Ukratko (koliko je to moguce):
u pitanju je moj 18-ogodišnji sin, uspesan sportista kod koga se nisu uocavali psihofizički problemi u dosadasnjem razvoju. Njegova zelja je bila da se ne bavi profesionalno sportom već da ode na jedan od americkih koledza i tamo nastavi obrazovanje i sport istovremeno. Pristali smo.Pocetak problema (bar ja tako mislim) nastaje pocetkom marta ove godine, kada posle jedne povrede sake dugo pauzira, nosi gips pa ortozu da bi mu na kraju ortoped koji ga je lecio rekao da tim sportom vise ne moze da se bavi. Naravno krenuli smo po misljenja drugih doktora, uradili magnetnu rezonancu i saznali da je lecenje bilo pogresno a preloma (na srecu) nigde. Ponovo trenira, uporedo zavrsava srednju skolu i polaze ispite za americko skolovanje. Naporno je, svi iz porodice smo uz njega. Rezultati mu nigde nisu sjajni ali niko ga zbog toga ne pritiska. Imam utisak da je dosao u fazu psihickog raspada sto je dalo za rezultat izjavu da on ne zeli vise da trenira. Mi smo u celu pricu oko njegovog odlaska na studije vec duboko usli u zavrsnu fazu. Zelim da mu pomognem ali u razgovorima (po prirodi je tih i nije recit), dobijam samo kratke i nepotpune odgovore. Kako da pravilno reagujemo ili kod koga da se obratimo.