da onda sve treba da bude prilagodjeno deci, da spavaju i jedu na vreme, da se ne izlazu velikim naporima, vrucinama, i sta ti ja znam, ali to je nesto zaitsa prelepo...

samo napred, i hrabro!

još jednom hvala svima na ohrabrenju, i samo da javim da smo nakon nekoliko dana razgovora i pregovora dogovorili da na proleće pravimo bebu

aaaaa, nema toga, nece beba kad ti hoces nego kad ona hoce...
znas kako kazu, kupus u kacu-dete u kolevku
Tako sam i ja draga moja e ja cu tad i tad pa taman da se rodi tad
Ehhh kad se samo setim
A evo nece pa nece...